Kako ističu iz Ministarstva rudarstva i energetike, kako se u fokusu javnosti našao kalcit oni se osećaju obavezanim da javnosti približe značaj i upotrebnu vrednost ovog minerala, pogotovo njegove ekološke karakteristike, imajući u vidu da se ovaj mineral koristi, između ostalog, i u filterima za prečišćavanje vode i odsumporavanje.

– Kalcit je vrsta kalcijum karbonata ( formula CaCO3), izuzetno čistog prirodnog kalcijum karbonata – u našem slučaju čistoće 99,63 procenta, sto ga čini jednim od najčistih kalcijum karbonata u svetu. Njegova primena je izuzetno širokog spektra i koristi se gotovo u svim industrijama – od boje lakova, plastike, papira pa sve do sirovine za farmaciju, kozmetiku, aditiva za prehranu, u hemijskij industriji… Vrednost kalcijum karbonata je srazmerno velika njegovoj čistoći, tačnije kada nema primese olova, žive, kadmijuma, magnezijuma u velikim količinama, baš kao onaj koji je nađen u Srbiji. Uspešno se vrše istraživanja mogućnosti primene kalcijum karbonata za proizvodnju baterija budućnosti koje bi mogle da zamene litijumske baterije, piše u saopštenju resornog ministarstva.

Kalcit je vrsta kalcijum karbonata

Kako navode, vađenje kalcijum karbonata je jednostavno, bezbedno i nije štetno po životnu sredinu, već naprotiv – kiselost šuma se rešava kalcijum karbonatom, koristi se za odsumporavanje u filterima u elektranama na ugalj i fabrikama. Takođe se koristi i u filterima za vodu i za pobošanje PH vrednosti zemljišta vode u bazenima i kao reagens u laboratorijama.

– Bitno je napomenuti da se trenutno za industrije farmacije, kozmetike i prehrambene reagense, sirovina kalcijum karbonata uvozi u Srbiju i region u potpunosti, što otvara prostor za pozicioniranje Srbije kao vodećeg regionalnog izvoznika u budućnosti.

Stav kojim se Ministarstvo rudarstva i energetike u potpunosti rukovodi jeste da moderno rudarstvo i zaštita životne sredine mogu i moraju biti komplementarni procesi. Takva strategija najbolje se može primeniti upravo na kalcitu, čime bi se obezbedilo ne samo puko očuvanje životne sredine, već aktivno učešće u njenoj zaštiti.

Naša mineralna bogatstva će nam mnogo značiti u godinama koje dolaze, imajući u vidu da su mineralni resursi ključni i za proces energetske tranzicije, za razvoj novih, ekološki prihvatljivih tehnologija bez kojih nema razvoja obnovljivih izvora energije, skladištenja električne energije i novih “pametnih” tehnologija, zaključuju.

Izvor: Blic
Foto: Pixabay

Чланак Zašto je pronalazak kalcita u našoj zemlji, veoma važan za našu privredu се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Spremni smo da stvaranjem lanca vrednosti značajno utičemo na dalji privredni rast Republike Srbije kao pokazartelja društvenog i ekonomskog razvoja naše države, uz sve mere predostoržnosti zaštite prirode i naših prirodnih bogatstava“, rekla je Đedović.

Ona je kazala da je u sektoru rudarstva 2021. bilo je zaposleno više od 27.000 ljudi, a u rudnicima ljudi 8.500 radnika, sa tendencijom daljeg povećanja.

„Trenutno se u Srbiji obavljaju geološka istraživnaja na 178 istražnih polja, od čega su 120 istražnih polja metaličnih sirovina, između ostalog, bakra, zlata, olova, cinka, srebra, dva istražna polja energetskih sirovina, i 56 polja na kojima se istražuju nemetalične sirovine“, rekla je ministarka na konferenciji „Mineralni resursi Srbije, održivi rast kroz odgovorno rudarstvo“, u organizaciji Delfi ekonomskog foruma.

Đedović je podsetila da rudarstvo u našoj zemlji ima dugu tradiciju, jer je prvi zakon o rudarstvu u Srbiji donet 1412. godine i da je prvi zvanično otvoreno rudnik u Evropi Rudna Glava kod Majdanpeka

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Đedović: Srbija će biti važan izvor retkih minerala u svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dramatično obrazloženje pokazuje ne samo ozbiljnu zabrinutost Zapada zbog uvozne zavisnosti od mineralnih sirovina za razvoj novih tehnologija, već je i najava da će američke i evropske industrijske sile biti spremne na sve da bi došle do ruda koje sadrže te minerale, pišu Novosti.

