Neće imati Tomić nikakav razlog više od drugih da se okoristi o jezero kao pouzdano vodoizvorište kada brana bude završena i dolina potopljena, ali da nije bilo ovog građevinskog poduhvata teško da bi se bavio poslom kojim se danas bavi i od kod solidno zarađuje. I tek će zarađivati kada otplati uloženo i kada na pun rod dođu još dve njegove parcele pod lešnicima.

„Na ime eksproprijacije za dve šume koje će jezero potopiti, od države sam dobio novac koji nisam hteo da spiskam tek tako, već da uložim u nešto pametno od čega će imati vajde moja porodica. Razmišljao sam, razmišljao, hisam hteo odjednom da prelomim i dam pare za nešto neizvesno zbog čega bi se sutra kajao. Mada nikakvo predznanje nisam imao, odlučio sam da posadim lešnike jer sam čitao i slušao da se radi o rentabilnoj kulturi koju tržište traži„, priča Vladan za Plodnu zemlju.
Lešnik voli rastresitu zemlju sa dosta vlage, pun rod od pete godine

Ovih dana kupi lešnik sa svoje četiri parcele, ukupne površine tri hektara, na kojima ima 2.000 sadnica. Praksa je dokazala ono što je i učio kada se upustio u uzgoj: lešnik voli rastresitu zemlju sa dosta vlage, nadmorsku visinu do 750 metara, traži da se prihranjuje, na pun rod dolazi posle pete godine. Ne samo zbog cene, koja se kreće od 800 do 1.000 dinara, zahvalan je koštunjavi plod i po tome što se ne mora pokupiti čim otpadne sa grane, već može i da neko vreme odstoji na zemlji. Uz to, maksimalno traži dva meseca kampanjskog rada godišnje.

„Pre 11 godina sam na jednoj parceli, oko koje raste divlja leska, na potezu koji zovemo ljeska, posadio hektar italijanske sorte lešnika. Te godine vladala je strašna suša, zemlja je bila tvrda, pa mi se 30 odsto sadnica osušilo, te sam morao da dosađujem. Kao lav sam se borio da istrajem, bio sam ubeđen da ću uspeti. Posle dve-tri godine zasad je krenuo dobro da napreduje, a tada nisam imao kvalitetnu mehanizaciju“, kaže Vladan Tomić.

Ručni usisivač za branje

Kad stigne do pete godine zasad traži više rada i pažnje, a prvi ozbiljniji rod Tomiću je dospeo na branje sedme godine. Tada je kupio ručni usisivač za kupljenje lešnika i uvideo da je mašina kadra da pokupi mnogo više od količine koju ima. Zato je na druge dve parcele posadio još dva hektara, ovaj put ruske, izdašnije sorte. Od tada su prošle tri godine i Vladan prvi put skuplja lešnik sa mlađeg zasada. Doduše, rod je mali, mada se pod stablima lepo žuti i ove jeseni.

Krckalica, sušara

„Pete godine kupio sam mašinu – krckalicu koja mi je stajala u garaži. Sedme sam nabavio i sušaru. Bio sam primoran na dapravim novi, ozbiljan objekat za krckanje i smeštaj ploda koji može da primi 20 tona“, potakno će proizvođač lešnika iz Svračkova.

Računa da će ove godine moći da proda oko tonu čistog ploda. Najveći kupac mu je poslastičarnica iz Požege, mada Rade prodaje i na malo.

Strpljenje je bitna stavka za svakog uzgajivača lešnika.

Plan priključna mašina koja sama skuplja lešnik

„Za par godina, kada dva hektara pod ruskom sortom dođu na pun rod, imaću od osam do deset tona godišnje. Zbog toga planiram da kupim još jedan traktor i priključnu mašinu koja sama kupi lešnik i mnogo olakšava posao“, kaže Vladan Tomić.

Ulaganje

Saberi-oduzmi, nemala je suma novca koju je uložio u proizvodnju. Mehanizacija ga je koštala petnaest hiljada evra, linija za krckanje deset, sadnice pet hiljada evra. Još nije izveo računicu novog objekta, ali u zbiru ispod crte neće biti manje od 25.000 evra. Opet, nije sav trošak pao na njegova pleća, pola uloženog vratila mu je država kroz subvencije.

Električne čobanice brane lešnik od veverica

„Sav novac koji sam investirao sam zaradio kao keramičar, ni dinara nisam uzeo od kredita ili sa druge strane. Preostaje mi još da ogradim plantaže, i do tada ću ih od veverica braniti sa tri reda električne čobanice, a ulaganje ću zaokružiti kada uvedem sistem za navodnjavanje. Svračkovo je bezvodan kraj, ali uporno tragam za izvodom negde pod zemljom“, prenosi on.

Osim lešnika na svom imanju u Svračkovu proizvodi kruške, šljive, med. Od maline je rešio da digne ruke. Sve postiže Vladan! Oženjen je, otac troje dece, pod istim krovom živi i njegova majka.

Iskren je – mnogo je uložio u plantaže lešnika, još iskreniji – do sada mu se vratio mali deo. Ali nema ni trunke sumnje da će investirano obilato početi da se vraća kada uradi sve što je naumio.

