Ideja o kojoj piše sajt Priče sa dušom nastala je pre nekoliko godina, a realizacija tek nedavno nakon poduhvata koji su preko društvenih mreža pokrenuli programeri Aleksandar Džavrić i Miloš Jovanov, sa željom sa pomognu porodici Mihailović iz okoline Vrbasa, kako bi njihovo gazdinstvo preživelo trenutnu situaciju na tržištu.

Kada je mlekara sa kojom sarađuju više godina prestala da otkupljuje njihovo mleko, a druge mlekare nisu htele ni da ponude cenu s obzirom na velike količine jeftinog mleka u prahu koje su stigle u Srbiju iz Evropske unije, ovaj dvojac je zajedno sa kolegama pokrenuo kampanju za direktnu kupovinu mleka na farmi.

Na hiljade ljudi je čulo za tu priču, a prodaja mleka kod porodice iz okoline Vrbasa je krenula dobro, izvan svih očekivanja.

Sada su otišli korak dalje i zajedno sa Miloševim saradnicima iz njegove firme Green friends napravili Mlekomap, besplatnu veb-aplikaciju preko koje možete pronaći domaćinstva širom Srbije koja prodaju mleko „na flašu“.

„Bezbroj puta sam video da ljudi ne znaju da komšija koji je udaljen nekoliko kuća od njih, proizvodi i prodaje mleko. Na ovaj način ćemo interaktivno svakome da pokažemo da ima proizvođača u njihovoj blizini“, kaže Aleksandar.

„Proizvođači i njihova muka sa prodajom mleka su razlog nastanka ove mape“.

Aleksandar kaže da se proizvođači mleka prijavljuju na više načina: putem mejla ili poruka na društvenim mrežama, kao i da sami mogu da dodaju svoje gazdinstvo na platformu.

Nađite svog prodavca mleka

Mapa predstavlja samo okvirne informacije koje proizvođači daju, a kada nađete svog prodavca potrebno je da ga pozovete i sve se dogovorite pre kupovine.

Kupac pregleda mapu kako bi video koja lokacija mu odgovara i da li prodavac u opisu navodi da li bi dostavio mleko na adresu ili ga samo prodaje kod kuće.

Nakon što odabere gazdinstvo koje mu odgovara, kupac zove proizvođača na broj telefona i dogovaraju se oko preuzimanja i cene.

“Za 24 časa od puštanja u rad imamo već 25 proizvođača na platformi, a očekujemo da će taj broj ubrzo doći do barem stotinak, kao i da ćemo bolje pokriti niški, zaječarski, pirotski i novopazarski deo Srbije“, rekao je Aleksandar, softverski inženjer koji radi u domaćoj IT firmi Quantox Technology i predaje na Quantox akademiji, a u slobodno vreme obilazi i promoviše sela i privredno nerazvijene opštine po Srbiji.

„Veoma sam ponosan i srećan kad uspem barem malo da pomognem nekome pri pronalasku posla ili opstanku proizvodnje“

“Volim svoju zemlju i odmalena gledam kako mnoge stvari oko mene propadaju, a ja ostajem nemi, tužni posmatrač. LinkedIn i ostale društvene mreže dale su mi tu moć da barem u nekim situacijama mogu da delimično ili u potpunosti rešim probleme svojih sugrađana, i to pre svega zahvaljujući empatiji koju gaje naši sugrađani, a gde ja poslužim samo kao veza između njih“, rekao je Aleksandar na kraju Priče sa dušom.

On je nedavno kupio parcelu nedaleko od Kragujevca, na kojoj je zasadio voće i gde planira izgradnju porodične kuće.

Sve informacije o domaćinstva širom Srbije koja prodaju mleko „na flašu“ nalaze se na veb-aplikaciji Mlekomap.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Besplatna veb-aplikaciju domaćinstva koja prodaju mleko “na flašu’ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Klonovi, njih za sada tri, nastali su od visokoproduktivnih krava holštajn-frizijske rase, koja potiče iz Holandije. Klonirane životinje, navodno, imaju potencijal za proizvodnju 18 tona mleka godišnje, odnosno 100 tona mleka tokom svog života. To je skoro 1,7 puta više mleka od onoga što proizvede prosečna krava u SAD.

Prema Global Timesu, čak 70% kineskih muznih krava trenutno se uvozi iz inostranstva. U planu je da se za dve do tri godine odgoji stado koje će brojati preko 1.000 „super krava“, što će biti solidna osnova za rešavanje kineske zavisnosti od uvozne genetike u mlečnom govedarstvu.

Kina je poslednjih godina ostvarila značajan napredak u kloniranju životinja. Prošle godine, kineska kompanija za kloniranje životinja stvorila je prvog kloniranog arktičkog vuka na svetu. Kineski naučnici su, kako je saopšteno, 2017. proizveli klonirana goveda sa povećanom otpornošću na tuberkulozu.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Klonirane krave mogu da daju 18 tona mleka godišnje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najviše mleka, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) uvezeno je iz Poljske, Bosne i Hercegovine (BiH), Francuske, Danske i Hrvatske.

Iz Poljske je u istom periodu uvezena 2.261 tona nekoncentrovanog mleka i pavlake;(bez dodatog šećera) vrednosti 1,77 miliona evra, čemu treba dodati i 731 tonu koncentrovanog mleka i pavlake (sa dodatim šećerom).

Kada se saberu te dve stavke, dolazi se do podatka da je ukupan uvoz mleka i mlečnih prerađevina iz Poljske bio 2.992 tone u vrednosti 4,428 miliona evra.

Iz BiH je od početka godine do kraja marta uvezeno 2.713 tona mleka u vrednosti 2,23 miliona evra.

Najveći uvoz iz Poljske

Drugim rečima, vrednost uvoza mleka i mlečnih prerađevina iz Poljske u Srbiju je duplo veća nego uvoz iz BiH, iako je razlika u ukupnoj količini koja je uvezena iz te dve zemlje pojedinačno 279 tona.

Od odstalih zemalja, Srbija je mleko od početka godine najviše uvozila iz Francuske (2,28 miliona evra – 692 tone), Danske (1,84 miliona evra – 394 tone), Hrvatske (1,19 miliona evra – 983 tone), Mađarske (870.000 evra – 1.288 tona).

Iz Slovenije je u istom periodu uvezena 731 tona za 650.000 evra, iz Švedske 138 tona za 501.000 evra, iz Holandije 131 tona za 423.000 evra, iz Belgije 102 tone za 320.000 evra, iz Nemačke 121 tona za 307.000 evra, iz Češke 168 tona za 175.000 evra, iz Slovačke 190 tona za 114.000 evra.

U manjim količinama na toj listi su i Italija, Estonija, Letonija i Grčka.

Srbija mleko najviše izvozi u Severnu Makedoniju (1,74 miliona evra – 3.051 tonu), Crnu Goru (1,16 miliona evra – 1.210 tona), Albaniju (758.000 evra – 1.376 tona), Hrvatsku (261.000 evra – 359 tona) i u BiH (75.000 evra – 60 tona).

Država je pre nekoliko meseci uvela prelevmane (taksu) na uvoz mleka iz EU, ali to nije dalo veći efekat, a domaći stočari su naglašavali da te mere moraju da obuhvate i uvoz mleka iz zemalja koje su članice i CEFTA sporazuma (Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora, Srbija).

Kriv uvoz

Tokom poslednjih protesta, kada su organizovane i blokade puteva, više puta je naglašeno da je za višak mleka na domaćem tržištu i pad cena delom kriv i uvoz mleka i njegovo gomilanje u skladištima.

Mlekare su nekim stočarima i otkazivale otkup mleka, a oni su ga, zbog nemogućnosti da ga skladiše ili prerade, prosipali.

Otkupna cena mleka od prošle jeseni dostigla je i 85 dinara po litru, ali je kasnije kod pojedinih mlekara počela da pada i ispod 40 dinara po litru.

Izvor: Novaekonomija/Beta

Foto: Pixabay

Чланак Uvoz premašio izvoz mleka u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do ove odluke nadležno ministarstvo je došlo posle više sastanaka ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković sa predstavnicima proizvođača mleka. Njen cilj je zaštita domaćih proizvođača od nelojalne konkurencije iz inostranstva.

Goran Vasić iz Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga tim povodom izjavio je da je domaće tržište zatrpano uvoznim mlečnim proizvodima koji su znatno jeftiniji od domaćih. Prema njegovim rečima, kačkavalj iz uvoza se prodaje po ceni od 3,5 do četiri evra, iako u Evropi njegova proizvodnja košta šest evra. U medijima se već godinama piše da je takva cenovna politika evropskih proizvođača moguća zahvaljujući visokim subvencijama koje dobijaju farmeri iz EU, za razliku od naših.

