Belgija, Sjedinjene Američke Države, Japan i Velika Britanija samo su neke od zemalja do kojih su stigli čelični stočići i stolovi proizvedeni u firmi „Tim industri stil“ („Tim Industriel Steel“) u Nišu. Ovo preduzeće specijalizovano za izradu metalnih konstrukcija za građevinu uspelo je da zadovolji stroge evropske i svetske standarde i postane jedan od proizvođača čeličnog nameštaja koji se prodaje širom Evrope i sveta.

Direktor „Tim industri stila“ Miloš Veljković kaže za B&F da je u proteklih godinu dana ta firma proizvela oko 6.500 čeličnih stolova različitih oblika i dimenzija. „Reč je o stolovima savremenog dizajna koji se koriste uglavnom u dnevnim sobama. Nekada je to jedan veći sto, a nekada dva ili tri stola čine jednu celinu. Njihovu proizvodnju započeli smo zahvaljujući ugovoru koji smo potpisali sa kompanijom iz Belgije koja ima čitav lanac prodavnica čeličnog nameštaja, a uz to i onlajn prodaju. Pri tom, zanimljivo je da su oni nas pronašli i ponudili saradnju, jer su ustanovili da kvalitetom možemo da ispunimo njihove zaista stroge zahteve“, objašnjava Veljković.

„Tim industri stil“ izrađuje čelične stolove po dizajnu belgijske kompanije, uz uvažavanje mišljenja i preporuka stručnjaka iz Niša u pogledu mogućnosti realizacije nekih tehničkih rešenja koje su predložili dizajneri. „Nama je praktično epidemija korona virusa donela taj posao, jer su u to vreme ljudi uglavnom bili u kućama, imali su više vremena za listanje kataloga na internetu i rasla je onlajn prodaja svih proizvoda, pa i nameštaja od čelika. Veća potražnja za stolovima podstakla je kompaniju iz Belgije da angažuje nove dobavljače i mi smo iskoristili tu priliku. Belgijska kompanija je zadovoljna našim radom i trebalo bi, osim stolova, da uskoro počnemo da izrađujemo i stolice od čelika“, najavljuje Veljković.

„Tim industri stil“ trenutno proizvodi isključivo metalni nameštaj za izvoz i za sada nije u planu proizvodnja za domaće tržište, kaže naš sagovornik i dodaje: „Proizvodnja za domaće kupce značila bi da moramo da imamo tim dizajnera i sopstvena dizajnerska rešenja, a naše tržište je izuzetno skromno da bismo mogli da prodamo veći broj proizvoda. Cena po kojoj bi prodavali nameštaj sigurno bi bila previsoka za ljude u Srbiji, naročito kada se uzme u obzir da je nakon rata u Ukrajini cena čelika porasla za 300% u odnosu na period pre izbijanja sukoba. Kod nas u zemlji možemo, kao i do sada, da radimo samo neke ukrasne elemente od čelika i čelični nameštaj za hotele i ugostiteljske objekte“.

Striktno po projektu

„Tim industri stil“ i ostale svoje proizvode radi skoro isključivo za inostrano tržište, prvenstveno za Francuze. „Od samog osnivanja 2014. godine, mi smo izvozno orijentisana firma, a 95% naše proizvodnje čine proizvodi poput ograda, balkona, kapija, metalnih vrata i metalnih fasadnih panela. Sve te proizvode uglavnom radimo po narudžbinama kupaca iz Francuske. Imali smo tokom proteklih godina i kupce iz Srbije, ali najmanje iz Niša, uglavnom su to bile porudžbine iz Beograda, sa Zlatibora ili Kopaonika“, napominje Veljković.

Prema njegovim rečima, investitori u Srbiji nastoje da ostvare što veću razliku između troškova i prodajne cene po kvadratu stambenog ili poslovnog prostora, tako da se prilikom gradnje odlučuju za najjeftinije moguće rešenje, a čelik i proizvodi od čelika to nisu.

„Metalna galanterija u Srbiji još je na tom nivou da majstor dođe, izmeri prostor i na licu mesta radi. Naša proizvodnja je drugačije zamišljena i koncipirana. Nama je najbitnija tehnička dokumentacija koju dobijamo od kupaca. Gradilište nikada ne vidimo, naše je da izradimo proizvod po uputstvima koje smo dobili. Na našem tržištu nam se događalo da se metalna galanterija izrađena po projektu ne uklapa u izliveni beton, dok za strano tržište je uvek to što uradimo dobro. Kod nas u Srbiji nije problem da vam neko nešto ozida ili izvede neke građevinske radove, problem je da se to uradi striktno po projektu“, objašnjava Veljković.

„Tim industri stil“, dodaje sagovornik B&F-a, nema problema sa prodajom svojih proizvoda na evropsko tržište jer inženjeri i majstori koje imaju mogu da naprave proizvode onako kako su projektovani, a velika prednost ove firme je to što ima i završnu obradu čelika – plastifikaciju.

Plastifikacija određuje garantni rok

Direktor sektora kontrole kvaliteta „Tim industri stila“ Ivan Mitrović kaže za B&F da upravo plastifikacija određuje koliko će biti dug garantni rok proizvoda, bez obzira da li se radi o stolovima, ogradama, balkonima ili metalnim vratima. „Plastifikacija sledi nakon mehaničke pripreme proizvoda. To je završni proces u našoj proizvodnji koji, pored estetske funkcije, ima i zaštitnu funkciju. Plastificirani proizvodi daju čeliku postojanost dugi niz godina, bez obzira da li se nalazi u unutrašnjosti ili van zgrade. Plastifikacija se obavlja u dva sloja, s tim što je prvi sloj na bazi cinka da bi se dobila zaštita od spoljašnjih uslova. Prilikom polimerizacije proizvod se izlaže temperaturi od 180 do 220 stepeni Celzijusovih. Rok trajanja polimera i deklaracija koju izdaju proizvođači polimera određuju i naš garantni rok i to da li će biti pet, osam ili 10 godina“, precizira Mitrović.

Naš sagovornik kaže da „Tim industri stil“ za sada ne planira proširenje proizvodnje, pošto su fizički ograničeni prostorom u kome rade, a proširenje bi svakako bilo i problematično zbog manjka bravara, zavarivača i drugih majstora. „Majstora više nema na našem tržištu, jer škole dugi niz godina nisu školovale takve kadrove. Mi imamo korektne uslove rada, tako da su ljudi koji su kod nas od prvog dana osnivanja firme i dalje tu, a reč je o zaposlenima sa ogromnim prethodnim iskustvom stečenim u ’Mašinskoj industriji’. U međuvremenu smo zaposlili još neke radnike, a obučili su se tako što su učili od starih majstora“, izjavljuje Mitrović i dodaje da „Tim industri stil“ trenutno ima pedesetak zaposlenih.

Nedostatak radnika veći problem od tržišta

Direktor Regionalne privredne komore Nišavskog, Pirotskog i Topličkog okruga Aleksandar Milićević u razgovoru za B&F kaže da Niš nije uspeo da sačuva „Mašinsku industriju“ koja je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka bila jedan od najvećih industrijskih giganata u ondašnjoj Jugoslaviji. Ipak, Niš i sada ima ne mali broj firmi koje rade u metalskom sektoru.

„Još smo daleko od onog nivoa razvijenosti i ne rade se kao nekada veliki zahvati, međutim, i zahtevi tržišta su bitno drugačiji od vremena kada je ’MIN’ postojao. Svakako veći problem od tržišta jeste nedostatak radnika. Firme u metalskom sektoru ’muku muče’ da pronađu zavarivače, bravare, glodače, ali i pomoćne radnike“, nabraja Milićević.

Prema njegovim rečima, spoljnotrgovinska razmena preduzeća sa područja Nišavskog, Pirotskog i Topličkog okruga iznosila je u prošloj godini 3,79 milijardi evra, što je povećanje od bezmalo 22% u odnosu na 2021. godinu. „Izvoz sa teritorije RPK Niš bio je 2,21 milijarde evra, što je povećanje od 18,8% u odnosu na pretprošlu godinu. Među najzastupljenijim proizvodima u izvozu, kao što smo i očekivali nema proizvoda iz metalskog sektora. Najzastupljeniji proizvodi u izvozu bili su spoljne pneumatske gume, izolovana žica, kablovi i ostali električni provodnici, cigarete, prerađeni duvan, elektromotori i električni generatori“, navodi Milićević.

