Od 6,64 miliona stanovnika, koliko ih u Srbiji ima prema poslednjem, prošlogodišnjem popisu, ekonomski aktivnih je 2,80 miliona dok je neaktivnih više – 3,82 miliona.

Ekonomski aktivnu radnu snagu čine zaposleni i nezaposleni, dok u ekonomski neaktivno stanovništvo spadaju deca mlađa od 15 godina, studenti i učenici od 15 i više godina, penzioneri, ljudi sa prihodima od imovine ili investicija, oni koji koji proizvode dobra za potrebe svog domaćinstva, kao i domaćice, odnosno lica koja obavljaju neplaćene kućne poslove u svom domaćinstvu, kako ih vodi Republički zavod za statistiku.

Najveći broj ekonomski aktivnih čine zaposleni, njih 2,40 miliona od čega su 1,28 miliona muškarci a 1,14 miliona žene, dok je nezaposlenih 402.831, i to 220.451 muškarac i 182.380 žena.
Kada je reč o ekonomski neaktivnim, žene čine većinu, budući da ih je među 3,84 miliona neaktivnih 2,11 miliona, a muškaraca 1,72 miliona.

Među ekonomski neaktivnim stanovništvom najviše je penzionera, blizu 1,6 miliona, slede deca mlađa od 15 godina – 955.452, zatim ljudi koji rade neplaćene kućne poslove u svom domaćinstvu, njih oko 459.344 i studenti i učenici od 15 i više godina – 433.344.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji je ekonomski aktivnih 2,80 miliona stanovnika dok je neaktivnih 3,82 miliona се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najpre treba reći da se razlikuje način ostvarivanja ovog prava kod lica koja primaju novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) nakon što ostanu bez posla, od realizacije prava na zdravstvenu knjižicu kod ostalih nezaposlenih lica.

Lica koja primaju novčanu naknadu od NSZ

Za vreme ostvarivanja prava na novčanu naknadu, korisnik novčane naknade ima pravo i na zdravstveno osiguranje na teret budžeta Republike Srbije, odnosno na besplatnu overu zdravstvene knjižice. Tačnije, tokom korišćenja prava na novčanu naknadu, NSZ ima obavezu da vrši obračun i uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje za sva lica koja su korisnici prava na novčanu naknadu. Članovi porodice korisnika prava na novčanu naknadu mogu se preko njega osigurati, ukoliko nemaju drugi osnov osiguranja, u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

U slučaju prestanka prava na korišćenje novčane naknade, isplata novčane naknade se nastavlja dok je lice koje prima novčanu naknadu sprečeno za rad zbog bolesti, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ali ne duže do 30 dana od dana nastanka privremene sprečenosti za rad. Izuzetno isplata novčane naknade se nastavlja za sve vreme trajanja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada zbog posebne nege deteta,a ne samo 30 dana. Kod nastavka isplate novčane nakande, nastavlja se i overa zdravstvene knjžice preko NSZ.

Podsetimo, lica prilikom prestanka radnog odnosa imaju pravo na novčanu naknadu kod NSZ. Ovo pravo ostvaruje lice ako je bilo osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci.

Overa zdravstvene knjižice za ostala nezaposlena lica

Nezaposlena lica, koja spadaju u kategoriju socijalno ugroženog stanovništva, iako nisu korisnici novčane naknade, imaju pravo na besplatno zdravstveno osiguranje. Ovo pravo ostvaruju samo pod uslovom da mesečni prihod po članu porodice nezaposlenog lica, u mesecu podnošenja prijave na osiguranje, ne prelazi iznos minimalne zarade u neto iznosu, utvrđene u skladu sa propisima o radu.

Ovo pravo može da ostvari i nezaposleno lice koje nije prijavljeno kod NSZ na evidenciji. Dakle, ako se ne ostvaruje novčana naknada, nije neophodno biti prijavljen kod NSZ da bi se ostvarilo pravo na zdravstveno osiguranje po osnovu nezaposlenosti. Uslovi su postavljeni samo u pogledu nivoa primanja domaćinstva u kojem lice živi i ono mora biti ispod propisanog nivoa, to jest cenzusa. Pod članovima porodice podrazumevaju se samo roditelji, supružnik i deca onog lica koje se prijavljuje na zdravstveno osiguranje, a koje žive sa njim u domaćinstvu, odnosno koja imaju prebivalište prijavljeno na istoj adresi.

