Trend da se proizvodnja što više približi kupcima, koji je započet tokom pandemije, imao je dobre perspektive za Srbiju. Te prilike su, međutim, delimično dovedene u pitanje zbog krize u Evropi i rasta bezbednosne nesigurnosti, smatraju stručnjaci. Ipak, neki domaći privrednici potvrđuju da čak i u ovim okolnostima postoji interesovanje zapadnih kompanija za saradnju.

„Nastojanja da se proizvodnja prebaci sa lokacija u Aziji bliže Evropi, iskoristiće države u ovom delu Evrope ukoliko imaju dobru logističku povezanost, saobraćajnu infrastrukturu, jednostavne administrativne procedure“, kaže Bojan Žepinić, rukovodeći partner TPA Srbija i dodaje da je prednost naše zemlje odlična geografska pozicija i veoma dobra povezanost sa svim delovima sveta.

Naša privreda je, kako kaže, u poslednjoj deceniji u velikoj meri uspela da postane deo značajnih međunarodnih proizvodnih lanaca. Srbija je, podseća on, u 2019. godini, prema indeksu učinka po osnovu grinfild stranih direktnih investicija (SDI), bila na prvom mestu od ukupno 105 država koje je rangirao „Fajnenšl Tajms“ uzimajući kao kriterijum visinu ulaganja srazmerno veličini ekonomije. „Uspešni rezultati su nastavljeni i u prethodne dve godine, uprkos globalnim izazovima koje je donela pandemija virusa korona”, ističe Žepinić.

Zavisnost od stranih izvora finansiranja

Ali pitanje koje mnoge „žulja“ glasi: koliko su u takvim rezultatima vidljiva domaća preduzeća, i mogu li ona da postanu značajniji igrači na stranim tržištima? Milorad Filipović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da se razvojna politika Srbije u poslednje dve decenije, na žalost, zasnivala prvo na favorizovanju privatizacije društvenih preduzeća bez podrobnije analize ekonomske opravdanosti svake od njih, a potom na potenciranju izvoza koji se prvenstveno oslanjao na strane direktne investicije, odnosno na proizvodnju u preduzećima koja su u stranom vlasništvu. Time je u velikoj meri destimulisan ozbiljniji razvoj domaće industrije, posebno prerađivačke.

I pored toga, srpska privreda ima šansu da se više uključi u globalne tokove, ali pod uslovom da država pruži kvalitetniju podršku onim domaćim preduzećima koja su najkonkurentnija da se uključe u tu trku. „Za sada ne vidim pomake na tom planu”, komentariše Filipović, napominjući da su se kreatori ekonomske politike svesno opredelili da i finansijsko tržište prepuste stranom kapitalu, što pokazuje i prodaja poslednje velike domaće banke strancima.

„To može imati ozbiljne posledice po finansijski sistem, jer nemate više mogućnosti da utičete na kretanja i tokove na tržištu, niti na podsticajne mere ka prioritetnim korisnicima, na primer u građevinarstvu, poljoprivredi i slično, jer sada u bankama preovlađuje isključivo profitni interes, bez obzira na posledice po makroekonomsku politiku zemlje. Jedna Nemačka se nije odrekla svoje razvojne banke, KfW, makar imala manjinski paket vlasništva, ali koji dopušta kontrolu i uticaj na donošenje strateški važnih odluka“, naglašava Filipović.

Bojan Žepinić, smatra da su jake banke u domaćem vlasništvu od velikog značaja za dalje jačanje dela privrede kojom upravlja domaći kapital. Naime, iako imaju isto regulatorno telo, za očekivati je da domaće banke bolje razumeju specifičnosti poslovanja u Srbiji i mogu da budu veća podrška domaćim investitorima u njihovim planovima za ulaganja.

„Treba imati u vidu i to da je situacija drugačija za velika u odnosu na mala preduzeća. Velike kompanije, kada traže spoljno finansiranje, pregovaraju sa više banaka i nisu mnogo zainteresovane za poreklo kapitala tih banaka, već za uslove finansiranja. S druge strane, mala, a posebno preduzeća koja su tek osnovana, teško da imaju pristup eksternim izvorima finansiranja. Takve firme imaju probleme da ostvare svoje potencijale i zauzmu mesto na tržištu i pored nekoliko dobrih lokalnih i internacionalnih programa podrške tom sektoru“, napominje Žepinić.

Privredi potrebne domaća razvojna banka

Snežana Obradović, vlasnica firme „Aleđo“ za mašinsku proizvodnju, koja uglavnom sarađuje sa inostranim partnerima kaže da u poslednje vreme ima brojne upite za saradnju od firmi iz Nemačke, a da su njenu fabriku u maju posetile dve delegacije. U prva četiri meseca ove godine promet je udvostručila u odnosu na isti period prošle godine. Najveći deo proizvodnje odlazi u Francusku i Holandiju, a nove poslove je sklopila za izvoz u Sloveniju i Austriju.

