Setva pšenice je u jeku, i aktuelni pljuskovi tu neće mnogo promeniti jer je zemlja suva i brzo se može nazad u polje. Ali, daleko je od toga da će i tada sve teći kao po loju i zbog toga bi sledeća žetva mogla da bude „veoma zanimljiva“, kaže za 24sedam Petar Radić, stručni savetnik za agrarnu proizvodnju u Zadružnom savezu Vojvodine.

– Mnogo se u javnosti licitira sa time koliko smo ove godine manje sejali pšenice, teško je to sa predvideti. Neki kažu 30 odsto neki i više od 50, čak 60 odsto. Ono što je sigurno je da se seje znatno manje, jer definitivno tu „nema matematike“ ali ni to nije najveći deo problema i neizvesnosti – objašnjava Radić.

Uz to što se zbog veoma niske cene na domaćem tržištu, srpski seljak ove godine u dobrom delu slučajeva odlučio za nešto drugo, problem je i što su oni koji su zasejali, nisu se držali neophodnih agrotehničkim mera i dobre poljoprivredne prakse.

– Đubrivo za pšenicu je skupo, i zbog toga će se ono mnogo manje baciti u zemlju. Uz to, seje se svoja proizvodnja a ne deklarisano seme pa će i zbog toga prinosi biti znatno manji. Kolko rodi, rodiće i to je to – pesimističan je po ovom pitanju naš sagovornik.

Aktuelna akcija države, odnosno Robnih rezervi, da ponude ratarima 36.000 tona mineralnog đubriva NPK (6:24:12) u zamenu za merkantilnu pšenicu i merkantilni kukuruz roda 2023. i 2024, neće tu imati mnogo efekta.

Na štetu proizvođača

– Cena pšenice na tržištu je katastrofa. Ljudi u Vojvodini ne znaju da li da prodaju ili da bace u Dunav i nahrane ribu, ili da čekaju. Pariret po kome se ta pšenica menja za đubrivo je izuzetno nepovoljan i ljudima se to isplati jednako kao i da je prodaju na berzi po ovoj žalosno niskoj ceni – kaže RAdić.

Prema oglasu Republičke direkcija za robne rezerve, kilogram mineralnog đubriva NPK menjaće se za 2,3 kg merkantilne pšenice roda 2023, odnosno za 2,4 kg roda 2024, kao i za 2,8 kg merkantilnog kukuruza roda 2023, i 2,9 kg roda 2024. Može da se dobije 350 kilgrama đubriva po hektaru i to za do 100 hektara.

– Davno smo mi pogubili normalne paritete. Poslednji put su bili u korist proizvođača osamdesetih godina prošlog veka. Tada je kilogram pšenice vredeo koliko i dva kilograma brašna ili četiri hleba ili se za osam kilograma pšenice dobijalo koliko i za kilogram žive vage mesa. A danas kifla košta koliko tri kilograma žita – priseća se Radić.

Prevedeno u današnje dinare, a ako bi gledali prema velikoprodajnoj ceni brašna (50 dinara), to bi značilo da bi kilogram pšenice trebalo da vredi bar 25 dinara a da kilogram hleba košta 100 dinara. U Srbiji su poslednjom uredbom Vlade iz septembra a koja važi do kraja godine, ograničene cene i brašna i osnovne vrste hleba „sava“ (nekadašnjeg „narodnog hleba), tako da je i ovaj paritet uslovan, ali i po njemu bi pšenica trebalo da vredi mnogo više od 15 do 20 dinara koliko se plaćala u oktobru.

Za hleb će biti, što možda i jeste problem

Ovi pariteti se, po svemu sudeći, neće (brzo) vratiti ali bez toga nema ni razvoja ratarstva a s tim u vezi i stočarstva. Međutim, i sa nerazvijenim ratarstvom Srbija ne mora da brine da neće ostati bez hleba.

– Koliko god dobijemo, biće dovoljno za naše potrebe, Uz to i centralnoj Srbiji pšenicu većim delom seljaci i prave za svoje potrebe, dok u Vojvodini 80 odsto se pravi za tržište. To možda i jeste deo problema, jer možda bi tek kada nam zafali uradili nešto da stvar u korenu popravimo. Ovako se oslanjamo na seljaka i njegovu potrebu da zemlja ne bude u parlogu – zaključuje Petar Radić.

U zlu oko manje pšenice koje ćemo imati na proleće malo dobrog je to što će to što se prikupi imati gde da e skladišti. Jer, sa žitaricama koje su skinute jesenas, kao što je kukuruz ili soja, to je bio veliki problem. Silosi su po Srbiji i dalje puni stare robe jer ona prvo nije mogla da se proda zbog zaliha prošle godine napravljenih donekle opravdanom zabranom izvoza, a potom i prirodnim (niski vodostaj), geopolitičkim (rat u Ukrajini) i na kraju ekonomskim problemima (niska cena kod konkurencije u okruženju i svetu).