Da bi hrana proizvedena u Srbiji bila konkurentnija potrebno je dakle ili više subvencionisati domaću poljoprivredu ili podići cenu uvoza prehrambenih proizvoda. Izgleda da smo se mi odlučili za ovu drugu opciju.

Međutim, to za građane znači nova poskupljenja, odnosno da ni jeftine mlečne proizvode koje su do sada plaćali manje od domaćih neće više moći da pazare po istim cenama.

Izvor: Telegraf Biznis

Foto: Anita Jankovic, Unsplash

Чланак Uvode se prelevmani na uvoz mleka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kupcu je potrebno između 140 i 160 dinara za litru mleka u prodavnicima, i to im je premnogo. Seljaku je 70 dinara koliko dobija za litar mleka nedovoljno da pokrije znatno poskupele troškove za uzgoj mlekulja.

Mlekare ističu da na preradi mleka nisu nikada manje zarađivale, a slične su tvrdnje i trgovaca koji mlekarama plaćuju do 125 dinara za litar prerađenog belog napitka, na šta treba dodati 10 odsto državi na PDV, a zarada prodavca je od 137,5 dinara do prodajne cene.

Pad i potrošnje i proizvodnje

Onaj ko bi pomislio da neko u lancu učesnika snabdevanja mlekom ne govori istinu brzo bi se uverio da greši. Potrošnja mleka godinama opada, lane je iznosila tek 182 litra po glavi stanovnika, u šta je uračunat i konzum mlečnih prerađevina. Očito, potrošaču je preskupo. Uz to, sve je manje seljaka aktivnih u mlečnom govedarstvu od kojih sve polazi.

Lane je i proizvodnja mleka u Srbiji opala za oko 100 miliona i stabilizuje se na oko 1,5 milijardi litara za 12 meseci. Da je isplativa ne bi imala uočljiv opadajući trend. Lane je i izvoz sira podbacio, u inostranstvo, najviše u Rusiju, Makedoniju i Crnu Goru, izvezli smo upola manje nego prethodne sezone.

Istina, zaradili smo oko 45 miliona dolara zahvaljujući uzletelim cenama hrane na celom kontinentu, ali smo na uvoz pretežno trajnih sireva izdvojili oko 55 miliona dolara, pošto smo, najviše iz Mađarske, Nemačke, Austrije, Poljske, Italije i Hrvatske, uvezli u vrednosti 55 miliona „zelembaća“. Razloga za zadovoljstvo nemaju ni izvoznici, dok u mlekarama ističu da su poskupeli prateći troškovi, pre svega u vezi sa ambalažom.

Dobri uslovi

Proizvodnja mleka je najsloženija rabota u primarnoj poljoprivredi. U nekadašnjoj Jugoslaviji Srbija je bila izazito suficitna ne samo u mleku, već i u prerađevinama. Sama je trošila najviše 42 odsto sopstvene proizvodnje, višak je plasirala u ostale republike bivše zajedničke države. No, desetak godina unazad uočljiv je pad stoke u oborima, sa 740.000 na otprilike 400.000 krava mlekulja, što ni znatno poboljšana stočna selekcija nije uspela da nadomesti. Umesto nekadašnjih 2.800 danas prosečna mlekulja u Srbiji proizvodi blizu 5.500, ali tek bi trebalo da se dostigne evropski standard od 7.000 litara za godinu dana.

Međutim, Srbija pored nešto slabije selekcije ima i mnogo prednosti u ovoj delatnosti. Prvenstveno je to proizvodnja kukuruza, osnovne hrane, ali i prednost u proizvodnji deteline, sena i ostalih hraniva za stoku. To nas je i decenijama činilo konkurentnim pa smo u okruženju i došli na glas kao „zemlja mleka“.

Kako sve, a pogotov vodeće agrarne države Evropske unije, subvencionišu proizvodnju mleka što direktno, još više posredno, neophodno je i da Srbija redovno i kontinuirano podstiče aktivnost koja je osnov za oko 300.000 porodica u Srbiji. Osim isplate subvencija, koje bi umesto preko mlekara trebalo da se isplaćuju direktno proizvođačima, bilo bi dobro da država podstakne i proizvodnju stročne hrane, te da, bar u ruralnim krajevima, podršku ne uslovljava ni brojem krava, ni količinom isporučenog mleka.

Jak dinar

Ukoliko Srbija želi da ostane relevantan proizvođač i izvoznik, sve ove mere bi trebalo da primeni, a logično je očekivati i da osmisli dodatne podsticaje. Pa, ipak, pitanje je da li bi i tada proizvodnja mleka bila isplativa.

