Akcije kompanije, koja je specijalizovana za spajanja i preuzimanja malih i srednjih firmi, su naglo porasle više od 340 odsto od njenog listiranja na berzi prošlog juna. Sagamijev udeo od 73 odsto u kompaniji sada vredi nešto više od milijardu dolara, na osnovu zaključne cene u petak od 10.090 jena (74,36 dolara).

Osnovan 2018. godine, M&A Research Institute koristi veštačku inteligenciju kako bi povezao potencijalne kupce s kompanijama koje su obično suočene s rizikom zatvaranja, iako su profitabilne, jer su njihovi vlasnici stari i ne mogu pronaći naslednike.

Sagamijeva kompanija je postala vešta u brzom sklapanju poslova, u proseku im je za završetak transakcije potrebno nešto više od šest meseci u odnosu na prosek u industriji od godinu dana. U kvartalu koji je završio u decembru 2022. godine, zaključio je 33 transakcije, dok je još 426 poslova još u toku, prema poslednjem izveštaju o zaradi.

Forbes piše da su aktivnosti spajanja i preuzimanja u porastu u Japanu, dostižući rekordnu vrednost od 4.304 transakcije u 2022. godini, prema Recof-u, japanskoj firmi koja prati tržište spajanja i preuzimanja.

One se kreću od velikih poslova do transakcija skromne veličine na koje cilja Sagami. Prošle godine, američka investiciona firma KKR privatizovala je japanski Hitachi transportni sistem u ugovoru vrednom 5,2 milijarde dolara. Raniji poslovi M&A Research Instituta uključuju prodaju IT firme vrijedne 200 miliona jena (prihod) bez naslednika rivala vrednog 1,5 milijardi jena (prihod) koji traži ekspanziju.

Prvi posao

Sagamija, čiji je prvi posao bio u oglašavanju, a ne u visokim finansijama, podstaklo je vlastito iskustvo da se upusti u područje M&A. Godine 2015. osnovao je modnu medijsku kompaniju pod nazivom Alpaca koju je kupila tokijska agencija za odnose s javnošću Vector i kasnije rebrendirana u Smart Media. Sagami, koji je u to vreme bio u srednjim dvadesetim, nastavio je da radi u kompaniji i pomogao joj u daljim akvizicijama.

Dok je bio tamo, uočio je ono što je smatrao neefikasnošću u procesu sklapanja poslova, napisao je u postu na web stranici Instituta za M&A Research. U međuvremenu, Sagami je takođe svedočio kako je posao njegovog dede bio prisiljen da se zatvori jer nije bilo naslednika koji bi ga nasledio. Sagamijev sveobuhvatni cilj bio je pomoći očuvanju japanskih malih i srednjih preduzeća. Više od 99 odsto svih kompanija u Japanu su mala i srednja preduzeća, a oko dve trećine njih nema naslednika, prema Teikoku Databank, finansijskoj istraživačkoj firmi.

M&A Research Institute implementira sistem za uparivanje koji pokreće AI kako bi pomogao u potrazi za potencijalnim kupcima preduzeća čiji vlasnici žele prodati. Naplaćuje naknadu za uspeh, koja se plaća samo kada je posao zaključen. Ovaj sistem određivanja cena prilagođen klijentima i pristup vođen veštačkom inteligencijom dali su mu prednost u odnosu na konkurenciju, kažu u firmi.

Uspeh je podstakao Sagamija da predstavi M&A Research Institute javnosti na rastućem tržištu Tokijske berze u junu prošle godine, manje od četiri godine nakon osnivanja firme.

Neto profit

M&A Istraživački institut prijavio je neto profit od 7,1 miliona dolara uz prihod od 15,7 miliona dolara za kvartal koji je završio decembra 2022. Godišnji prihod kompanije porastao je za skoro 200 odsto u odnosu na prethodnu godinu na 28,8 miliona dolara u fiskalnoj godini koja je završila septembra 2022, uz njen profit skočivši skoro četiri puta na 9,8 miliona dolara u istom periodu. Broj savetnika za M&A u firmi se više nego udvostručio na 90 do kraja decembra.

Otkrivši da vlasnici preduzeća koji su unovčili kompaniju pitaju kako da investiraju u svoje novostečeno bogatstvo, Sagami se proširio i na upravljanje imovinom, što mu je donelo dodatne prihode.

Izvor:Investitor/Blic

Foto: Pixabay

Чланак Novi svetski milijarder 32-godišnji Japanac се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, Luminar Technologies Inc, kompanija za lasersku tehnologiju koju je Rasel osnovao kad je imao samo 17 godina, objavila je krajem prošle nedelje kako je prvi put uvrštena na indeks Nasdaq.

Rasel je tako postao prvi samoostvareni milijarder, a Forbs je naveo i kako je on jedan od prvih milijardera koji je izašao iz sveta autonomnih vozila.

„Još sam relativno mlad, ali … u ovo je uloženo puno krvi, znoja i suza. I imao sam dovoljno sreće da sam mogao zadržati dovoljno dobar udeo“, rekao je u video-intervjuu za Forbs iz svoje kancelarije u kalifornijskom Palo Altu.

Rasel je redak slučaj dečaka genija koji zna da iskoristi svoje talente

Raselovih 104,7 miliona deonica, oko trećine Luminarovog kapitala, vredelo je 2,4 milijarde dolara pre nekoliko dana. Patenti

Prema Forbsu, Rasel je redak slučaj dečaka genija koji zna da iskoristi svoje talente. Forbs piše kako je već s dve godine znao čitav periodni sistem napamet, a u šestom razredu pretvorio je svoju Nintendo DS konzolu u mobilni nakon što su mu roditelji zabranili mobilni telefon, preneo je Indeks.

S 13 godina već je prijavio prvi patent, podzemni sistem za recikliranje vode koji hvata vodu iz prskalica i čuva je za buduće vrtlarstvo kako bi smanjio otpadne vode. Umesto da ide u srednju školu, svoje tinejdžerske godine proveo je na institutu Irvine’s Beckman Laser na Kalifornijskom unverzitetu.

Raselova kompanija posebno se fokusira na LiDAR (Light Detection and Ranging) sisteme, koje koristi i Epl za svoj iPhone 12 Pro/Pro Max za poboljšano AR igranje, između ostalog.

Forbs primjećuje da je Rasel toliko usredsređen na posao da nema distrakcija koje oduzimaju toliko vremena drugim 25-godišnjacima – nema ni Fejsbuk ni Tviter.

Inače, Kajli Džener, koja je kapitalizovala svoju popularnost na društvenim mrežama, donedavno je bila „najmlađa samoostvarena milijarderka“, ali Forbs joj je oduzeo tu titulu jer se „služila mrežom laži“.

Izvor:B92

Foto: Pixabay

Чланак Najmlađi samoostavareni milijarder се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trenutno na Zemlji živi 7,8 milijardi ljudi. Iako globalno stanovništvo nastavlja da raste za oko 82 miliona ljudi godišnje, to je i dalje uglavnom rezultat rasta populacije u podsaharskoj Africi, koja će prema sadašnjim projekcijama udvostručiti svoje stanovništvo do 2050. godine. Međutim, rast na globalnom nivou sve više usporava.

Naime, dok su Ujedinjene nacije i drugi istraživački centri ranije predviđali eksploziju stanovništva i moguću prenaseljenost na planeti, sada su sve češće prognoze koje su potpuno suprotne. Tako se u nekoliko studija koje su nedavno objavljene navodi da će svetska populacija tokom druge polovine ovog veka opasti sa 9,7 milijardi ljudi u 2064. na 8,8 milijardi do kraja veka.

Japan ide ka zalasku, Ukrajina već izgubila trećinu stanovništva

Studija objavljena u naučnom časopisu „Lanset“ ukazuje da će se globalna stopa plodnosti smanjiti za gotovo jednu trećinu do 2100. godine. U 23 zemlje,  stanovništvo će se umanjiti za polovinu, a u još 34 zemlje za 25 do 50%. U istraživanju se ističe da je japansko stanovništvo najverovatnije dostiglo vrhunac od 128 miliona u 2017. godini i da će se smanjiti na ispod 53 miliona do 2100. godine.  U istom periodu, stanovništvo Italije, na primer, smanjiće se sa 61 na 28 miliona ljudi.

