„Sve što se desilo juče je neverovatno. Saopštenje Er Srbije je isto neverovatno. Reći da nisu stigli avioni koji prevoze putnike, a koji su iznajmljeni je isto neverovatno. Pa te kompanije koje su trebale da isporuče avione Er Srbiji su morale da jave na vreme i javile su, jer one to rade zarad sopstvenog ugleda. I samo saopštenje Er Srbije je zakasnilo jer se u kompaniji sigurno znalo šta se dešava i sve se i dogodilo ranije, pre subote veče. Ali tek kada su putnici počeli da otkrivaju da su letovi otkazani ili da kasne i to preko društvenih mreža, kada je nastala panika, e onda je stiglo saopštenje“, rekao je Vujović za N1.

On je objasnio i da je to što radi Er Srbija – iznajmljuje celu flotu, loše kao i da to ni jedna kompanija u Evropi ne čini.

„Er Srbija nema ni jedan svoj avion, cela flota je iznajmljena. JAT je nekada imao 70 odsto flote u svom vlasništvu. U evropskim avio kompanijama taj odnos je 60 prema 40 u korist sopstvene flote. Vi kada iznajmljujete avion plaćate mnogo više nego da ga samo jednom kupite. A tek iznajmljivanje aviona sa pilotom, to je najskuplje“, rekao je bivši direktor.

Da li su 43 nove linije ekonomski isplative?

„Er Srbija je uvela 43 nove destinacije, to velike kompanije nikada ne bi uradile. Treba da imate stručne kapacitete da možete to da izvedete, a gde Er Srbija leti to nema nikakve logike. Oni za Hrvatsku imaju šest linija, dok ni jedna njihova kompanija ne leti do nas. Za Nemačku letimo na sedam, a Lufthansa kod nas ima samo dve. I te linije Er Srbije nisu isplative“, rekao je Vujović.

On je naveo i da se u ozbiljnim kompanijama pre uvođenja svake linije radi analiza o ekonomskoj opravdanost. Vujović nije uveren da su rađene ovakve analize za 43 nove destinacije i dodaje da čak ni JAT nikada nije leteo na ovoliko linija.

Vujović je poručio i da svi putnici kojima su otkazani ili pomereni letovi imaju pravo na nanadu štete.

„Juče je nastradalo oko 3.000 putnika, neki nisu otputovali, neki su izgubili veze i oni ne mogu biti zadovoljni onim što je zvanično saopšteno. U EU se svako kašnjenje preko tri sata računa kao otkazan let i dobijete 600 evra. Da li mislite da će 3.000 ljudi dobiti taj novac iako imaju pravo na to“, upitao je Vujović i istakako da je razlika između dobre i loše kompanije u tome kako rešava odnose sa putnicima – da li objavljuje informacije na vreme, da li se putnicima nudi adekvatna zamena, novac ili drugi let ,i da li ima se pruža pravo objasnjenje.

Nestašica delova i osoblja

On smatra i da nije nemoguće da se „u celoj prici oko problema Er Srbije zapravo provlači beli štrajk u kompaniji, štrajk pilota, osoblja, koji su nezadovoljni celom situacijom“.

U međuvremenu „Er Srbija“ je ponovo otkazala nekoliko letova, prenosi RTS. Kao razloge ova kompanija je navela nepovoljne faktore, pre svega, nedostatak rezervnih delova za remont. Dodala je da su kašnjenja i otkazivanja i dalje moguća i da će ovo leto biti izazovno kada se radi o letovima.

Izvor: N1, 021

Foto: Pixabay

Чланак Zašto Er Srbija otkazuje i pomera letove? се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Konkretno, poredeći period od 2012. godine broj filijala se smanjio sa 2.243, koliko ih je bilo u decembru 2012. godine, na 1.515 u decembru 2021, odnosno na 1.402, koliko ih je bilo u novembru 2022.“, rečeno je u Narodnoj banci Srbije.
„Broj zaposlenih na nivou bankarskog sektora od 2012. godine smanjio se sa 28.394, iz decembra 2012, na 22.550 u decembru 2021, odnosno na 22.154 u novembru 2022. godine“, dodaju.