U ekonomskoj politici Srbije postoji nešto što koči najvažniju poljoprivrednu branšu. To je monetarna politika kojom se, neprekidno ističući „jak dinar“, predsednik Vučić često hvališe. Ukratko, kurs dinara od cirka 117,5 dinara za evro opstaje bezmalo pet godina. Preciznije sa kote 125 dinara za evro na kojoj se nalazio sredinom 2012. godine naša valuta je prvo blago jačala, potom se stabilizovala na današnjoj vrednosti. Dinar je za deset godina spram evra ojačao 6,1 odsto. Inflacija je, međutim, u ovom periodu oko 47 odsto, što znači da su, u proseku, za toliko uvećani naši troškovi. Ako bi se računala samo potrošačka korpa, povećanje je i veće.

Kako kurs dinara spram evra nije pratio inflaciju, kupovna moć evra je praktično prepolovljena. Ako se izuzmu pojedini osnovi proizvodi, struja, grejanje, hleb, ulje, čiju visinu država administrativno održava, nema zemlje u kojoj se sa sto evra može manje kupiti nego što je Srbija.

Nerealna predstava

Ovakva monetarna politika, hvaljena je rastom zarada iskazanih u evrima. Lepo zvuči i godi građanima kada se kaže da je plata umesto nekadašnjih 380 sada 720 evra. Međutim, ako je mesečna zarada gotovo udvostručena, kupovna moć, ono što se za dvostruko veće plate može kupiti, uvećana je tek za nekih 16 odsto i to je otprilike rast standarda tokom decenije naprednjačke vladavine.

Aktuelna politika precenjenog dinara ima za posledicu nerealno prikazivanje osnovnih ekonomskih pokazatelja, od BDP-a do visine javnog duga iskazang kroz procenat BDP-a. Takođe, korist od izvoza čini manjom, dok su sa druge strane uvoznici itekako podstaknuti.

Glođanje oko uvozne dobiti

Posle kraćeg podsećanja na srpsku monetarnu politiku, vratimo se mleku. Kako je u Srbiji standard nizak, ljudi pretežno konzumiraju mleko i jeftinije prerađevine. Skuplje odlazi na jača inotržišta i odatle je stizalo gro dobiti čitave branše, neophodne kako bi se cela proizvodnja razvijala, a svi učesnici u lancu bili zadovoljni. Kako izvoz u nas pada, dobiti je sva manje, pa se oko njene preraspodele međusobno glođu seljaci, mlekare i trgovci.

Nasuprot tome, uvoz svega, i mleka, svejedno u prahu ili u tečnom stanju, veoma je profitan. Jak dinar čini uvozne cene iskazane u dinarima neobično povoljnim po kupce. Uvoznici je drže na tek za nijansu nižem nivou od domaće. Taman da privuku kupca i tako potisnu domaću ponudu.

Kupac u Srbiji litar mleka plaća otprilike 150 dinara, odnosno 1,26 evra. Ako bi kurs dinara bio za inflaciju u desetogodišjem periodu, 47 odsto, niži, dakle 175 dinara, tih 150 dinara bi vredelo tek 0,85 evra. U tom slučaju nikome se ne bi isplatilo da uvozi ono što se kod suseda prodaje za 0,9 evra, a sada je to prava berićet koja donosi ogromnu zaradu. Ćar uvoznicima na račun poljoprivrednika.

Kratko vreme

Država je poslednjih dana najavila da će podržati proizvodnju mleka uvećanjem subvencije sa 10 na 15 dinara po litru i uvećanjem nadoknade za matičenja svakog novog grla. Načelno, to bi mogli da budu dobri, štaviše odlični, podsticaji, ali samo pod uslovom da država vodi korektnu politiku nacionalne valute.

U suprotnom, pokazaće se nedovoljnim, dok će se u Srbiji produžiti pad i potrošnje i proizvodnje belog napitka. Samo kraće vreme, seljacima će veće subvencije izgledati privlačne, potom će se ponovo naći u današnjoj situaciji da im rad sa stokom „24 časa dnevno“ donosi manje nego što su troškovi.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Seljak 70 dinara dobije po litri mleka, a kupac ga plaća po 160 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima koje je Danas dobio od niza različitih učesnika na tržištu mleka, počevši od proizvođača pa zaključno sa trgovcima, struktura cene mleka izgleda ovako.

U proseku, prvih 70 dinara predstavlja zaradu samih proizvođača koji sirovo mleko prodaju mlekarama, uglavnom najvećim u zemlji.

