Za sada je poznato da je jedna beogradska menjačnica ponudila ovu mogućnost svojim klijentima, iako u Narodnoj banci kažu da za to ne postoji zakonski osnov, piše Euronews Srbija.

Oni napominju da nije dozvoljeno da ovlašćeni menjač menjačke poslove obavlja tako što će doći na adresu građana.

Usluga je osmišljena tako da se klijent javi telefonom i kaže koliko dinara ili deviza želi da zameni, a kurir mu donese novac s priznanicom o transakciji.

Oni napominju da, po Zakonu o deviznom poslovanju i Odluci o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova, ovlašćeni menjač menjačke poslove obavlja, na važećoj adresi menjačkog mesta za koje je dobio ovlašćenje NBS i da je dužan da original ovlašćenja istakne na menjačkom mestu.

„Privredni subjekt koji podnosi zahtev za dobijanje ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, između ostalog prilaže i pismeno zaključen ugovor s bankom, koji obavezno sadrži spisak s nazivima i važećim adresama menjačkih mesta, kao i dokaz o osnovu korišćenja poslovnog prostora. Kad oceni da je privredni subjekt ispunio uslove za obavljanje menjačkih poslova – NBS donosi rešenje o izdavanju ovlašćenja, i to posebno za svako menjačko mesto navedeno u ugovoru“, objašnjavaju u NBS za Euronews Srbija.

Kontrolu vrši NBS

Ovlašćenje za obavljanje menjačkih poslova u Strbiji ima 2.171 ovlašćeni menjač, a oni te poslove obavljaju na 3.086 menjačkih mesta.

U Narodnoj banci ističu da ovlašćeni menjač izuzetno menjačke poslove može obavljati i van menjačkog mesta za koje je dobio ovlašćenje, ali isključivo ukoliko je ispunio obaveze propisane Odlukom i o tome obavestio NBS.

Na pitanje da li su posle prijave kontrolisali menjačnicu koja je nudila navedenu uslugu i da li će snositi neke sankcije, u NBS kažu da, kada je u pitanju delokrug njene nadležnosti, postupaju po podnetim prijavama građana i drugih organa i organizacija. Tako, objašnjavaju da i nakon provere navoda iz prijava ukoliko utvrde da postoje sumnje o postupanju suprotno propisima preduzimaju mere iz nadležnosti NBS, odnosno obavljaju kontrolu menjačkog poslovanja ovlašćenih menjača.

U NBS ističu da je takvo postupanje suprotno Zakonu o deviznom poslovanju i uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova koji su propisanim posebnom Odlukom i da predstavlja devizni prekršaj za koji su propisane novčane kazne i to za preduzetnika u rasponu od 10.000 do 500.000 i za pravno lice u rasponu od 100.000 do 2.000.000 dinara.

Чланак NBS: Ne postoji zakonski osnov za trgovinu devizama na kućnoj adresi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oni biraju da dođu u Srbiju, kako kaže sagovornik, prvenstveno zbog logističkih razloga. Naime pre samo tri dana Binance, najveća kriptoberza po obimu trgovanja, počela je da ograničava pružanje usluga ruskim državljanima koji imaju kriptoimovinu veću od 10.000 eura. Stoga IT stručnjaci, koji iimaju svoje firme i sarađuju sa zapadnim, ili su direktno zaposleni u zapadnim kompanijama koje ih isplaćuju u kriptovalutama dolaze u Srbiju kako bi spasili i izvukli svoje zarade.

Kako za “Blic Biznis” priča direktor marketinga iz ECD, Marko Živković, oni u menjačnici primećuju kontinuiran rast stranih državljana koji su zainteresovani za usluge kupovine i prodaje digitalne imovine u Srbiji.

– Rast je još uočljiviji od početka rata u Ukrajini. Povećanje interesovanja za kriptovalute je zbog specifične ekonomske situacije usled sankcija uvedenih Ruskoj Federaciji globalni trend koji ne zaobilazi ni Srbiju, koja je makar iz logističkih razloga postala mesto na koje je došao veliki broj ljudi iz ratom zahvaćenih područija, kao i državljana Rusije koji obavljaju poslovnu saradnju sa kompanijama iz zapadnih zemalja, objašnjava Živković.

Način da izvuku svoje zamrznute zarad

Što se same procedure tiče, on ističe da je ona nešto rigoroznija nego za domaće korisnike.

– Nakon registracije na platformi strani državljani su u obavezni da se lično identifikuju uz važeći pasoš i “beli karton” koji izdaje MUP Republike Srbije čime kompletiraju proces verifikacije, kaže on.

On dodaje da u slučaju prodaje kriptovaluta novac može da im bude isplaćen jedino na rezidentni račun.

– Ti računi mogu da budu otvoreni u nekoj od domaćih banaka ili ih podižu na nekom od naših kriptomata, zaključuje on.

Sa druge strane, kako “Blic” nezvanično saznaje od izvora upućenih u srpsko kriptotržište, ruskih IT-ijevaca uopšte nije malo.

– Dnevno dolazi i po 10 zainteresovanih Rusa da prodaju svoj kripto. To su uglavnom IT stručnjaci, programeri ili ljudi koji vode sopstvene biznise u IT-u, priča sagovornik.

On dodaje da u suštini traže način da izvuku svoje zamrznute zarade.

– Njima su ili plate ili isplate partnera, koje su u dijelu IT industrije vezane za blockchain u kriptovalutama, u suštini zamrznute, što zbog finansijskih sankcija Zapada, što zbog ograničenja pružanja usluga velikih svetskih mjenjačnic

Чланак Beograd pun Rusa i Ukrajinaca koji rasprodaju svoje kriptovalute се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dopunom odluke predviđena je i mogućnost trajnog oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova.

Kada se oduzimaju ovlašćenja?

Rešenje o privremenom oduzimanju ovlašćenja NBS može da donese u slučaju da „ovlašćeni menjač na bilo kom menjačkom mestu ne ispunjava uslove za obavljanje menjačkih poslova koji su utvrđeni zakonom ili propisom Narodne banke Srbije, odnosno postupa suprotno odredbama zakona ili propisa“.

Po prijemu rešenja, ovlašćeni menjač je dužan da to rešenje odmah istakne na vidno mesto na svim njegovim menjačkim mestima, piše u Odluci.

Ako nakon isteka perioda na koji su privremeno oduzeta ovlašćenja ovlašćenom menjaču ponovo utvrdi te nepravilnosti Narodna banka Srbije donosi rešenje o trajnom oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova na svim menjačkim mestima tog ovlašćenog menjača.

Izvršni odbor Narodne banke doneo je odluku o dopuni Odluke o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole menjačkog poslovanja i ona je juče objavljena u Službenom glasniku.

Prema Zakonu o deviznom poslovanju za menjačnice koje ne postupaju u skladu sa propisima NBS propisana prekršajna odgovornost: za pravno lice novčana kazna od 100.000 do 2.000.000 dinara, a za preduzetnika novčana kazna od 10.000 do 500.000 dinara.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак NBS će moći da oduzima dozvole menjačnicama се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Za obavljanje menjačkih poslova menjač može naplatiti proviziju… Pri otkupu, odnosno prodaji efektive javni poštanski operator i ovlašćeni menjač mogu od fizičkih lica naplatiti proviziju u iznosu najviše jedan odsto“, stoji u izmenjenoj Odluci o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova koja je u četvrtak popodne objavljena u Službenom glasniku, a primenjuje se dan kasnije, a prenosi N1.

Do sada su, podsetimo, menjačnice mogle da zaračunavaju proviziju od jedan odsto pri otkupu deviza od građana, dok provizija pri prodaji evra i drugog stranog novca nije bila ograničena.

Računica sada, posle objave izmenjene odluke, izgleda ovako: u menjačnicama se devizni kurs evra formira tako što su dozvoljena odstupanja od srednjeg kursa najviše 1,25 odsto naviše i naniže, i na to može da se – i kod prodajnog i kod otkupnog kursa, doda provizija od jedan odsto.

Koliko građane sme da košta evro u menjačnicama

Zvaničan srednji kurs NBS za petak, 11. mart, iznosi 117,6470 dinara. Kada se na to doda 1,25 odsto, koliko može da iznosi maksimalni prodajni kurs, pa na zbir još jedan odsto provizije, dolazimo do maksimalnih 120,31 dinar koliko građane sme da košta evro u menjačnicama.

U suprotnom smeru – kada se od srednjeg kursa oduzme 1,25 odsto, koliko može da iznosi minimalni otkupni kurs u menjačnicama, pa se dobijeni rezultat umanji za još jedan odsto provizije, dobijamo minimalnih 115,01 dinar za koliko građani mogu da prodaju evro u menjačnicama.

Dakle, u petak 11. marta cena evra u menjačnicama, zajedno sa maksimalnom provizijom, sme da se kreće u rasponu od 115,01 do 120,31 dinar.

Pri tome, iznos provizije u menjačnicama mora da bude posebno istaknut, odvojeno od prodajnog i otkupnog deviznog kursa.

Ista provizija ceo dan

„Menjač je dužan da na početku radnog vremena istakne obaveštenje o visini najvećeg procenta provizije – koji ne može biti veći od jedan odsto – tako da ono bude vidljivo za stranke, i to na istom mestu i na isti način kao što je istaknuta kursna lista, kao i da proviziju naplaćuje do visine procenta naznačenog u tom obaveštenju, s tim da ovo obaveštenje ne može menjati u toku radnog vremena“, stoji u Odluci NBS.

Novom odlukom NBS predviđeno je i da za obavljanje menjačkih poslova ovlašćeni menjač može da koristi softver Narodne banke Srbije ili softver jedne od banaka s kojima ima zaključen ugovor, a javni poštanski operator – sopstveni softver.

„Softveri treba da sadrže tehnološko-aplikativna rešenja koja omogućavaju obavljanje menjačkih poslova na propisan način, uključujući i utvrđivanje i primenu kurseva i provizija ovlašćenog menjača i javnog poštanskog operatora koji se utvrđuju na način propisan ovom odlukom“, navodi se u propisu.

Softver, takođe, kako se dodaje, treba da obezbedi i beleženje, čuvanje i dostavljanje Narodnoj banci Srbije svih podataka na nivou pojedinačne transakcije o obavljenim menjačkim poslovima.

Izvor: N1

Foto: Bing.com

Чланак NBS: Ukinuta neograničena provizija menjačnicama се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Očekujem u narednih par nedelja da ćemo imati prve licence koje će biti izdate, to je za nas veoma važno”, rekao je Mali i podsetio da je Srbija bila jedna od prvih zemalja koja je zakonski regulisala tu oblast.

Kako kaže, polako, ali sigurno se i to tržište razvija.

„Intenzivno radimo na strategiji rasta i razvoja Beogradske berze. Smatram da je Beogradska berza pravi instrument da podrži razvoj našeg finansijskih tržišta i u ovom trenutku radimo na razvoju platforme za trgovanje digitalnim tokenima koji će biti u imlementaciji već naredne godine”, poručio je Mali, preneo je Tanjug.
Mali je rekao da sve ono što se dešava u svetu, dešavaće se u tom smislu i u našoj zemlji, te očekuje da Beogradska berza raste.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак U narednim nedeljama izdaće se prve licence za kripto menjačnice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada posetiš Srbiju, jedno je sigurno – nećeš ostati gladan. Tako barem svedoče brojni strani „gosti“ koji su bili kod nas, bilo poslovno ili turistički. Hrana nam je, kažu, adut broj 1.

Ipak, iako se ona prava, domaćinska hrana „krije“ u domovima širom zemlje i u restoranima/kafanama, jednako dobro se prodaje i ona „druga vrsta“, a to su brza, gotova jela i pecivo. Uz objekte s brzom hranom i pekare, kojih ima na svakom koraku, možemo reći da je treći vrlo unosan biznis i – menjačnica, koje ćete takođe pronaći bukvalno svuda.

– Ja sam bio zapanjen koliko pekara vi imate, i to kakva peciva! – rekao nam je jedan Slovenac, koji rado dolazi u Srbiju, kad god „ugrabi priliku“. S druge strane, čitateljka koja je nedavno boravila baš u toj zemlji kaže da Sloveniji manjka „toliko pekarskih specijaliteta“ koje mi imamo.

-Uglavnom svuda nailazim na beli hleb, samo belo pecivo – kaže ona, misleći na to da nedostaje integralnog peciva, sa semenkama i bez, raznih pekarskih đakonija kakve pronalazimo u domaćim pekarama.

S druge strane, prema iskustvima onih koji dođu u našu zemlju iz inostranstva ili naših koji neretko putuju „preko“, pecivo je u razvijenim evropskim zemljama prilično skupo. Maltene ništa ne košta manje od evro, evro i po. Neka malo bolja peciva su čak 3, 4 evra. Uz pekare, biznis koji teško može da propadne u Srbiji jesu kiosci s brzom hranom.

„Viršle u zemički“

Setimo se i čuvenog crvenog kioska koji je bio simbol grada, a gde ste mogli naći izvrstan hot dog, popularan sve do sredine/kraja osamdesetih godina prošlog veka.

Naime, PKB kućica u jarko crvenoj boji imala je natpis „viršle u zemički“ – kratko i jasno, a ko ih je probao, zna da bolji slogan nije bio potreban. Ne smemo zaboraviti ni čuveni senf, bez kojeg ovaj hot dog ne bi bio tako ukusan.

Možemo reći da je pljeskavica u lepinji, uz ćevape, kultni proizvod s ovih prostora. Ali, prodaju se i pice, burgeri, pasta, palačinke, giros, meksička/azijska hrana. U Beogradu takve vrste proizvoda idu „kao alva“, maltene kao doner u Nemačkoj, premda je ponuda raznovrsnija.

Mnogi stranci ne kriju da su iznenađeni što na svakom uglu mogu da „nalete“ na dobru klopu, često povoljnu. Tu pre svega misle na pekare. Takođe, sudeći po tome koliko menjačnica ima u našem glavnom gradu, ali i ostatku Srbije, čini se da je i to jedan od „proverno uspešnih“ poslova.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Šta stranci vide najviše u Srbiji, pekare, pljeskavice i menjačnice се појављује прво на Biznis i Finansije.