„U našoj branši svi ’beže’ iz Kine jer se od jeseni očekuje novo poskupljenje transporta i zato traže dobavljače iz Evrope. Od početka krize u Ukrajini stigli su nam brojni upiti iz Nemačke, a nisam primetila da iko obraća pažnju na to što nismo uveli sankcije Rusiji“, kaže ona za B&F.

Prema njenom mišljenju, da bi srpska privreda ispunila zahteve, ojačala kapacitete i mogla da odgovori novim upitima potrebna je veći kapital, pa bi postojanje domaće finansijske institucije koja bi imala sluha za privrednike bilo od velikog značaja.

„Ako bi to bila banka, onda je važno da bude u državnom vlasništvu jer privatni kapital, bilo da je domaći ili strani, uvek je vođen sopstvenim interesima. Važno je da ta podrška bude stvarna, bez bespotrebno komplikovane dokumentacije. Mi smo odustali od nekih sredstava Fonda za razvoj, jer je papirologija bila preobimna, a tražili su nam dvostruko veća obezbeđenja od zahtevanih sredstava ili bankarsku garanciju na koju bismo plaćali kamatu. Na kraju sam otišla u banku i uzela kredit“, priča Snežana Obradović.

Aleksandra Popović, vlasnica firme „NAG“ za proizvodnju poslovnih uniformi, kaže da nije nerealno biti dobavljač velikim igračima, ali da domaće firme često ne mogu da odgovore zahtevima u pogledu rokova i količina, ali i uslova plaćanja. Manje firme, naime, nisu u stanju da čekaju naplatu od 60 do 120 dana. Ti problemi bi, smatra, mogli da se prevaziđu udruživanjem srpske privrede s jedne strane i podrškom finansijskog sektora sa druge.

„Turske banke podržavaju svoju privredu. Tekstilna banka Turske je veoma jaka, isto kao i ta industrijska grana u toj zemlji. Domaća razvojna banka bi, nadam se, imala kao dugoročan nacionalni cilj podizanje privrede, a samim tim i razvoj privrednih grana. Stranim bankama je krajnji cilj sam profit. Verujem da promene koje je izazvala pandemija mogu dovesti do drugačijeg sagledavanja situacije i nove strategije države, koja bi bila više okrenuta podršci domaće privrede“, smatra Popović.

Razvojne banke koja bi zaista radila u interesu privrede nema, a podrška ne može biti ni tržište kapitala jer je slabo razvijeno. Izgubljeno poverenje investitora u tržište kapitala će se, prema mišljenju profesora Filipovića teško izgraditi zbog „različitih malverzacija i špekulacija velikih igrača“ koje su se dešavale u prošlosti.

„Uz to, omogućavanje dominantnom vlasniku da prinudno otkupi akcije i izbegavanje da se zaštite mali akcionari, u potpunosti su kompromitovali rad Beogradske berze i urušili poverenje u sistem koji će se izuzetno teško ponovo izgraditi. Umesto ulaganja u zdrave programe i investicije putem prikupljanja kapitala na berzi, danas stanovnici ove zemlje jure da kupuju nekretnine i tako podržavaju špekulativnu ekonomiju zasnovanu na rentijerstvu, a ne na preduzetništvu”, naglašava Filipović.

Smirivanje situacije na istoku Evrope stvorilo bi veće šanse za našu privredu, koja može mnogo više od motanja kablova. Možda je posle „decenije privatizacije“ i „decenije SDI“, konačno došao red na deceniju u kojoj će se sa deklarativne preći na stvarnu podršku domaćim privrednicima. To, kao što ističu naši sagovornici, zahteva i jak domaći kapital, koji bi bio sigurniji oslonac i u vreme najvećih kriza.

Izvor: Finansije TOP – Biznis i finansije, junski broj 2022

Foto: Pixabay

Чланак Može li se uspešno lokalizovati privreda bez jakih domaćih finansijera: Splavom preko okeana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Globalizacija, proces koji karakteriše slobodna trgovina, protok kapitala i pristup stranim resursima, dominantan je pravac svetske ekonomije već decenijama unazad. Posmatranje sveta kao „jednog tržišta“ donelo je sa sobom rast trgovine koja je preuzela većinsko učešće u BDP-u velikog broja zemalja. S druge strane, povećalo je ekonomsku nejednakost, društvenu nestabilnost i proizvelo masovne migracije, ali ovi negativni aspekti ipak nisu usporili širenje globalizacije. Zašto se, onda, baš sada svet ponovo okreće lokalizaciji?