Farmeri, mlekare, prodavnice, država: Ko uzima koliko novca od jedne litre mleka 2Mlekare dalje mleko prodaju trgovinskim lancima po ceni koja je opet u proseku od 90 do 125 dinara, da bi, kada stigne do potrošača litra koštala – sada prosečnih 155 dinara.

U zavisnosti od toga da li su na akciji, ali i koji je proizvođač, litar je na rafovima danas mogao da se kupi za 130 do 160 dinara. Litar ili nešto malo manje od litra svežeg mleka dva poznata domaća proizvođača je od 135 do 160 dinara.

Najveći zaradu od litre mleka imaju trgovinski lanci, tvrde proizvođači mleka, jer njihova marža za mleko i mlečne proizvode po računici jednih ide do 45 odsto, dok pojedini tvrde da trgovci uzimaju još više.

“Mi smo tražili od Ministarstva trgovine pre nekoliko meseci da se ograniči marža na mleko i mlečne proizvode, jer mi dobijamo od 50 do 85 dinara za litar mleka, zavisi kako gde u Srbiji, a cene mleka su u jednom trenutku u rafovima išle i do 200 dinara”, rekao je za Danas proizvođač mleka iz okoline Kovina Dejan Trajković.

Država mora da kontroliše

Ima mesta, kako kaže, da mleko pojeftini, ima prostora da zarade i mlekare i trgovci, ali to država mora da kontroliše jer je to proizvod koji je direktno vezan za proizvodnju.

Proizvođači mleka iz Srednjeg Banata kažu da mlekare otkupljuju mleko od njih po ceni od 50 do 60 dinara za litar. Mlekare, kako kažu, dalje mleko prodaju za nekih 90 dinara.

Zoran Kotarac iz Slankamena je proizvođač koji kaže da bez 80 dinara po litri mleka proizvođačima nema spasa.

“Cena koju za litru mleka dobijaju proizvođači u mom kraju je od 50 do 75 dinara, ali ona ne bi smelo da bude niža od 80 dinara, ako uzmemo u obzir cene svih inputa koje imamo sada”, ističe Kotarac.

On kaže da je litar dugotrajnog mleka kod njih 140 do 150 dinara i da konkretno u manjim trgovinskim radnjama marža trgovaca ide od nekih 20 do 25 odsto.

U većim marketima kažu da mleko plaćaju po 125 dinara, da sa PDV-om to izađe nekih 137 dinara, a da se mleko posle prodaje po cenama koje su u proseku 155 dinara po litri mleka.

Ono što je proizvođačima predstavljalo veliki problem je, tvrde proizvođači, to što je država dozvolila uvoz mleka mlekarama bez ograničenja, zbog čega su proteklih meseci prodavnice bile preplavljene mlekom iz država EU.

Oni kažu da ne znaju o mleku kakvog kvaliteta se radi, jer, ni nacionalna referentna laboratorija koja bi trebalo da ocenjuje kvalitet godinama u Srbiji ne radi.

Nismo mi socijalna kategorija

Proizvođači od države dobijaju premiju od 10 dinara po litri, ali većina njih smatra da nije poenta da ih država finansira.

“Ne treba nama premija, nismo mi socijalna kategorija, nama treba da mleko plate oni koji ga kupuju, onoliko koliko vredi”, ističe Kotarac.

Početkom februara iz Ministarstva poljoprivrede su obećali da će ograničiti uvoz mleka, kao i da će dozvoliti izvoz mlečnih proizvoda.

Prema tim najavama krajem ovog meseca uvoznicima mleka i mlečnih proizvoda isteći će dozvole na osnovu kojih su zbog nestašice početkom jeseni prošle godine dobili mogućnost da uvoze mleko u većim količinama nego obično.
Prema podacima Privredne komore Srbije, u našu zemlju je iz Nemačke, Italije, Poljske, Mađarske i Hrvatske tokom prošle godine uveženo 92.800 tona, u vrednosti od 203 miliona evra, a tokom 2021. taj uvoz je bio znatno manji – u Srbiju je uvezeno 67.800 tona, u vrednosti od 107,6 miliona evra.

Osim toga, iz naše zemlje je odlazilo mleka i mlečnih proizvoda u druge države, a najviše se izvozilo u Severnu Makedoniju, BiH, Albaniju, Rusiju i Crnu Goru.