One se trenutno najviše eksploatišu sa teritorija novih „ekonomskih tigrova“, koji više nisu samo sirovinske baze već su razvili sopstvene napredne tehnologije i ravnopravno se nadmeću sa zapadnim silama za otvaranje rudnika u trećim zemljama.

Stručnjaci upozoravaju da je ovom bitkom za minerale započeo proces prekompozicije moći na planeti zbog koga raste i rizik da se svet suoči sa novim ratovima za sirovine, nalik onima iz vremena borbe za naftonosne kolonije. I ovoga puta u centru pažnje su energetske sirovine, pre svih litijum.

Kritični minerali

Zakonom o energetici iz 2020. SAD su prve definisale pojam „kritičnih minerala“ kao strateške sirovine „minerale, elemente, supstance ili materijale“ koji su „od suštinskog značaja za ekonomsku ili nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država“, a čiji je lanac snabdevanja podložan poremećajima „uključujući ograničenja povezana sa spoljnopolitičkim rizikom, naglim rastom potražnje, vojnim sukobom, nasilnim nemirima, antikonkurentskim ili protekcionističkim ponašanjem i drugim rizicima u celom lancu snabdevanja“. Na vrhu liste tih minerala su oni koji imaju suštinski značaj za energetske tehnologije, odbranu, valutu, poljoprivredu, potrošačku elektroniku i zdravstvenu zaštitu.

EU je iste godine u „Akcionom planu za kritične sirovine 2020“ definisala svoju listu minerala od kojih je uvozno zavisna i počela da se bavi osiguranjem snabdevanja.

Ovom problematikom se u septembru bavila „Konferencija o obezbeđivanju mineralnih sirovina u Evropi“ koja je održana u Pragu pod pokroviteljstvom Češke, predsedavajućom Savetom Evrope. Na skupu je bilo oko 80 učesnika iz članica EU izuzev Hrvatske, Slovenije i Bugarske, a kao gosti su pozvani predstavnici Velike Britanije, Srbije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Norveške i Ukrajine. Cilj konferencije je bila diskusija visokih predstavnika država članica EU, suseda i potencijalnih članica „kako ojačati sirovinsku sigurnost i samodovoljnost EU, odnosno celog kontinenta“.

„Problematične“ i „prijateljske“ zemlje izvoznice

„Suštinsko pitanje bila je sirovinska politika, odnosno kako da se EU učini manje zavisnom od uvoza, posebno kritičnih mineralnih sirovina. Poslednjih nekoliko godina planeri EU i SAD izuzetno veliku pažnju poklanjaju ovoj temi, jer se njihovi glavni izvori snabdevanja nalaze izvan njihovih prostora. Najviše mineralnih sirovina uvoze iz Kine, Rusije, Afrike, a nešto manje iz Južne Amerike i neznatno iz Australije. U dokumentima EU i SAD neke od zemalja – izvoznica su svrstane u ‘prijateljske’, a neke u ‘problematične’, koje mogu predstavljati veliki problem u nabavci. To se posebno odnosi na snabdevanje takozvanim retkim elementima i retkim zemljama, a upravo su ove dve grupe mineralnih sirovina izuzetno značajne za razvoj i primenu takozvane zelene energije ili čiste energije“, kaže geolog inženjer Predrag Mijatović, zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije, koji je prisustvovao konferenciji u Pragu.

Na njoj je predstavljena nova sirovinska politika EU koja namerava da smanji uvoznu zavisnost unapređenjem evropskog rudarskog sektora i poveća investicije u rudarstvu iz sopstvenih, evropskih izvora.

„Rečeno je da ovim aktivnostima mora da prethodi donošenje novih pravnih regulativa na nivou EU i država članica u sferi rudarstva, prerade i dobijanja finalnih proizvoda, kao i na zaštiti životne sredine. U kasnijoj fazi to treba da prati primena i instaliranje savremene opreme i formiranje takozvanih smart rudnika, što se već priprema i funkcioniše u svetu, u čemu Kina prednjači. U zaključcima konferencije je naglašeno da članice EU moraju da podstiču eksploataciju mineralnih sirovina u svojim zemljama i sarađuju sa bliskim susedima – kao što su Velika Britanija, Norveška, zemlje Zapadnog Balkana, Severna Afrika, Island, Turska i Ukrajina. Primarni cilj EU je da u narednih 15 godina obezbedi nove primarne zalihe mineralnih sirovina za proizvodnju ‘čiste energije'“, kaže Mijatović.

