U serijalu “Vrt fizike” koji se može pogledati na portalu “Nauka kroz priče” predstavljeni su rezultati ovog istraživanja ali i neka iskustva ove institucije. „U Institut se već 10 godina vraća veći broj ljudi nego što odlazi. Porastao je broj ljudi koji odlaze, ali malo brže od toga raste broj ljudi koji se vraćaju”, kaže dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta.

Zašto se mladi naučnici vraćaju?

“Na Institut za fiziku sam se vratio prvenstveno zato što sam želeo da se vratim u svoju zemlju, da tu živim, a shvatio sam da moja karijera ovde neće trpeti ni na koji način i da su uslovi za rad ovde podjednako dobri kao u inostranstvu”, kaže dr Jakša Vučičević, koji se vratio iz Instituta za teorijsku fiziku u Sakleu kod Pariza, a potom osvojio prestižni ervopski ERC grant.

“Ja sam donela odluku da se vratim u Srbiju zato što mi je ovde srce na mestu i bilo mi je dosta devet godina u inostranstvu. Proširila sam vidike, stekla iskustvo i videla kako funkcioniše nauka na razvijenijim fakultetima i mislila sam da je čas da se vratim”, kaže dr Nataša Adžić, koja se u Institut vratila sa Fakulteta za fiziku Univerziteta u Beču.

“Raditi na Institutu za fiziku je privilegija. To je okruženje u kom postoje svi uslovi za bavljenje naučnim radom i to je mesto koje smatram svojom naučnom kućom”, kaže dr Saša Dujko, koji se vratio sa Univerziteta Džejms Кuk u Australiji.

Institut za fiziku u Beogradu, institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, u svojih 25 laboratorija zapošljava više od 200 istraživača od kojih je većina deo obrazovanja ili karijere provela u inostranstvu. Njihov povratak je presudan za vrhunski kvalitet istraživanja i brojne međunarodne i domaće projekte koje istraživači Instituta osvajaju.

Svoj na svome

“Uvek je dobro biti blizu porodice i prijatelja, to je bila jedna od prvih stvari koje su meni bile bitne. Jedina opcija za povratak je bio Institut za fiziku”, kaže dr Bojana Višić, koja se vratila sa Instituta Vajcman u Izraelu.

“Lepota Instituta za fiziku je što daje visok stepen akademske slobode, a ono što meni kao teoretičaru treba je administrativna podrška. Na Institutu za fiziku je bolja administrativna podrška nego što sam video na zapadu”, kaže dr Igor Prlina koji se vratio sa Univerziteta Braun u SAD.

“Tokom svog boravka na postdoktorskim studijama u Lisabonu video sam da druge istraživačke institucije po celom svetu, bar u kontekstu teorijskog istraživanja kojim se ja bavim, nisu ništa bolje od institucija koje mi imamo ovde u Beogradu”, kaže dr Marko Vojinović, koji se vratio sa Univerziteta u Lisabonu u Portugalu.

“Кoliko god sam se dobro uklopila u nemačko društvo, tamo sam se osećala kao stranac. Htela sam da se vratim u svoju kuću, a Institut je moja kuća”, kaže dr Sonja Predin, koja se vratila sa Instituta za informatiku u Hofu u Nemačkoj.

Izvor: Nauka kroz priče

Foto: luvqs, Pixabay

Чланак Kako zaustaviti odliv mozgova iz Srbije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Fondovi su imali 134 miliona dolara neto odliva, što je označilo drugu najgoru nedelju u godini za fondove koji upravljaju ulaganjima u digitalnu imovinu i predstavljalo je oštar zaokret nakon dve uzastopne nedjelje velikih priliva.

Proizvodi povezani s bitcoinom imali su lavovski deo odliva – 131,8 miliona dolara. Kratki investicioni proizvodi u bitcoin, koji se klade na ostvarivanje profita kada cena bitcoina padne, ostvarili su priliv u ukupnom iznosu od 2 miliona dolara, što je njihov najveći priliv ikad zabiežen.

Do preokreta je došlo nakon što je cena bitcoina (BTC), najveće kriptovalute po tržišnoj kapitalizaciji, porasla na 48.000 dolara s 38.000 dolara u samo dvije nedelje početkom aprila.

“Vjerujemo da je rast cena prethodne nedelje možda podstakao investitore da ostvare profit”, stoji u izveštaju

Manji dnevni volumeni trgovanja (2,3 milijarde dolara) od proseka takođe sugerišu da među investitorima nema značajnog stresa.

Sredstva usmerena na ethereum (ETH) ostvarila su 15,3 miliona dolara odliva, što je dovelo do ukupnog odliva od godine do 126 miliona dolara.

U međuvremenu, altcoini (isključujući ethereum) i fondovi s više sredstava ostali su otporni i zabeležili su prilive od 6 miliona dolara, odnosno 5 miliona dolara.

Solana (SOL) je prednjačila sa 3,7 miliona dolara priliva , što je manje u odnosu na 8,2 miliona dolara nedelju pre, čime je priliv od početka godine do danas iznosio 107 miliona dolara.

Sredstva usmerena na cardano (ADA) ostvarila su priliv od milion dolara, dok se 600.000 dolara slilo u litecoin (LTC) fondove.

Fondovi kojima upravljaju ProShares i ETC Group pretrpeli su najveći udarac s odlivima od 64,5 miliona dolara, odnosno 45,8 miliona dolara.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Najveći beg investitora iz kripto fondova od januara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Starosna grupa koja se najčešće odlučuje za mogućnost privremenog boravka u inostranstvu su mladi između 20 i 30 godina i to najviše zbog očekivanog kvaliteta života u inostranstvu, socijalne sigurnosti, uslova rada i mogućnost karijernog napredovanja. Kad je reč o povratku, oko 30 odsto ispitanih kao najčešće motive za povratak iz inostranstva navodi porodičnu situaciju i nostalgiju, dok se kao dodatni razlozi izdvajaju stečena finansijska sigurnost, ponuđeni posao u Srbiji i želja da se doprinesu razvoju zemlje i društva.

Ovo je samo deo rezultata upitnika koje je sprovela Srpska asocijacija menadžera u okviru projekta „Cirkularne migracije – Postupi odgovorno sada za budućnost Srbije“, koji se realizuje uz podršku Vlade Švajcarske.

80 odsto ispitanika izjavilo je da se na tržištu rada osećaju efekti odliva kvalitetnog kadra iz Srbiji

„Istraživanje smo sproveli da bismo sagledali kakva je situacija na tržištu, da identifikujemo šta je to što kompanije mogu da urade kada je reč o privlačenju i zadržavanju kadrova, zatim da saznamo kako menadžeri prevazilaze nedostatak adekvatnih kadrova za pojedina zanimanja, kao i koji su to dodatni faktori koji prevazilaze napore kompanija i kojima moraju da se pozabave ostali činioci u društvu. Jedino zajednički – kompanije, fakulteti, država – možemo da kreiramo ambijent koji stimuliše mlade da ostanu u Srbiji ili da se nakon studiranja i rada u inostranstvu vrate.

Trajni odlazak mladih iz zemlje ne predstavlja samo nedostatak za privredu, već pre svega za društvo u celini. Ono što daje prostor za optimizam je činjenica da su mogućnost za profesionalni razvoj i napredovanje u karijeri posebno važni za mlade ljude, a čak 65 odsto ispitanika već ima programe za mlade talente i nude različite mogućnosti ne samo za razvoj karijere, već i rad u multinacionalnim timovima, mogućnost privremenog rada u inostranstvu u okviru kompanjie, kao i rada na aktraktivnim projektima“, izjavila je Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera.

Samo 10 odsto ispitanika se za sada odlučuje na „uvoz“ radne snage

Blizu 80 odsto ispitanika izjavilo je da se na tržištu rada osećaju efekti odliva kvalitetnog kadra iz Srbije. Najviše kadrova nedostaje u zanimanjima u domenu IT-ja, posebno data analitičara i sličnih zanimanja, ali nedostaje i prodavaca, komercijalista, vozača, magacionera, vozača viljuškara, kao i kadrova za različita zanimanja u poljoprivredi i građevinarstvu.

Poslodavci najčešće do novih kadrova dolaze putem preporuka svojih zaposlenih i preko portala za zapošljavanje. Dosta su efikasni i oglasi na društvenim mrežama, dok najređe kompanije do kadrova dolaze kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje.

U cilju prevazilaženja nedostatka adekvatne radne snage na tržištu, kompanije prilagođavaju svoje poslovanje tako što intenziviraju saradnju sa fakultetima (40 odsta ispitanika), zatim kroz automatizaciju procesa, uvođenjem novih tehnologija, dislociranjem proizvodnih lokacija. Samo 10 odsto ispitanika se za sada odlučuje na „uvoz“ radne snage.

Država bi mogla da utiče na veće zapošljavanje u kompanijama

Menadžeri su istakli da bi određeni potezi države mogli da utiču na veće zapošljavanje u kompanijama – od izjednačavanja direktnih davanja i subvencija domaćim i stranim kompanijama, besplatnih obuka, smanjenja poreza i doprinosa, kao i stipendiranja studenata, odnosno posebnog načina oporezivanja za studente na praksi. Takođe se ističe i da bi subvencije za zajedničke inicijative sa fakultetima i programi karijernog razvoja za mlade, kao i vremenski ograničeno ukidanje poreza i doprinosa za zaposlene koji dobijaju prvi posao moglo da doprinese porastu zapošljavanja kvalitetnog kadra.

U istraživanju su učestvovali menadžeri kompanija iz različitih sektora, najviše iz IT industrije, proizvodnje, finansijskih usluga, konsaltinga i marketinga.

Istraživanje je realizovano u okviru projekta „Cirkularne migracije – Postupi odgovorno sada za budućnost Srbije“, koji SAM sprovodi uz podršku Vlade Švajcarske. Projekat se realizuje u cilju podizanja svesti javnosti o odlivu mozgova iz Srbije kao i kreiranja dijaloga na temu pozitivnih aspekata cirkularnih migracija. Poseban cilj projekta je da ukaže na mogućnosti i prilike za profesionalnih i lični razvoj mladih u Srbiji kroz promociju kompanijskih programa za razvoj talenata, stručnih praksi i stipendiranja, zatim programa za privlačenje kadrova i stručnjaka iz dijaspore kao i uspostavljanju dijaloga sa državnim institucijama na temu cirkularnih migracija.

Чланак Rezultati istraživanja na temu cirkularnih migracija i odliva mozgova се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Nama MMF nudi da uzmemo oko milijardu. To bi izašlo negde tri do pet godina ročnost na oko tri odsto. Nama to nije potrebno i to nam je skupo u ovom trenutku. Možemo da uzmemo ovih 100 plus 200 miliona od Svetske banke na 0,5 odsto“, rekao je Vučić.

Vrlo bitan razlog za ovakvu odluku mogla bi da bude emisija jednogodišnjih dinarskih obveznica 14. aprila u vrednosti 29,4 milijarde dinara ili 250 miliona evra sa kamatnom stopom od 1,8 odsto i visokim procentom realizacije.

Pre toga, 2. aprila Ministarstvo finansija se zadužilo za 51,7 milijardi dinara ili oko 420 miliona evra emisijom trogodišnjih dinarskih obveznica sa prinosom od 2,15 odsto. Sa emisijom 12-godišnjih obveznica vrednih 47,25 miliona evra krajem marta po kamatnoj stopi od 1,89 odsto Srbija se u poslednjih mesec dana zadužila za skoro 740 miliona evra.

Karakteristično za ovu krizu  je odliv kapitala

Iako zaduživanje samo po sebi deluje kao loša stvar, ovo je u stvari dobra vest, jer se zemlje u razvoju širom sveta suoačavaju sa naglim zaustavljanjem priliva kapitala iz razvijenih zemalja i ne samo to, već tokom 70 dana od 21. januara odliv kapitala iz hartija od vrednosti u ovim zemljama je iznosio skoro 100 milijardi dolara.

Na ovo je upozorio i Međunarodni monetarni fond i obavezao se da će pomoći pogođenim zemljama da prevaziđu ovaj problem. Ovako je finansijska kriza u mnoge države stigla pre zdravstvene krize izazvane virusom. Devizni kursevi i vrednost akcija u Meksiku, Južnoj Africi, Brazilu, Tajlandu i drugim zemljama u usponu su se sunovratili kako je kapital iz razvijenih zemalja počeo da se vraća kući i u dolare, kao što to obično biva u vreme kriza.

Ono što je karakteristično za ovu krizu je što je odliv kapitala u roku od oko dva meseca čak četiri puta veći nego u vreme prethodnih kriza poput 2008. ili finansijske krize u Jugoistočnoj Aziji 1990-ih.

Prema podacima iz platnog bilansa koji je objavljen tek zaključno sa februarom nema pokazatelja značajnijeg odliva kapitala, jedino je kod državnih obveznica zabeležen odliv od 80 miliona evra kog nije bilo prethodnog meseca, niti u istom periodu prošle godine.

Ivan Nikolić, urednik MAT-a, ističe da će se više videti iz platnog bilanca za mart i april, ali da su dobar indikator odliva kapitala kretanja na deviznom tržištu.

„Da imamo veliki pritisak na povlačenje kapitala, stranci bi kupovali evre i iznosili bi ih. Međutim, mi nemamo pritisak na međubankarskom deviznom tržištu, što ukazuje da nema nekih navala na tržištu“, kaže Nikolić podsećajući da je recimo u martu Hrvatska morala da proda 1,6 milijardi evra kako bi stabilizovala kurs. S druge strane, od početka godine NBS je na deviznom tržištu intervenisala neto prodajom 215 miliona evra, a od 13. marta do sada neto je prodala 30 miliona evra.

Nikolić napominje da su najugroženije turističke zemlje gde ova grana privrede pokriva veliki deo deficita tekućeg računa.

„Zemlje sa velikim deficitom tekućeg računa, kojima presuši izvor njegovog finansiranja su velikom problemu. Recimo u Hrvatskoj je pokrivenost robnog uvoza izvozom oko 50 odsto. Kada nema priliva deviza onda se javlja pritisak na devizni kurs. Srećom mi nismo u toj poziciji“, ističe Nikolić dodajući i da je dobro što je udeo dolarskog u javnom dugu smanjen na ispod 20 odsto.

U odgovoru na pitanje u NBS kažu da iako su se pojedine zemlje u okruženju suočile sa odlivom kapitala od izbijanja pandemije virusa kovid 19, u Srbiji to nije bio slučaj jer je postignuta makroekonomska stabilnost, a učešće javnog duga u BDP-u smanjeno je za oko 20 procentnih poena BDP-a.

Nastavljena visoka sektorska rasprostranjenost priliva SDI

„Nakon rekordnog priliva SDI u Srbiju u 2019. godini od 3,8 milijardi evra (8,3 odsto BDP-a) koji je više nego u potpunosti pokrivao tekući deficit Srbije, snažan priliv SDI u Srbiju nastavljen je i u prvim mesecima 2020.

Prema podacima platnog bilansa, tokom januara i februara 2020. priliv SDI u Srbiju iznosio je 526,4 miliona evra, što je na približno istom nivou kao i u prva dva meseca 2019. godine (tada je priliv iznosio 574 miliona evra), a dobar rezultat očekujemo i u martu“, napominju u NBS dodajući da je tokom prva dva meseca 2020. nastavljena visoka sektorska rasprostranjenost priliva SDI, koje su i dalje najvećim delom usmerene u izvozno orijentisana preduzeća, pre svega u prerađivački sektor.

Kada je reč o portfolio investicijama u prva dva meseca 2020. godine, ukupno gledano je zabeležen neto odliv od 86,9 miliona evra, ali, kako navode u NBS, treba imati u vidu da je tu uračunata i redovna isplata preostalog dela evroobveznice koja je izdata 2013. u iznosu od 104,6 miliona evra.

„Kada se isključi ovo redovno dospeće evroobveznice, beleži se neto priliv po osnovu novih ulaganja u domaće hartije od vrednosti u iznosu od 17,7 miliona evra, dok je u prva dva meseca 2019. po ovom osnovu zabeležen je odliv od 39,3 miliona evra.

Srbija ne spada u one zemlje za koje postoji sumnja u solventnost

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ukazuje na to da su u martu devizne rezerve smanjene za svega 300 miliona evra, što pokazuje da Srbija ne spada u one zemlje za koje postoji sumnja u solventnost.

„Veće smanjenje deviznih rezervi se očekuje posle pandemije kada ponovo počne uvoz i izvoz, a istovremeno će biti manje priliva SDI. Prošle godine imali smo deficit tekućeg računa oko sedam odsto BDP-a, ali SDI su bile još veće od toga. Ove godine deficit tekućeg računa biće manji, možda četiri-pet odsto BDP-a, ali mislim da SDI neće biti dovoljne da pokriju deficit. Što se tiče špekulantskog kapitala, to zavisi od opšteg stanja u regionu i zemlji, ali i od neke loše vesti koja može biti okidač za masovni odliv kapitala, jer u krizi investitori burno reaguju. Inače mi nismo u lošoj poziciji, nalazimo se u Evropi, nemamo preteran javni dug, mada stanje nije ni najbolje, ali za sada nema direktne opasnosti“, ocenjuje Arsić.

Izvor: Danas

Чланак Zašto smo odbili pomoć od MMF-a? се појављује прво на Biznis i Finansije.