Odgovor se nalazi u pandemiji COVID-19, poslednjoj krizi koja je zadesila čovečanstvo i prouzrokovala ogromne zdravstvene i ekonomske posledice. Novonastala situacija, u kojoj je primarni cilj bio sprečavanje brzog širenja zaraze i spašavanje ljudskih života, dovela je do restriktivnih mera koje su značajno uticale na globalnu ekonomiju, otežavajući ili potpuno sprečavajući razmenu robe i kapitala između država.

Svetska privreda je u 2020. godini doživela drastičan pad uvoza (7,9%) i izvoza (8,6%), dok procentualno kretanje realnog BDP-a prikazuje takođe veliki pad od 3,5% u ukupnoj proizvodnji dobara i usluga. Ipak, projekcije o rastu uvoza za 9,3%, izvoza za 10,1% i realnog BDP-a za 5,7% u 2021. godini, ukazuju na uspešno prilagođavanje ekonomija otežanim tržišnim uslovima.

Novi zdravstveni izveštaji iz sveta, međutim, potvrđuju da se posle dve teške godine pandemija nastavlja, a stanovništvo i privreda osećaju ekonomske posledice najviše kroz povećanje cena roba, poremećaja u lancima snabdevanja i rast inflacije. Vidljivo je da usled ovako velikih potresa koje je izazvao korona virus, svet ulazi u period velikih promena i da se države sve više okreću lokalizaciji privrede.

Kako Srbija može da iskoristi ovakvu situaciju da ubrza ekonomski rast kroz revitalizaciju lokalne industrije? Analizom trenutnog stanja u našoj zemlji kroz demografske, prosperitetne i ekonomske pokazatelje, utvrđene su naše prednosti, šta je to što može biti bolje, a gde je potrebno da u potpunosti preokrenemo negativne trendove kako bi se stvorili uslovi za uspešnu transformaciju lokalne ekonomije.

Gde smo u plusu, a gde u minusu

Privrede nema bez ljudi, a demogafski pokazatelji već odavno ne idu na ruku Srbiji. Broj stanovnika se samo u poslednje četiri godine smanjio za 150.000, među kojima je čak 130.000 osoba starosti od 21 do 40 godina. Najbrojniji deo populacije trenutno čine osobe stare između 61 i 70 godina. Demografske projekcije ukazuju na dalji proces starenja stanovništva i smanjenje populacije, sa predviđanjima da će broj stanovnika opasti za 1,59% do 2025. godine. Ovakva demografska slika može imati veoma negativan uticaj na privredu, ekonomsku situaciju i dalji razvoj Srbije.

Kada se posmatraju zarade, uočljivo je da brže rastu plate u javnom nego u privatnom sektoru, što je odraz nedovoljno brzog rasta i razvoja privrede. Srbija ima izuzetno visoku vrednost GINI koeficijenta, koji meri nejednakost u raspodeli dohotka. Sa vrednošću ovog indeksa od 3,96, naša zemlja se svrstava u države sa izrazitim dohodovnim razlikama, koje prouzrokuju političku i društvenu nestabilnost. Ovakve razlike u dohotku proizilaze iz strukture privrede, u kojoj su daleko brojniji niskoprofitabilni od visokoprofitabilnih sektora.

Nejednakost u privrednoj razvijenosti unutar zemlje, uzrokuje neprekidne migracije iz slabije razvijenih regiona, Zapadne Srbije, Šumadije, Južne i Istočne Srbije ka razvijenijim regionima, Vojvodini i Beogradu. Migracije je nemoguće zaustaviti, ali se one mogu ublažiti ciljanim, ekonomskim i drugim merama koje razvijaju određene regione.

Kada se procenjuju perspektive Srbije na osnovu Legatum indeksa prosperiteta, naša zemlja se nalazi na 52. mestu među 167 zemalja. Srbija je tokom poslednje decenije napredovala na ovoj listi za dvanaest mesta, zahvaljujući poboljšanjima u većini oblasti koje ulaze u ovaj indeks, ali su oblasti pravosuđa i ličnih sloboda znatno niže rangirane u odnosu na period od pre deset godina.

Aktuelni ekonomski pokazatelji govore o dobrom prilagođavanju privrede novim okolnostima na tržištu. Srbija je u prvoj godini pandemije imala najmanji pad BDP-a u regionu i među najmanjima u Evropi. Na ovakav ishod uticale su mere koje je preduzela država za stabilizaciju privrede, slaba povezanost naše ekonomije sa svetskom i činjenica da u strukturi domaće privrede nema visokosofisticiranih delatnosti koje su bile najviše pogođene pandemijom.

Monetarna politika usmerena na smanjenje referentne kamatne stope utiče na pad kamatnih stopa i posledično na pad troškova zaduživanja i povećanje investicione aktivnosti.