Tokom prošle godine izvezli smo 68.600 tona u vrednosti od 100,8 miliona evra, a godinu dana ranije taj izvoz je bio 76.400 tona, a vrednost izvoza 85,3 miliona evra.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Ko uzima koliko novca od jedne litre mleka се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je za Betu rekao da će od Tanasković zatražiti i da se premija za mleko poveća sa sadašnjih 10 na 20 dinara.

Na listi zahteva je i da se ugovori o zakupu državnog zemljišta produže za još deset godina.

Baćina je rekao da prerađivači smanjuju cenu mleka i da je Mlekoprodukt iz Zrenjanina, kome on prodaje mleko, za prvih 15 dana januara smanjio otkupnu cenu mleka sa 70 na 50 dinara.

– Glavni problem je kod Imleka koji je uvoznik mleka iz mlekare u Poljskoj i Madjarskoj i koji to mleko prodaje kao domaće jer je preko ambalaže za domaće mleko prelepio samo etiketu da potiče iz Poljske. Ta mlekara uvozi velike količine i stvara višak na tržištu dok ne obori otkupne cene i ne uništi do kraja domaće farmere – rekao je Baćina.

Baćina je rekao da domaći proizvođači mleka prodaju taj proizvod u bescenje, a stočna hrana je, zbog prošlogodišnje suše, preskupa i nema je dovoljno.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Proizvođači traže otkupnu cenu mleka od 80 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za 10 procenata manje, odnosno za 49 odsto poskupelo je sterilizovano kravlje mleko, dok je kod jogurta zabeležen porast cene od 48,1 odsto.

Sledi juneće meso sa kostima, čija je cena za godinu dana otišla naviše za 35,1 odsto, zatim šećer gde je poskupljenje iznosilo 30,5 procenata.

Nešto manje od junećeg, poskupelo je svinjsko meso sa kostima za 22,5 odsto, a najmanje pileće pošto su batak i karabatak u novembru ove u odnosu na isti mesec prošle godine poskupeli za 13,1 odsto.

Kod pšeničnog brašna tip 500 zabeleženo je povećanje cene od 14,7 odsto a kod belog hleba 10,4 procenta.

Za razliku od mleka, mesa, brašna i proizvoda od njih gde su poskupljenja bila dvocifrena, procenat povećanja cene ulja bio je jednocifren – 9,8.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак U poslednjih godinu dana najviše poskupelo mleko za čak 59 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je predviđeno Pravilnikom o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani usvojenim još prošle godine. Međutim, upravo usvojenim izmenama tog pravilnika vraćanje granice ove kancerogene materije na evropski maksimalni nivo odlaže se za – 1. decembar 2023. godine.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uz saglasnost ministra zdravlja, donosi Pravilnik o izmeni Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, stoji u Službenom glasniku Srbije objavljenim 18. novembra.

Novi Pravilnik je već stupio na snagu.

Klackalica sa nivoom dozvoljenog aflatoksina u mleku na tržištu Srbije, tako, i dalje ostaje podignuta na 0,25 mikrograma po litru, što je pet puta više od evropskog propisanog maksimalnog nivoa za ovaj mikotoksin, koji je i sama Srbija primenjivala pre afere sa aflatoksinom 2013. godine.

Aflatoksin u mleko stiže preko kukuruza koji se koristi kao komponenta stočne hrane – „proizvodi“ ga buđ. Zato je i jedno od ključnih pitanja bilo omogućiti adekvatno sušenje kukuruza pre skladištenja.

Od 2013. do danas granice dozvoljenog aflatoksina u mleku u Srbiji su se nekoliko puta menjale – od 0,05, preko 0,5 do 0,25 mikrograma po litru. Poslednje najavljeno vraćanje na evropski nivo od najviše 0,05 mikrograma bilo je u decembru 2021. godine sa početkom primene od 1. decembra 2022.

Po novom, kako stoji u Pravilniku, za sirovo mleko, termički obrađeno mleko i mleko za proizvodnju mlečnih proizvoda do 30. novembra 2023. godine dozvoljena granica aflatoksina je 0,25 mikrograma, a od 1. decembra 2023. biće 0,050 mikrograma po litru.

Izor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Odlaže se odluka u Srbiji o smanjenju aflatoksina u mleku, ko pita za zdravlje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nestašica mleka je među udarnim temama ne samo u Srbiji, već širom sveta, od Evrope, preko SAD, do Južnoafričke Republike. I svuda se vodi ista polemika – dok nadležni u državi i prerađivači mleka tvrde da je glavni uzrok nezapamćena suša i da je reč o kratkoročnom poremećaju na tržištu, poljoprivrednici najavljuju dugoročnu nestašicu i kao glavni uzrok ističu nerealno niske cene mleka u otkupu.