Podaci o mesečnom iznosu prihoda kao cenzusu za sticanje svojstva osiguranog lica određuju se Pravilnikom o mesečnom iznosu prihoda kao cenzusu za sticanje svojstva osiguranog lica. Primera radi, maksimalna zarada po članu domaćinstva, ako se lice prijavljuje na osiguranje u septembru, može biti 35.414,72 dinara neto (nivo minimalne zarade propisane zakonom za septembar). Ako lice živi samo, onda je ta granica prihoda 46.039,14 dinara (minimalna zarada propisana zakonom za mesec septembar uvećana za 30%). Ako je prihod viši od navedenih iznosa, nema besplatne overe zdravstvene knjižice.

Nezaposlena i socijalno ugrožena lica sa mesečnim prihodom ispod cenzusa, kao dokaze za prijavu na besplatno zdravstveno osiguranje po osnovu statusa nezaposlenog lica podnose: važeću ličnu kartu– fotokopiju ili očitanu biometrijsku ličnu kartu/potvrdu o prebivalištu od MUP ako nemaju ličnu kartu; Izjavu o članovima porodice i prihodima po članu porodice (Obrazac CZ), uz dokaze o prihodima svih članova porodice. Dokazi o prihodima jesu – za člana porodice koji je penzioner – poslednji ček od penzije; za člana porodice koji radi – uverenje o ostvarenoj zaradi i tako dalje.

Osiguranici RFZO pravo na zdravstvenu zaštitu ostvaruju na osnovu overene zdravstvene knjižice. Zdravstvena knjižica dobija se prilikom prijave na zdravstveno osiguranje u nadležnoj filijali, odnosno ispostavi RFZO. Prava iz zdravstvenog osiguranja lica ostvaruju na području filijale na kojoj imaju prijavljeno prebivalište, a zdravstvenu knjižicu im izdaje i overava nadležna ispostava, odnosno filijala Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, prema prebivalištu.

Više o ovome možete pročitati na sajtu Infostuda.

Foto: Online Marketing, Unsplash

Чланак Kako nezaposleni mogu ostvariti pravo na besplatno zdravstveno osiguranje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Veće osnovice je na osnovu Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti utvrdila odnosno uskladila Nacionalna služba za zapošljavanje.

Naime, ovim zakonom je propisano da se osnovica dnevne naknade kao i najviša i najniža mesečna naknada, usklađuju jednom godišnje sa indeksom potrošačkih cena u prethodnoj godini i da se primenjuju od februara.

Indeks potrošačkih cena je, prema podatku Republičkog zavoda za statistiku za 2021. godinu iznosio 107,9 a kada se ovaj podatak primeni na dosadašnje iznose naknada, od februara će dnevna novčana naknada iznositi 1.136,07 dinara, najniži mesečni iznos novčane naknade 25.437 a najviši 58.967 dinara.

Osnovica dnevne naknade je bitna zato što se nezaposlenima koji ostvare pravo na novčanu naknadu, prilikom obračuna tog primanja, prvo računa dnevna naknada, koja se inače dobija tako što se osnovica te naknade pomnoži sa ličnim koeficijentom.

Lični koeficijent je drugačiji za svaku nezaposlenu osobu pojedinačno i zavisi od toga kolika je ko primanja imao za vreme dok je bio zaposlen.

On zapravo predstavlja odnos ukupne zarade u poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je prestao radni odnos i prosečne godišnje zarade u Srbiji prema poslednjem podatku koji objavi Republički zavod za statistiku.

Foto: Pixabay

Чланак Povećana osnovica za nezaposlene се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je gostujući na TV Prva ocenio da to povećanje nije neočekivano, s obzirom da mnogi očekuju isplatu podsticaja za nezaposlene koje je država najavila, zbog mera podrške privredi koje su prestale da važe.

„To nisu tako veliki brojevi koje smo očekivali zbog svih podsticaja koji su u ovom trenutku najavljeni… Obezbedili smo punu stabilnost, naravo imajući u vidu sve okolnosti na tržištu rada. Stopa nezaposlenosti je ostala ispod deset odsto, po projekcijama Vlade Srbije. Sada očekujemo još jedan akt (o merama pomoći nezaposlenima) tokom naredne nedelje“, rekao je Martinović.

On je takodje rekao i da će sve buduće isplate organizovati Nacionalna služba preko Poštanske štedionice na osnovu svojih evidencija, a da primaoci pomoći neće biti izloženi dodatnom trošku.

Direktor NSZS je kazao da je trenutno aktuelno 13 javnih poziva za podsticaje i subencije za poslodavce i samozapošljavanje, ukupne vrednosti 5,7 milijardi dinara.

Чланак Broj nezaposlenih povećan za 3,9 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mario Reljanović, sa Instituta za uporedno pravo, za portal N1 ukazuje da veliki broj otkaza radnicima koji su do sada ostali bez posla nije evidentiran kao posledica pandemije jer su ti ljudi radili bez pravnog osnova – na crno, kao i na kratkoročnim ugovorima koji bi inače istekli – privremeni i povremeni poslovi, ugovor o delu, agencijski rad, rad na određeno vreme.

„U tom smislu smislu može se ironično reći da je u Srbiji i pre pandemije postojala pandemija, odnosno da se situacija nije previše promenila kada je reč o dinamici otpuštanja, ali je svakako izmenjena u smislu slabije potražnje za radnicima“, kaže Reljanović.

Uticaj pandemije koronavirusa na ostvarivanje prava zaposlenih svakako postoji, smatra Reljanović.
„To se pre svega moglo videti u odnosu na obezbeđivanje (odnosno neobezbeđivanje) mera zaštite zdravlja na radu tokom 2020. godine, kada su neki poslodavci postajali epidemiološka žarišta“, navodi on.

Neusmerenost

Potom je, ističe, važno primetiti da oni poslodavci koji posluju u smanjenom obimu ili pod lošijim uslovima nego pre pandemije, najčešće teret takvog poslovanja prevaljuju na radnike – najpre smanjenjem broja zaposlenih, a potom i smanjenjem broja radnih časova, odnosno smanjenjem zarade, korišćenjem instituta „prinudnog odmora“ (odsustva sa rada zbog prekida ili smanjenog obima rada).

„Kada je reč o otkazima, njih će svakako biti više kako se budu iscrpljivali efekti mera podrške države, a odložene obaveze budu dolazile na naplatu“, ukazuje naš sagovornik.

Država, podsetimo, ni u jednom od tri paketa mera nije opredelila posebnu pomoć nezaposlenima, osim isplate 100 evra svim punoletnim građanima i najavljenih 60 evra u dve rate tokom ove godine, što nema veze sa radnim statusom.

Mario Reljanović ukazuje da je od samog početka, od prve najave mera, jedna od kritika koja im je upućivana bila – njihova neusmerenost.

NIje isto jednakost i ravnopravnost

„Izuzetno velika sredstva otišla su na opštu podršku poslodavcima bez izuzetka, iako je bilo jasno da većini njih ona nije potrebna. Nefokusiranost mera prisutna je i u odnosu na radnike, pa tako nijedna mera koja je doneta nije imala za cilj one čiji je radni status ugrožen ili koji su ostali bez posla, ali ni na one koji su u najtežoj materijalnoj i finansijskoj situaciji. Nominalno opšta pomoć bez razlike, pomenutih 100 evra u 2020. godini i 30+30 evra u 2021. godini sasvim je promašena mera koja ukazuje na činjenicu da njeni tvorci ne poznaju jako bitno razlikovanje jednakosti i ravnopravnosti“, ukazuje Reljanović.

Kako objašnjava, mera od 100 evra apsolutno nikome nije mogla doneti boljitak u kvalitetu života, a mnogima koji su je primili nije ni značila u kućnom budžetu.

„Sa druge strane, da su ta sredstva bila usmerena ka davanju većeg iznosa pomoći samo onima koji su direktno socijalno ugroženi (korisnici novčane socijalne pomoći) odnosno ka obezbeđivanju drugih mera socijalne zaštite određenim kategorijama stanovništva (kao što su osnovni proizvodi za higijenu i dezinfekciju, odnosno zaštitne maske, licima koja žive u neuslovnim naseljima i beskućnicima) njihov učinak bio bi daleko bolji i vidljiviji“, ističe on.

Bez direktne pomoći radnicima

Za razliku od nekih evropskih zemalja, kako navodi, u Srbiji nijedna pomoć nije bila usmerena direktno na radnike, na primer, one koji su bili na prinudnom odmoru i primali umanjenu zaradu, ili na one koji su izgubili posao tokom pandemije.

„Teško je opravdati izostanak podrške države ljudima koji su izgubili zaposlenje, kada se istovremeno značajna sredstva ulažu u poslodavce sa prevashodnim obrazloženjem kako se na taj način sprečavaju masovna otpuštanja radnika“, ukazuje naš sagovornik.

Praktično je, smatra, jedina usmerena pomoć išla penzionerima, a i njima u simboličnom iznosu i takođe bez pravljenja razlike u odnosu na visinu penzije i druga primanja.

„U ovoj kategoriji su zapravo bili najugroženiji oni kojima je uskraćeno pravo na rad (stariji od 65 godina) tokom trajanja vanrednog stanja, jer je po pravilu reč o penzionerima koji imaju primanja ispod minimuma potrebnog za život a koji su zbog odluke Vlade ostali bez potrebnih dodatnih primanja – oni su međutim dobili identičnu pomoć kao svi ostali penzioneri. Nije se dakle vodilo računa o socijalno ugroženim grupama i osim populističkih mera ‘opšte pomoći’ svim punoletnim građanima, nije se nijednog trenutka sačinila procena efekata ovakvog besmislenog trošenja novca“, ističe Mario Reljanović.

Kako zaključuje, „tržišno“ obrazloženje da je takav potez dobar po privredu jer povećava privatnu potrošnju, samo pokazuje da u trenutno vladajućim strukturama ne postoji svest o tome šta je socijalna politika i čemu mere socijalne podrške zapravo treba da služe.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Izostanak podrške države ljudima koji su izgubili zaposlenje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stručnjaci objašnjavaju da je uvećanje broja novozaposlenih „povukao“ javni sektor gde je u stalni radni odnos primljen veliki broj onih koji su radili po ugovorima kao i onih sa prvim zaposlenjem, što se u najvećoj meri dogodilo u zdravstvu.

S druge strane, „priliv“ u Nacionalnoj službi za zapošljavanje potiče iz privatnog sektora i ubrzava se uprkos merama koje je država najavila kako bi se sačuvalo što više radnih mesta.

U Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja kažu za Danas da je do sredine marta, nakon čega je uvedeno vanredno stanje, broj prijavljenih na neodređeno vreme iznosio 1.562.478 lica.

– U toku marta i aprila broj zaposlenih lica se svakodnevno menjao (u opadajućem trendu). Poslednjih dana je trend porast broja zaposlenih na neodređeno i zaključno sa 5. aprilom broj prijavljenih iznosi 1.562.875 – navode u Centralnom registru gde prijavu i odjavu zaposlenih firme obavljaju elektronski.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da se tokom marta i početkom aprila prijavilo 3.667 novih lica.

– Od tog broja 2.047 lica (od čega u aprilu 900 lica) je bilo u radnom odnosu i podneli su zahtev za novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti. Ostala novoprijavljena lica su podneli prijavu iz drugih razloga, a najveći broj zbog učešća u programima subvencija koje obezbeđuje NSZ – navode u odgovoru Danasu.

Ipak, pretpostavlja se da je nezaposlenih više jer nemaju svi radnici mogućnost da se preko interneta prijave na evidenciju, mnogi od njih nemaju ni nameru da to učine, pa je pravi broj nezaposlenih u periodu od kada traje vanredno stanje teško utvrditi.

Prema rečima Mihaila Arandarenka, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, da država nije najavila mere podrške, broj zatvorenih radnih mesta bio bi sigurno veći.

– Iako su date kratkoročno, do leta, bez njih bi se poslodavci lakše odlučivali da podele otkaze ili zatvore firme. Takve mere su uglavnom i druge države najavile, i to je bio dobar i psihološki potez i strategija za kupovinu vremena. Kako će se sve dalje odvijati niko ne zna, s obzirom da je recesija već tu, sleduje i depresija, jer će kasnije biti potrebno vreme da se „pohvataju konci“, sve veze koje su se pokidale – kaže Arandarenko i dodaje da je već sada izvesno da turizma gotovo neće biti, očekuje se vrlo malo ugostiteljstva i već je jasno da će period oporavka duže da traje.

Da mere nisu dale očekivane rezultate jer su koncipirane tako da previše sporo mogu dati pozitivne rezultate a negativni efekti već su primetni, smatra Jovan Zubović, direktor Instituta za ekonomska istraživanja.

– Ljudi su prostom računicom shvatili da ne mogu da prežive i dočekaju ono što je država predvidela. U suštini, trebalo je da mere budu mnogo direktnije i da brže stupe na snagu. Tačno je da sada ne postoji model šta treba primeniti, neke države su bile brže i konkretnije, druge su uradile isto što i mi. U suštini, potrebno je da se mnogo više porazmisli šta sve može biti. Kod nas se pošlo od pretpostavke da će se za tri meseca sve vratiti na staro, a ta polazna pretpostavka, sada je jasno, bila je pogrešna jer za tri meseca ništa neće biti isto, pa mere već sada treba menjati – objašnjava Zubović.

On ističe da o nezaposlenosti nemamo prave podatke jer se na NSZ ne prijavljuju svi nezaposleni, tako da je broj kojim se barata u velikoj meri potcenjen. Sada nemamo ni egzaktnu računicu efekta donetih mera a slika će biti nešto jasnija kada samozaposleni i poljoprivrednici počnu da dostavljaju svoje izveštaje.

– U studiji koju smo u Institutu napravili, ima procena da je već od prvog dana ugroženo oko 400.000 radnih mesta i najviše pažnje je trebalo usmeriti na te kategorije koje potiču iz hotelijerstva, sektora usluga, proizvodnje i prerađivačke industrije jer i tamo gde je rad nastavljen, morao je da bude smanjen zbog primene zdravstvenih mera. Tako veliki broj pogođenih ljudi trebalo je tretirati drugačije, ne minimalac koji stiže za dva meseca već je mnogo više trebalo izaći u susret firmama oslobađanjem od poreza i doprinosa a da se kasnije podvlači crta – naglašava Zubović i zaključuje da je ovo neplansko trošenje budžetskih sredstava kojih i inače nemamo dovoljno.

Procedura za onlajn prijavu na biro

Pravo na novčanu naknadu u Srbiji ima svaka nezaposlena osoba koja je bila obavezno osigurana za slučaj nezaposlenosti najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci. U vanrednom stanju nezaposlenima nije ukinuta mogućnost da se prijave za ovu vrstu naknade, i to može da se učini i elektronski i to tako što će se na mejl NSZ poslati neophodna dokumentacija.

Budući korisnik tako treba da priloži elektronski formular za ostvarivanje novčane naknade i obrazac za prijavljivanje na evidenciju elektronskim putem. Neophodno je u mejlu dostaviti NSZ-u i potvrdu o ukupnom stažu ili kopiju radne knjižice, ličnu kartu, potvrdu od poslodavca o zaradama i o promeni, odnosno ođavi sa obaveznog socijalnog osiguranja. Na sajtu NSZ nalaze se detaljnije informacije, kao i spisak sa mejlovima na koje dokumentacija može da se pošalje (drugačije su imejl adrese od grada do grada).

Među dokumentima koji se traže je i rešenje o prethodnim primanjima novčane naknade sa biroa. Ukoliko neko nema to rešenje, prijavu može poslati i bez toga, samo to naglasiti u telu mejla, a službenici NSZ će to proveriti. Kako nam je rečeno u jednoj od beogradskih filijala, kada provere sve dokumente u što kraćem roku javljaju se sa povratnom informacijom.

Izvor: Danas

Чланак Država prima radnike, privatnici odjavljuju radnike се појављује прво на Biznis i Finansije.

Neće svi imati sreće da se vrate na posao

Od 23. marta, od kada je omogućeno prijavljivanje na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje elektronskim putem, zaključno sa poslednjim danom marta, toj službi prijavilo se 2.045 građana. Od novoprijavljenih u martu, na evidenciju NSZ najveći broj je iz oblasti trgovine i ugostiteljstva.

Direktor Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović izjavio je nedavno da je 67.000 radnika kod svojih kuća jer su firme u kojima rade, trenutno zatvorene zbog pandemije virusa korona. Koliko će ih od tog broja ostati bez posla, a koliko vratiti na radno mesto teško je proceniti, ali je sigurno da neće svi imati sreće.

Iako je Vlada donela dobre mere, jedan broj ljudi neće moći da zadrži svoj posao, kaže za „Blic Biznis“ profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Ljubodrag Savić.

„Nije to do mera Vlade već njihovi biznisi neće moći da prežive, ugroženi su. Šta vredi podrška ako ljudi ne mogu da prodaju svoju robu. Mnogima će mere pomoći neko vreme, dva, tri meseca. To će moći tako iako proizvodnja ne funkcioniše, međutim, ako ovakva situacija potraje malo duže, a nema nikakve garancije da će se ubrzo završiti, teško da će svi poslodavci kojima stoji posao da zadrže radnike. Ne vredi plaćati da radnici ostaju ako biznis ne postoji i nema tražnje“, objašnjava Savić.

Neće to, kako kaže zahvatiti sva preduzeća, jer mnoge firme proizvode potrepštine neophodne za život ili su se preorijentisale na to, ali se neka druga mogu ugasiti bez obzira na to kakva im pomoć bude pružena. Otkazi se, kako kaže, mogu očekivati kako vreme bude odmicalo i kako se budu trošile zalihe različitih sredstava.

Ekonomista Ljubimir Madžar takođe tvrdi da će doći do izvesnog porasta nezaposlenosti u narednom periodu.

„To je prirodni zakon i to se ne može izbeći, samo se može ublažiti. Udar je strašan i nema te privrede koja to može podneti bez otpuštanja izvesnog broja zaposlenih. Čitavi sektori prestaju da rade, a sve je povezano, jer ako jedna karika otkaže onda veliki broj proizvodnih jedinica mora da smanji ili obustavi proizvodnju. Država može ublažiti udar otpuštanja, ali nema toliko novca da to kompenzuje u potpunosti“, objašnjava Madžar.
Kako kaže, skoro je siguran da će novih otkaza biti već u aprilu, jer ne deluje da će se panddemija završiti za mesec dana, a pritisak na zaposlenost se nastavlja.

Nešto ohrabrujuće podatke nedavno je iznela predsednica ASNS Ranka Savić rekavši da je prema informacijama koje stižu tom sindikatu, nakon najave pomoći i podrške mikro i malim preduzećima usledilo vraćanje radnika na posao.

U svetu potpuni kolaps

Nije Srbija usamljena u rastu broja otkaza, čak suprotno. Situacija je ista, ako ne i gora u mnogo razvijenijim ekonomijama, i to čak i u onima koje su na bilo kakav uticaj do sada delovale „nedodirljivo“. Tako se stopa nezaposlenosti u Norveškoj povećala u martu šest puta na 14,7 odsto, saopštila je Agencija za rad i dobrobit (NAV), što je najviši rekord jer se ekonomija zaustavila usred napora za suzbijanje pandemije.

Čak 10,7 odsto Norvežana je ostalo potpuno nezaposleno, dok je tri odsto njih registrovano kao delimično nezaposlena, javio je Rojters. Norveška vlada pre tri nedelje najavila je hitna zatvaranja mnogih javnih i privatnih institucija, uključujući škole i vrtiće, pokrenuvši tako stotine hiljada otpuštanja.

Izvor: Blic Biznis

Чланак Očekuju se novi otkazi i u aprilu се појављује прво на Biznis i Finansije.