Ova evropska zemlja, navodno, gubi status „raja“ za superbogate, što i ne čudi s obzirom na prethodna dešavanja – počev od Bregzita pa do rekordne inflacije.

Više od 1.000 milionera napustilo je Veliku Britaniju 2022. godine, izvestilo je nekoliko medija u petak, pozivajući se na studiju konsultantske kuće za investicionu migraciju „Henley & Partners“.

Prema informacijama, 1.400 pojedinaca sa bogatstvom većim od milion dolara napustilo je Britaniju lani. I to je povrh 2.200 zabeleženih milionera u 2019, 2.800 u 2018. i 4.200 u 2017. godini.

Rečeno je da se najnovija napuštanja nadovezuju na trend koji je počeo ubrzo nakon glasanja o Bregzitu 2016. godine, kada je Velika Britanija prekinula veze sa EU.

Ukupno, oko 12.000 milionera je od tada otišlo je Velike Britanije, procenjuje „Henley & Partners“. Pre glasanja o Bregzitu, Ujedinjeno Kraljevstvo je registrovalo priliv bogatih pojedinaca.

Umesto Britanije i Londona, kao nekadašnjeg finansijskog centra, mnogi milioneri sada traže Bliski istok i Aziju: tamošnje zemlje im deluju kao „potencijalno obećavajuće“ destinacije za preseljenje, navodi konsultantska kuća.

Na primer, procenjuje se da su Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) prošle godine zabeležili najveći priliv milionera.

Nedavna studija Centra za evropske reforme pokazala je da je Bregzit već koštao ekonomiju Velike Britanije oko 33 milijarde funti (40 milijardi dolara), a britanska Kancelarija za budžetsku odgovornost nedavno je izračunala da će posledice referenduma iz 2016. o izlasku iz EU – smanjiti britanski BDP za 4% u periodu od 15 godina od 2016. do 2031. ili za nekih 100 milijardi funti.

U Japanu bankroti

A na drugoj strani sveta, u Japanu, takođe nije sjajno.

Treća najveća ekonomija sveta je 2022. zabeležila prvi porast broja bankrota kompanija u tri poslednje godine, prema novom istraživanju korporacije „Teikoku Databank“.

Izveštaj je pokazao da je ukupno 6.376 kompanija proglasilo bankrot prošle godine, što je 6% više nego 2021.

Ukupan dug tih firmi porastao je za skoro 104%, na 2,37 biliona jena ili više od 18 milijardi dolara, ali skoro polovina od toga dolazi od dobavljača auto-delova „Marelli Holdings“, koji je u junu podneo zahtev za zaštitu od stečaja.

Jedina industrija koja nije zabeležila porast broja stečajeva među kompanijama je trgovina, navodi se u izveštaju. U međuvremenu, sektor usluga, koji uključuje hotele, nevladine organizacije, škole jezika i druge, bio je jedan od najteže pogođenih.

Podaci su pokazali da je prošle godine 1.600 uslužnih kompanija podnelo zahtev za stečaj, što je 12,4 odsto više u odnosu na 2021. godinu. Region sa najvećim porastom broja bankrota bio je Tohoku (za 50% više u odnosu na 2021.).

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Emirati novi raj za milionere се појављује прво на Biznis i Finansije.

Podsetimo, samo godinu dana ranije, najveći prijavljeni prihodi bili su znatno manji, pa je tako najbogatiji građanin Srbije zaradio gotovo 11 miliona evra u 2020. godini.

Građani sa najvećim prihodima u Srbiji su – menadžeri, direktori, inženjeri, ekonomisti, pravnici, što su najčešće prijavljivana zanimanja u poreskim prijavama.

Pravnik se, inače, prvi put u vrhu najplaćenijih profesija upravo pojavio – prošle godine.

Poreska uprava Srbije saopštila je da je primljila 34.753 prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2021. godinu.

To je čak 4.463 prijave više nego prošle godine.

91 odsto prijavljenih građana sa visokim primanjima – muškog pola

Udeo muškaraca u ovoj statistici se – ne smanjuje. Tako je ove godine, isto kao i lane, 91 odsto prijavljenih građana sa visokim primanjima – muškog pola. U 2020. godini, udeo žena je bio tek nešto veći – 12 procenata, dok je sada devet odsto.

Ovo znači da je među 34.753 prijavljenih građana Srbije, koji su zaradili više od tri prosečne srpske plate – čak 31.625 muškog pola, dok je svega 3.128 žena.

Podsetimo, obavezu prijavljivanja godišnjeg poreza na dohodak, imali su građani koji su u 2021. godini ostvarili dohodak veći od 3.268.224 dinara, odnosno veći od trostruke prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u toj godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, objašnjavaju poreznici.

