Eurocontrol, panevropska organizacija za bezbednost vazdušnog saobraćaja, objavila je da se ovog leta očekuje 33.000 letova svakog dana što je rast od osam odsto u odnosu na isti period prošle godine.

To znači da će biti gužvi na aerodromima, posebno na destinacijama koje posećuje ili na kojima preseda najveći broj turista, među kojima su Atina, Budimpešta, Barselona, Brisel, Budimpešta, Nikozija, Varšava, Zagreb… Najveće gužve očekuju se petkom i vikendom u narednih osam nedelja. Osim gužvi, nije isključeno ni da će biti odlaganja letova ili promena ruta aviona, kako bi se izbegla zagušenja.

Iako na osnovu ovih podataka izgleda kao da će 2023. biti rekordna godina, broj putnika ove godine zapravo neće dostići onaj iz 2019. ali će bez obzira na to avio-industrija biti u problemu jer je tokom pandemije otpuštala kadrove. Dodatni problem je i što će na gužve uticati sužavanje vazdušnog prostora u Evropi zbog rata u Ukrajini, kao i štrajkovi zaposlenih u kontroli letenja.

U Srbiji su pak gužve i odlaganja letova počele nešto pre udarne sezone. Iz nacionalnog avio-prevoznika Er Srbije za takvu situaciju su krivili nestašicu delova, kašnjenje aviona sa lizinga, pad sistema, a nedavno smo čuli i da koncesionar aerodroma, francuska kompanija Vansi, ne radi dobro svoj posao. Međutim, postoje i oni koji smatraju da je problem drugačije prirode – preambicizno uvođenje novih destinacija i deficit letelica i osoblja.

Izvor: The Times

Foto: Ann Dziubinska, Unsplash

Чланак I u Evropi se očekuju gužve na aerodromima i odlaganje letova се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Sve što se desilo juče je neverovatno. Saopštenje Er Srbije je isto neverovatno. Reći da nisu stigli avioni koji prevoze putnike, a koji su iznajmljeni je isto neverovatno. Pa te kompanije koje su trebale da isporuče avione Er Srbiji su morale da jave na vreme i javile su, jer one to rade zarad sopstvenog ugleda. I samo saopštenje Er Srbije je zakasnilo jer se u kompaniji sigurno znalo šta se dešava i sve se i dogodilo ranije, pre subote veče. Ali tek kada su putnici počeli da otkrivaju da su letovi otkazani ili da kasne i to preko društvenih mreža, kada je nastala panika, e onda je stiglo saopštenje“, rekao je Vujović za N1.

On je objasnio i da je to što radi Er Srbija – iznajmljuje celu flotu, loše kao i da to ni jedna kompanija u Evropi ne čini.

„Er Srbija nema ni jedan svoj avion, cela flota je iznajmljena. JAT je nekada imao 70 odsto flote u svom vlasništvu. U evropskim avio kompanijama taj odnos je 60 prema 40 u korist sopstvene flote. Vi kada iznajmljujete avion plaćate mnogo više nego da ga samo jednom kupite. A tek iznajmljivanje aviona sa pilotom, to je najskuplje“, rekao je bivši direktor.

Da li su 43 nove linije ekonomski isplative?

„Er Srbija je uvela 43 nove destinacije, to velike kompanije nikada ne bi uradile. Treba da imate stručne kapacitete da možete to da izvedete, a gde Er Srbija leti to nema nikakve logike. Oni za Hrvatsku imaju šest linija, dok ni jedna njihova kompanija ne leti do nas. Za Nemačku letimo na sedam, a Lufthansa kod nas ima samo dve. I te linije Er Srbije nisu isplative“, rekao je Vujović.

On je naveo i da se u ozbiljnim kompanijama pre uvođenja svake linije radi analiza o ekonomskoj opravdanost. Vujović nije uveren da su rađene ovakve analize za 43 nove destinacije i dodaje da čak ni JAT nikada nije leteo na ovoliko linija.

Vujović je poručio i da svi putnici kojima su otkazani ili pomereni letovi imaju pravo na nanadu štete.

„Juče je nastradalo oko 3.000 putnika, neki nisu otputovali, neki su izgubili veze i oni ne mogu biti zadovoljni onim što je zvanično saopšteno. U EU se svako kašnjenje preko tri sata računa kao otkazan let i dobijete 600 evra. Da li mislite da će 3.000 ljudi dobiti taj novac iako imaju pravo na to“, upitao je Vujović i istakako da je razlika između dobre i loše kompanije u tome kako rešava odnose sa putnicima – da li objavljuje informacije na vreme, da li se putnicima nudi adekvatna zamena, novac ili drugi let ,i da li ima se pruža pravo objasnjenje.