Uz veliki broj podsticaja za strane direktne investicije, ukupan iznos ulaganja stranih investitora je u poslednjih deset godina iznosio oko 28 milijardi dolara. Strane investicije su donele brojne prednosti, od novih tehnologija i praksi do smanjenja ukupne nezaposlenosti, ali je neophodno da se povećaju domaća ulaganja kako bi zemlja ostala konkurentna i manje zavisila od stranog kapitala, pogotovu u periodima krize. Trgovinski deficit se smanjio zbog manjeg obima trgovine u 2020. godini, dok struktura spoljnotrgovinskog bilansa pokazuje da se i dalje pretežno izvoze sirovine, a uvoze gotovi proizvodi.

Favoriti za predvodnike lokalizacije

Analizirani pokazatelji potvrđuju da Srbija ima osnova da zaokretom ka lokalizaciji poveća tržišnu konkurentnost, ubrza tehnološki razvoj, unapredi životni standard, otvori nova radna mesta, umanji odliv radno sposobnog stanovništva i tako obezbedi dugoročnu stabilnost.

Industrije koje imaju najveći potencijal za napredak u procesu lokalizacije i mogu biti njen zamajac su prerađivačka industrija, poljoprivreda i IKT sektor zajedno sa medijskom industrijom. Prerađivačka industrija i poljoprivreda spadaju među pet sektora koji imaju preko 50% učešća u ostvarenoj bruto dodatoj vrednosti (BDV) Srbije.

U prerađivačkoj industriji radi trećina ukupno zaposlenih u privredi, ali udeo visokih tehnologija od 27% je i dalje nizak u poređenju sa razvijenim privredama poput Nemačke, gde on dostiže skoro 60%. Zato je strateško okretanje ka modernizaciji ove industrije i većoj proizvodnji tehnološki sofisticiranih proizvoda, prilika da se ubrza privredni rast i smanji zavisnost od ove vrste uvoza.

Potencijal u poljoprivredi se može iskoristiti kroz pametnu upotrebu prirodnih resursa, kojom će se povećati dodata vrednost. Srbija se po zastupljenosti obradivih površina rangira odmah iza Holandije i Poljske, ali je neto dodata vrednost u poljoprivredi istovremeno među najnižima u Evropi.

Možda najveći potencijal ima IKT i medijska industrija, koja beleži visok rast iz godine u godinu, posebno IT sektor. Problem koji se ovde uočava je veliki obim „autsorsovanih“ usluga, koji bi lokalizacija mogla značajno da umanji kroz razvoj sopstvenih proizvoda i usluga.

Okosnica lokalizacije u ovim i drugim industrijama je razvoj mikro, malih i srednjih preduzeća, koja čine 99,5% domaće privrede. Njihovim jačanjem kroz veću dostupnost izvora finansiranja, edukaciju privrednika, međusobno povezivanje i zajednički nastup na tržištima, povećaće se obim i kvalitet domaće proizvodnje, umanjiti zavisnost od drugih zemalja i podstaći ekonomski oporavak tokom i nakon završetka pandemije.

Marina Perošević, senior biznis analitičar u konsultantskoj kući Egzakta Advisory

Biznis i finansije 194, februar 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Zašto je ovo dobar trenutak za lokalizaciju: Произведено у Србији се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zašto je ovo pravi trenutak za lokalizaciju? Koje industrije u Srbiji imaju najveći potencijal da ubrzaju revitalizaciju privrede? Zbog čega uspeh lokalizacije najviše zavisi od razvoja mikro, malih i srednjih preduzeća? Šta su osnovni preduslovi da ovaj, najbrojniji deo domaće privrede, ne bude više „perjanica i lokomotiva“ samo pred izbore, već istinski pokretač prosperiteta?

U saradnji sa stručnjacima kompanije „Egzakta Advisory“, predstavljamo analize koje se podrobnije bave ovim temama, a zasnovane su na studiji „Putokaz za lokalizaciju srpske privrede“, koju je nedavno objavila ova domaća konsultantska kuća.

Periskop

8. ZAŠTO TEHNOLOŠKI GIGANTI ZARAĐUJU VIŠE OD CELIH INDUSTRIJA: Nadziri, pa vladaj
Internet je od sredstva za nesmetanu komunikaciju u vojne svrhe koje je nastalo tokom Hladnog rata, izrastao u mrežu preko koje može da razgovara ceo svet, a nadzor koji su vršile vojne službe, pretvorio se u profitabilan posao privatnih kompanija. Roba kojom one trguju nije fizički opipljiva, ali njihove zarade jesu, i pri tom često vrede više od celih industrija u realnom sektoru. Tehnološke kompanije, od kojih je veliki broj, kao i sam internet, nastao uz velikodušnu pomoć države, svesrdno su iskoristile slobodno tržište da bi njime zavladale i učinile ga neslobodnim, kaže za B&F Alpar Lošonc, profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

10. JUŽNOAFRIČKI GIGANT „NASPERS“: Od čuda aparthejda do čuda digitalnog doba
DvA međusobno povezana preduzeća, južnoafrički „Naspers“ i holandski „Prosus“, retko se pojavljuju u medijima, iako su među najvećim i najuticajnijim svetskim investitorima u digitalno poslovanje.

