Globalno zagrevanje topi led na Grenlandu i time otvara pristup neiskorišćenim zalihama prirodnih bogatstava
Najnoviji izbori su pokazali podijeljenost zemlje koja traži balans između održivosti i privrede.
Poljoprivrednica Naasu Lund baca pogled na svoj posed. Tišinu prekida samo vetar i udaljeno blejanje ovaca. Njeno gazdinstvo u blizini grada Narsaqa je udaljeno samo sedam kilometara od jednog planiranog rudnika u kojem bi trebalo da se eksploatiše uran i retki metali.
Lund je bila zabrinuta da bi taj rudnik mogao da ugrozi njenu farmu, koja se već generacijama nalazi u posedu porodice, ali i netaknutu prirodu koja privlači turiste. Sada može odahnuti. Bar na neko vreme. Planovi o gradnji rudnika su zaustavljeni.
– Mi smo čuvari ove zemlje i smatramo se delom prirode. Sada imamo mogućnost sa ovaj razvoj planiramo onako kako mislimo da je najbolje – kaže Lund.
Otpor rudniku je doveo do izbornog uspeha
Oko planiranog rudnika Kvanefjeld se mesecima vodila žestoka predizborna kampanja. Svađa oko rudnika je svrgnula stranku Siumut koja je na vlasti otkako je ova država-ostrvo stekla delimičnu autonomiju od Danske 1978.
Stranka Siumut, koja se zalagala za projekat, je na poslednjim izborima izgubila od stranke Inuit Ataqatigiit (IA) koja se zalaže za zaštitu životne sredine. Ta stranka je obećala gašenje projekta rudnika, ali to zasad nije moguće jer IA ne može da vlada sama te je još uvek u potrazi za koalicionim partnerom.
Međutim, kontroverzna rasprava oko rudnika je pokazala podvojenost naroda na severnom Atlantiku oko pitanja finansijskog dobitka i zaštite netaknute arktičke prirode.
Rasprava se poslednjih godina intenzivirala otkako je globalno zatopljenje otopilo velike delove ledene površine i time za eksploataciju oslobodilo ogromne rezerve rudnih bogatstava kojima raspolaže ovo ostrvo. To je opet pobudilo zanimanje velikih sila poput SAD-a i Kine.
Izvor; Kamatica/Dojče vele
Foto: Pixabay