Nestašica delova i osoblja

On smatra i da nije nemoguće da se „u celoj prici oko problema Er Srbije zapravo provlači beli štrajk u kompaniji, štrajk pilota, osoblja, koji su nezadovoljni celom situacijom“.

U međuvremenu „Er Srbija“ je ponovo otkazala nekoliko letova, prenosi RTS. Kao razloge ova kompanija je navela nepovoljne faktore, pre svega, nedostatak rezervnih delova za remont. Dodala je da su kašnjenja i otkazivanja i dalje moguća i da će ovo leto biti izazovno kada se radi o letovima.

Izvor: N1, 021

Foto: Pixabay

Чланак Zašto Er Srbija otkazuje i pomera letove? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poslednjih godina avio-saobraćaj suočio se sa nizom okolnosti koje su u značajnoj meri uticale na poslovanje i profitabilnost, ali i na transport i turizam kao dve značajne privredne i ekonomske grane svih zemalja sveta. Nažalost, te okolnosti nisu povoljne. Naprotiv.

Kada je početkom 2020. godine svet skoro stao usled pandemije korona virusa, slična se situacija dogodila i avio-kompanijama. Flote su prizemljene, letovi obustavljeni na neodređeno vreme, a brojni zaposleni u avijaciji postali su tehnološki višak.

Finansijske mogućnosti kompanija naglo su se smanjivale, što je posledično dovelo i do otkazivanja naručenih aviona koji je trebalo da osnaže flote pred tadašnju letnju sezonu. Iako je vazdušni saobraćaj do te 2020. godine smatran stabilnim, novonastala situacija je pokazala da na određene spoljašnje faktore niko nije u potpunosti imun.

Uprkos snažnim naporima avio-kompanija, prilagođavanje na nove uslove poslovanja teklo je relativno sporo. Godine koje su usledile zabeležile su povećanje broja putnika i letova, ali sve do 2023. godine kompanije nisu uspele da se vrate na brojeve putnika koje su imale u poslednjoj pretpandemijskoj 2019. godini.

Pandemija je imala snažan uticaj i na segmente avio-industrije koji se bave proizvodnjom. Kompanije koje proizvode avione, kao i rezervne delove pretrpele su isti nivo promena. Brojni radnici su ostali bez posla, a u tim okolnostima proizvodni pogoni nisu uspevali da tržištu isporuče dovoljne količine rezervnih delova.

Avio-kompanije ponovo lete u velikoj meri

Tokom 2021. i 2022. godine ova situacija nije se činila alarmantnom, međutim stigla je 2023. godina u kojoj vazdušni saobraćaj pokazuje znake značajnog oporavka, avio-kompanije ponovo lete u velikoj meri, obnavljaju se ili uvode nove destinacije, a brojevi prevezenih putnika na mesečnom i kvartalnom nivou polako prevazilaze one iz 2019. godine. Industrija je živnula, ali su problemi u lancu snabdevanja čak i veći nego ranije, čime značajno usporavaju dalju ekspanziju avio-kompanija.

Na tu temu nedavno je za američku mrežu Si-En-Bi-Si govorio generalni direktor Međunarodne asocijacije za vazdušni prevoz (IATA) Vili Volš. On je ukazao na raskorak između ambicija avio-kompanija i dinamike proizvodnje rezervnih delova, ističući da je posebno primetna nestašica delova motora, što bi posledično moglo da dovede do odlaganja isporuke novih aviona proizvođača poput Boinga i Erbasa.

Kapaciteti ograničeni

Prema njegovom mišljenju kapaciteti globalnih avio-kompanija ostaće ograničeni sve do 2025. godine upravo zbog kašnjenja u isporuci novih aviona i nedostatka rezervnih delova. Kao dodatnu otežavajuću okolnost za dalji napredak avijacije, Volš ističe nedostatak osoblja za kontrolu vazdušnog saobraćaja.

Reči Vilija Volša, potvrđuje i praksa. Naime, upravo je Boing nedavno najavio novo zaustavljanje isporuka aviona 737 Max, njihovog najprodavanijeg modela, usled nedostatka određenih komponenti koje proizvodi jedan od njihovih glavnih dobavljača. Sa problemima u lancu snabdevanja suočava se i Erbas koji je već obavestio avio-kompanije da će doći do kašnjenja u isporuci njihovih aviona za 2024. godinu.