„Najviše prijava podneli su građani sa teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Beograd – ukupno 22.978 prijava, zatim sa teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Novi Sad – 7.010 prijava i teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Kragujevac – 2.740 prijava“, navodi Poreska uprava Srbije.

Gde žive građani sa najvećim prihodima

Poreska uprava Srbije obavila je listu opština u kojima je podneto najviše prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana.

Najveći broj ovih prijava podneli su građani koji žive u opštini Novi Beograd – ukupno 5.935.

Sledi centar Beograda sa podnete 5.574 prijave, pa Novi Sad sa 4.041 prijavom, dok je u Nišu podneta 1.211 prijava.

Još nekoliko beogradskih opština beleži značajan broj podnetih poreskih prijava.

Tako je na Čukarici 1.960 građana prijavilo da zarađuje više od tri prosečne plate, na Voždovcu 2.478, u Zemunu 2.137, a na Zvezdari 2.431.

Poređenja radi, u Subotici ima 433 „bogataša“, Pirotu 96, Vranju 66, dok ih je u Zaječaru – 330.

Među sto najvećih – 12 strani državljani

Od sto najvećih prijavljenih prihoda, 69 odsto pripada obveznicima sa teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Beograd (88 osoba su domaći državljani, a 12 su strani državljani).

Poreske prijave se podnose u papirnom i u elektronskom obliku.

Elektronskim putem, preko portala Poreske uprave, primljeno je, kako se ističe – 43 odsto prijava.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Najbogatiji građanin Srbije zaradio 18 miliona evra u 2021. godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova kompanija pokriva 62 zemlje sveta i prati kretanja i potrošačke navike preko 150.000 bogataša, koji vrede više od milion dolara po osobi. Njeno nedavno istraživanje o planovima za migracije dobrostojeće populacije pokazalo je da veliki broj ruskih milionera planira da napusti svoju zemlju u ovoj godini.

Naime, Rusija ima 101.100 ljudi koji teže više od milion dolara. Od tog broja, oko 15 odsto njih ozbiljno ramišlja o selidbi u druge delove sveta. Razlog za tako masovnu emigraciju je pre svega ekonomske prirode, budući da su ruski bogataši teško pogođeni zapadnim sankcijama.

Ukoliko se njihovi planovi ostvare Rusija će postati zemlja koja je izgubila najviše milionera u 2022. godini, bar brojčano, dok je procentualno na prvom mestu Ukrajina, sa 42 odsto ukupnog broja milionera koji su ili će tek napustiti tu zemlju.

Međutim, i iz država koje nisu u ratu će odlaziti bogataši. Tako će Kinu napustiti 10.000 njih, ali to procentualno predstavlja samo jedan odsto njene bogate populacije.

Ukupno će ove godine na celom svetu migrirati 88.000 milionera a taj broj trebalo bi da u 2023. poraste na 125.000, procenjuje kompanija Henley & Partners.

Nove destinacije za ruske bogataše

Najveći broj ruskih milionera, oko 4.000 njih, ove godine će se nastaniti u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Posle Emirata, omiljena destinacija za bogate Ruse će biti Australija, Singapur, Izrael i Švajcarska. Srbija se u ovom istraživanju uopšte ne pominje kao njihova potencijalna destinacija.

Kada biraju zemlju u koju će se preseliti bogati ljudi razmatraju i životne uslove u njima, kulturu, ali i način na koji mogu tamo da plasiraju svoj novac.

Izvor: The Fortune

Foto: Element5Digital, Unsplash

Чланак Istraživanje: 15.000 milionera će napustiti Rusiju, Srbija se ne pominje kao njihova buduća destinacija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poreska uprava Republike Srbije toliko je naime primila ukupno prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2020. godinu, a koje govore o tome koliko je građana Srbije za godinu dana zaradilo više od 16.000 evra. Podaci za prthodnu godinu biće objavjeni krajem ove godine.

Kako navode u Poreskoj upravi, najčešća prijavljivana zanimanja su menadžer, direktor, inženjer, ekonomista i pravnik, a 91 odsto prijavljenih su muškog pola.

Prijavljeni prihodi za prvih sto podnosilaca poreskih prijava sa najvećim iskazanim prihodima kreću se u rasponu od oko 73 miliona do oko 1.290 miliona dinara. To praktično znači da je najveća pojedinačna zarada bila oko 11 miliona evra godišnje što je oko 900.000 evra mesečno.

Najviše prijava podneto je od fizičkih lica sa teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Beograd – ukupno 20.368 prijava. Pritom prednjači Novi Beograd.

