Razlog je u tome što za razliku od imućnih Kineza, koji mahom kupuju zapadnjačku odeću, dobrostojeći Indijci su verniji tradiciji, pa prodaja poznatih zapadnih modnih marki trenutno čini manje od 12% ukupne potrošnje na indijskom tržištu.

Sve više najpoznatijih modnih kuća u svetu, poput francuskog Diora, sklapa ugovore sa modnim dizajnerima u Indiji za proizvodnju ekskluzivnih kolekcija, a modeli koje su potpisali indijski kreatori pojavljuju se na najprestižnijim događajima, kao što je dodela američkog Oskara.

Indija je prošle godine osnovala 88.000 startap preduzeća, od kojih 15% čine početničke firme u modnoj industriji, od kojih su neke do sada privukle i do 20 miliona dolara ulaganja. U naciji koja se nametnula na globalnom tržištu svojom IT i farmaceutskom industrijom, modna delatnost doživljava vrtoglav uspon, pre svega zahvaljujući rastu srednje klase za koju se procenjuje da će do 2025. godine narasti na 583 miliona ljudi, što je više od dve petine ukupnog stanovništva.

Najveći izvoz u zapadne zemlje

Prošle godine, modna industrija u svetu je vredela 242,8 milijardi dolara, sa procenama da će do 2030. dostići 369,8 milijardi dolara. Tržište odeće u Indiji je u 2022. godini procenjeno na 59,3 milijarde dolara, približivši se tržištima Nemačke (63,1 milijarda dolara) i Velike Britanije (65 milijardi dolara), sa prognozama da će do 2030. industrija mode u Indiji vredeti 60,9 milijardi dolara.

Indijska tekstilna industrija zapošljava oko milion ljudi, a tamošnjim modnim dizajnerima ide na ruku i to, što za razliku od Kine gde imućniji građani mahom kupuju zapadnjačku odeću, dobrostojeći Indijci su mnogo verniji onoj koja predstavlja mešavinu tradicije i savremenih trendova. To potvrđuje i podatak da je prodaja poznatih zapadnih robnih marki činila prošle godine manje od 12% ukupne potrošnje na indijskom tržištu.

Iz tog razloga, zapadni proizvođači odeće se povezuju sa lokalnim preduzećima i dizajnerima, kako bi na taj način uvećali svoju prodaju. Nasuprot tome, od ukupnog prošlogodišnjeg izvoza odeće iz Indije u vrednosti od 37,6 milijardi dolara, indijski tekstilci su plasirali najviše svoje robe na zapadnim tržištima, u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji i Evropskoj uniji.

U Indiji se preko interneta ostvaruje oko 10% ukupne prodaje odeće, a predviđa se da će do 2030. onlajn prodaja porasti više nego dvostruko.

Problemi s pamukom

S druge strane, jedan od najvećih problema sa kojima se suočava indijska modna industrija, poznata po korišćenju prirodnih materijala je ubrzani rast cene tamošnjeg pamuka. Indijski pamuk je sve do polovine 2021. godine bio jeftiniji čak i od kineskog, ali usled niskih prinosa tokom nekoliko uzastopnih godina, njegova cena se za nepunih godinu dana udvostručila.

To je negativno uticalo na proizvođače specijalizovane za pamučni tekstil i odeću, pa se više njih preusmerilo na druge proizvode. Proizvodi od pamuka kao što su pamučna pređa, tepisi i rukotvorine doživeli su najveći pad u izvozu indijske odeće i tekstila, smanjivši svoj udeo za preko 11% tokom nepunih godinu dana.

Чланак Svetska moda se seli u Indiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova najava stiže iz kompanije TiMi Studios, koja je inače u vlasništvu kineskog Tencent-a. TiMi je razvio pomenutu igricu i sada radi na njenom unapređenju.

U sklopu tog unapređenja nalazi se i dogovor o saradnji sa britanskim proizvođačem luksuzne odeće i kozmetike, koji će obući vilenjakinju Yao. Ona će na sebi nositi prepoznatljive Burberry šare.

Ovo međutim neće biti besplatno – dizajnerska odeća za junakinju iz igrice će se doplaćivati, tako da će moći da je imaju samo oni igrači koji su spremi da “odreše kesu”.

Iako na prvi pogled cela priča deluje neobično, treba imati u vidu da ovakve saradnje nisu novost u svetu gejminga. Modna kuća Louis Vuitton koristila je kao model za reklamiranje svoje odeće virtuelnu junakinju iz igrice Final Fantasy. Ista kuća kreirala je odeću i za junake igre League of Legends.

Foto: Burberry/Tencent

Чланак Burberry dizajnira odeću i za likove iz video igrica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ostali odevni komadi, poput košulja, bluza, haljina, pantalona i farmerki, se kupuju nešto ređe, između 2 i 3 komada godišnje, dok se jakne, kaputi, mantili i namenski komadi (ski odela, odela, kravate, bademantili ) kupuju najređe.

Odeću najčešće kupujemo u prodavnicama globalnih brendova (60.5 odsto), prodavnicama polovne odeće (16.2 odsto), prodavnicama domaćih proizvođača (13.4 odsto), a zbirno manje od 10 odsto nas kupuje preko interneta, na pijacama ili na nekim drugim mestima.