12. OŽIVLJAVANJE NAPUŠTENIH SELA: Imaš euro, evo ti kuća
Prodaja kuća za jedan euro u italijanskim selima pokazala se kao uspješna strategija za oživljavanje ruralnih područja. Neki su ove kuće kupovali sa namjerom da tu i žive, drugi kao vikendice a treći kao investiciju za penzionerske dane, ali su svi oni ubrizgali svjež novac u lokalnu ekonomiju i udahnuli novi život u poluprazna sela. Slično sada pokušavaju i u Španiji, ali se tamo ne prodaju kuće, već čitava napuštena sela.

Biznis

14. DANKO BRČEREVIĆ, GLAVNI EKONOMISTA FISKALNOG SAVETA: Partijski interesi su najveći neprijatelj energetskoj stabilnosti
Sada je više nego jasno da je najveći neprijatelj energetske stabilnosti u zemlji partijsko upravljanje javnim preduzećima, umesto da se rukovođenje prepusti vrhunskim profesionalcima. Ako je Srbija pre pola veka bila u stanju da uspostavi odličan energetski sistem zahvaljujući tehničkim stručnjacima, valjda bi i nove generacije inženjera bile dostojne tog izazova, ističe za B&F Banko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta.

18. MALE FIRME KOJE SU IZRASLE U PREDVODNIKE DOMAĆE PRIVREDE: Sidra za povezivanje dobavljača
„Stalno govorimo ljudima u Srbiji – nemojte da idete u Nemačku, da tamo radite za 3.000 evra, kada mi možemo da vam pomognemo u organizovanju posla od kojeg ćete zarađivati najmanje 5.000 evra mesečno. A živećete u svojoj zemlji, sa svojom porodicom i sa svojim narodom“, ističe Božo Janković, vlasnik firme „Enterijer Janković“. On i drugi preduzetnici koji su počeli u skromnim radionicama a postali veliki igrači, predstavljaju „sidra“ za razvoj malih domaćih kooperanata. Međutim, upozoravaju da u današnjim uslovima nema budućnosti za male firme ako povezivanje domaće privrede ne postane ekonomski prioritet.

20. EMILIJA I ALEKSANDAR ĐORĐEVIĆ, „ARDE LINE“: Vaspitavani za preduzetništvo
U Nišu se trenutno grade dva stambena kompleksa koja predstavljaju novost na domaćem tržištu. Reč je o projektu porodičnog preduzeća „Arde line“, koje uspešno vode dvoje mladih niških preduzetnika i – supružnika. Suprotno uobičajenom razvoju u poslovanju, oni su svoju proizvodnju prvo izvezli na strano tržište, a sada to iskustvo primenjuju i kod kuće. Ipak, za preduzetništvo su vaspitavani u Srbiji.

22. MILICA MILOŠEVIĆ, DIREKTORKA SAJTA „STETOSKOP“: Naučila sam da ne ostanem bez glasa, ali i da ne budem najglasnija
Stručni medicinski sajt „Stetoskop“ je od „volontera“ izrastao u profitabilni posao. Način njegovog funkcionisanja preokrenula je Milica Milošević, koja je još kao studentkinja prava čvrsto rešila da dobije vlasnički udeo u sajtu i od njega napravi uspešan preduzetnički poduhvat. Na tom putu je morala mnogo toga da nauči, između ostalog i kako da razgovara sa poslovnim partnerima koji su svi bili stariji od nje. „Naučila sam da ne ostanem bez glasa, ali i da ne budem najglasnija“, priča direktorka sajta koji sada ima dva miliona posetilaca mesečno.

Finansije

26. DA LI JE REGULATIVA „UBILA“ PREDUZETNIČKI DUH U BANKAMA: Nije, nego je konfekcija sigurnija od originala
Neko ko ima samo poslovnu ideju i ništa drugo, ne može nikada biti klijent za banku. S druge strane, i preduzimljive manje firme koje već iza sebe imaju dobre poslovne rezultate, žale se da je u Srbiji teško dobiti kredit za „nestandardnu“ ideju, jer banke posluju kao konfekcija – sve idu na sigurno, nudeći manje-više iste proizvode. Razlog za takvo ponašanje banaka na domaćem tržištu nije postojeća regulativa, već naprotiv, manjak zakona koji bi omogućili da bankari konačno dobiju konkurenciju. Srbiji nedostaju nebankarske finansijske institucije koje bi i banke „stimulisale“ da postanu preduzimljivije, saglasni su sagovornici B&F-a.

28. PORESKE POVOLJNOSTI I OGRANIČENJA ZA MODERNIZACIJU DOMAĆE PRIVREDE: Otvori prozor da pritvoriš vrata za iseljavanje
Domaće tržište kapitala je i dalje pošteđeno navale alternativnih investicionih fondova, iako je zakon koji reguliše ovu oblast, kada je usvojen pre tri godine, najavljen kao velika šansa za razvoj inovativnih preduzeća. Ove godine imamo priliku da alternativni vidovi ulaganja u inovacije konačno dobiju zalet i da zajedno sa poreskim podsticajima, koji su usmereni na smanjenje odliva mozgova, pomognu modernizaciji domaće privrede, smatra Svetislav Kostić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

30. UTICAJ NOVE REGULATIVE NA RAZVOJ TRŽIŠTA KAPITALA: Berza? Zar to kod nas postoji?
Teško da će Strategija za razvoj tržišta kapitala i novi Zakon o tržištu kapitala, usvojeni krajem prošle godine, podstaći razvoj Beogradske berze koja je prethodnu godinu okončala sa prometom šest puta slabijim od slovenačkog i sedam puta lošijim od hrvatskog tržišta kapitala. Jer, kao što je i deci poznato, doza iskrenosti je neophodan sastojak želja ako se kane i ostvariti.

32. JAVNE INVESTICIJE NA LOKALU: Stroga dijeta za ulaganja
Uporedo sa rastom prihoda gradova i opština u Srbiji od početka prethodne decenije, opada udeo kapitalnih ulaganja u rashodima lokalnih samouprava. Učešće lokalnih ulaganja u javnim investicijama na nivou cele države je prepolovljeno za manje od decenije, a izdaci za kapitalna ulaganja čine tek oko jedne šestine ukupne potrošnje opština i gradova.

Temat – Mogućnosti za lokalizaciju srpske privrede

35. ZAŠTO JE OVO DOBAR TRENUTAK ZA LOKALIZACIJU: Произведено у Србији
Posledice pandemije su napravile zaokret u svetu od globalizacije ka lokalizaciji. Srbija sada ima priliku da ubrza ekonomski rast kroz revitalizaciju lokalne industrije, u kojoj najveći potencijal za napredak imaju prerađivačka industrija, poljoprivreda, IKT i medijska industrija.

38. KAKO POVEĆATI PRODUKTIVNOST U PRERAĐIVAČKOJ INDUSTRIJI: Preradi pa zaradi
O tome kako su neke od zemalja bile i ostale bogate i kako su neke od zemalja bile i ostale siromašne, govore njihove privredne aktivnosti u kojima su se specijalizovale. Prerađivačka industrija je godinama unazad nosilac srpske privrede, a glavne prepreke za brži rast preduzeća u ovoj industriji su niska produktivnost i zastarela tehnologija. Prevazilaženje ovih ograničenja je najveći potencijal za srpsku prerađivačku industriju i zajednički zadatak za državu i kompanije.

40. PREDUSLOVI ZA POVEĆANJE DODATE VREDNOSTI U POLJOPRIVREDI: Edukacijom i partnerstvima do punog potencijala
U vreme kada je poljoprivreda u svetu obeležena većom tražnjom a sve oskudnijim resursima, Srbija i dalje raspolaže sa dovoljno poljoprivrednog zemljišta za prehrambenu sigurnost stanovništva, ali su prinosi među najnižima u Evropi. Činjenica da se domaća poljoprivreda zasniva na usitnjenim poljoprivrednim gazdinstvima ne mora biti prepreka za razvoj. Pod uslovom da se podstiče udruživanje i kroz lokalizaciju smanje rizici u proizvodnji i finansiranju, povećaju ulaganja, znanje i primena savremenih tehnologija.

42. RAZVOJ SOPSTVENIH PROIZVODA U IT INDUSTRIJI: Gradimo svoje, a ne uvezene snove
Pokazatelj da „autsorsing“ ostvaruje najveću godišnju stopu rasta prihoda u servisnoj industriji koja je najveći deo IT sektora, nameće utisak da smo prestali da jurimo svoje snove i izabrali lakši put, onaj koji nažalost retko kada dovodi do samog vrha. Zato je primarni cilj lokalizacije u IT sektoru podsticanje razvoja sopstvenih proizvoda i usluga.

44. ALTERNATIVNI IZVORI FINANSIRANJA ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA: Duboki džepovi, brzi rast
Alternativni izvori finansiranja i nisu baš toliko alternativni. Ti džepovi su toliko duboki, da su i te kako dobro došli za brži rast domaćih preduzeća.