Otkazivanje letova

Letnja sezona u avio-industriji počela je krajem marta, a avio-kompanije su još tada počele da najavljuju otkazivanja pojedinih planiranih letova i takvo stanje traje i dalje. Usled odlaganja isporuke 10 aviona Boing 737 Max, jedna od najvećih evropskih kompanija, Rajaner najavila je smanjenje julskog broja letova, pre svega na rutama visoke frekvencije između Britanije i Irske. I Lufthanza je tada najavila da u aktuelnoj letnjoj sezoni planira da otkaže više od 30.000 letova zbog, kako su rekli, kontinuiranog nedostatka zaposlenih u vazduhoplovnoj industriji.

Nije drugačija situacija ni u nisko-tarifnoj kompaniji Transavia koja je zbog manjka aviona i problema sa njihovim održavanjem najavila ukidanje 335 letova. Ni druge kontinente nije zaobišao talas izmena u avio-saobraćaju, uzrokovan nedostatkom osoblja i kašnjenjem isporuka aviona. Amerikan erlajns je ukinuo skoro 50.000 letova širom svoje mreže, a najveće redukcije će pretrpeti međunarodni aerodromi u Čikagu i Dalasu.

Štrajkovi

Pored avio-kompanija i proizvođača rezervnih delova, uzdrmani su i aerodromi širom sveta. Svakodnevno se organizuju štrajkovi različitih aerodromskih službi i to pogađa celu industriju bez izuzetka. Od početka letnje sezone u Evropi su zabeleženi štrajkovi zaposlenih na aerodromima u Italiji, Nemačkoj, Grčkoj, Francuskoj, a sada i sa londonskog aerodroma Hitrou stiže najava da više od 2000 radnika obezbeđenja planira novu rundu štrajkova, a suočavanje sa nezadovoljnim osobljem može da očekuje i aerodrom Birmingem.

Švedski sindikat transportnih radnika najavio je štrajkove od 3. jula na aerodromima u Stokholmu i Geteborgu, kao i italijanski sindikati koji predstavljaju osoblje avio-kompanija, železničkih operatera i javnog prevoza. Španska unija pilota pozvala je članove na štrajk protiv Er Evrope, treće najveće španske avio-kompanije, koji je planiran do početka jula.

Otežava i rat u Ukrajini

Situaciju u putničkom avio-saobraćaju dodatno otežava i rat u Ukrajini. Usled zabrane letanja iznad teritorije Ukrajine i prekida avio-saobraćaja sa Rusijom došlo do uvođenja zaobilaznih ruta i posledično veće potrošnje goriva, dok su njegove cene veoma skočile, što se odrazilo i na cene avio-karata.

Ni avio-transport robe nije pošteđen. Neke od najvećih kompanija za vazdušni prevoz robe upravo su iz ratom zaraćenih zemalja pa je shodno tome došlo do velikog pada u ovom segmentu avio-poslovanja.

Iako se avio-industrija trenutno suočava sa brojnim izazovima, prognoze stručnjaka su ipak pozitivne. Svi se slažu da će leto pred nama biti dinamično i za većinu avio-kompanija turbulentno, ali je stav struke da ta industrija ipak ide uzlaznom putanjom i da će se uspešno izboriti sa svim izazovima, a putnicima obezbediti adekvatan nivo usluge.

Чланак Avio-saobraćaj u niskom letu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njihovim rečima, interesovanje za letove je značajno poraslo i može se reći da se situacija normalizovala posle veoma teškog perioda za avio-industriju koji je izazvala pandemija korona virusa. U poslednjih nekoliko meseci tražnja za letovima je toliko velika da će i profit avio-prevoznika drastično porasti. Naime, uprkos tome što je avionski prevoz poskupeo i što su troškovi života uvećani, ljudi ne žele da se odreknu odmora i putovanja, što je dobro za ovaj deo privrede.

Zato se očekuje da će u 2023. prihodi svetskih avio-kompanija porasti na 803 milijarde dolara, što je za samo 35 milijardi manje nego u predpandemijskoj 2019. godini. Ipak, to ne znači da su rukovodioci avio-prevoznika oslobođeni svih briga. Njih i dalje muče problemi u lancima snabdevanja sa kojima se suočavaju na dnevnom nivou, kao i rast aerodromskih naknada.

Direktor Asocijacije za vazdušni saobraćaj Vili Wolš otišao je toliko daleko u kritici politika zračnih luka da je novinarima rekao kako “Aerodrom Šipholm nema srama jer je zbog lošeg poslovanja, za koje je sam kriv, posle trogodišnjeg povećanja troškova od 37 odsto, ove godine odlučio da poveća cenu svojih usluga za još 12 procenata”.

