Home VestiEkonomija Srpska gazdinstva se okreću drugim žitaricama, sve manje seju pšenicu

Srpska gazdinstva se okreću drugim žitaricama, sve manje seju pšenicu

by bifadmin

Poučeni situacijom na tržištu, gde ne mogu da dobiju cenu kojim bi pokrili samo troškove uzgoja žita, srpska gazdinstva i agrofirme se okreću drugim žitaricama

Setva pšenice je u jeku, i aktuelni pljuskovi tu neće mnogo promeniti jer je zemlja suva i brzo se može nazad u polje. Ali, daleko je od toga da će i tada sve teći kao po loju i zbog toga bi sledeća žetva mogla da bude „veoma zanimljiva“, kaže za 24sedam Petar Radić, stručni savetnik za agrarnu proizvodnju u Zadružnom savezu Vojvodine.

– Mnogo se u javnosti licitira sa time koliko smo ove godine manje sejali pšenice, teško je to sa predvideti. Neki kažu 30 odsto neki i više od 50, čak 60 odsto. Ono što je sigurno je da se seje znatno manje, jer definitivno tu „nema matematike“ ali ni to nije najveći deo problema i neizvesnosti – objašnjava Radić.

Uz to što se zbog veoma niske cene na domaćem tržištu, srpski seljak ove godine u dobrom delu slučajeva odlučio za nešto drugo, problem je i što su oni koji su zasejali, nisu se držali neophodnih agrotehničkim mera i dobre poljoprivredne prakse.

– Đubrivo za pšenicu je skupo, i zbog toga će se ono mnogo manje baciti u zemlju. Uz to, seje se svoja proizvodnja a ne deklarisano seme pa će i zbog toga prinosi biti znatno manji. Kolko rodi, rodiće i to je to – pesimističan je po ovom pitanju naš sagovornik.

Aktuelna akcija države, odnosno Robnih rezervi, da ponude ratarima 36.000 tona mineralnog đubriva NPK (6:24:12) u zamenu za merkantilnu pšenicu i merkantilni kukuruz roda 2023. i 2024, neće tu imati mnogo efekta.

Na štetu proizvođača

– Cena pšenice na tržištu je katastrofa. Ljudi u Vojvodini ne znaju da li da prodaju ili da bace u Dunav i nahrane ribu, ili da čekaju. Pariret po kome se ta pšenica menja za đubrivo je izuzetno nepovoljan i ljudima se to isplati jednako kao i da je prodaju na berzi po ovoj žalosno niskoj ceni – kaže RAdić.

Prema oglasu Republičke direkcija za robne rezerve, kilogram mineralnog đubriva NPK menjaće se za 2,3 kg merkantilne pšenice roda 2023, odnosno za 2,4 kg roda 2024, kao i za 2,8 kg merkantilnog kukuruza roda 2023, i 2,9 kg roda 2024. Može da se dobije 350 kilgrama đubriva po hektaru i to za do 100 hektara.

– Davno smo mi pogubili normalne paritete. Poslednji put su bili u korist proizvođača osamdesetih godina prošlog veka. Tada je kilogram pšenice vredeo koliko i dva kilograma brašna ili četiri hleba ili se za osam kilograma pšenice dobijalo koliko i za kilogram žive vage mesa. A danas kifla košta koliko tri kilograma žita – priseća se Radić.

Prevedeno u današnje dinare, a ako bi gledali prema velikoprodajnoj ceni brašna (50 dinara), to bi značilo da bi kilogram pšenice trebalo da vredi bar 25 dinara a da kilogram hleba košta 100 dinara. U Srbiji su poslednjom uredbom Vlade iz septembra a koja važi do kraja godine, ograničene cene i brašna i osnovne vrste hleba „sava“ (nekadašnjeg „narodnog hleba), tako da je i ovaj paritet uslovan, ali i po njemu bi pšenica trebalo da vredi mnogo više od 15 do 20 dinara koliko se plaćala u oktobru.

Za hleb će biti, što možda i jeste problem

Ovi pariteti se, po svemu sudeći, neće (brzo) vratiti ali bez toga nema ni razvoja ratarstva a s tim u vezi i stočarstva. Međutim, i sa nerazvijenim ratarstvom Srbija ne mora da brine da neće ostati bez hleba.

– Koliko god dobijemo, biće dovoljno za naše potrebe, Uz to i centralnoj Srbiji pšenicu većim delom seljaci i prave za svoje potrebe, dok u Vojvodini 80 odsto se pravi za tržište. To možda i jeste deo problema, jer možda bi tek kada nam zafali uradili nešto da stvar u korenu popravimo. Ovako se oslanjamo na seljaka i njegovu potrebu da zemlja ne bude u parlogu – zaključuje Petar Radić.

U zlu oko manje pšenice koje ćemo imati na proleće malo dobrog je to što će to što se prikupi imati gde da e skladišti. Jer, sa žitaricama koje su skinute jesenas, kao što je kukuruz ili soja, to je bio veliki problem. Silosi su po Srbiji i dalje puni stare robe jer ona prvo nije mogla da se proda zbog zaliha prošle godine napravljenih donekle opravdanom zabranom izvoza, a potom i prirodnim (niski vodostaj), geopolitičkim (rat u Ukrajini) i na kraju ekonomskim problemima (niska cena kod konkurencije u okruženju i svetu).

– Sa kukuruzom još ponegde ima problema da ne mogi ni da ga skinu sa polja jer nema mesta gde da ga stave – objašnjava Radić.

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar