Oko 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije čine nezakoniti finansijski tokovi koji dostižu gotovo 40 milijardi dolara.
Ovo pokazuje izveštaj Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) i Centra za proučavanje demokratije, piše Nova ekonomija.
Keš je kralj
„Da bi se odgovorilo na ovaj izazov, potrebne su strože mere i pažljiv nadzor kako bi se sačuvala ekonomska stabilnost zemlje“, ocenjuje se u izveštaju pod nazivom „Keš je kralj: Uticaj rata u Ukrajini na nezakonite finansijske tokove“.
Nezakoniti tokovi predstavljaju novac koji je nelegalno stečen, upotrebljen ili prebačen preko državnih granica. Često su povezani sa organizovanim kriminalom i drugim nezakonitim aktivnostima, a po definiciji Međunarodnog monetarnog fonda imaju i prekogranični uticaj.
U nezakonite finansijske tokove spadaju zloupotrebe poreskih sistema, bilateralnih ili multilateralnih trgovinskih i investicionih sporazuma, transfernih cena, ali i lažno fakturisanje, korupcija…
Uticaj ovih sumnjivih finansijskih tokova posebno je izražen na Balkanu, gde se procenjuje da čine oko čine oko šest odsto BDP-a čitavog regiona, čime premašuju globalni prosek koji se kreće od tri do pet procenata svetskog BDP-a.
U brojkama, to znači da oko 1,6 biliona (16.000 milijardi) dolara svetske ekonomije „otpada“ na nelegalne finansijske tokove, koji ugrožavaju i i nacionalni i globalni privredni razvoj.
Nezakoniti odlivi novca u Srbiji čine 3,46 odsto BDP-a države, dok nezakoniti prilivi dostižu 0,98 odsto BDP-a.
Značajan faktor koji doprinosi ranjivosti Srbije je njena sklonost ka stranim direktnim investicijama, posebno iz Holandije, Austrije i Kipra, navodi se u izveštaju.
„Aktuelni rat u Ukrajini izaziva zabrinutost jer može potencijalno pogoršati situaciju i ubrzati nezakonite finansijske tokove na Balkanu, koji je već jedno od ključnih ruta za mnoge ilegalne aktivnosti, uključujući trgovinu drogom i krijumčarenje ljudi“, dodaje se u izveštaju.
Srbija je jedna od retkih trasa kojom Rusi mogu da krenu put Evrope, a od početka rata u Ukrajini do februara 2023. godine ruski državljani registrovali su 5.014 kompanija u Srbiji.
Manipulacija fakturama
Među njima, 1.148 su društva sa ograničenom odgovornošću, dve su predstavništva stranih pravnih lica, dok su 3.864 njih preduzetnici.
Pre početka rata u Ukrajini, u Srbiji je radilo 1.818 kompanija iz Rusije.
„Postojanje velikog broja novih kompanija u zemlji stvara povoljan teren za potencijalne aktivnosti pranja novca, pri čemu društva sa ograničenom odgovornošću i preduzetnici predstavljaju posebno visok rizik“, navodi se u izveštaju.
Osim toga, Srbija se ne pridržava sankcija Evropske unije protiv Rusije, što je dovelo do dolaska gotovo 220.000 ruskih građana u zemlju od početka sukoba, nudeći potencijalno utočište za kapital i imovinu.
Tokom rata u Ukrajini nelegalni novčani tokovi i manipulacija fakturama u trgovini ostali su značajni kanali za nezakonite finansijske tokove u Srbiji.
„Ilustrativni primer uključuje hapšenje bivšeg generala ukrajinske službe bezbednosti na granici između Srbije i Severne Makedonije. Kod njega je pronađeno 600.000 evra u gotovini, kao i neobjavljena vrednost smaragda i dijamanata. On se sada suočava sa optužbama za pranje novca“, navode istraživači GI-TOC i Centra za proučavanje demokratije.
U Srbiji je i primetan i porast razmene kriptovaluta za gotovinu među ruskim građanima. Iako postoje snažne institucionalne kontrole i nadzor nad finansijskim transakcijama koje uključuju kriptovalute, razvilo se crno tržište gde su provizije značajno niže, oko dva odsto.
Trgovci na proceni razvijenosti crnog tržišta nude usluge preko društvenih mreža i Telegram grupa, ali je njegovu veličinu teško proceniti.
Manipulacija fakturama, koja uključuje stvaranje lažnih pravnih transakcija gde ne postoji stvarno poslovanje, ostaje značajan kanal za nezakonite finansijske tokove u Srbiji.
Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay