Podaci pritom pokazuju da je na kraju trećeg kvartala zabeležen međugodišnji rast kreditne aktivnosti privrede od 13,3 odsto. I pored tog rasta, ono što brine je struktura zaduženja koja pokazuje da je većina kreditnih sredstava odobrenih privredi bila i u ovom kvartalu namenjena za održanje tekuće likvidnosti i finansiranje obrtnih sredstava, pri čemu je 1,2 milijarde evra odobreno u okviru programa Garantne šeme.
Od tog iznosa 519,8 miliona evra u trećem kvartalu opredeljeno je mikro, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima.

Povećan oprez privrednika

Stručnjaci tvrde da ovakvi podaci ne treba da čude jer je ekonomska kriza, uslovljena pandemijom korona virusom, čiji se kraj još ne nazire, dovela do povećanog opreza privrednika kod novih zaduživanja, posebno onih koji se odnose na nova ulaganja.

Upravo ta neizvesnost diktira nova pravila u poslovanju na svim bankarskim tržištima u svetu, pa i Srbiji, pa iako su uslovi zaduživanja izuzetno povoljni zbog niske vrednosti euribora i niske kamatne stope, privrednici nisu skloni da se u ovom trenutku opredele za investicione kredite. Zato oni i padaju dok se značajno povećavaju oni kojima se od banaka traži spas da bi se održala likvidnost i preživela ova kriza.

Prema rečima Zorana Petrovića, predsednika Izvršnog odbora Raiffeisen banke i predsednika Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji, ovakvo ponašanje privrednika ne treba da čudi.

– Naravno da su ljudi oprezniji. Ali, istovremeno, u anketi članica Američke privredne komore, dve trećine njih očekuje rast investicija u 2021. godini. Prema poslednjim dostupnim podacima iz trećeg kvartala 2020. godine, učešće investicionih kredita u novoodobrenim se smanjilo na 25 odsto. Logično – najveći deo novoodobrenih kredita privredi odnosio se na kredite za likvidnost i obrtna sredstva, 61 odsto – navodi Petrović za portal Biznis.rs.

Neizvesno da li će u budućnosti moći da servisiraju svoje obaveze

I bankari koje smo kontaktirali kažu da je interesovanje za investicione kredite opalo.

– Jasno je da se privrednici u ovakvim uslovima neizvesnosti uzdržavaju od zaduživanja koja se odnose na nova ulaganja. Novih investicija nema bez kredita, jer privreda u ovakvim uslovima pandemije nema unutrašnjih rezervi, što pokazuje i činjenica da je u strukturi novoodobrenih kredita svaki drugi za likvidnost. To nije dobar trend, tim pre što su uslovi kreditiranja sada zbog vrednosti euribora i niskih kamatnih stopa, povoljni. Međutim, džaba ta povoljnost ako je neizvesno da li će u budućnosti moći da servisiraju svoje obaveze – kažu bankari.

S druge strane, profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže da razume oprez privrednika, ali da istorijski niska vrednost euribora pogoduje svima, pa i privrednicima.

– Za sve investitore ovo je relativno povoljna situacija da dođu do nedostajućeg novca i finansijskih sredstava i da podrže svoj investicioni aranžman. Možemo reći da je ovaj nivo euribora dobar za privredu koja od banaka uzima dugoročne kredite za investicione poduhvate kako bi finansirala trajna obrtna sredstva, poslovanje ili prevazišla nelikvidnost. U tom smislu, povoljan je momenat za poslovanje – navodi Grubišić.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Krediti se najviše podižu za likvidnost, a za investicije značajno manje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Odobreno je 112 kredita za likvidnost pravnim licima i preduzetnicima kao finansijska podrška u uslovima izazvanim pandemijom kovid-19 u iznosu od 355,3 miliona dinara. Subjektima koji se bave turizmom, ugostiteljstvom i putničkim saobraćajem odobreno je 53 kredita za likvidnost u ukupnom iznosu od 253,4 miliona dinara.

Po Programu podsticanja razvoja preduzetništva kroz razvojne projekte, odobreno je 16 zahteva za investicione kredite u iznosu od 299,2 miliona dinara kreditnih i 63,9 miliona dinara bespovratnih sredstava. Fond je odobrio dva dugoročna kredita za investicije u iznosu od 37,5 miliona dinara, i jedan za trajna obrtna sredstva u iznosu od četiri miliona dinara.

Odobreno je i 11 zahteva u iznosu od 19,1 miliona dinara kreditnih i 9,2 miliona dinara bespovratnih sredstava za startap kredite po Programu podsticanja razvoja preduzetništva.

Fond za razvoj naveo je i da će razmatrati zahteve za kovid kredite za likvidnost koji budu podneti najkasnije do 10. decembra. Ta odluka je, kako se navodi, u skladu sa Uredbom o utvrđivanju Programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19, izazvane virusom SARS-CoV-2.

Foto: Pixabay

Чланак Fond za razvoj će razmatrati zahteve za kovid kredite za likvidnost, rok 10.decembar се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je objašnjeno, od tog iznosa oko jedne petine se odnosi na povećanje gotovog novca u opticaju, dok se najveći deo odnosi na povećanje depozita nefinansijskog sektora.

„Da rast novčane mase nije specifičnost Srbije, već da je prirodna, normalna i očekivana reakcija odgovorne države na krizu, ukazuje i to da ona beleži pojačani rast u gotovo svim zemljama sveta, usled mera koje države i centralne banke preduzimaju kako bi zaštitile svoje ekonomije od krize“, istakli su u NBS povodom informacija da je u prvih pet meseci značajno uvećana novčana masa M1.

Ukazno je da su od samog početka krize izazvane virusom Covid-19, NBS i Vlada Srbije delovale blagovremenim i adekvatnim merama kako bi obezbedile što manji uticaj krize na domaću ekonomiju, odnosno kako bi omogućile njen što brži oporavak.

„U ambijentu krize koja primorava sve svetske ekonomije da se na određeni period zatvore i koja dovodi do smanjenja tokova novca u privredi, NBS i Vlada Srbije uspeli su da ostvare dva osnovna cilja. Prvo, očuvali smo stabilnost, uveravajući sve ekonomske aktere da nećemo dozvoliti da je bilo šta ugrozi i drugo, odmah smo omogućili priliv neophodne likvidnost finansijskom i realnom sektoru“, naveli su centralnoj banci.

Reagovano  merama koje imaju privremeno dejstvo

NBS je u bankarski sistem, putem monetarnih operacija, ubacila značajan iznos i dinarske i devizne likvidnost, sa ciljem da obezbedi kontinuitet poslovanja privrednog i finansijskog sektora.

„U ambijentu postojećih viškova likvidnosti u bankarskom sektoru, na pojavu privremenog šoka, reagovali smo merama koje imaju privremeno dejstvo, a ne trajno obezbeđujući sredstva. To smo učinili upravo kako ne bi došlo do prekomernog rasta novčane mase“, kazali su u NBS.

Po podacima NBS, od početka marta do kraja juna likvidnost bankarskog sektora povećana je za 117,8 milijardi dinara, pri čemu se u celini to može pripisati faktorima van uticaja monetarne politike.

„Slika je ipak drugačija kada se detaljnije analiziraju tokovi. Inicijalni impuls, tokom prva dva meseca krize, onda kada je neizvesnost od potpunog zastoja ekonomije bila visoka, dala je upravo NBS svojim monetarnim operacijama. Paralelno sa time, radilo se na merama države za pomoć i podršku građanima i privredi“, naveli su u NBS i dodali da kada su ove mere države počele da se realizuju kroz direktna davanja privredi i stanovništvu, centralna banka je putem deviznih operacija, osim održanja stabilnosti na deviznom tržištu, postigla i efekat uravnoteženja likvidnosne situacije.

Time je gotovo u potpunosti neutralisan inicijalni uticaj monetarnih operacija, tako da je posmatrano na nivou čitavog perioda od marta do kraja juna uticaj NBS na likvidnost bio potpuno uravnotežen (smanjenje od svega 3,4 milijarde dinara).

Novac koji je država dala kao podršku građanima i privredi doveo je do povećanja likvidnosti banaka (od marta do juna taj efekat iznosi oko 140 milijardi. dinara), koja bi, po tumačenju NBS, u normalnim okolnostima bila povučena, da je izmirivanje obaveza prema državi teklo uobičajenim tokom.

Normalizacija kretanja u privredi već daje rezulatate na uravnoteženje novčanih tokova

„Međutim, mogućnost odloženog plaćanja poreskih obaveza, koju su iskoristile brojne kompanije i građani, uticala je na to da likvidnost ostane u bankarskom sistemu (delom i van njega – za iznos povučene gotovine od strane građana, a koja još uvek nije vraćena u realne tokove). Sa vraćanjem privrednih tokova u normalnije okolnosti, izmirivanje odloženih poreskih obaveza imaće restriktivan efekat na likvidnost – značajna sredstva će biti uplaćena državi, što će voditi smanjenju novčane mase“, ukazali su NBS.