Foto: Philip Myrtorp, Unsplash

Чланак Avio-kompanije će ove godine duplirati svoj profit се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kapacitet aviona bio bi otprilike 25 putnika, a očekuje se da će biti spreman do 2030.

„Destinus je dizajner i proizvođač hipersoničnih letelica ultradugog doleta koje se lako integrišu u svakodnevni život jer izbegavaju stvaranje buke i mogu da koriste konvencionalne aerodrome“, tvrde iz kompanije, prenosi Jutarnji list.

„Našim novim avionom trenutno putovanje od Sidneja do Frankfurta koje traje 20 sati sada, skratilo bi se na nešto više od 4 sata“, tvrde iz kompanije. Smatraju da bi avion mogao da razvije brzinu i do 5 Maha, što je više nego dvostruko brže od brzine koju je svojevremeno razvijao nadzvučni putnički avion Konkord.

Destinus želi da omogući let do Singapura na sastanak ili kratko vikend putovanje u SAD s bilo kojeg mesta u svetu. Tvrdi se da bi korišćenje vodonika za pogon aviona bilo ekološki održivije od sadašnjih aviona jer ne bi emitovao ugljen-dioksid, već toplotu i vodenu paru. U poređenju s masom kerozina, koja pokreće tradicionalne avione, to je tri puta energetski efikasnije, tvrdi firma.

„Pri ovim velikim brzinama, izazov je održati strukturu aviona hladnom. Stoga razvijamo jedinstveno rešenje aktivnog sistema hlađenja koji toplotnu energiju generisanu trenjem pretvara u pogon“, rekao je Destinus.

Avion bi koristio turbomlazne motore na vodonik za poletanje i sletanje, dok bi zasebni raketni motor terao letelicu do hipersoničnih brzina.

Poređenja radi, „Boeing“ planira da testira mlazni motor na vodonik do sredine 2020-ih. „Boom Supersonic“ ima planove za nadzvučne letove u SAD, dok „Hermes“ sarađuje s američkim avio-snagama i kompanijom NASA u razvoju niza autonomnih letelica. „Venus Aerospace“, startup iz Houstona, želi da prevozi putnike od Los Anđelesa do Tokija za jedan sat pomoću hipersonične letelice koja će putovati brzinom od 12 Maha.

Izvor: Jutarnji list/Blic
Foto: Pixabay

Чланак Motori na vodonik će skratiti vreme letova aviona се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova avio-kompanija će uvesti letove iz Beograda za Lisabon, Bergamo, Berlin, Kopenhagen i Zakintos. Time će Wizz Air biti jedini operater između Srbije i Portugala, prenosi portal Ex Yu aviation.

Planirano je da linija do Berlina i Kopenhagena budu lansirane poslednjeg dana jula sledeće godine, ka Lisabonu i Zakintosu 1. avgusta, a do Bergama 26. septembra.

Wizz Air će za Berlin i Kopenhagen saobraćati četiri puta nedeljno, Lisabon i Zakintos dva puta nedeljno, a za Bergamo pet puta nedeljno.

Kompanija će takođe povećati frekvencije na brojnim linijama koje već održava iz Beograda.

Izvor: eKapija

Foto: skyradar, Pixabay

Чланак Wizz Air pokreće pet novih linija iz Beograda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do toga je došlo nakon vesti da će kompanije AT&T i Verajzon početi danas sa uvođenjem 5G bežične mreže, mada su ta dva operatera rekla da će odložiti tu aktivnost u nekim oblastima.

Američka Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) upozorila je da bi 5G signali potencijalno mogli da utiču na pokazatelj visine leta, koji igra ključnu ulogu prilikom sletanja nekih modela aviona po lošem vremenu, a avio-kompanije kažu da se to upozorenje inicijalno odnosi na model Boing 777.

Uprkos najavi AT&T-a i Verajzona da će pauzirati uvođenje 5G mreže u blizini aerodroma, pojedini avio-prevoznici i dalje otkazuju letove ili menjaju modele aviona koji su bili predviđeni na rutama za SAD, prenosi Rojters.

Kasno sinoć, FAA je počela da ažurira podatke o tome koji će aerodromi i modeli aviona biti pogođeni, što će, kako se očekuje, dramatično smanjiti uticaj ranijih skoro 1.500 obaveštenja koje je ovaj regulator izdao povodom ograničenja vezanih za 5G mrežu.

Avio-kompanija Emirejts iz Dubajia, koja najviše u svetu koristi Boing 777, saopštila je da će obustaviti letove ka devet američkih destinacija od 19. januara, datuma koji je najavljen za uvođenje 5G bežične mreže u SAD.