– Sa kukuruzom još ponegde ima problema da ne mogi ni da ga skinu sa polja jer nema mesta gde da ga stave – objašnjava Radić.

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Srpska gazdinstva se okreću drugim žitaricama, sve manje seju pšenicu се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji je registrovano 133.220 preduzeća, čija je obaveza da predaju redovne godišnje finansijske izveštaje, a za 2020. je to u skladu sa propisima učinilo nešto više od 110.000, rekao je Lučić.

Naša privreda je dobro poslovala, izašla je iz recesije u koju je ušla zbog pandemije. Svi pokazatelji poslovanja su dobri.

Ostvarena je značajna dobit od 680 milijardi dinara, što je 80 odsto više nego u 2020. godinu, naveo je on. Kako je istakao, u prethodnoj je poslovna dobit privrednih društava povećana 43 odsto i iznosi skoro 900 milijardi dinara, dok je dobit privrednika 44,4 milijarde.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак U 2021. godina više zaposlenih radnika u privrednim društvima a manje kod preduzetnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima sa sajta PIO fonda koji su dostupni od 2012. godine, broj penzionera rastao je po svim kategorijama, najviše 2014. godine, čak za više od 27.000

Brojevi iz prošle i preprošle godine ipak pokazuju drastično smanjenje korisnika penzija. Najviše je to uočljivo u kategoriji invalidskih, a potom porodičnih penzija. Broj korisnika starosne penzije svih ovih godina se blago uvećavao, ali je prošle godine i tu prvi put zabeležen pad od 0,8 odsto. Istovremeno broj invalidskih penzija smanjen je za 5,09 (ranijih godina se stopa smanjenja kretala oko tri odsto) a porodičnih za 0,88 procenata.

Smanjio se udeo penzija u prosečnoj plati

Prema rečima ekonomiste Saše Đogovića, to je prirodni sled događaja potpomognut kovidom, u uslovima kada su građani potpuno prepušteni sudbini i bez adekvatne zaštite.

„Zbog pandemije sve druge zdravstvene potrebe bile su zapostavljene, ali su one ‘grizle’ život. Bez prevencije i lečenja, zbog nebrige i prepuštanja stihiji, stopa mortaliteta naglo je skočila, pre svega u populaciji najstarijih“, kaže on za Danas.

Paralelno sa padom broja penzionera smanjio se i udeo penzija u prosečnoj plati. Na početku 2012. godine prosečna penzija bila je ekvivalent od oko 60 odsto prosečne plate, ali kako su zarade rasle, tako je do kraja te godine procenat spao na oko 57 odsto. U oktobru prošle godine prosečna penzija vredela je kao 45,54 odsto prosečne zarade, ali su do kraja godine, s obzirom na to da su zarade u decembru bile nešto veće (69.136 dinara) a penzije se nisu menjale, primanja najstarijih iznosila tek 42,48 odsto u odnosu na prosek plata.

„Švajcarska formula koja je počela da se primenjuje dosta je striktna, a s druge strane, na jaz između penzija i zarada uticale su povišice u javnom sektoru, koje su išle bez ikakvog kriterijuma. Tome nije prethodila reforma, ni uvođenje platnih razreda i u takvim uslovima logično je da penzije kaskaju za zaradama. Onda se vlast služi populizmom, daje jednokratne pomoći pokušavajući na taj način da prikrije zaostajanje penzija u odnosu na zarade“, objašnjava Đogović.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак U 2021. godini manje 30570 penzionera u odnosu na 2020. godinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

U 2020. godini je zabeležen porast u ukupnom broju registrovanih privrednih subjekata za 9.879 subjekata u odnosu na početak 2019. godine.

U 2020. godini je registrovano osnivanje 9.176 privrednih društava i 29.810 preduzetnika, što je za 19 privrednih društava više nego 2019. godine, ali i oko 25% preduzetnika manje u poređenju sa 2019. godinom, navedeno je na sajtu Unije poslodavaca Srbije – poslodavci Zrenjanina.

Najviše novih iz oblasti trgovine i ugostiteljstva

Najviše privrednih društava osnovanih u 2020. godini je registrovalo delatnosti: nespecijalizovana trgovina na veliko, računarsko programiranje, izgradnja stambenih i nestambenih zgrada, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, drumski prevoz tereta, delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, trgovina na malo posredstvom pošte ili preko interneta, konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije, inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina i upravljanje njima, piše na sajtu Republičke agencije za privredne registre.

Najviše preduzetnika je registrovalo delatnosti: restorani i pokretni ugostiteljski objekti, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, frizerski i kozmetički saloni, drumski prevoz tereta, održavanje i popravka motornih vozila, usluge pripremanja i posluživanja pića, ostali nepomenuti specifični građevinski radovi, računarsko programiranje, inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, postavljanje podnih i zidnih obloga.