Reciklaža svih proizvoda

Treći vid obezbeđivanja kritičnih mineralnih sirovina u EU je reciklaža svih proizvoda iz kojih se mogu dobiti kritične mineralne sirovine. Na projektima reciklaže i na direktnoj primeni se već uveliko radi i postrojenja su puštena u proizvodnju. Na konferenciji je rečeno da se na prostoru EU trenutno izvode geološka istraživanja na 68 lokacija, a najintezivnija je potraga za ležištima litijuma, kojim se bave četiri velika projekta (ne računajući Srbiju).

„Osim litijuma, intenzivno se istražuju i prostori potencijalni za otkrivanje ležišta nikla, kobalta, retkih zemalja i retkih elemenata. Trenutno najveći i najznačajniji projekat, najbliži otpočinjanju eksploatacije je rudnik litijuma u ležištu Cinovec, severozapadno od Praga. Zajedničkim ulaganjima nemačkih i čeških kompanija eksploatacija litijuma počeće najkasnije 2026. godine, rečeno je na konferenciji“, navodi Mijatović.

Naš ekspert napominje da će se, sudeći po specifičnom tipu ležišta, najverovatnije eksploatisati i kalaj i volfram, a da se otvara i mogućnost ekstrahovanja i mnogih retkih elemenata i elemenata retkih zemalja.

„Perspektiva ovog rudnika kao izvora kritičnih minerala u EU je velika, ali i šire. Po rečima domaćina, češka ekonomija očekuje velike finansijske efekte kada krene eksploatacija. To su u izlaganjima i istakli predstavnici kompanije European Metals Holdings, koja u potpunosti poseduje projekat i razvija ga sa investicijom od 482 miliona dolara. Oni predviđaju godišnju proizvodnju od oko 2,4 milijarde tona rude. Poređenja radi, predviđena godišnja proizvodnja iz Loznice iznosila bi oko 1,6 do 1,8 miliona tona rude i dobijanje najmanje dva proizvoda, litijuma i bora“, zaključuje Mijatović.

Američki spisak

SAD su zakonom utvrdile 36 kritičnih minerala, po redosledu od najvišeg do najnižeg, na osnovu srednje vrednosti njihovih ukupnih ocena rizika ponude: galijum, niobijum, kobalt, neodimijum, rutenijum, rodijum, disprozijum, aluminijum, fluorit, platina, iridijum, prazeodimijum, cerijum, lantan, bizmut, itrijum, antimon, tantal, hafnijum, volfram, vanadijum, kalaj, magnezijum, germanijum, paladijum, titan, cink, grafit, hrom, arsen, barit, indijum, samarijum, mangan i telur, litijum.

Evropska lista

EU je 2020. napravila poslednju verziju svoje liste 30 kritičnih mineralnih sirovina: antimon, berilijum, borati, kobalt, ugalj za koksovanje, fluorit, galijum, germanijum, laki i teški retki elementi, indijum, litijum, magnezijum, grafit, niobijum, platinska grupa metala, fosfati, silicija, volfram, barit, boksit, hafnijum, prirodna guma (kaučuk), skandijum, tantal, titan, vanadijum, bizmut, fosfor, stroncijum.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Američke i evropske industrijske sile spremne na sve da bi došle do ruda koje sadrže minerale се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stručnjaci iz ove oblasti ukazuju da je važno da se paralelno sa otvaranjem rudnika, razvija i prateća industrija kako bi se maksimalizovala korist same sirovine, i da je primetno da daleko veća pažnja počinje da se posvećuje zaštiti životne sredine u rudarskom sektoru nego što je to bio slučaj ranije.

Miroslav Ignjatović iz Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije kaže za Tanjug da u Srbiji postoji 200 eksploatacionih i 127 istražnih polja u kojima se obavljaju velika istraživanja.

Najnovija vest koja se ovih dana pojavila jeste da je kanadska istraživačka firma Medgold Resources, koja je ranije nagovestila da je u južnoj Srbiji, na samoj granici sa Bugarskom i Makedonijom, pronašla odlične indikatore da se u tom kraju nalaze bogata nalazišta plemenitih metala – sada i potvrdila te rezultate.

Iz te kompanije navode da su na samo jednoj lokaciji u okviru projekta po nazivu Tlamino pronašli oko sedam miliona tona rude, sa oko 680.000 unci, odnosno 19,3 tone zlata, vrednih nešto više od 1 mlrd USD, a ispitivanja se i dalje nastavljaju.

Ignjatović ističe da je ta vest ohrabrenje za razvoj rudarskog sektora u Srbiji, s tim što će od daljih geoloških ispitivanja zavisiti da li postoje realni uslovi za ozbiljniji rudarski projekat.