Kvalitet odeće je presudan za 54.5 odsto ispitanika, dok 41.2 odsto smatra cenu kao najvažniji faktor. Samo njih 4.3 odsto kupuje odeću zbog trenda.

Međutim, skoro svaki treći ispitanik nosi pantalone i farmerke, trenerke i majice do 12 meseci.

Kako se ističe u saopštenju ovaj podatak je zabrinjavajući, imajući u vidu da je za proizvodnju jedne majice potrebno 2.700 litara vode, a za jedan par farmerki vrtoglavih 10.000 litara.

Prosečno najkraće nosimo čarape (14 meseci) i gaćice (20 meseci). Čarape čitavih 73.1 odsto ispitanika nosi manje od godinu dana.

Slično je i sa boksericama/gaćicama i brushalterima, koje 57.5 odsto, odnosno 48.4 odsto ispitanika nosi kraće od jedne godine.

Tokom pandemije je došlo do smanjenja kupovine za čak 48 odsto

Na drugoj strani, najdugovečniji rok nošenja imaju ski odela (58 meseci), a potom kaputi i bademantili (po 52 meseca). Kada posmatramo ukupnu sliku najveći broj tipova odeće se nosi između 30 i 40 meseci.

Kada više ne žele da nose pojedine odevne komade, više od 55 odsto ispitanika poklanja odeću, dok 16 odsto najčešće je čuva u ormaru, dok s druge strane, skoro 16 odsto ispitanika najčešće donira odeću. Najmanji broj ispitanika nastoji da je proda (2.2 odsto), oko 7 odsto menja namenu odeću, dok gotovo četiri odsto je baci.

Nešto manje od polovine ispitanika (49 odsto) upoznato je sa nepovoljnim uslovima u kojima se proizvodi odeća. Međutim, tek svaki treći ispitanik ima određeni uvid u energetsku rasipnost modne industrije.

Iako je 55 odsto upoznato sa fenomenom brze mode, vidimo da dolazi do pada procenta upućenosti kada se radi o navedenim pojavama koje su povezane sa brzom modom. To je razumljivo, imajući u vidu da su ljudi načelno upoznati sa nekom pojavom, ali taj stepen se smanjuje kada se radi o njenim konkretnim ishodima i posledicama.

Imajući u vidu da se istraživanje odvijalo u doba pandemije COVID-19, razumno je bilo pretpostaviti da se to odrazilo i na potrošačke navike ispitanika. Tokom pandemije je došlo do smanjenja kupovine za čak 48 odsto, u proseku.

Iako se često ponavlja da žene prednjače u kupovini odeće, istraživanje je pokazalo da osim minimalnih razlika u broj pojedinih kupljenih komada, oba pola beleže isti prosek, pa se može zaključiti da pol nije presudna dimenzija potrošačke prakse ispitanika.

Takođe, upadljiv je nalaz da je rok nošenja odevnih predmeta kod muškaraca kraći nego kod žena.

Javnost nije ni približno dovoljno upućena i zainteresovana za sve ono što modna industrija

Iz istraživanja se jasno vidi da javnost nije ni približno dovoljno upućena i zainteresovana za sve ono što modna industrija, kroz brzu modu, donosi sa sobom. Višestruke društvene protivrečnosti i moralna nepravednost brze mode, kao i njena očita pogubnost po životnu sredinu, nisu u javnosti prisutne u onoj meri u kojoj to ona zaslužuje. Shodno tome, veoma je važno da javnost postane osetljivija i svesnija o sklopu svega onoga što brza moda implicira.

Istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji je sprovedeno od 27. jula do 10. avgusta 2020. godine i u njemu je učestvovalo 1889 ispitanika iz cele Srbije.

Чланак U Srbiji se najviše kupuju hulahopke i čarape се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predstavnici modne industrije iz celog sveta moći će da vide 26 maski koje su sašili osuđenici u krojačkom pogonu ovog zavoda.

Nedelja mode se organizuje bez prisustva publike zbog mera prevencije na sprečavanju širenja virusa korona i revije će biti dostupne onlajn (online).

U krojačkom pogonu u KPZ u Sremskoj Mitrovici trenutno je radno angažovano 30 osuđenika koji su prethodno prošli sertifikovanu obuku uz finansijsku podršku nemačke nevladine organizacije Help.

Obuka se organizuje već godinu i po dana, a nedavno je pokrenut i novi ciklus obuke za još 10 osuđenika koja će im pomoći da se zaposle po isteku kazne imajući u vidu da je reč o deficitarnom zanimanju.

Osuđenici u zavodima u Sremskoj Mitrovici, Nišu, Zabeli i osuđenice u ženskom zatvoru u Požarevcu odmah na početku epidemije počeli su da šiju dnevno i do 6.000 zaštitnih maski za zaposlene i lica lišena slobode u svim zavodima kako bi se sprečilo širenje virusa i ta proizvodnja i dalje traje i proširena je na izradu zaštitnih odela, nazuvica i kapa.

Izvor: eKapija

Foto: pimnana, Pixabay

Чланак Osuđenici iz Srbije dizajnirali i sašili zaštitne maske za Nedelju mode u Torinu се појављује прво на Biznis i Finansije.