On napominje da su poslednjih godina u izvozu Nišavskog, Pirotskog i Topličkog okruga smanjuje učešće lon poslova koji su posebno bili zastupljeni u tekstilnoj industriji, a bilo je ih i u IT sektoru. To je dobro, smatra Milićević, jer se sve više koristi „naša pamet“ za kreiranje i plasman proizvoda, odnosno to znači da strani partneri sve više imaju poverenje u ono što naši stručnjaci dizajniraju i naprave.

Biljana Ljubisavljević

Biznis & finansije 208, april 2023. 

Чланак Čelični stolovi iz Niša po meri Belgijanaca: Neki drugačiji nameštaj се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Izvoz nameštaja od drveta u prvih osam meseci iznosio je 214,2 miliona dolara i povećan je za 34,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je i u segmentu uvoza zabeležen porast od 37 odsto i iznosio je 70,4 miliona dolara“, ističe se u podacima Privredne komore Srbije.

Da bi izvoz nameštaja bio što uspešniji i da bi se proširio na veći broj zemalja, potrebno je da kompanije pažljivo osmišljavaju asortiman i osluškuju različita tržišta. Industrija nameštaja prati svetske trendove, a razlike između zahteva tržišta koje su postojale do pre samo 10-ak godina, sada su mnogo manje, tako da domaće tržište bez većih problema prihvata asortiman prilagođen globalnom tržištu.

Kompanija koja u kontinuitetu proširuje svoje izvozne kapacitete i broj zemalja na kojima izvozi je Forma Ideale, koja dostavlja nameštaj na četiri kontinenta i u više od 80 zemalja Evrope, Azije, Afrike i Latinske Amerike pa čak i do karipskih ostrva, na nekoliko stotina prodajnih mesta širom sveta.

„Najizazovnije je bilo osvajanje tržišta Evropske Unije, kako zbog strogih standarda koje EU norme nameću, tako i zbog izuzetno jake konkurencije. Ipak, svaka zemlja ima svoje specifičnosti, jedno tržište više od udaljenosti određuje nivo konkurencije, kao i navike i preferencije potrošača. Najveći zadatak bio je da naš asortiman prilagodimo širokom spektru kupaca sa kojima sarađujemo, a da pri tome zadržimo visok nivo produktivnosti i konkurentne cene“, ističu u kompaniji Forma Ideale.

Foto: Pixabay

Чланак Rastu izvoz i uvoz nameštaja od drveta се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Godišnje preradimo oko 10.000 metara kubnih bukve, imamo 70 radnika, a porodično se bavimo drvetom već čitav vek – od 1920. godine”, kaže za B&F Dragan Petronijević, vlasnik preduzeća „Moca“ iz Jablanice kod Kruševca. Njihovi proizvodi – elementi za drvene metre za građevinarstvo i drvnu industriju, kao i letvice za krevetske dušeke- stižu do kupaca u Švedskoj, Nemačkoj, Austriji, Italiji, Rumuniji…

„Moca“ je porodična kompanija koja polako, iz godine u godinu, razvija posao bez naglih skokova ali ni padova, bez zaduživanja već ulaganjem iz sopstvenih sredstava. Poput većine iz sektora, nalazi se u centralnoj Srbiji, a proizvodi „ostale proizvode od drveta, osim nameštaja“, dok je u toku prelazak na finalnu proizvodnju parketa i baštenskog programa.

„Voleo bih da podignemo našu privredu toliko da svu sirovinu iz naših šuma preradimo u finalne proizvode, a ne da se trupci izrežu u daske i izvoze kao najjeftiniji proizvod“, poručuje Petronijević, i tako skreće pažnju na jednu od slabijih karika ovog sektora, koji godinama unazad beleži rast, i od koga se, s obzirom na globalne trendove, i ubuduće očekuju pozitivni rezultati.

