Ovo pokazuje izveštaj Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) i Centra za proučavanje demokratije, piše Nova ekonomija.

Keš je kralj

„Da bi se odgovorilo na ovaj izazov, potrebne su strože mere i pažljiv nadzor kako bi se sačuvala ekonomska stabilnost zemlje“, ocenjuje se u izveštaju pod nazivom „Keš je kralj: Uticaj rata u Ukrajini na nezakonite finansijske tokove“.

Nezakoniti tokovi predstavljaju novac koji je nelegalno stečen, upotrebljen ili prebačen preko državnih granica. Često su povezani sa organizovanim kriminalom i drugim nezakonitim aktivnostima, a po definiciji Međunarodnog monetarnog fonda imaju i prekogranični uticaj.

U nezakonite finansijske tokove spadaju zloupotrebe poreskih sistema, bilateralnih ili multilateralnih trgovinskih i investicionih sporazuma, transfernih cena, ali i lažno fakturisanje, korupcija…

Uticaj ovih sumnjivih finansijskih tokova posebno je izražen na Balkanu, gde se procenjuje da čine oko čine oko šest odsto BDP-a čitavog regiona, čime premašuju globalni prosek koji se kreće od tri do pet procenata svetskog BDP-a.

U brojkama, to znači da oko 1,6 biliona (16.000 milijardi) dolara svetske ekonomije „otpada“ na nelegalne finansijske tokove, koji ugrožavaju i i nacionalni i globalni privredni razvoj.

Nezakoniti odlivi novca u Srbiji čine 3,46 odsto BDP-a države, dok nezakoniti prilivi dostižu 0,98 odsto BDP-a.

Značajan faktor koji doprinosi ranjivosti Srbije je njena sklonost ka stranim direktnim investicijama, posebno iz Holandije, Austrije i Kipra, navodi se u izveštaju.

„Aktuelni rat u Ukrajini izaziva zabrinutost jer može potencijalno pogoršati situaciju i ubrzati nezakonite finansijske tokove na Balkanu, koji je već jedno od ključnih ruta za mnoge ilegalne aktivnosti, uključujući trgovinu drogom i krijumčarenje ljudi“, dodaje se u izveštaju.

Srbija je jedna od retkih trasa kojom Rusi mogu da krenu put Evrope, a od početka rata u Ukrajini do februara 2023. godine ruski državljani registrovali su 5.014 kompanija u Srbiji.

Manipulacija fakturama

Među njima, 1.148 su društva sa ograničenom odgovornošću, dve su predstavništva stranih pravnih lica, dok su 3.864 njih preduzetnici.

Pre početka rata u Ukrajini, u Srbiji je radilo 1.818 kompanija iz Rusije.

„Postojanje velikog broja novih kompanija u zemlji stvara povoljan teren za potencijalne aktivnosti pranja novca, pri čemu društva sa ograničenom odgovornošću i preduzetnici predstavljaju posebno visok rizik“, navodi se u izveštaju.

Osim toga, Srbija se ne pridržava sankcija Evropske unije protiv Rusije, što je dovelo do dolaska gotovo 220.000 ruskih građana u zemlju od početka sukoba, nudeći potencijalno utočište za kapital i imovinu.

Tokom rata u Ukrajini nelegalni novčani tokovi i manipulacija fakturama u trgovini ostali su značajni kanali za nezakonite finansijske tokove u Srbiji.

„Ilustrativni primer uključuje hapšenje bivšeg generala ukrajinske službe bezbednosti na granici između Srbije i Severne Makedonije. Kod njega je pronađeno 600.000 evra u gotovini, kao i neobjavljena vrednost smaragda i dijamanata. On se sada suočava sa optužbama za pranje novca“, navode istraživači GI-TOC i Centra za proučavanje demokratije.

U Srbiji je i primetan i porast razmene kriptovaluta za gotovinu među ruskim građanima. Iako postoje snažne institucionalne kontrole i nadzor nad finansijskim transakcijama koje uključuju kriptovalute, razvilo se crno tržište gde su provizije značajno niže, oko dva odsto.

Trgovci na proceni razvijenosti crnog tržišta nude usluge preko društvenih mreža i Telegram grupa, ali je njegovu veličinu teško proceniti.

Manipulacija fakturama, koja uključuje stvaranje lažnih pravnih transakcija gde ne postoji stvarno poslovanje, ostaje značajan kanal za nezakonite finansijske tokove u Srbiji.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Keš je kralj се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poverenik je polovinom juna trajno zabranio toj firmi obradu podataka o ličnosti i to podatke iz lične karte i pasoša koji se prikupljaju od fizičkih lica prilikom „online“ kupovine robe posredstvom nekoliko internet stranica.
U saopštenju se navode internet stranice Inditeksovih brendova „Oysho“, „Massimo Dutti“, „Stradivarius“, „Zara“, „Zara Home“, „Pull&Bear“ i „Bershka“.

Dopisom od 7. jula ITX je obavestio Poverenika da je u potpunosti postupio po naloženom, i naveo da je prestao sa daljim prikupljanjem brojeva identifikacionih dokumenata fizičkih lica, kao i da je obrisao sve do sada prikupljene podatke.

Kroz inspekcijski nadzora utvrđeno je da ITX podatke prikupljao kako bi izvršio eventualni povraćaj novca kupcima, te da ih obrađuje prevremeno, odnosno da vrši obradu pre momenta povraćaja novca.

„Tako da u vreme prikupljanja spornih podataka obrada nije zakonita, jer pravna obaveza ITX nastaje u momentu povraćaja novca kupcu za već kupljenu robu ili uslugu, ili u momentu odustajanja od kupovine u slučaju prethodno plaćenog avansa“, naveo je Poverenik.

Poverenik je pozvao sve rukovaoce i obrađivače podataka da obradu podataka o ličnosti vrše isključivo na zakonit način u svrhu za koju su ti podaci prikupljeni, odnosno da ne prikupljaju od građana više podataka od onih koji su potrebni za ostvarivanje svrhe.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Poznati brendovi u Srbiji nezakonito su skupljali lične podatke građana се појављује прво на Biznis i Finansije.