46. UDRUŽIVANJE I KLASTERSKO POVEZIVANJE MSP U SRBIJI: Zajedno smo jači
Srbija može kroz razvoj klastera da pospeši razvoj domaćih preduzeća i poboljša rezultate na nivou cele ekonomije. Da bi ovakve inicijative zaživele, pre svega je potrebno malo više međusobnog poverenja, otvorenosti i vere u prednosti udruživanja domaćih preduzeća.

48. POSLOVNA EDUKACIJA DOMAĆIH PREDUZEĆA: Znanje je najveće imanje
Najbogatiji su oni koji znaju šta ne znaju i koji se trude da taj nedostatak nadoknade.

Intervju

50. IGOR RIPAK, VIZUELNI UMETNIK I FOTOGRAF: Život i predrasude
Kada se suočite sa tuđim predrasudama, dobro je da počnete da preispitujete i svoje istine koje uzimate „zdravo za gotovo“, uveren je srpski umetnik Igor Ripak, koji je tokom studiranja umetnosti u Beču morao da odgovara i na pitanja kolega da li se oseća kao ratni zločinac. Predrasuda je i uverenje da naši ljudi kada odu iz Srbije automatski prestanu da je vole, kao i nagađanje zbog čega sve odlaze. „Voleo bih kada bi mladi u inostranstvo odlazili zato što su željni iskustava, a ne zato što ih na to primoravaju okolnosti“, ističe Ripak u razgovoru za B&F.

Skener

54. Posledice poskupljenja mineralnih đubriva: „Posne“ njive
U Srbiji su tokom prethodne setve mnoge njive ostale „posne“ zbog vrtoglavog rasta cena veštačkih đubriva, od kojih su neka poskupela gotovo 200% za godinu dana. Stoga je intervenisala i država, nedavnim ukidanjem carina na uvoz azotnih đubriva tokom narednih šest meseci. Poljoprivrednici, međutim, smatraju da je za dugoročnu stabilizaciju potrebno više domaćih proizvođača od svega tri, koliko ih trenutno posluje u Srbiji.

56. UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA SEKTOR NEKRETNINA: Pazi, zagreva se!
Srbija se zagreva malo brže od svetskog proseka. Zato postoji opasnost da ukoliko se pogoršaju vremenski uslovi i građevine budu izložene dugotrajnim toplotnim periodima ili ekstremno niskim temperaturama, pojedini materijali ili čitave konstrukcije izgube neka od svojih svojstava i budu oštećene. Posebno pitanje je da li ekstremne vremenske pojave, kojih će biti sve više, mogu da izdrže objekti građeni bez građevinskih dozvola ili oni na klizištima i vodoplavnim područjima.

58. PREDSTOJEĆE IZMENE ZAKONA O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Odloženo za posle izbora
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada iza sebe ima pet godina prakse, koja je ukazala na različite nedoumice i probleme u primeni. Prošle godine je Sudu časti u Privrednoj komori Srbije dostavljeno 157 prijava protiv profesionalnih upravnika zgrada, najviše iz Beograda. Problema je svestan i zakonodavac, pa su predviđene izmene i dopune zakona. Procedura će uslediti tek posle izbora, jer pre toga nema vremena da se organizuje javna rasprava, kažu u Ministarstvu građevinarstva.

60. TRŽIŠTE UDŽBENIKA U SRBIJI I SVETU: Koliko košta Pitagorina teorema?
Hrvatska je propisala formulu po kojoj se tačno izračunava cena udžbenika, u Srbiji je tržište udžbenika slobodno. U Sloveniji udžbenike kupuje škola iz sredstava udžbeničkog fonda, u našoj zemlji to je obaveza roditelja ili staratelja. U Portugaliji osnovci dobijaju udžbenike besplatno i obavezni su da ih vrate na kraju školske godine. U Srbiji je veliki broj udžbenika, naročito u nižim razredima, pravljen kao „radni udžbenik“, i nije ih moguće vratiti jer đaci u njima pišu i popunjavaju zadatke.

Nove tehnologije

62. KORIŠĆENJE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U TERORIZMU: Širenje terora preko proširene stvarnosti
Suprotno uvreženoj predstavi da su teroristi mahom konzervativni ljudi koji odbijaju sve tekovine moderne civilizacije, bezbednosni stručnjaci kažu da su oni među prvima prigrlili internet za širenje svoje propagande, kao i za regrutovanje saboraca. Terorističke grupe uveliko upotrebljavaju i veštačku inteligenciju za izvođenje svojih napada, a uskoro bi se mogli okoristiti i metaverzumima, onlajn svetovima koji olakšavaju njihovo delovanje u stvarnom svetu.

