Prema poslednjem Kreditnom izveštaju Udruženja građana Srbije, ukupan broj tekućih računa u Srbiji je na kraju februara iѕnosio oko 8,5 miliona,. a koje je otvorilo 5,7 miliona klijenata.

Iznos dozvoljenog prekoračenja je 42.227 dinara, a čak 245.992 računa je skliznulo u nedozvoljeni minus. Prosečna kamatna stopa za dozvoljeno prekoračenje, u 20 banaka koje posleuju kod nas je 29,05 odsto, dok je kamata u slučaju da se ode u nedozvoljeni minus – 30,72 odsto.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Sve više građana ide u nedozvoljeni minus се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sličan ekonomski apsurd je jasno uočljiv poslednjih nekoliko sezona, ali prošle godine je dostigao iznenađujuće dimenzije. Time je ostvaren cilj aktuelne vlasti – stabilnost domaće valute u odnosu na konvertibilne valute. Naravno, kupovna moć dinara je oslabila za iznos inflacije od 15,9 procenata.

Kako je potrošnja siromašnijih građana svedena na egzistencijalno najbitnije proizvode, čiji je rast cena znatno veći, upravo je ovom sloju stanovništva kupovna moć dinara opala znatno više.

Stabilan dinar

Vlast se, naravno, hvali stabilnošću domaće valute. Međutim, činjenica da od oko 15 milijardi evra štednje građana, tek 750 miliona evra čini dinare, što je približno pet odsto, pokazuje da u javnosti još nema poverenja u dugoročnu stabilnost domaćeg novca. Iz istog razloga, nekretnine se prodaju isključivo u evrima.

Zanimljivo je da vlast uspeva održati kurs dinara bez obzira na lanjski minus u robnoj spoljnotrgovinskoj razmeni od rekordnih 11 milijardi evra, čak četiri puta više nego u prethodnoj sezoni. Istina, oko dve milijarde su vanredni troškovi zbog incidenta u Obrenovcu i obilnog uvoza struje u prvoj polovini godine, kao i usled izrazito visokih cena gasa na svetskoj berzi. Činjenica je da je „rupa“ od devet milijardi prevelika za siromašnu i tehnološki nedovoljno razvijenu državu kao što je Srbija.

Prevelike oscilacije

Čim nema promena kursa, to znači da devize u Srbiju pristižu u dovoljnoj vrednosti. Tu su standardni prilivi od doznaka naših gastarbajtera, koji iznose 3,3 milijarde evra, kao i oko 4,4 milijarde stranih investicija. Nekada gotovo zanemarljiv prihod od turizma je prošle godine iznosio 1,8 milijardi.

Noviji adut aktuelne vlasti je izvoz IT usluga vredan čak 2,7 milijardi evra, kada se oduzme uvoz usluga istog sektora, plus još dve milijarde evra. Sve sabrano, ovo je dovoljno da nadmaši žestok robni minus. Čak je i preostalo 1,3 milijarde za povećanje deviznih rezervi, što nije dovoljno za javne investicije, pa se Srbija, kao i svake godine, poprilično zadužuje.

Ako pogledamo unazad, Srbija je za šest godina na tržištu kupila 5,4 milijardi evra više nego što je prodala i moglo bi da se pomisli da dobro stoji sa deviznom likvidnošću. Međutim, nevolja je u izraženoj nestabilnosti deviznih izvora, pa se stvari sa prilivom evra, dolara, funte i drugih valuta često okrenu. Primer je 2020. godina, kada je korona pandemija promenila život. Prihod od deviza je snažno opao, te je tokom tih 12 meseci Srbija morala da potroši 1,5 milijardi evra iz deviznih rezervi na održavanje kursa svoje valute.

IT sektor kao adut

Koliko priliv deviza osciluje vidi se iz činjenice da je poslednjih sezona godišnji suficit iznosio oko 1,4 milijarde evra, dok je prve godine globalne zaraze bilo 1,5 milijardi deficita. Razlika je gotovo tri milijarde. Što se tiče narednih sezona, realno je da se očekuje pad investicija.

Razlog je kriza u ekonomijama svih evropskih država, a stoga se može očekivati da će ubuduće i strani investitori dividende i kamate po osnovu dosadašnjih ulaganja više da iznose nego što će ponavljati dosadašnju praksu reinvestiranja. Prognoze su da će polako opadati i devizne doznake naših građana iz inostranstva, dok je uspon turizma stalan, ali relativno spor.

Adut aktuelne vlasti je IT sektor od kojeg se očekuje da već za dve sezone godišnje donosi možda i četiri milijarde evra. Izgleda mnogo, ali teško je da i ovako veliki prihod „digitalaca“ može pokriti izrazitu oscilatornost Srbije u deviznom prilivu. Podsetimo, kada je lane tokom prva tri meseca usled sukoba u Ukrajini došlo do ekonomskih poremećaja na celom kontinentu, Srbija je na odbranu deviznog kursa morala da iz devizne rezerve „izvadi“ blizu 1,1 milijarde. Upravo je velika oscilatornost priliva deviza rak rana i osnovni razlog zašto građani nemaju poverenja u dugoročnu stabilnost valute.

Pad proizvodnje

Nasuprot tome, postoji i veliki uvoz, koji se svake godine povećava. Prošle godine je, delom i zbog ekstremno visokih cena energenata, iznosio skoro 38 odsto. Apeli da „novac ne treba trošiti na uvozne proizvode“ ne daju rezultate. Ne iznenađuje činjenica da rastući uvoz dolazi zbog sve manje domaće proizvodnje, što se očituje u robnim merama.

