Sa 3.734 preduzeća, od kojih 932 proizvodi nameštaj, domaća drvno-prerađivačka industrija u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije učestvuje sa niskih dva odsto. Ali zato već deceniju unazad beleži rast izvoza, trenutno zapošljava više od 53.000 radnika i može da računa na globalno pozitivan trend – okretanje cirkularnoj ekonomiji i rast potrošnje drveta. Pod uslovom da se poveća finalizacija proizvoda, jer kada bismo od izvezene sirovine pravili samo stolice, njihova vrednost u izvozu bi bila 5,8 puta veća.
„Godišnje preradimo oko 10.000 metara kubnih bukve, imamo 70 radnika, a porodično se bavimo drvetom već čitav vek – od 1920. godine”, kaže za B&F Dragan Petronijević, vlasnik preduzeća „Moca“ iz Jablanice kod Kruševca. Njihovi proizvodi – elementi za drvene metre za građevinarstvo i drvnu industriju, kao i letvice za krevetske dušeke- stižu do kupaca u Švedskoj, Nemačkoj, Austriji, Italiji, Rumuniji…
„Moca“ je porodična kompanija koja polako, iz godine u godinu, razvija posao bez naglih skokova ali ni padova, bez zaduživanja već ulaganjem iz sopstvenih sredstava. Poput većine iz sektora, nalazi se u centralnoj Srbiji, a proizvodi „ostale proizvode od drveta, osim nameštaja“, dok je u toku prelazak na finalnu proizvodnju parketa i baštenskog programa.
„Voleo bih da podignemo našu privredu toliko da svu sirovinu iz naših šuma preradimo u finalne proizvode, a ne da se trupci izrežu u daske i izvoze kao najjeftiniji proizvod“, poručuje Petronijević, i tako skreće pažnju na jednu od slabijih karika ovog sektora, koji godinama unazad beleži rast, i od koga se, s obzirom na globalne trendove, i ubuduće očekuju pozitivni rezultati.
Pozitivna prognoza na duži rok
Razvojna agencija Srbije (RAS) objavila je 2015. godine brošuru u kojoj potencijalnim investitorima predstavlja drvno-prerađivački sektor kroz podatke Privredne komore Srbije (PKS). Oni pokazuju da je udeo te industrije u BDP-u na 1,4 odsto, a u izvozu 5,7 odsto, i da u njemu posluju 2.182 kompanije sa ukupno 22.965 zaposlenih, među kojima je 687 proizvođača nameštaja.
Pet godina kasnije, u decembru 2020. RAS izlazi sa novom brošurom, zahvaljujući kojoj mogu da se porede podaci i sagledaju neka ključna kretanja u tom sektoru. Za početak, udeo u BDP tek je blago porastao na dva odsto, ali treba uzeti u obzir da je 2015. godine BDP Srbije vredeo 39,66 milijardi dolara, da bi u 2019. godini, iz koje su ključni podaci iz aktuelne brošure, dostigao 51,48 milijardi dolara. Dalje, danas u ovom sektoru posluje 3.734 preduzeća (932 proizvođača nameštaja), koja zapošljavaju 53.680 radnika, što znači da se broj zaposlenih više nego udvostručio, dok je udeo izvoza dostigao 7,5 odsto.
Ukupna vrednost izvoza drvno-prerađivačke industrije u 2019. iznosila je 1,2 milijarde evra, a od toga je 522,4 miliona evra ostvareno izvozom nameštaja, što je rast od 20 odsto u tom segmentu u odnosu na 2018. godinu. Nameštaj se u Srbiji uglavnom pravi od iverice, dok se udeo nameštaja od punog drveta kreće oko 30 odsto. Zato RAS poziva potencijalne investitore da obrate pažnju upravo na taj segment jer, kako je navedeno u brošuri, „mogu da računaju na visok kvalitet sirovine i moderan dizajn, uz niske operativne i troškove radne snage, i strateški povoljnu lokaciju Srbije, odnosno blizinu EU i ruskog tržišta“.
„Drvo kao resurs postalo je izuzetno popularno na globalnom nivou i potražnja za ovim resursom iz godine u godinu je sve veća”, kaže za B&F Nataša Govedarica, sekretarka Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, proizvodnju nameštaja i papira Privredne komore Srbije (PKS), i ukazuje da, kako sektor prerade drveta predstavlja pravi primer cirkularne ekonomije, trendovi pokazuju da će se globalni rast potrošnje drveta povećavati.