Nauka

64. GENETSKI MODIFIKOVANE SVILENE NITI: (Ne)uspešna imitacija života
Svila koju predu pauci je jedan od najboljih materijala na svetu. Istovremeno je jak kao čelik i rastegljiv, razlaže se u prirodi a nije otrovan kao vlakna svilenih buba. Pošto paukova svila ne može da se proizvodi u većim količinama, naučnici koriste proteine iz njegovih vlakana za proizvodnju genetski modifikovanih svilenih materijala. Oni su primenjivi u mnogim industrijama, posebno u medicini, uključujući i mogućnost da zamene ljudsku hrskavicu. Ipak, svi dosadašnji ljudski pokušaji su daleko od onoga što pravi paukova „biofabrika“.

Koktel

66. PEDAGOŠKI MUZEJ U BEOGRADU: Mlađi brat Narodnog muzeja
Ako niste sasvim sigurni kako su hotel za bubamare ili rešavanje zagonetki koje kriju drevna pisma povezani sa obrazovanjem i vaspitanjem, odgovore možete pronaći u Pedagoškom muzeju u Beogradu. Zahvaljujući maštovitim, veoma raznovrsnim kulturnim sadržajima i povoljnim cenama ulaznica, posećenost ovom muzeju – koji je jedan od najstarijih u Srbiji i zaposleni ga u šali nazivaju „mlađim bratom Narodnog muzeja“ – toliko je porasla da je uveden rad u smenama, kao u fabrici. Samo što ova proizvodi kulturu.

70. POSLOVICE – SAŽETA FORMULA LJUDSKE MUDROSTI: Štono stari vele
Za razliku od govora domaćih političara, srpske narodne poslovice sažimaju iskustvo celih generacija u samo jednu rečenicu, a ponekad i u dve reči. Kada bi Srbija imala političare koji poseduju bar zrno mudrosti kao naše narodne poslovice, gde bi nam bio kraj.

72. POSAO SERIJSKIH VENČANJA NA BRZINU: Ovde uđi, a ovde izađi iz braka
Las Vegas je svetska prestonica brzih venčanja, ali i brzih razvoda, gde srećno venčani i nesrećno razvedeni dele istu strast – hrle da potroše novac u gradskim kockarnicama. Industrija „uđi-izađi iz braka“ danas doprinosi gradskoj ekonomiji sa oko dve milijarde dolara godišnje, ali opstanak čak i onih koji su najduže u tom poslu je sve ugroženiji. Razlog nisu samo ekonomske krize koje nadiru jedna za drugom, već i nove tehnologije i nove generacije koje imaju potpuno drugačije želje kada se venčavaju „na brzaka“.

Komunikacije

74. BUDUĆNOST KARIKATURE U SRBIJI: Smeh od muke
Ideološko „usmeravanje“ karikature preovlađuje i na Zapadu, ali u Srbiji zabrinjava to što povoda za „smeh od muke“ ima sve više, dok se uporedo prostor u novinama za ovakvu kritiku društva rapidno smanjuje, kažu naši poznati karikaturisti. Srećom, nove tehnologije su pružile karikaturistima i nove mogućnosti da se približe publici, posebno mlađoj.

Reprint

78. ŽELEZNICA U SRBIJI: Vozovi koji se sporo kreću i slabo gde stižu
I pored čestog hvalisanja vlasti o velikim ulaganjima i razvoju železničke infrastrukture, realno stanje je lošije nego pre deset godina. Srbija je danas železnički izolovanija nego ikada od ostatka sveta, a u unutrašnjem saobraćaju je smanjena dužina pruge, opao je broj putnika, dok je broj radnika prepolovljen. Za neverovati je da, uprkos svim tehnološkim inovacijama, danas putovanje od Beograda do Niša traje samo dva sata kraće nego pre 137 godina.

Vremeplov

80. PREVOZ U OKUPIRANOM BEOGRADU: U se, i u svoje kljuse
Nakon bombardovanja i nemačke okupacije Beograda 1941. godine, pešačenje je postalo najmasovniji vid „prevoza“ u gradu, a nepoštovanje pešačkih pravila koje je uspostavila nova vlast, svojevrsni vid otpora. U ono malo tramvaja koji su preživeli bombe gužva je bila nesnosna, čemu je uveliko doprinela i nemačka rasna politika. Zato su bicikli i kočijaši postali najpopularnije saobraćajne alternative. U situaciji kada se svakodnevnica Beograđana okrenula naglavačke, jedan savremenik je zaključio: „Ne ostaje ništa drugo, nego da čovek pešači i izdrži!“

Чланак Biznis & finansije 194: Mogućnosti za lokalizaciju srpske privrede – Svoj na svome се појављује прво на Biznis i Finansije.