Čak i proizvedena vrednost agrokompleksa kontinuirano opada, prošle godine za osam procenata. Domaći preduzetnici ističu nedovoljnu podršku države i podsećaju da država obilato subvencioniše strane investicije, ali ne i domaće. Posledica je pad domaće proizvodnje čak i u nekim tradicionalnim sektorima, kao što je poljoprivreda.

Odgovor, dakle, na logično pitanje hoće li kurs dinara i dalje biti stabilan, nije lako dati. Kurs se već više godina drži na istom nivou, ali mnogi smatraju da je domaća valuta „precenjena“. Pad domaće proizvodnje, veliki spoljnotrgovinski deficit i izrazita oscilatornost deviznog priliva ukazuju na to da aktuelna vlast u vođenju ekonomije više improvizuje nego što ima osmišljenu razvojnu politiku. Takva situacija teško da uliva nadu.

Izvor: 021.rs

Foto: Bing

Чланак Da li je domaća valuta „precenjena“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Budući da je osnovna vrednost bitkoina nula i bila bi negativna kada bi se primenio odgovarajući porez na njegovu proizvodnju koja izaziva masovno zagađenje životne sredine, predviđam da će trenutni balon na kraju pući, a sve će završiti kao još jedna propast“, napisao je Rubini.

Nurijel Rubini, profesor ekonomije na Stern biznis školi Univerziteta u Njujorku, već dugo je kritičar kriptovaluta, često nazivajući ovu digitalnu imovinu „shitcoin“. Više puta je tvrdio da bitkoin uopšte ne bi trebalo nazivati valutom.

Rudarenje i obrada kriptovaluta šteti životnoj sredini

Profesor ekonomije veruje da bitkoin „nije obračunska jedinica“, „nije skalabilno sredstvo plaćanja“ i „nije stabilno skladište vrednosti“. Umesto toga tvrdi da je to šema pumpanja i pražnjenja, gde strah od promašaja navodi investitore da spekulišu o sve većem balonu.

Još gore, Rubini kaže da rudarenje i obrada kriptovaluta šteti životnoj sredini. Po tom pitanju postoje dokazi koji potkrepljuju njegove tvrdnje.

Prema trenutnim procenama, na rudarenje bitkoina svake godine troši se ista količina energije kao što ju je potrošila cela Holandija 2019. godine, pokazuju podaci Univerziteta u Kembridžu i Međunarodne agencije za energiju.

Studija sa Harvarda iz 2020. godine takođe je otkrila da, iako rudarenje kriptovaluta ne „sagoreva planetu“, postoji „scenario u kome bi svaki stvoreni iznos kriptovalute od 1 dolara bio odgovoran za zdravstvenu i klimatsku štetu od 66 centi“.

Rubinijevi stavovi su u suprotnosti sa stavovima rastuće grupe „bitkoin bikova“.

Nakon što je Džim Krejmer, čuveni voditelj CNBC-a, rekao da veruje da je “skoro neodgovorno” da kompanije ne poseduju bitkoine, Rubini je krenuo u napad.

On je domaćina „Ludog novca“ nazvao „totalnim idiotom“ i „liderom navijača“ koji je gazio „s – t novčiće“ u tvitu u kojem je prozvao bivšeg menadžera hedž fonda zbog neprepoznavanja hipotekarne krize iz 2008. godine i podrške onome što on smatra balonom na tržištu kriptovaluta.

„Rizični, nestabilni bitkoini ne pripadaju portfelju ozbiljnih institucionalnih investitora. Mnogi od njegovih podržavalaca su naivci kojima manipuliše vojska insajdera i prodavaca zmijskog ulja”, rekao je Rubini.

“Ilon Mask i Majkl Sejlor mogu da ulože svoju kuću kladeći se na bitkoin. To ne znači da bi i vi trebalo da uradite isto“, dodao je.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay

Чланак Rizični, nestabilni bitkoini ne pripadaju portfelju ozbiljnih institucionalnih investitora се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukoliko klijent koristi dozvoljeni minus u maksimalnom iznosu u dužem periodu, bilo bi poželjno da zatraži savet svog bankara i da ga refinansira nekim drugim, jeftinijim i dugoročnijim bankarskim proizvodom, smatra Vasić.

Dozvoljeni minus, objašnjava Vasić, odobrava se najčešće do iznosa jedne prosečne zarade ili penzije, na rok od 12, 24 ili čak i 36 meseci. Bez obzira na tako duge rokove, banke zadržavaju pravo da prema odredbama iz ugovora revidiraju iznos odobrenog dozvoljenog minusa, u skladu sa promenama u prihodima klijenta.

„To potencijalno može biti opasnost za klijente koji ne kontrolišu zaduživanje po osnovu dozvoljenog minusa. Upravo u ovakvim situacijama svi koji uvek maksimalno koriste dozvoljeni minus mogu se naći u problemu i mogu zbog toga ući u nedozvoljeni minus“, navodi generalni sekretar UBS.

Prema njegovim rečima, banka može jednostrano da raskine ugovor ukoliko korisniku prestane radni odnos, ukoliko na tekućem računu klijenta nema uplate zarade ili penzije duže od 60 dana, u slučaju nezadovoljavajuće kreditne sposobnosti korisnika koja je izmenjena u odnosu na inicijalno utvrđenu ili ako se ustanovi da je klijentu dozvoljeno prekoračenje odobreno na osnovu netačnih, lažnih ili falsifikovanih podataka.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак Sve više je klijenata kojima poslovne banake ukidanju dozvoljeni minus се појављује прво на Biznis i Finansije.