Prerada

„Sa još većim prinosima otvara mi se perspektiva da lešnik prodajem zapakovan i da nešto od njega proizvodim. Ako se odlučim za preradu, s obzirom na kapacitete kojima raspolažem, sigurno ću i otkupljivati lešnik, a svakako ću ga uslužno sušiti“, zadovoljno trlja ruke Vladan Tomić.

Izvor: Plodnazemlja.com

Foto:Pixabay

Чланак Tomić: „U Srbiji rađa i italijanska i ruska sorta lešnika i to – odlično“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kamatna stopa pod kojom se Srbija zadužuje je euribor, plus marža od 1,05 odsto, a ugovor o kreditu sklopljen je, navodi se u predlogu zakona, 30. novembra 2021. godine. „Zajmoprimac će sve iznose pozajmljene u okviru kreditnog aranžmana koristiti za finansiranje do 85 odsto ugovorene cene“, precizira se u zakonu.

Kako prenosi N1, cena celog posla je 94 miliona evra, a to je iznos koji će biti plaćen izvođaču radova – kompaniji PowerChina International Group Limited iz Pekinga. Da podsetimo, ova kompanija zadužena je i za izgradnju beogradskog metroa. 

Izvor: N1

Foto: fotos1992

Чланак Srbija se zadužuje 80 miliona evra za uklanjanje Starog savskog mosta i gradnju novog се појављује прво на Biznis i Finansije.

Došlo je vreme, kaže Drobnjak, za rušenje popularnog ‘Pančevca’, jer je most star, a u naredne tri ili četiri godine u njegovoj blizini nići će novi most.

„Prvo moramo da sagradimo novi most, kako bismo srušili stari. Ne možemo da samo srušimo Pančevački most, jer šta ćemo posle sa tim narodom preko Dunava? Pre svega moramo da uradimo projekat, kako bismo videli da li tamo uopšte ima mesta za tako nešto, pa da onda izgradimo nove saobraćajnice i povežemo taj most. Radimo projekte za rampe za most sa obe strane, a onda sledi projekat novog mosta. Potom idemo da tražimo sredstva, pa gradimo novi most, a stari rušimo. Onda će Beograđani, a posebno građani Borče, Koteža, Opova, Pančeva i drugih mesta preko reke biti zadovoljni“, izjavio je Drobnjak za Biznis.rs.

On je dodao da je Pančevački most star, ali da o njemu vode računa Grad Beograd, Ministarstvo saobraćaja i Železnica, dok Putevi Srbije vode računa o kolovozu, kuda ide saobraćaj, i on se uvek prati.

Tačna lokacija novog mosta i udaljenost od ‘Pančevca’ trenutno nisu poznati

„Vodi se računa da ne dođe do nekog problema, reagujemo, saniramo ga. U planu je da se uradi i jedan most u Vinči, imamo da radimo sektor obilaznice od Beograda do Pančeva, zatim preko Dunava u Smederevu. Dunav je ozbiljna reka, mnogo je teže raditi most na njemu nego na Savi. Na obilaznicama oko Beograda postoje problemi i u pravcu Pančeva se uz teškoće radi tunel, zbog problema sa regulisanjem saobraćaja tokom izgradnje“, naglasio je on.

Direktor Puteva Srbije objasnio je da, iako se prethodnih godina govorilo o sanaciji i rekonstrukciji, to nije moguće, kao i da je potpuno neisplativo, budući da je most oštećen sve do samog temelja.

„Pančevački most je veoma star, problem je svaki deo mosta, pa i stubovi i sam temelj. Ne treba bacati novac na sanaciju, jer je nemoguća. Kada most ima više od 60 godina, kao što je slučaj sa Pančevačkim, sanacije se vrlo retko rade. To smo uradili na Gazeli, na mostu koji je bio star 30 godina, i to je koštalo 55 miliona evra, jer nije postojala alternativa, niti mesto za novi most. Potrebno je više stručne snage, rukovodilaca građevinskim mašinama i zanatskih radnika koji bi bili prisutni na izgradnji putne infrastrukture i mostova“, istakao je Drobnjak.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Чланак Ruši se Pančevački most i gradi se novi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predstavnici Ginisa – gospodin Longnouz i gospodin Fejker, predali su priznanje srpskom predstavniku Ginisa gospodinu Prolongiću i plakete povodom obaranja rekorda u kategoriji „Najduže trajanje rekonstrukcije mosta do 50 metara“, pišu Južne vesti.

Ovo priznanje Tvrđavski most dobija zbog rekordnih 222 dana, 23 sata i 23 minuta u rekonstrukciji, a to se nije do sada dešavalo – naglasila su gospoda iz Ginisa, a prenose gerilci.

Ekipa Urbane gerile Niš, grupe anonimnih aktivista, bila je domaćin predstavnicima Ginisove knjige rekorda i dobila zadatak da plakete povodom ovog rekorda, koji nije zabeležen u svetu, uruči predstavnicima Direkcije za izgradnju, kao i Gradskom veću i gradonačelnici.

Inače, Tvrđavski most u Nišu rekonstruiše se od početka marta ove godine. Za to je izdvojeno 60 miliona dinara, a bilo je najavljeno da će sve biti gotovo za četiri meseca.

Izvor: N1

Foto: Niška urbana gerila

Чланак Most u Nišu našao se u Ginisovoj knjizi rekorda zbog najdužeg trajanja rekonstrukcije се појављује прво на Biznis i Finansije.