Istraživanje objavljeno u žurnalu “Nature Climate Change” pokazuje da bi u tom periodu ovo ostrvo moglo da izgubi 3,3 odsto svog leda. Grenland inače zauzima površinu od 2.166.086 km², od čega je 1.755.637 km² (81%) prekriveno ledom.

Naučnici su upozorili da je ovo topljenje neizbežno čak i u slučaju da svi na svetu odjednom prestanu da emituju štetne gasove koji su uzrok zagađenja, a samim tim i klimatskih promena. Do tih saznanja došli su pomoću satelitskih merenja debljine leda i ledenih kapa na ovom podneblju sprovedenih između 2000. i 2019. godine.

Izvor: CNBC

Foto: Taken, Pixabay

Чланак Do kraja veka topljenje grendlandskog leda podići će nivo mora za 25 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poljoprivrednica Naasu Lund baca pogled na svoj posed. Tišinu prekida samo vetar i udaljeno blejanje ovaca. Njeno gazdinstvo u blizini grada Narsaqa je udaljeno samo sedam kilometara od jednog planiranog rudnika u kojem bi trebalo da se eksploatiše uran i retki metali.

Lund je bila zabrinuta da bi taj rudnik mogao da ugrozi njenu farmu, koja se već generacijama nalazi u posedu porodice, ali i netaknutu prirodu koja privlači turiste. Sada može odahnuti. Bar na neko vreme. Planovi o gradnji rudnika su zaustavljeni.

– Mi smo čuvari ove zemlje i smatramo se delom prirode. Sada imamo mogućnost sa ovaj razvoj planiramo onako kako mislimo da je najbolje – kaže Lund.

Otpor rudniku je doveo do izbornog uspeha

Oko planiranog rudnika Kvanefjeld se mesecima vodila žestoka predizborna kampanja. Svađa oko rudnika je svrgnula stranku Siumut koja je na vlasti otkako je ova država-ostrvo stekla delimičnu autonomiju od Danske 1978.

Stranka Siumut, koja se zalagala za projekat, je na poslednjim izborima izgubila od stranke Inuit Ataqatigiit (IA) koja se zalaže za zaštitu životne sredine. Ta stranka je obećala gašenje projekta rudnika, ali to zasad nije moguće jer IA ne može da vlada sama te je još uvek u potrazi za koalicionim partnerom.

Međutim, kontroverzna rasprava oko rudnika je pokazala podvojenost naroda na severnom Atlantiku oko pitanja finansijskog dobitka i zaštite netaknute arktičke prirode.

Rasprava se poslednjih godina intenzivirala otkako je globalno zatopljenje otopilo velike delove ledene površine i time za eksploataciju oslobodilo ogromne rezerve rudnih bogatstava kojima raspolaže ovo ostrvo. To je opet pobudilo zanimanje velikih sila poput SAD-a i Kine.

Izvor; Kamatica/Dojče vele

Foto: Pixabay

Чланак Topi se led na Grenlandu i oslobađa rezerve rudnih bogatstava се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jezero u dužini od oko 800 metara može da služi kao pista pod uslovom da je led debljine najmanje 30 centimetara, izjavio je neimenovani službenik jedinog ledenog aerodroma koji ima dozvolu američke Savezne uprave za vazduhoplovstvo.
Ledeno jezero se koristi samo ako je debljina leda ravnomerno 30 centimetara.

Debljina leda na jezeru proteklog vikenda je iznosila 50 centimetara, tako da je ledeni aeorodrom bio otvoren za sletanje aviona.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Zaleđeno jezero pretvoreno u pistu za sletanje aviona се појављује прво на Biznis i Finansije.