Pozitivna prognoza na duži rok

Razvojna agencija Srbije (RAS) objavila je 2015. godine brošuru u kojoj potencijalnim investitorima predstavlja drvno-prerađivački sektor kroz podatke Privredne komore Srbije (PKS). Oni pokazuju da je udeo te industrije u BDP-u na 1,4 odsto, a u izvozu 5,7 odsto, i da u njemu posluju 2.182 kompanije sa ukupno 22.965 zaposlenih, među kojima je 687 proizvođača nameštaja.

Pet godina kasnije, u decembru 2020. RAS izlazi sa novom brošurom, zahvaljujući kojoj mogu da se porede podaci i sagledaju neka ključna kretanja u tom sektoru. Za početak, udeo u BDP tek je blago porastao na dva odsto, ali treba uzeti u obzir da je 2015. godine BDP Srbije vredeo 39,66 milijardi dolara, da bi u 2019. godini, iz koje su ključni podaci iz aktuelne brošure, dostigao 51,48 milijardi dolara. Dalje, danas u ovom sektoru posluje 3.734 preduzeća (932 proizvođača nameštaja), koja zapošljavaju 53.680 radnika, što znači da se broj zaposlenih više nego udvostručio, dok je udeo izvoza dostigao 7,5 odsto.

Ukupna vrednost izvoza drvno-prerađivačke industrije u 2019. iznosila je 1,2 milijarde evra, a od toga je 522,4 miliona evra ostvareno izvozom nameštaja, što je rast od 20 odsto u tom segmentu u odnosu na 2018. godinu. Nameštaj se u Srbiji uglavnom pravi od iverice, dok se udeo nameštaja od punog drveta kreće oko 30 odsto. Zato RAS poziva potencijalne investitore da obrate pažnju upravo na taj segment jer, kako je navedeno u brošuri, „mogu da računaju na visok kvalitet sirovine i moderan dizajn, uz niske operativne i troškove radne snage, i strateški povoljnu lokaciju Srbije, odnosno blizinu EU i ruskog tržišta“.

„Drvo kao resurs postalo je izuzetno popularno na globalnom nivou i potražnja za ovim resursom iz godine u godinu je sve veća”, kaže za B&F Nataša Govedarica, sekretarka Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, proizvodnju nameštaja i papira Privredne komore Srbije (PKS), i ukazuje da, kako sektor prerade drveta predstavlja pravi primer cirkularne ekonomije, trendovi pokazuju da će se globalni rast potrošnje drveta povećavati.

Poslovanje tokom pandemije

Prema podacima PKS, prethodna „godina korone“ zadala je udarac, ali daleko od toga da je „presudila“ domaćoj drvno-prerađivačkoj industriji. Štaviše, ocena PKS je da je poslovanje sektora održano. Prema analizi za prva tri tromesečja prošle godine, zabeležen je pad proizvodnje od 1,5 odsto kada je reč o „proizvodima od drveta osim nameštaja“ (odnosno dasaka, furnira, parketa, montažnih kuća…), dok proizvodnja nameštaja beleži rast od 6,7 odsto, ali pre svega zbog drastično veće proizvodnje dušeka, čiji izvoz je u 2020. bio čak 60 puta veći nego u istom periodu prošle godine.

Republički zavod za statistiku objavio je i podatke za oktobar, koji kažu da je izvoz sektora „prerade i proizvoda od drveta, osim nameštaja“ bio niži za oko 12 odsto u odnosu na 10 meseci prošle godine, i da je dostigao vrednost od 215,3 miliona dolara, dok je uvoz tek blago opao za 2,5 odsto, i vredeo je 237 miliona dolara. Kada je reč o proizvodnji nameštaja, i izvoz i uvoz su od januara do oktobra 2020. bili simbolično niži nego prošle godine, i to za 2,4 odsto, i očuvan je značajan suficit. Tako su proizvođači nameštaja za deset meseci 2020. ostvarili izvoz vredan 510, 7 miliona dolara, dok je uvoz iznosio 142,4 miliona dolara.

Značajno smanjenje se, međutim, beleži u proizvodnji drvene građe. Analiza PKS za devet meseci 2020. navodi da je proizvodnja bukove rezane građe u ovom periodu umanjena za 24,9 odsto u odnosu na prošlogodišnju, rezane građe hrasta za 67,2 odsto, dok je proizvodnja rezane građe topole blago povećana za 1,2 odsto.