Poslovanje tokom pandemije
Prema podacima PKS, prethodna „godina korone“ zadala je udarac, ali daleko od toga da je „presudila“ domaćoj drvno-prerađivačkoj industriji. Štaviše, ocena PKS je da je poslovanje sektora održano. Prema analizi za prva tri tromesečja prošle godine, zabeležen je pad proizvodnje od 1,5 odsto kada je reč o „proizvodima od drveta osim nameštaja“ (odnosno dasaka, furnira, parketa, montažnih kuća…), dok proizvodnja nameštaja beleži rast od 6,7 odsto, ali pre svega zbog drastično veće proizvodnje dušeka, čiji izvoz je u 2020. bio čak 60 puta veći nego u istom periodu prošle godine.
Republički zavod za statistiku objavio je i podatke za oktobar, koji kažu da je izvoz sektora „prerade i proizvoda od drveta, osim nameštaja“ bio niži za oko 12 odsto u odnosu na 10 meseci prošle godine, i da je dostigao vrednost od 215,3 miliona dolara, dok je uvoz tek blago opao za 2,5 odsto, i vredeo je 237 miliona dolara. Kada je reč o proizvodnji nameštaja, i izvoz i uvoz su od januara do oktobra 2020. bili simbolično niži nego prošle godine, i to za 2,4 odsto, i očuvan je značajan suficit. Tako su proizvođači nameštaja za deset meseci 2020. ostvarili izvoz vredan 510, 7 miliona dolara, dok je uvoz iznosio 142,4 miliona dolara.
Značajno smanjenje se, međutim, beleži u proizvodnji drvene građe. Analiza PKS za devet meseci 2020. navodi da je proizvodnja bukove rezane građe u ovom periodu umanjena za 24,9 odsto u odnosu na prošlogodišnju, rezane građe hrasta za 67,2 odsto, dok je proizvodnja rezane građe topole blago povećana za 1,2 odsto.
Kako do veće finalizacije proizvoda?
Pad u proizvodnji rezane građe može se tumačiti i kao dobra vest – jer je još pre četiri godine, u Akcionom planu podrške drvnoj industriji Srbije u izvozu proizvoda sa visokom dodatom vrednošću iz 2016. opisano koliko se gubi na izvozu poluproizvoda.
„U 2015. godini izvoz rezane građe lišćara iz Srbije iznosio je 145.000 kubnih metara sa ostvarenom vrednošću od 45,3 miliona evra. Kada bi se ova količina rezane građe preradila samo u stolice, iz nje bi se dobilo oko pet miliona komada stolica čija bi vrednost u izvozu mogla da dostigne oko 265 miliona evra ili 5,8 puta više u odnosu na ostvarenu vrednost izvoza rezane građe kao poluproizvoda, a bilo bi generisano najmanje 5.000 novih radnih mesta“, navodi se u tom dokumentu.
Danas je u ovom sektoru u toku diskusija o još jednom pitanju: raspodeli drvne građe iz domaćih državnih šuma, kojima gazduju „Srbijašume“ i „Vojvodinašume“, dva javna preduzeća koja su u isto vreme i najznačajniji dobavljači ovoj industriji.
Tim Šumarskog fakulteta u Beogradu na čelu sa profesorom Zdravkom Popovićem kao rukovodiocem projekta, uradio je „Predlog kriterijuma i indikatora raspodele drveta iz državnih šuma u Republici Srbiji“, dokument koji je obuhvatio i anketu među kupcima sirovine i predstavnicima dobavljača.
U delu te analize, objavljene u specijalizovanom časopisu DrvoTehnika, navodi se da „kupci sirovine ukazuju na probleme velikih transportnih distanci, neadekvatne dinamike isporuke trupaca, niži kvalitet isporučene sirovine u odnosu na fakturisanu, nedostatak ili netransparentnost postojećeg sistema raspodele…. Sa druge strane, predstavnici preduzeća koja isporučuju sirovinu ističu probleme vezane za nedostatak radne snage, uvećane zahteve od strane kupaca, netransparentan promet drveta između prerađivača, kao i nepoštovanje ugovora po pitanju preuzimanja sirovine”.
Odgovarajući na naše pitanje gde Udruženje vidi priliku za poboljšanje situacije kada je reč o snabdevanju proizvođača drvnom građom iz državnih šuma, Nataša Govedarica ocenjuje da treba raditi na što kvalitetnijim dugoročnim partnerstvima između šumarstva i drvne industrije.
„Na taj način, nastavio bi se trend rasta izvoza proizvoda od drveta, svakako bi se otvorila i mogućnost za stvaranje jakog lanca vrednosti, koji bi kroz svoje delovanje još više osnažili ove povezane privredne grane“, zaključila je Govedarica.
Milica Rilak
Foto: Pixabay
1 komentar
Divno bi bilo kada bi neko prepoznao potencijal mikro preduzeca i pomogao mu da postane srednje pa da tako poboljsaju brojke sto se tice izvoza namestaja koji je konkurentan na trzistu. A ne da se muci i gusi, sam sa svojom kreativnoscu da prezivi dok stvara komade namestaja kao proizvode sa visoko dodatom vrednoscu.