Brišu se taksisti i frizeri

Iz Registra privrednih subjekata je prošle godine izbrisano 7.982 privredna društva i 22.052 preduzetnika.

Po službenoj dužnosti je obrisano 5.797 društava, nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije, kao i 5.868 preduzetnika, prema zahtevu Narodne banke Srbije, zbog blokiranih poslovnih računa u neprekidnom trajanju duže od dve godine.

Poređenja radi, u 2019. godini je izbrisano 27.163 privredna društva i 23.593 preduzetnika. Po službenoj dužnosti je iz registra obrisano 24.380 privrednih društava, nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije, kao i 5.315 preduzetnika, prema zahtevu NBS, piše na sajtu Republičke agencije za privredne registre.

Među obrisanim privrednim društvima je najviše bilo registrovano za delatnosti: nespecijalizovana trgovina na veliko, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, izgradnja stambenih i nestambenih zgrada, drumski prevoz tereta, trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom, računarsko programiranje, usluge pripremanja i posluživanja pića, ostala trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, trgovina automobilima i lakim motornim vozilima.

Među obrisanim preduzetnicima je najviše bilo registrovano za delatnosti: računarsko programiranje, delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, taksi prevoz, usluge pripremanja i posluživanja pića, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, delatnost frizerskih i kozmetičkih salona, trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom, drumski prevoz tereta, održavanje i popravka motornih vozila, proizvodnja ostale odeće, podaci su Republičke agencije za privredne registre.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак U 2020. broj preduzetnika bio manji za 25% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Gužve na ne nebu i dalje nema, budući da je avionski saobraćaj u svetu dostigao tek polovinu uobičajnog vazdušnog prometa. Pri tom, još uvek značajno prednjače nekomercijalni letovi, pokazuje najnoviji izveštaj švedskog internet servisa Flight Radar, specijalizovanog za praćenje vazdušnog saobraćaja.

U izveštaju se navodi da je 22. marta ove godine registrovano najmanje letova u svetu tokom poslednjih 14 godina, koliko ova kompanija posluje. Prvi put posle tog datuma, 20. maja je konačno zabeleženo više od sto hiljada letova dnevno. Preciznije, tog dana je FlightRadar regitrovao 110.361 let, što je i dalje značajno manje od prosečnih 191.000 letova tokom maja prošle godine.

Rast je neznatan, ali ukazuje na preokret negativnog trenda

Statistika pokazuje da u aktualnom broju letova uveliko prednjače nekomercijalni letovi, koji su i glavni pokretač blagog oporavka vazdušnog saobraćaja. Komercijalniih letova je i dalje za 71% manje nego lane u istom periodu. U martu je taj pad iznosio čak 73,6%, pa je i u ovom segmentu vazdušnog saobraćaja vidljiv rast. Iako je to povećanje neznatno, ono sugeriše da polako dolazi do preokretanja negativnog trenda, ocenjuje se u izveštaju.
U poslednjih nekoliko dana FlightRadar je registrovao povećanje komercijalnog aviosaobraćaja i teretnog i putničkog. Zato analitičari ovog internet servisa očekuju da trendovi budu još pozitivniji u junu, za kada su neke aviokompanije u Evropi najavile ponovno pokretanje jednog broja putničkih letova.

Чланак Komercijalnih letova manje za 71% nego u maju prošle godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima Republićkog zavoda za statistiku (RZS), u martu ove godine je registrovano 344,6 hiljada noćenja u Srbiji, od toga 237,2 hiljada domaćih i 1.074 hiljada stranih turista. Zbog zatvaranja granica usled pandemije koronavirusa, u martu je bilo 130.679 manje turista nego prošle godine u to vreme.

Domaćih turista je bilo skoro upola manje, dok je stranih turista bilo gotovo tri puta manje. Prema podacima RZS-a, najveći broj stranih turista došao je iz Bugarske, zatim Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Severne Makedonije.

Broj noćenja u Srbiji se gotovo prepolovio u poređenju sa martom prošle godine. Ukupan broj noćenja smanjen je za 45,7 odsto, domaćih za 37,2 odsto, a stranih za 58,3 odsto.

Beograd je i u martu bio najposećeniji, ali je ujedno pretrpeo i najveće gubitke, odnosno oko 52.000 poseta manje nego u ovom periodu prošle godine. Nakon njega sledi Novi Sad koji je imao oko 11.200 poseta manje.
Kada je u pitanju banjski turizam, najveći gubitak zabeležila je Vrnjačka Banja, koja je ovog marta imala oko 6.500 poseta manje u odnosu na prethodnu godinu. Kopaonik je planina na kojoj je zabeležena najveća razlika u poseti – oko 6.100 poseta manje u martu ove godine u odnosu na 2019. godinu.

Чланак U Srbiji prepolovljen broj turističkih noćenja се појављује прво на Biznis i Finansije.