Iz NBS naglašavaju da treba imati u vidu da u Srbiji trenutno posluje 21 banka i da je za proteklih 10 godina sa tržišta nestalo 11 banaka. Dok je u decembru 2012. poslovalo njih 32, na kraju 2021., broj banaka se smanjio na 23, a od tada su pripajanjem i konsolidacijom otišle još dve.

„Imajući u vidu navedeno, može se reći da je promena broja poslovnica, kao i broja zaposlenih u određenoj meri posledica promena broja banaka, odnosno procesa konsolidacije“, smatraju nadležni u NBS.

Trendove diktiraju potrebe korisnika

Prema rečima Vladimira Vasića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije neće biti ukinut rad sa klijentima, kao i da trendove diktiraju upravo potrebe korisnika.

– Samo za dve godine, od kraja 2019. do kraja 2021. za milion građana je povećan broj korisnika elektronskih bankarskih aplikacija – rekao nedavno Vasić.

U Izjavi za Blic Biznis, Vasić ne spori da su promene u digitalizaciji ogromne.

– Jesu ogromne, ali daleko od toga da su završene. Država Srbija dala je značajni podsticaj usvajanjem strategije digitalizacije, ali i uvođenjem elektronske uprave. Narodna banka uvela je instant plaćanje putem QR koda i slične mere, a banke sa svoje strane iz dana u dan unapređuju usluge elektronskog i mobilnog bankarstva. Donedavno teško je bilo zamisliti da račune otvarate bez odlaska u banku, da za kredit aplicirate preko mobilnog telefona, a važne ugovore sa bankom potvrđujete putem video poziva -ocenio je Vasić za „Blic Biznis“.

Kako je dodao, u trećem kvartalu prošle godine 40.000 ugovora između banaka i klijenata zaključeno je na daljinu, što je 24 odsto više nego godinu dana ranije. Broj korisnika mobilnog bankarstva porastao je na 3,3 miliona, što je takođe povećanje od 24 procenta. Prostora za dalji razvoj ima mnogo i rekao bih da su prave prilike tek stvorene, sa jedne strane tehnološkim napretkom banaka, a sa druge sve većom spremnošću klijenata da se upuste u digitalno bankarstvo.

Izvor:Blic Biznis, Novosti
Foto: Pixabay

Чланак Poslednjih deset godina smanjen broj banaka, filijala i zaposlenih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Činjenica da su radnici počeli da otkazuju ugovore o radu u potrazi za boljim zaposlenjem, zakomplikovala je ionako napetu situaciju u svetskoj trgovinskoj mreži, pa menadžeri i poslodavci moraju upravljati s dve krize. S jedne strane, sve im je teže i skuplje nabaviti sredstva za poslovanje, a, s druge strane, radnici im odlaze na druga radna mesta.

Fenomen je najrašireniji u SAD-u, ali se proširio i po ostatku svieta, iako ne svuda na isti način. Broj radnika koji su dali otkaz popeo se s 3.3 miliona mesečno u aprilu 2021. na 4.3 miliona mesečno u septembru ove godine, što su istorijski nivoi.

Prema anketi na uzorku od 6000 radnika u Ujedinjenom Kraljevstvu, čak 69% radnika planira da potraži novi posao u sledećih nekoliko mjeseci, a 24% u sledećih tri do šest meseci.

Agencija za zapošljavanje koja je sprovela anketu procenjuje da su ranijih godina mogli očekivati da će 11% radnika promijeniti posao.

Od 7.500 ispitanih preduzetnika u Nemačkoj, njih 66% navelo je da ne mogu pronaći dovoljno stručnih radnika. Istraživanje Microsofta 2020, na uzorku od 30.000 radnika, pokazalo je da 41% anketiranih planira da da otkaz.

Situacija u Evropi je puno manje dramatična od one u SAD zbog toga što su standardno manje oscilacije u zaposlenosti/nezaposlenosti te su radnici manje mobilni. U aprilu 2020, usled pandemije i lockdowna, stopa nezaposlenosti u SAD-u naglo je skočila s 4% na 14%, ali se brzo vratila na 5%. S druge strane, u EU nije bilo naglog skoka nezaposlenosti, ali je ona i dalje iznad 7%, viša nego u SAD.

Index.hr ocjenjuje da je to istorijska konstanta i očekivano s obzirom na razlike u socijalnim i radnim pravima između EU i SAD.

Daju otkaz jer ga mogu priuštiti

Analitičari tržišta rada glavni razlog vide u pandemiji i politikama vezanima za nju. Lockdowni su prisilili ljude da uspore tempo te razmisle o svojim karijerama i životima.

Veliki rast zapošljavanja nakon otvaranja dao im je mogućnost da ideje o promeni karijere sprovedu u djelo. S više od 10 miliona otvorenih radnih mesta – ta promena je relativno laka. Uz to, 2020. je bila godina velike štednje. Kako je veliki dio godine puno toga bilo zatvoreno, onda su ljudi manje trošili, odnosno menjali su svoje potrošačke navike.

Rekordne nivoe štednje omogućile su im da akumuliraju dovoljno novca da prebrode neko vrieme do pronalaska novog posla i da uopšte sebi mogu priuštiti upuštanje u potragu.

Poboljšanje radnih uslova

Zavod za statistiku rada SAD je u oktobru objavio podatke prema kojima raste zapošljavanje u svim sektorima, osim u javnom. Prosečna plata po satu rasla je 4.9% u zadnjih godinu dana (na 30.96 $), a broj radnih sati u sedmici pada s 34.8 na 34.7 sati.

Poslodavci paničare oko novonastale situacije i boljim uslovma nastoje da zadrže radnike i privuku nove.

Radnici iskorišćavaju novonastalu situaciju ne samo da bi poboljšali svoje radne uslove nego pokušavaju da naprave bolji balans između privatnog i radnog života. To je posebno osnažilo žene, koje, prema dosadašnjim istraživanjima, stavljaju veću važnost na ravnotežu između privatnog i poslovnog života od muškaraca i više vrednuju slobodno vrijeme, brigu za porodicu i djecu, hobije i rekreaciju.

Podaci za SAD pokazuju da su žene ostvarile brži rast plata od muškaraca, 4.9% u odnosu na 3.4%. Profitirali su i oni koji su promijenili posao jer su im plate rasle za 5.4 u odnosu na 2020, dok su onima koji nijesu mijenjali posao rasle 3.9%. Više su rasle plate srednje i niže kvalifikovanima nego visokoobrazovanima, a mlađi radnici imali su veći rast plata od starijih.

Društvene promene

Jedan aspekt “masovne ostavke” je i promena poslovne kulture po pitanju lokacije rada, tj. sve više kompanija dopušta zaposlenicima da budu dislocirani iz kancelarija i rade od kuće. Takav razvoj situacije pogoduje ne samo radnicima nego i malim gradovima, koji se ne nalaze uz velika poslovna i industrijska središta. Ljudi se sve više vraćaju da žive u malim mjestima, podstaknuti mogućnosti rada na daljinu, ali i nižim troškovima života. Ako se ne mora, bolje je ne živjeti u skupim gradskim centrima, a trenutna situacija omogućuje sve većem broju ljudi da bira i izabere rad od kuće u udaljenom malom gradu s niskim troškovima.

“Masovna ostavka” izmiešala se s već započetim promenama na tržištu rada, kao što su digitalizacija i omogućavanje rada na daljinu, čuvanje podataka u “cloudove” umjesto u fizičkom obliku i rast cijena nekretnina u urbanim sredinama, te tako ljudima ponudila alternativu, pritom pomažući malim gradovima da obnove život u sebi, ali i gradsku blagajnu.