Na drugom mestu je Odsek za koordinaciju poreske kontrole Novi Sad – 6.039 prijava, slede Kragujevac i Niš.
Od sto najvećih prijavljenih prihoda 65 odsto pripada obveznicima sa teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Beograd (87 lica su domaći državljani, a 13 su strani državljani).

Obavezu prijavljivanja godišnjeg poreza na dohodak imali su građani koji su u 2020. godini ostvarili dohodak veći od 2.987.424 dinara, odnosno veći od trostruke prosečne godišnje zarade u Srbiji.

Od januara nova pravila

Od januara ove godine inače imamo nova pravila za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak i to za poreske obveznike mlađe od 40 godina.

Ove godine prijavljuje se i plaća godišnji porez za dohodak ostvaren u 2021. godini.

Za pomenutu kategoriju građana novina je da je za njih dupliran neoporezivi limit i to po osnovu neto prihoda od zarada, samostalne delatnosti ili autorskih i srodnih prava. Oni će praktično, platiti porez na dohodak iz prošle godine, i to samo na iznos koji prelazi 6.400.000 dinara (umesto ranijih 3,2 miliona).

S tim u vezi, kada se bude podnosila prijava za 2021. godinu, sva fizička lica koja su imala manje od 40 godina na dan 31. decembra 2021. godine i ostvarila godišnji neto priho u iznosu do 6.400.000 dinara biće u celosti oslobođena plaćanja godišnjeg poreza na dohodak građana.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji ima 30.290 „ozbiljnih“ milionera се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uprkos padu ekonomske aktivnosti lično bogatstvo raslo je u 2020., prvoj godini pandemije, navodi se u istraživanju kojim je obuhvaćeno 16 zemalja EU-a i Švajcarska.

Nemačka prednjači u Evropi s ličnim bogatstvom od 16.400 milijardi evra, a slede Francuska s 12.600 milijardi evra te Britanija i Italija s po 10.000 milijardi evra, pokazalo je istraživanje Redesigning Financial Servicesa (RSF), instituta sa sedištem u Cirihu, prenosi Seebiz.

Realni bruto domaći proizvod 16 zemalja Unije i Švajcarske smanjen je u pandemijskoj 2020. godini 6,4 odsto, dok je lično bogatstvo poraslo za 3,9 odsto, na rekordnih 69 biliona evra.

To pokazuje da se jaz u bogatstvu između bogatih i siromašnih povećava, a takav će se trend po proceni autora istraživanja nastaviti.

Švajcarska i milioneri

Prema njihovom izveštaju o bogatstvu u Evropi, Nemačka je beležila i najveći broj milionera, njih 2,9 miliona, a slede Britanija i Francuska s po 2,5 miliona.

Švajcarska pak prednjači po udelu milionera, koji doseže 14,1 odsto, što znači da približno svaki sedmi građanin pripada toj grupi.

Istraživanje je pokazalo i sve izraženiju koncentraciju bogatstva. Tako je u vlasništvu najbogatijih 10 odsto evropskih domaćinstava otprilike polovina neto evropskog bogatstva. Najbogatijih jedan odsto Evropljana vlasnici su 19 odsto ukupnog bogatstva.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Svaki sedmi Švajcarac je milioner се појављује прво на Biznis i Finansije.

U martu 2021. godine vlasnik kriptovaluta i investitor Dejvid Džonston odlučio je da se preseli sa svojom porodicom, kao i da preseli svoju kompaniju u Portoriko.

Ovaj 36.godišnjak, koji se bavi kriptovalutama od 2012., kaže da je odluka da se preseli iz Ostina bila na neki način laka.

Bez plaćanja poreza, ako provedu na ostrvu šest meseci

Pored činjenice da Portoriko nudi tropsku klimu tokom cele godine sa divnim plažama, na raspolaganju su i poreske olakšice za one koji provode najmanje 183 dana na ostrvu svake godine.

Naime, po članu 22 tamošnjeg zakona, stanovnici ostrva su oslobođeni plaćanja poreza na dodatnu zaradu, kamate i udela. Jedini uslov za to je da provedu pola godine u Portoriku, odnosno 183 dana.

Stanovnici mogu zadržati svoje američke pasoše dok u isto vreme ne moraju da plaćaju porez na kapitalnu dobit.

To je svakako pomoglo da se Džonston odluči na ovakav korak.

„Tamo su svi moji prijatelji. Nemam ni jednog prijatelja u Njujorku, a možda je pandemija sve to ubrzala, svaki od njih se preselio u Portoriko“, rekao je on, dodajući da su i mnogi njegovi prijatelji iz Kalifornije takođe povukli sličan potez.

Džonston kaže za CNBC da je, nakon što su se njegovi prijatelji preselili otišao da vidi o čemu se radi i kako je živeti tamo.

„Rekao sam: ’Vau, u redu, razumem sada’“, priseća se Džonston svog prvog utiska kada je kročio na teritoriju malog ostrva, čiji se obim može preći za pola dana. „Ostrvo ima tri miliona ljudi… To je dovoljno veliki prostor da se izgradi tehnološki centar“, navodi.

Mnogi su svoje poslove sa kriptovalutama preselili tamo

Džonston kaže da ga Portoriko umnogome podseća na Ostin iz 2012., pre nego nego što su kompanije Tesla, Samsung i Apple pomogli da prestonicu Teksasa pretvore u jedno od najjačih tehnoloških centara u zemlji.

Mnogi su svoje poslove sa kriptovalutama preselili na Portorirko. Kontroverzna Jutjub zvezda i investitor NFT Logan Pol pokrenuo je tamo posao, kao i kripto bogataš Brok Pirs.

Džonston kaže da je sada, posle skoro godinu dana cela poslovna zgrada u kojoj je njegova firma, puna novoosnovanih i kripto kompanija.

U SAD investitori sa visokom zaradom uplaćuju do 20 odsto poreza na kapitalnu dobit i čak 37 odsto na kratkoročne dobitke. U Portoriku ne plaćaju ništa. Dodatno, kompanije koje se nalaze na američkom kopnu plaćaju 21 odsto federalnog poreza na dobit plus pojedinačni državni porez, u poređenju sa samo četiri odsto koliko ih čeka na ovom prelepom, egzotičnom ostrvu.

Poreska obaveza može biti spuštena na nulu ako su ispunjene određene kvalifikacije.

Ovo je posebno značajno za preduzetnike i kripto trgovce.

Takođe postoji veliki poreski podsticaj za vlasnike preduzeća koja se osnuju u Portoriku.

Cilj bio dovođenje investicija

Poreska pravila Portorika koja su skoro previše dobra da bi bila istinita, kako mnogi kažu, osmišljena su pre deceniju da pomognu u dovođenju ljudi i investicija.

Tokom poslednjih nekoliko godina, na ovom ostrvu sočili su se sa brojnim nepogodama, od zemljotresa, uragana, ali bilo je i problema sa višegodišnjim bankrotom i nezaobilaznom pandemijom.

Investitori dolaze u sve većem broju

Zahvaljujući velikim olakšicama, investitori sada dolaze rekordnom brzinom.

Korporativni i poreski advokat Đovani Mendez pomaže da se ukrcaju novi Portorikanci. On kaže za CNBC da su skoro polovina njegovih klijenata trenutno ili kripto kompanije ili kripto investitori, i da se njihov broj značajno povećao u poslednjih šest godina.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay

Чланак Portoriko nova poreska oaza za milionere kriptovaluta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prijavljeni prihodi za prvih sto podnosilaca poreskih prijava sa najvećim iskazanim prihodima kreću se od oko 61 milion dinara do oko 749 miliona dinara, saopštila je Poreska uprava.

Od 100 najvećih prijavljenih prihoda, piše BIZLife, 68 odsto su obveznici iz Beograda i to 85 domaćih državljana i 15 stranaca.

Najčešća prijavljivana zanimanja “milionera” su menadžer, direktor i inženjer, dok su 88 odsto prijavljenih muškarci.

Prva tri grada: Beograd, Novi Sad i Niš

Posle Novog Beograda, u glavnom gradu najviše milionera je prijavljeno u centru Beograda i to 4.869, a najmanje prijava je u Zemunu – 1.522.

Sledi Novi Sad sa 2.993 milionera, a prvi sledeći grad u Srbiji sa najviše građana koji su se prijavili za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak je Niš – 884.

Posle Niša najviše milionera imaju Kragujevac – 633, Pančevo – 417, Zrenjanin – 395, Subotica – 356, Čačak – 342, Užice – 305, Sremska Mitrovica – 268, Kruševac – 225, Jagodina – 204, Zaječar – 215 i Leskovac – 179.

Poreska uprava podeća da su obavezu prijavljivanja godišnjeg poreza na dohodak imali građani koji su u 2019. godini ostvarili dohodak veći od 2.729.304 dinara, odnosno veći od trostruke prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Srbiji u toj godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Чланак Najčešća prijavljivana zanimanja “milionera” su menadžer, direktor i inženjer се појављује прво на Biznis i Finansije.