Podsetili su da je tokom prethodna tri meseca na snazi bio i zastoj u otplati kredita koji je iskoristilo više od 90 odsto građana i privrede, što je u ambijentu u kojem je nastavljen dvocifreni rast kreditne aktivnosti, sa ciljem podrške privredi, vodilo povećanju rasta novčane mase.

„Veoma je važna činjenica da su od početka krize, tokovi likvidnosti funkcionisali u značajnoj meri u jednom smeru – smeru podrške građanima i privredi. Sa druge strane, smanjena potrošnja, pojačani strah i shodno tome čuvanje novca kod kuća ili na računima građana, zatim zastoj u otplati i kreditnih obaveza i poreskih obaveza, smanjili su tokove likvidnosti u suprotnom smeru. Ti tokovi će se polako vraćati, što bi u narednom periodu trebalo da ima efekat ka smanjenju likvidnosti i uravnoteženju novčane mase“, procenili su NBS.

Dodali su da je normalizacija kretanja u privredi već daje rezulatate na uravnoteženje novčanih tokova.

„Smanjena je tražnja stanovništva za gotovinom, tako da se već u junu beleže uravnotežena kretanja – sredstva se više ne drže u kućama i ‘slamaricama’ već se kroz potrošnju uključuju u redovne tokove i obavljaju se plaćanja. To bi trebalo da se prenese i na postepeno izvršavanje odloženih fiskalnih obaveza“, smatraju u NBS i ističu da će pažljivo analizirati sva kretanja, odnosno neće dozvoliti da bilo šta ugrozi stabilnost domaćeg monetarnog i finansijskog sistema.

Izvor: Beta

Чланак NBS: Zbog krize uvećana novčana masa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Paket mera koji je država predstavila juče, banke će u narednih sedam do deset dana razraditi i definisati kako i na koji način će odobravati novac, koji je pre svega namenjen za obrtna sredstva preduzeća (likvidnost), odnosno, kako bi ta preduzeća mogla da izmiruju svoje tekuće obaveze.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže da ima nekoliko kriterijuma da bi se koristila ova garantna šema koja služi da se prevashodno ojača poverenje između države, banaka i privrednika.

„Da su izmirivali redovno obaveze prema državi, prema bankama, poslodavcima. To je minimum uslova koji će biti da bi mogli da apliciraju za sredstva iz ovog paketa“, rekao je Vasić za Tanjug.

Kaže da je ovaj paket mera povoljan za privrednike, jer je reč o kreditima koji će biti plasirani u dinarima. Jedan deo novca banke će davati za izmirivanje dospelih obaveza, a drugi kroz kredite za finansiranje novih projekata preduzeća.
Država će garantovati za buduće plasmane u iznosu od 24 posto, što je mera koja treba da osim novca „upumpa“ dodatno poverenje u ceo finansijski lanac u zemlji.

Koronavirus izazvao je pometnju na globalnom tržištu pa su se tako i naša država i privreda našli pred velikim izazovima, ocenjuje Vasić, koji navodi da su ekonomske mere države bile neophodne.

Podseća da je Narodna banka Srbije izašla odmah sa hitnim merama i omogućila moratorijum na otplatu kredita i lizinga.

Jedno od istraživanja, koje navodi Vasić, kaže da 70 odsto privrednika u zemlji tvrdi da trenutno ima probleme u poslovanju.
Problemi se najčešće odnose upravo na tekuću likvidnost, isplatu plata, obaveza prema državi, bankama…

Na pitanje Tanjuga da oceni kako se „drži“ bankarski sektor u zemlji, Vasić kaže da su banke stabilne i likvidne, kao i država. „I dalje je bankarski sektor stabilan i likvidan. Raduje nas da je i država u isto takvom stanju“, rekao je Vasić i podsetio da je Agencija Fič pre nekoliko dana izašla sa potvrdom rejtinga našoj zemlji na nivou od BB+.

To potvrđuje, kaže, da se poslednjih godina radilo dosta po pitanju discipline javnih finansija što, kako je rekao, sada daje mogućnost državi da reaguje iz sopstvenih rezervi.

Izvor; Blic

Чланак Pomoć države za likvidnost preduzeća се појављује прво на Biznis i Finansije.