Primera radi, stočari u Francuskoj se žale da je otkupna cena mleka za petinu niža nego u Nemačkoj ili Holandiji. Poljoprivrednici u Velikoj Britaniji tvrde da je ova delatnost postala toliko neisplativa da više niko neće u njoj da radi. Kandidata nema i pored toga što su stočari značajno povećali nadnice i u oglasima za posao tražena zanimanja okitili zvučnim nazivima, poput onog da je potreban „menadžer stada“. Američki uzgajivači stoke upozoravaju da je za samo poslednjih godinu dana zatvoreno 2.500 stočnih gazdinstava koja su proizvodila mleko. To je 7% od ukupnog broja preostalih farmi mleka u SAD, čiji se broj u protekle četiri decenije smanjio za preko 16 puta.

Žalbe američkih stočara zvuče kao da su prepisane direktno iz Srbije. U njima se ističe da su otkupne cene mleka već decenijama znatno ispod troškova proizvodnje, te da država ništa ne preduzima povodom monopola velikih prerađivača mleka koji guraju u propast mlečnu industriju. U Američkom udruženju stočara (NFFC) tvrde da su poljoprivrednici toliko očajni u pokušaju da pokriju troškove opreme i zaliha, da su u ovoj organizaciji čak morali da uvedu i psihološku podršku za svoje članove.

Ali odgovor na pitanje „da li ima mleka?“, uskoro bi mogao postati mnogo komplikovaniji, zavisno od toga šta se uopšte podrazumeva pod mlekom. Trenutno, američka Uprava za hranu i lekove (FDA) dozvoljava proizvođačima bademovog, sojinog i pirinčanog mleka da svoje proizvode označe kao „mleko“. U zemljama kao što su Velika Britanija i Kanada, gde su proizvođači mleka životinjskog porekla mnogo zaštićeniji, tim proizvodima na biljnoj bazi nije dozvoljeno da koriste reč „mleko“, već moraju da upotrebljavaju druge nazive kao što su „napitak“ ili „piće“.

„Ćelijska poljoprivreda“

Bez obzira na nacionalne propise, tržište mlečnih alternativa je jedno od najbrže rastućih u razvijenim zemljama i prošle godine je u zapadnoj Evropi vredelo 2,5 milijardi evra. Samo u Velikoj Britaniji, ovo tržište je poraslo za 69% u poslednjih pet godina, a potrošnja sojinog mleka za vrtoglavih 129%. Potrošačima je pored pomenutih mlečnih napitaka na biljnoj bazi dostupno i ovseno mleko, pa čak i mleko od krompira, koje su pre dve godine lansirali na tržište švedski naučnici. Od trenutka kad se pojavilo na trgovinskim policama, „krompir“ mleko je podjednako hvaljeno zbog načina proizvodnje koji ne ugrožava životnu sredinu i kritikovano zbog sadržaja ugljenih hidrata koji ugrožava ljude.

Sada je „sveti gral“ u potrazi za takozvanim održivim mlekom, korisnim i za ljude i za životnu sredinu, mleko napravljeno u laboratoriji. Za razliku od veštačkog mesa spravljenog u retortama, koje se teško može uskladiti sa složenošću i teksturom životinjskog mesa, sintetičko mleko se reklamira kao proizvod koji ima isti biohemijski sastav kao životinjsko mleko, pa time i isti izgled i ukus za potrošače.

Sve veći broj startap firmi, od Silicijumske doline do Singapura, ubrzano se uključuje u trku za proizvodnju sintetičkog mleka, zasnovanu na biotehnološkom postupku precizne fermentacije, kojim se dobija kultivisana biomasa iz ćelija. Pobornici nove „ćelijske poljoprivrede“ tvrde da oni stvaraju mleko budućnosti koje će zameniti tradicionalnu proizvodnju mleka. Trenutna vrednost mlečne industrije u svetu se procenjuje na oko 800 milijardi dolara, ali zagovornici ideje o mleku iz laboratorije najavljuju da je konvencionalnom načinu proizvodnje odzvonilo, jer je ekološki neodrživ.

