Prema nacrtu odluke EAEC, bescarinska kvota do 400 tona godišnje važiće za neke vrste sireva i puter.
Kvota za izvoz u Rusiju je 253,53 tone, Jermeniju 2,07 tona, Belorusiju 20,04 tona, Kazahstan 121,4 i Kirgiziju 2,96 tona.
Srbija će moći da izveze bez carine 35 hiljada litara čistog alkohola godišnje u vidu alkoholne tinkture dobijene destilacijom vina ili komine grožđa.

Kvota za ta tržišta za cigarete iznosi dve milijarde komada godišnje.

Obezbedjivanje kvote Srbiji predviđeno je sporazumom o zoni slobodne trgovine izmedju EAEC i Srbije od 25. oktobra 2019. godine.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Evroazijska ekonomska zajednica će Srbiji obezbediti bescarinske uvozne kvote za pojedinu robu се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je za Betu rekao da su oscilacije cena tih žitarica krajem decembra 2020. i tokom januara ove godine potpuno neuobičajene, a izazvale su ih, povećanjem tražnje investicioni fondovi koji su investirali u kupovinu tih poljoprivrednih proizvoda jer su zbog krize smanjene mogućnosti za ulaganja.

„Investicioni fondovi kupuju pšenicu, kukuruz i soju i u vlasništvu ih zadržavaju, najviše 90 dana, a zatim ih, kad procene da im trenutne cene donose zaradu, prodaju. To je izazvalo cenovne oscilacije“, rekao je Saković.

Razlog za rast cena pšenice je, prema njegovim rečima, i to što su Rusija i Ukrajina uvele kvote za izvoz kako bi smirili cene na domaćem tržištu i zaštitili potrošače.

U Rusiji to, kako je rekao, ne daje željene rezultate, pa će ta zemlja, najverovatnije, uvesti takse na izvoz.

Pšenica je danas na Produktnoj berzi prodavana po ceni od 23,5 dinara po kilogramu, a kukuruz po 21 dinar ali je tokom ovog meseca dostizao cenu od skoro 23 dinara za kilogram.

Zatraženo uvođenje kvota

Saković je rekao da su vlasnici nekih farmi u Srbiji zatražili od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva da ograniči izvoz kukuruza, uvođenjem kvota, ali je to odbijeno sa obrazloženjem da ga ima dovoljno.

Dodao je da je takav zahtev usledio zbog rasta cene kukuruza, ali i zbog toga što se izvoz odvija bolje nego što se očekivalo, a do sada je izvezeno više od 1,6 miliona tona.

Srbija je prošle godine, kako je rekao, imala rod kukuruza od osam miliona tona, a prosečna potrošnja je oko 4,4 miliona tona, tako da još ima dovoljno viška za izvoz. Izvoz je nekoliko poslednjih godina u proseku bio više od tri miliona tona kukuruza godišnje.

Izvoz pšenice, prema rečima Sakovića, odvija se sporije nego kukuruza i do sada je izvezeno oko 400.000 tona iako Srbija godišnje u proseku izveze više od milion tona.

Saković je rekao da je prošlogodišnji rod pšenice moguće prodavati do maja ove godine a posle toga, pred žetvu, teško se kupuje rod od prethodne godine.

I izvoz soje koja je, takođe poskupela i sada se prodaje po ceni od 58 do59 dinara po kilogramu se, kako je rekao, odvija prema planu jer se mesečno na strano tržište plasira oko 25.000 tona mesečno, a plan je da se iz prošlogodišnjeg roda izveze oko 300.000 tona.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Investicioni fondovi su investirali u kupovinu žitarica i uticali na skok cena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tarifa za ove tri žitarice ažurirana je tri puta u poslednja tri meseca. U početku je povećanje uvoznih carina bilo zbog pada američkih cena usled smanjene potražnje za bioetanolom u SAD-u. Kasnije, kada se situacija poboljšala, cene su ponovo počele da rastu te se od tada kontinuirano povećavaju, a carine smanjuju.

Prisetimo se, početkom maja i u vreme obilne ponude i niskih cena kukuruza širom sveta, uvozna carina za ove tri žitarice iznosila je 5,27 evra po toni. Ovim mehanizmom želelo se osigurati da evropski proizvođači ne budu u nepovoljnom položaju u tadašnjim tržišnim uslovima.

SAD očekuje manje prinosi dok se u EU povećavaju

Iako se početkom godine predviđala rekordna berba, sušno vreme takođe je uticalo na prinose kukuruza u SAD. Poslednji podaci USDA ukazuju na to da će prinos ipak biti smanjen za 45,4 miliona bušela (1.725.200 tona).

S druge strane, u Evropskoj uniji očekuju se veća žetva nego što je to predviđeno.

Tako će prema poslednjem izveštaju prinosi umesto 65,5 biti 66,8 miliona tona, na šta je uticalo povoljno vreme i dovoljno vlage prilikom setve. Prošle sezone prinosi su iznosili 64,9 mil. tona. Takođe površine pod kukuruzom su se povećale sa 8,6 na 9,2 mil. hektara i to najviše u Francuskoj i Nemačkoj.

Izvor: Agroklub

Foto: Pixabay

Чланак Zbog naglog rasta cene kukuruza na svetskom tržištu nema carina pri uvozu се појављује прво на Biznis i Finansije.