Navodi da će se u narednom periodu dobiti jasnija slika o perspektivi samog ležišta i ističe da je primetno da u ovoj godini daleko veća pažnja počinje da se posvećuje zaštiti životne sredine u rudarskom sektoru.

– Projekat Katastar rudarskog otpada koji je trajao tri godine obezbedio je Srbiji jasnu sliku kada je reč o ovom otpadu, što predstavlja osnovu za analizu stanja životne sredine i planiranje daljih koraka za rešavanje pitanja ovog otpada – navodi sagovornik Tanjuga.

Takođe, što se tiče ulaganja, Ignjatović kaže da se u naredne tri godine očekuje najviši stepen ulaganja u rudnik Čukaru Peki, projekat Jadar, kao i ulaganja u kopove Bora koji su sada u vlasništvu Zijina.

Ne treba zaboraviti i razvoj površinskih kopova u ogranku RB Kolubara koji će u narednom periodu predstavljati osnovicu za stabilan elektroenergetski sistem Srbije i proizvodnju energije iz termokapaciteta, dodaje sagovornik.

Inače, procenjuje se da oko dva odsto BDP-a Srbije pripada rudarskom sektoru.

Po strukturi, oko 90% učešća u procenjenih dva odsto BDP čine energetske mineralne sirovine, ugalj, nafta i prirodni gas, kao i bakar kao metalična mineralna sirovina.

Ostatak od 10% po strukturi čine proizvodnja olova i cinka i nemetalične mineralne sirovine, uglavnom kameni agregat, pesak i šljunak i sirovine za cementnu industriju.

Stručnjaci u Geološkom zavodu Srbije navode da je budućnost ove grane u Srbiji svakako svetla.

Geolog Predrag Mijatović za Tanjug kaže da su ipak potrebna značajna ulaganja.

– Ulaganje u istraživanje metaličnih sirovina vrlo su dugotrajna i to nije proces koji se može završiti za godinu, dve, za to je potrebno sedam do deset godina – ističe Mijatović.

Što se tiče toga kako je rudno blago Srbije stacionirano po regionima, u istočnoj Srbiji dominiraju bakar i zlato, a ponegde i olovo i cink. Takođe, na Staroj planini ima i ležista urana.

U centralnom delu Srbije karakterištična su ležišta olova, cinka, urana, kao i zlata i srebra, navodi Mijatović.

U zapadnom delu Srbije, Podrinjskom delu, ima dosta ležista antimona, koji se više ne ekspoloatiše, a takođe ima i olova i cinka, objašnjavaju u Geološkom zavodu.

Nikla i hroma ima na nekoliko mesta u Srbiji, nikla naročito u centralnom delu, u blizini Aranđelovca, Vrnjačke banje, na zapadu na Mokroj Gori, dok hroma ima na Tari, Zlatiboru, Deli Jovanu, a boksita (sirovina za dobijanje aluminijuma) na Tari, Zlatiboru, kod Poćute i kod Babušnice…

Postoje i nalazišta nemetala kao i uglja, a u Vojvodini se nalaze ležišta gasa i nafte, kao i ležišta različitih vrsta gline.

– Što se tiče procena rezervi, sveukupni resursi i rezerve olova i cinka uključujući i rudnike na Kosovu i Metohiji, procenjuju se na blizu 100 miliona tona, a ležista uglja na oko desetak milijardi tona – kaže Mijatović.

Manje su rezerve mrkog uglja, koji se ekspoloatiše podzemno, dok se, na primer, rezerve zlata ne mogu tačno proceniti, ali se pretpostavlja da se kreće oko nekoliko desetina tona zlata kao metala, ali van borskih ležišta.

Resursi bakra procenjuju se na par milijardi tona, kako dokazane rezerve rude, tako i resursi koji su u fazi istraživanja.

Stručnjaci u Geološkom zavodu Srbije navode primer da se rudnik Trepča nalazi na polovini vrednosti procenjene rude, odnosno na polovini bilansnih rezervi po trendu eksploatacije. Kosovski basen je, kako kažu u Zavodu, toliko bogat ugljem (lignitom) da bi u narednih 150 godina mogao da doprinosi nesmetanoj proizvodnji električne energije.

Srbija inače, uvozi gvozdenu rudu kao i kvalitetniji ugalj (mrki) za grejanje i industrijsku potrošnju (kameni ugalj).

Izvor: eKapija, Tanjug

Чланак Koliko vredi rudno blago Srbije – Trenutno u toku istraživanja na 200 eksploatacionih i 127 istražnih polja се појављује прво на Biznis i Finansije.