Kako do veće finalizacije proizvoda?

Pad u proizvodnji rezane građe može se tumačiti i kao dobra vest – jer je još pre četiri godine, u Akcionom planu podrške drvnoj industriji Srbije u izvozu proizvoda sa visokom dodatom vrednošću iz 2016. opisano koliko se gubi na izvozu poluproizvoda.

„U 2015. godini izvoz rezane građe lišćara iz Srbije iznosio je 145.000 kubnih metara sa ostvarenom vrednošću od 45,3 miliona evra. Kada bi se ova količina rezane građe preradila samo u stolice, iz nje bi se dobilo oko pet miliona komada stolica čija bi vrednost u izvozu mogla da dostigne oko 265 miliona evra ili 5,8 puta više u odnosu na ostvarenu vrednost izvoza rezane građe kao poluproizvoda, a bilo bi generisano najmanje 5.000 novih radnih mesta“, navodi se u tom dokumentu.

Danas je u ovom sektoru u toku diskusija o još jednom pitanju: raspodeli drvne građe iz domaćih državnih šuma, kojima gazduju „Srbijašume“ i „Vojvodinašume“, dva javna preduzeća koja su u isto vreme i najznačajniji dobavljači ovoj industriji.

Tim Šumarskog fakulteta u Beogradu na čelu sa profesorom Zdravkom Popovićem kao rukovodiocem projekta, uradio je „Predlog kriterijuma i indikatora raspodele drveta iz državnih šuma u Republici Srbiji“, dokument koji je obuhvatio i anketu među kupcima sirovine i predstavnicima dobavljača.

U delu te analize, objavljene u specijalizovanom časopisu DrvoTehnika, navodi se da „kupci sirovine ukazuju na probleme velikih transportnih distanci, neadekvatne dinamike isporuke trupaca, niži kvalitet isporučene sirovine u odnosu na fakturisanu, nedostatak ili netransparentnost postojećeg sistema raspodele…. Sa druge strane, predstavnici preduzeća koja isporučuju sirovinu ističu probleme vezane za nedostatak radne snage, uvećane zahteve od strane kupaca, netransparentan promet drveta između prerađivača, kao i nepoštovanje ugovora po pitanju preuzimanja sirovine”.

Odgovarajući na naše pitanje gde Udruženje vidi priliku za poboljšanje situacije kada je reč o snabdevanju proizvođača drvnom građom iz državnih šuma, Nataša Govedarica ocenjuje da treba raditi na što kvalitetnijim dugoročnim partnerstvima između šumarstva i drvne industrije.

„Na taj način, nastavio bi se trend rasta izvoza proizvoda od drveta, svakako bi se otvorila i mogućnost za stvaranje jakog lanca vrednosti, koji bi kroz svoje delovanje još više osnažili ove povezane privredne grane“, zaključila je Govedarica.

Milica Rilak

broj 182, februar 2021. 

Foto: Pixabay

Чланак Domaća drvno-prerađivačka industrija: Stolica skoro šest puta vrednija od rezane građe се појављује прво на Biznis i Finansije.

U proteklih 25 godina, kompanija Forma Ideale prešla je put od porodične firme do najvećeg proizvođača nameštaja u jugoistočnoj Evropi. Sa 1700 zaposlenih ostvaruje se godišnji kapacitet proizvodnje od 2,5 miliona paketa pločastog nameštaja koji se plasira na četiri kontinenta i u više od 50 zemalja širom sveta.
Izvozi se 80 odsto proizvodnje, a učešće izvoza kompanije u ukupnom srpskom izvozu nameštaja, prema poslednje objavljenim podacima Privredne komore Srbije, dostiže 21 odsto.

„Zadovoljni smo pozicijom na kojoj se danas nalazimo u srpskom društvu. Na putu dugom 25 godina otvorili smo prostor na svetskim tržištima, gde izvozimo više od 80 odsto proizvodnog asortimana. Ponosni smo na činjenicu da nas kupci u Srbiji ocenjuju već drugu godinu zaredom kao najbolji domaći brend u domenu nameštaja i prepoznaju kvalitet, posvećenost i trud“, kaže Aleksandar Ružesković, direktor marketinga kompanije Forma Ideale.
Novi skladišno – distributivni centar kompanije u Kragujevcu otvoren je 2019.godine čime je ozvaničena nova era poslovanja. U proteklih 25 godina broj radnika povećan je za više od 10 puta, a komadi nameštaja koje proizvode dostupni su u više od 30 gradova širom Srbije, u 38 salona.

„Otvaranjem novog Distributivnog centra povećali smo proizvodnju, skladišni prostor, ali i otvorili nova radna mesta, primenjujemo najsavremenije tehnološke procese i u velikoj meri doprineli smo unapređenju izvoznih potencijala. Ukupna površina objekta u novom skladišno – distributivnom centru, namenjenom isključivo za asortiman gotovih proizvoda, premašuje 11.000 kvadratnih metara. Ponosni smo što uspevamo da održimo visok kvalitet u proizvodnji i da identični komadi nameštaja koji dolaze do kupaca u Srbiji, pronalaze i svoje mesto širom planete“.

Poslovanje u 21. veku zahteva konstantne promene i prilagođavanje navikama kupaca

„Uspešnost jedne kompanije ogleda se i u tome da razvije različite kanale prodaje kroz koje može da se obrati svakom kupcu, jer briga o njima i poštovanje njihovih potreba, odnos pre, tokom i posle kupovine, predstavlja ključ jednog kvailtetnog poslovanja. Prilagođavanje asortimana, odnosno ponude roba i usluga kupcima, dostupnost, pouzdan odgovor na sve upite je apsolutni postulat na tržištu danas“, zaključuje Aleksandar Ružesković.
Takođe, prateći sve potrebe savremenih kupaca još 2011. godine otvorena je prva intrernet prodavnica nameštaja u Srbiji koja je omogućila kupcima da nameštaj kupe putem online prodaje. U korak sa novim navikama, lansirana je i besplatna Android i Apple aplikacija za opremanje doma, koja pruža pomoć i podršku pri uređenju enterijera, a potrošači mogu i da vide kako se odabrani komad nameštaja uklapa u njihovom domu.

Чланак Već 25 godina deo srpskih i svetskih domova се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zbog novonastale situacije koja je uslovila izmene u novoj školskoj godini, i uz poštovanje predloženih bezbednosnih mera, omogućeno je direktno učešće mališana na konkursu. Na sajtu www.formaideale.rs potrebno je popuniti formular traženim podacima i priložiti fotografiju crteža učesnika ili dostaviti crtež u najbiliži salon Forma Ideale.

Interesantna činjenica je da se svake godine prijavi oko 50.000 mališana i da je za ovih 8 godina zabeleženo oko 400.000 prijava.

„Podsticanje kreativnosti i individualnosti kod dece predškolskog i učenika mlađeg uzrasta je osnovni motiv ovog konkursa sa željom da decu predškolskog uzrasta i učenike prvog razreda osnovnih škola podstaknemo da razmišljaju o vrednostima i kvalitetima prostora i okruženja u kome žive i da nam na kreativan način pokažu šta je to što oni vide kao lepo i dobro u svom okruženju, U godini jubileja, 25 godina postojanja kompanije, čast nam je da, pored izuzetnog tržišnog poslovanja, kompanija Forma Ideale sa ponosom neguje i dugogodišnju tradiciju u realizaciji brojnih aktivnosti posvećenih deci i dečijem stvaralaštvu. Ovaj konkurs je samo jedna u nizu aktivnosti kojoj se svi u kompaniji jako radujemo svake godine“, navode iz Forma Ideale.

Pristigli radovi u tehnici po izboru biće ocenjivani od strane stručnog žirija, dok će spisak dobitnika biti objavljen na sajtu www.formaideale.rs 20. oktobra 2020. Više informacija o likovnom konkursu i pravilima učešća svi zainteresovani mogu da pronađu na sajtu kompanije Forma Ideale.

Чланак „Moja idealna soba“ za predškolce i prvake iz Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.