Letovi Emirejtsa prema aerodromima u Njujorku „Džon Ficdžerald Kenedi“, Los Anđelesu i Vašingtonu DC će se odvijati i dalje.

Ograničeni letovi Boingom 777

Dve velike japanske avio-kompanije, Ol Nipon Ervejz i Japan Erlajns, objavile su da će ograničiti letove Boingom 777. Iz Nipona su dodali da otkazuju ili menjaju tip aviona koji koriste na nekim letovima za SAD.

Korejan Er Lajns je saopštio da je zamenio Boingove avione 777 i 747-8 drugim modelima vazduhoplova na šest američkih putničkih i teretnih letova, tajvanski avio-prevoznik Čajna Erlajns je najavio promenu rasporeda nekih letova, a hongkonški Kataj Pacifik Ervejz je izvestio da će koristiti različite tipove aviona ako bude potrebno.

Sve pomenute avio-kompanije su u obrazloženjima navele da su odluke donele reagujući na Boingovo obaveštenje da 5G signali mogu da ometu rad visinomera na modelu 777.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Avio-kompanije zabrinute za bezbednost letova zbog uvođenja 5G mreže се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom celog aprila kroz britanski aerodrom Hitrou prošlo je 200.000 ljudi, koliko u normalnim okolnostima kroz tu zračnu luku prođe za jedan dan.

Ako bi se i u ovoj crnoj statistici morali izdvojiti pobednici i gubitnici, najmanje loše u ovoj situaciji je prošla u Kina gde je broj letova smanjen za 21 odsto, dok je u Americi on prepolovljen, a u Evropi trenutno ima 75 odsto manje letova nego u istom periodu lane.

Međunarodna asocijacija za vazdušni prevoz (IATA) već mesecima izveštava o veoma oštrom padu broja avionskih putovanja, za koje ne očekuje da će se vratiti na predpandemijske nivoe bar još nekoliko godina.

To bi moglo dovesti i do rasta cene avionskih karata, posebno u onim regionima u kojima nema mnogo konkurencije.

Foto: Pixabay

Чланак Broj letova pao na nivoe iz sedamdesetih godina prošlog veka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se navodi, konačni red letenja zavisiće od odluka i smernica domaćih, stranih i međunarodnih tela i organa nadležnih za oblast civilne avijacije, odnosno od ukidanja zabrana letenja, izmena ograničenja u putovanjima i zdravstvenih mera u zemljama do kojih Er Srbija leti.

Saobraćaj će biti organizovan u skladu sa načelnim redom letenja koji je objavljen na airserbia.com i biće podložan promenama. Od 18. maja biće organizovan ograničen broj letova do aerodroma London Hitrou, Frankfurta, Ciriha i Beča.

Kopmanija je navela da će red letenja pretrpeti određene izmene u odnosu na plan za letnju sezonu 2020. godine.

Imajući u vidu očekivanu potražnju, letovi do jednog broja destinacija obavljaće se onom dinamikom koja je i planirana početkom godine, frekvencija letova do pojedinih destinacija biće smanjena, dok će letovi do nekoliko destinacija u ovoj sezoni biti privremeno suspendovani.

Destinacije

Destinacije do kojih će avioni Er Srbije leteti istim intenzitetom kao i do sada su Podgorica, Cirih, Beč, Pariz, Tirana, Zagreb, Skoplje, Bukurešt, London, Sarajevo, Sofija, Frankfurt, Brisel, Kijev, Krasnodar, Zadar i Nica. Nedeljni broj letova biće optimizovan do destinacija kao što su Tivat, Ljubljana, Atina, Solun, Amsterdam, Prag, Moskva, Berlin, Rim, Istanbul, Milano, Diseldorf, Dubrovnik, Split, Larnaka, Kopenhagen, Štutgart, Njujork, Banjaluka, Tel Aviv, Stokholm, Venecija, Pula, Barselona, Sankt Peterburg i Madrid.

U narednom periodu, Er Srbija neće leteti do Helsinkija, Lavova, Amana, Firence, Kišinjeva, Rostova na Donu, Malte, Ženeve, Kaira, Bejruta i Rijeke. Er Srbija je istakla da sarađuje sa partnerima da bi se utvrdila potražnju za čarter-letovima.

Postoji mogućnost da letovi do ograničenog broja destinacija budu uspostavljeni i ranije, odnosno pre 1. juna.

Ukoliko opšti uslovi budu dozvolili da se ti letovi organizuju, srpska nacionalna avio-kompanija će o tome odmah obavestiti putnike, navodi se u saopštenju.

Чланак Er Srbija najavila redovni putnički avio-saobraćaj od 18. maja се појављује прво на Biznis i Finansije.