Velike promene zahvataju i porodični život. Sve više članova porodice radi od kuće, kuva, brine se za djecu u kući (umesto da ih odvode u vrtiće i škole), zabavljaju se u kući, pa čak i samostalno obrazuju djecu. Udeo Amerikanaca koji žele da rade duže od 62. godine pao je na 50.1%, na najniži nivo od 2014.

Preniske plate

Makroekonomisti smatraju da se primarno radi o problemu preniskih plata, tj. niskokvalifikovani radnici shvatili su da njihov rad vriedi više nego što za njega dobijaju, a situacija s covidom-19 dala im je priliku ne samo da razmisle o tome šta žele nego su i, usled velikih direktnih i indirektnih državnih transfera stanovnicima, dobili dodatan kapital da mogu neko vrijeme biti bez posla u potrazi za pozicijama s boljim uslovima.

Zbog toga se ni u SAD ni u EU nezaposlenost nije vratila na pretpandemijske nivoe, iako je rekordno puno otvorenih radnih mesta.

Poslodavci će jednostavno morati da podižu zarade najslabije plaćenim radnicima, posebno u ugostiteljstvu i trgovini. To će se dogoditi, pa se nakon “masovne ostavke” može očekivati fenomen “masovnog zapošljavanja”, zavisno od toga hoće li se ekonomija dovoljno brzo oporaviti.

Veće plate radnicima znače bolji životni standard, kompanijama veću prodaju i prihode, državi veće prihode od poreza. Taj rast plata će biti neodrživ na duge staze bez rasta produktivnosti, a to znači da će se morati ubrzati trendovi poput digitalizacije, robotizacije i automatizacije.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Svetske ekonomije su u velikim problemima, radnici masovno daju otkaze се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Idemo sa brzom isplatom još jedne zarade, pričam o turističkim agencijama, turističkim vodičima, turističkim pratiocima, rent-a-car agencijama, ugostiteljima i hotelijerima“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić u četvrtak. „To je ukupno 72.500 ljudi, u roku od deset dana dobiće po jednu minimalnu zaradu za svakoga.“

Već u petak je Vlada izvojila bezmalo dve milijarde dinara za tu meru. S obzirom da je minimalac oko 30.000 dinara, sva je prilika da novac neće dobiti 72.500 ljudi, kako kaže predsednik, već oko 66.000 njih.

Međutim, da li će to biti dovoljno da spreči dramatični talas otkaza i prelaska ljudi u rad na crno? Na takav scenario na početku iduće godine upozoravaju i sagovornice DW.

Krajem godine ističu tri meseca tokom kojih poslodavci, koji su uzeli drugu državnu pomoć – dva puta po 60 odsto minimalca za zaposlene – nisu smeli da otpuste više od deset odsto zaposlenih, inače bi morali da vrate svu pomoć koju su dobili.

Kako je govorio ministar finansija Siniša Mali, pomoć je tada dobilo 235.000 firmi, odnosno, više od milion radnika, a zbog isteka ovog roka u stručnoj javnosti se govori da bi privredu Srbije od januara mogao da zadesi talas otkaza.

Posebno jer od januara poslodavci treba da počnu sa isplatom poreza i doprinosa na minimalce koje je država dala njihovim zaposlenima, i može se očekivati da brojne firme neće moći da ispune te obaveze.

Borba za opstanak

Sagovornice DW očekuju da će neki poslodavci probati da ove probleme reše tako što će izbegavati plaćanje poreza i doprinosa – to jest, zvanično otpustiti radnika da bi ga zaposlili na crno.

„Ko je bio u neformalnom sektoru, on će ostati tamo, a pretpostavljam da će ih više ući u neformalni sektor“, kaže za DW Jelena Žarković, vanredna profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

„Zna se da među ugostiteljima ima dosta neprijavljenih radnika, a minimalac će biti uplaćen samo za one koji su formalno zaposleni. U suštini je to osmišljeno da bi se amortizovao pad koji će uslediti početkom 2021. godine“, dodaje Žarković.

Sa ocenom da će broj neformalno zaposlenih porasti saglasna je Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju. Dosadašnje mere su odložile krizu, pa Bradaš naglašava da ćemo njene razmere videti tek od 1. januara.

„Može da se desi, pogotovo što su u najvećem problemu preduzetnici i mikropreduzeća, da dođe do prelaska ljudi iz formalnog sektora u neformalni, kako bi nekako preživeli na tržištu“, dodaje ona u razgovoru za DW.

U petak je direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić za agenciju Beta rekao da je svaka pomoć dobrodošla, ali da je nedovoljna i zakasnela jer je već dosta radnika otpušteno.

Nove mere i novi rizici

Od petka je, u sklopu borbe protiv pandemije, rad ugostitelja i firmi koje se bave uslužnim delatnostima ograničen do 17 časova radnim danima, dok će tokom vikenda za njih biti svojevrstan policijski čas – biće zatvoreni od petka u 17 sati do ponedeljka u 5 ujutru.

Tako će ove delatnosti, uz turizam i hotelijerstvo, ponovo najviše nastradati, s obzirom da su i prilikom zatvaranja na proleće potpuno ostale bez prihoda.

Da stvar bude gora, tek treba da se vidi da li će ove mere – debelo zakasnele, po oceni pojedinih članova Kriznog štaba – biti dovoljne da uspore zahuktalu epidemiju, ili će biti potrebne još drastičnije, što bi ugrozilo i druge grane privrede.

Podsetimo, država je za 2021. godinu zacrtala realni rast BDP od šest odsto, što je Fiskalni savet ocenio kao „optimističnu prognozu“ koja „lako može da se ne ostvari“.

Nije samo „na crno“

Osim ovih sektora, retko se u javnosti priča o čitavoj armiji ljudi koji su se prvi našli na udaru protivepidemijskih mera – neformalno zaposlenima.

Šta su neformalno zaposleni radnici? Na prvu loptu, deluje da je reč samo o onima koji rade na crno, odnosno, nemaju nikakav ugovor ili rade u neregistrovanim preduzećima. Međutim, reč je o svim onim radnicima koji nemaju ugovor o radu: dakle, i oni koji su bez ikakvog ugovora, i oni koji imaju ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu.

Neformalno zaposleni imaju nižu zaradu po času rada od minimalne zarade

„Mi smo radili istraživanje koje pokazuje da neformalno zaposleni imaju nižu zaradu po času rada od minimalne zarade“, kaže nam profesorka Žarković. „Dakle, ne samo da nemaju plaćene poreze i doprinose, nemaju zdravstveno osiguranje i sutra neće imati penziju ili će biti manja, čak je i njihova satnica niža od minimalne – uprkos tome što nema nikakve druge troškove za radnika. To je dodatni aspekt ranjivosti.“

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u periodu april-jun 2020. broj neformalno zaposlenih bio je čak za skoro 133 hiljade manji u odnosu na isti kvartal prošle godine.

Iako podaci godinama unazad govore da tokom drugog i trećeg kvartala značajno raste broj neformalno zaposlenih – prevashodno zbog sezonskih poslova u poljoprivredi – to se u drugom kvartalu nije desilo: sa 564 hiljade neformalno zaposlenih prošle godine, taj broj je u drugom kvartalu ove godine pao na 432 hiljade.

Ove sedmice je RZS objavio podatke iz Ankete o radnoj snazi za treći kvartal ove godine: broj neformalno zaposlenih jeste porastao, ali ne u istoj meri koliko je opao u drugom kvartalu – za 77,5 hiljada (ukupno 509 hiljada).