Za razliku od zapadnih zemalja u Evropi, gde se pad nataliteta donekle ublažava  ogromnim prilivom migranata, većina drugih je u dvostrukoj demografskoj opasnosti – uporedo sa sve manjim brojem novorođene dece odigrava se i veliki odliv stanovništva u potrazi za boljim životom. Tako se stvara začarani krug, jer uglavnom odlaze mlađi, koji su makar potencijalno budući roditelji.

Jedan od drastičnih primera je Ukrajina, za koju zvanični podaci pokazuju da je tokom poslednje dve decenije izgubila trećinu stanovništva. U poređenju sa 2001. godinom, kada je u toj zemlji živelo 52 miliona ljudi, sada ih je nešto više od 37 miliona. Prognoze o demografskim kretanjima u budućnosti su još pesimističnije.

Opusteli Baltik

Urgentne su i baltičke zemlje. Letonija i Litvanija su takođe u poslednjih dvadesetak godina izgubile trećinu stanovništva, a ako se iseljavanje nastavi dosadašnjom brzinom, stručnjaci im predviđaju demografsku katastrofu.

U ovim zemljama broj penzionera se već sada uvećao do teško održivog nivoa u odnosu na radno sposobnu populaciju i počinje da se oseća sve veći nedostatak stručnjaka koji su vitalni za razvoj društva. Među razlozima koji se navode za ovakvu situaciju je veoma visoka cena tranzicije koja je bila izrazito neoliberalno orijentisana. Primer je i da, prema objavljenim statistikama, ove države najmanje troše u EU na socijalna davanja za svoje stanovništvo. U Letoniji, za to se izdvaja 14,5% BDP-a, u Litvaniji 14,7%, a u Estoniji 15,1%. Poređenja radi, u Francuskoj je to više od jedne trećine BDP-a.

Korona uvećava smrtnost i smanjuje rađanja

Kao dodatni, najnoviji uzrok za dalje smanjivanje broja stanovnika na planeti, sada se ističu i posledice pandemije korona virusa i dalekosežne ekonomske recesije, koja bi u narednim godinama mogla znatno da smanji natalitet. Ekonomska neizvesnost često dovodi do toga da ljudi odgađaju rađanje deteta ili odlučuju da ostanu bez dece.

S druge strane, stručnjaci Bečkog instituta za demografiju pri Austrijskoj akademiji nauka procenjuju da bi u zemljama koje su najviše pogođene virusom, stopa smrtnosti mogla da bude od 10 do 20% samo do kraja ove godine.

U Sjedinjenim Državama, usled stalnog opadanja američkih prihoda i pre korone, došlo je do snažnog pada nataliteta, što će dovesti do novih problema za ekonomiju te zemlje, upozoravaju ekonomski stručnjaci. U poslednjih nekoliko godina, ukupna stopa plodnosti u Sjedinjenim Državama već je opala sa 2,1 na 1,7 dece po ženi. Američki institut Bruking je objavio prognozu, prema kojoj će se 2021. godine roditi 500.000 Amerikanaca manje nego što su demografi prvobitno očekivali.

Miljarda na milijardu ide    

Vodeći američki mediji takođe upozoravaju na posledice pada nataliteta, ali uporedo ističu da dok se populacija u Sjedinjenim Državama smanjuje, u isto vreme se povećava broj milijardera.

Blumberg komentariše da u vreme kada je skoro 43 miliona Amerikanaca ostalo bez posla i osnovnih sredstava za život, zajedničko bogatstvo američkih milijardera se povećalo za stotine milijardi dolara i sada je dostiglo 3,51 biliona dolara. Forbs je izračunao da je svakog dana neposredno posle američkih predsedničkih izbora bogatstvo samo prvih deset najbogatijih ljudi u Sjedinjenim Državama poraslo za više od 33 milijarde američkih dolara.

U izveštaju Američkog instituta za političke studije IPS, takođe se ukazuje na to da se proces gomilanja bogatstva milijardera ubrzava, dok se drugi Amerikanci suočavaju sa naglim padom ušteđevine. Rast siromaštva koji se sve negativnije odražava i na populaciona kretanja i s druge strane povećana  koncentracija svetskog bogatstva u rukama malog broja pojedinaca neminovno nose ozbiljne političke i ekonomske posledice, zaključuje se u izveštaju.

Чланак Svetska populacija se smanjuje, jedino se milijarderi umnožavaju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osamdesetdevetogodišnji Čarls „Čak“ Fini koji je 1960. godine zajedno s Robertom Millerom osnovao trgovački lanac Duty Free Shopers koji je poslovao na aerodromima, prikupio je milijarde dok je živeo monaški štedljivo, piše Forbs, a prenosi Biznisinfo.Kao filantrop, bio je pionir ideje doniranja za života i nadahnuo je Bila Gejsa i Vorena Bafeta da doniraju. Trošio je većinu svog bogatstva na velike, praktične dobrotvorne stvari.

Budući da novac ne možete poneti sa sobom – zašto ga ne biste poklonili, pratili kuda ide i vlastitim očima videli rezultate, pitao se Fini.

Tokom poslednje četiri decenije, on je donirao više od osam milijardi dolara dobrotvornim organizacijama, univerzitetima i fondacijama širom sveta putem svoje fondacije Atlantic Philanthropies. 2012. godine procenio je da je izdvojio oko dva miliona dolara za svoju i supruginu penziju.Forbs računa da je dao 375.000 odsto više novca od svoje trenutne neto vrednosti.

No ono što ga izdvaja pod većine drugih donatora, jeste što je novac davao anonimno i trudio se da svoje darove drži u tajnosti. Zbog njegove tajne filantropijske kampanje, Forbs ga je nazvao Džejms Bondom filantropije.

Šta je finansirao

Fini je dao veliki novac za velike probleme – bilo da se trudio da donese mir u Severnu Irsku, modernizuje vijetnamski zdravstveni sistem ili zapušteno njujorško ostrvo Roosevelt pretvori u tehnološko središte. Nije čekao da daje nakon smrti i nije želeo da fondacija godišnje troši energiju i novac na sitne probleme.

Pre nekoliko dana, tačnije 14. septembra 2020. godine, Fini je završio svoju četvorogodišnju misiju i potpisao dokumente za zatvaranje Atlantic Philantropies.

Jedan od poslednjih donacija bila je 350 miliona dolara za izgradnju tehnološkog kampusa na njujorškom ostrvu Roosevelt i to je klasičan primer njegove filozofije davanja. Iako je bio štedljiv u vlastitom životu i živeo u stanu koji je više priličio studentu, Fini je bio spreman potrošiti veliki novac na ono što će imati veliku vrednost.

Prošle godine u dokumentu „Zero is hero“ objedinio je brojke o svojim donacijama uz poruku kako je mnogo zabavnije pomagati ljudima dok ste živi nego nakon smrti.

Izvor: Blic

Чланак Mnogo zabavnije pomagati ljudima dok ste živi nego nakon smrti се појављује прво на Biznis i Finansije.

S tim prihodom, Ronaldo je postao prvi fudbaler koji je tokom kraijere zaradio više od milijardu dolara, tvrdi „Forbs“.
Samo su dvojica sportista pre Ronalda uspela da ostvare zaradu veću od milijardu dolara pre završetka karijere: igrač golfa Tajger Vuds je to uspeo 2009. uz dugogodišnji unosan ugovor sa kompanijom „Najk“, a bokser Flojd Mejveder je granicu prošao 2017. godine, najviše zahvaljujući udelu od prodaje televizijskih prava za njegove mečeve.

Zarada izvan terena

Ronaldo je u svojoj sedamnaestogodišnjoj karijeri zaradio 650 miliona dolara od plata, a ta bi zarada trebalo da dostigne 765 miliona, ako do kraja odradi sadašnji ugovor s Juventusom, koji važi do leta 2022. godine. Jedini sportista koji se po zaradi približio Ronaldu je Lionel Mesi sa zaradom od 605 miliona dolara, kad je u pitanju samo novac koji je zaradio od ugovora s „Barselonom“.
Ronaldova zarada izvan fudbalskog terena zasniva se na njegovoj robnoj marki CR7, vlasništvu hotelskog lanca i mnoštvu sledbenika na društvenim mrežama. U januaru je postao prva osoba s 200 miliona prijatelja na „Instagramu“, a kad se dodaju i oni s „Fejsbuka“ i „Tvitera“, ukupan broj sledbenika dostiže 427 miliona, što ga čini najpopularnijim sportistom na planeti.

Чланак Prvi milijarder među fudbalerima се појављује прво на Biznis i Finansije.