Maks Rej, glavni strateg u biotehnološkom startapu „TurtleTree Labs“ iz Singapura koji razvija proizvodnju kultivisanog mleka iz ćelija sisara, navodi da proizvodnja životinjskog mleka produkuje 4% ukupnih emisija štetnih gasova, oko dve milijarde tona ugljen dioksida godišnje i 37% ukupnih emisija metana koji ima 25 puta štetnije efekte od ugljen dioksida. Rej dodaje da uporedo sa tim, tradicionalna mlečna industrija troši ogromnu količinu najvažnijih resursa, zemljište, vodu i energiju, što sve zajedno sa rastom broja stanovnika na planeti od kojih 80% konzumira mleko – postaje neizdrživo.

Zato „TurtleTree Labs“ razvija osnovu za spravljanje mleka, sira, kajmaka i putera, koji će, kako tvrdi Rej, imati isti ukus i nutritivnu vrednost za potrošače, a neće zagađivati životnu sredinu. U ovom startapu uzgajaju ćelije sisara u laboratoriji, koje se lepe za male slamke kroz koje se tečnost uvlači i izbacuje na drugom kraju. Uspeli su da proizvedu uzorke koji bi mogli da zamene kravlje, ovčje, kozje i mleko kamila, s ciljem da se masovno proizvode u džinovskim bioreaktorima. Startap je do sada od ulagača prikupio oko 40 miliona dolara za dalji razvoj i izgradnju pogona u Kaliforniji, uz obećanja da će u potpunosti komercijalizovati svoj proizvod u naredne četiri godine.

Kada bi život bio kao u reklami

Kandidata za investitore koji su spremni da ulože u novu mlečnu budućnost iako je ona tek u povoju ima sve više. Australijski startap „All G Foods“ prikupio je 25 miliona dolara za razvoj sintetičkog mleka koje bi trebalo da zameni kravlje. Istu sumu je obezbedio i američki startap „New Culture“, koji razvija mocarela sir za picu, koristeći fermentisano mleko na bazi proteina. Australijska organizacija za naučnoindustrijska istraživanja CSIRO je u saradnji sa nekolicinom lokalnih startapova razvila tehnologiju za laboratorijsku proizvodnju mleka koje sadrži identične proteine kao kravlje, a koji se dobijaju fermentacijom kvasca.

Izraelski startap „BioMilk“ je prošle godine postao prva inovativna kompanija za proizvodnju sintetičkog mleka koja je izašla na berzu. Ipak, jedina kompanija koja je do sada izbacila na tržište proizvode zasnovane na fermentaciji proteina je „Perfect Day“. Ovaj startap iz Silicijumske doline je razvio prvi protein surutke iz kravljeg mleka, a sada prodaje svoje proizvode u pet hiljada prodavnica širom SAD.

Pojedine procene tvrde da će američka industrija precizne fermentacije za proizvodnju sintetičkog mleka otvoriti najmanje 700.000 radnih mesta već do 2030. godine, ali nisu svi naučnici baš ubeđeni u takav ishod. Skeptici opominju da je kao i u slučaju proizvodnje mesa iz laboratorije, i kod imitacije životinjskog mleka reč o reklami koju ne potvrđuju dosadašnji rezultati.

Tako Tomas Sanders, profesor na „Kings koledžu“ u Londonu, ističe da su fondovi rizičnog kapitala, kompanije kao što su „Nestle“ i „Danone“ i tehnološki milijarderi „koji sipaju novac u industriju mlečnih alternativa“, glavni akteri u guranju ove priče na tržištu. Ali dodaje da su alternative za mlečne proizvode daleko od nivoa za koji se može pouzdano tvrditi da je bezbedan za ljudsko zdravlje. Britanski profesor upozorava da nijedan takav proizvod koji je trenutno dostupan na tržištu ne bi preporučio potrošačima, posebno kada je reč o deci.

Nisu svi kritičari „ćelijske poljoprivrede“ tako oštri, ali im je zajednička procena da su rezultati dosadašnjih istraživanja još daleko od momenta kada bi masovna proizvodnja mleka iz laboratorije mogla da postane isplativa. Zanimljivo je da čak i vodeći istraživač u pomenutom američkom startapu „New Culture“, Inja Radman, priznaje da su u razvoju veštačke mocarele mnogo napredovali u poslednje dve godine, ali da je komercijalizacija ovog proizvoda još daleko jer se u istraživanjima i dalje sporo dolazi do rezultata.

Bojana Maričić

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Foto: Mae Mu, Unsplash

Чланак Proizvodnja mleka u laboratoriji: Da li ima mleka? A šta podrazumevate pod mlekom? се појављује прво на Biznis i Finansije.