Treba, dakle, očekivati da ovaj broj još više poraste u prvim mesecima sledeće godine – i to na uštrb formalno zaposlenih – ali ove podatke ćemo imati tek kada bude objavljena Anketa o radnoj snazi za prvi kvartal 2021, odnosno, krajem maja.

Prava nezaposlenost 18 odsto

Da u Srbiji zapravo mnogo više ljudi traži posao nego što to pokazuje broj nezaposlenih iz Ankete o radnoj snazi, može se videti iz podataka o takozvanoj podzaposlenosti, objašnjava Sarita Bradaš.

„Mi kad vidimo da je stopa nezaposlenosti 7,3 odsto u drugom i devet odsto u trećem kvartalu – to je samo jedan deo ljudi. Drugi deo nezaposlenih RZS prikazuje kao ‘zastoj na tržištu rada’, a u stvari su to podaci o podzaposlenosti“, navodi Bradaš.

„To su nezaposleni koji žele da rade, ali ne traže posao. Oni se računaju kao neaktivni, jer je definicija nezaposlenog – onaj ko želi da radi i traži posao. Kada nezaposlenima pridružite ove koji su podzaposleni – žele da rade, ali ne traže aktivno posao – dođete do stope nezaposlenosti od preko 18 odsto u trećem kvartalu“, zaključuje Bradaš.

Izvor: Dojče vele

Foto: Pixabay

Чланак Da li nam preti dramatični talas otkaza i prelaska ljudi u rad na crno? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jugoslav Ristić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, ističe da nas ako pandemija potraje do jeseni nesumnjivo čeka negativan scenario.

„Svi manje kupujemo, i ovde i u svetu. A zakon kapitalizma je takav, niko neće da plaća radnika ako za njega nema posla. Ne treba očekivati socijalnu komponentu kod preduzeća koja su uglavnom strana. Država bi ako želi mogla da iskoristi svoju moć, da razgovara sa tim kompanijama koje su dobile finansijsku podršku države za zapošljavanje, ali ne verujem da će to uraditi“, ističe Ristić dodajući da nije baš najjasnije zašto se na zaposlene u proizvodnim halama ne odnose zabrane okupljanja u zatvorenom.

„Kažu ne može više od petoro ljudi u zatvorenom prostoru, a u fabričkim halama radi po 200-300 radnika. Ili hale nisu zatvoren prostor ili radnici nisu ljudi. U skoro svim velikim preduzećima ima slučajeva zaraženih, a to je potencijalna bomba“, napominje on dodajući da su zaposleni u Zastava oružju otišli na kolektivni godišnji odmor nakon što je dokazano da je 26-oro ljudi zaraženo.

On ističe da je jasno da ne može zemlja da stane na godinu dana i da sada kada se vidi da epidemija traje može se raditi samo na zaštiti radnika.

U prvom talasu krize najmanje 100.000 ljudi je ostalo bez posla

„Vlada je donela uredbu o obaveznoj zaštiti radnika koja je stupila na snagu 11. jula, a u njoj se navodi da poslodavci imaju mesec dana da je primene. Pa do 10. avgusta ćemo svi biti zaraženi“, ističe Ristić.

U prvom talasu krize najmanje 100.000 ljudi je ostalo bez posla, a kako se kriza produbljuje, prema rečima Ranke Savić, predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, broj nezaposlenih bi se mogao povećati za „tri, četiri, pa i pet puta“.

„Mislim da će više od 300.000 ljudi ostati bez posla, a ne bi me iznenadilo ni da to bude pola miliona. Ako uzmemo u obzir zaposlene u neformalnoj ekonomiji, već sada je 500.000 ljudi ugroženo pandemijom. Svakako je uznemirujući podatak da sve više velikih kompanija traži da još 45 dana pošalje ljude na prinudni godišnji. Kompanije imaju pravo to da urade dva puta po 45 dana. Već su slale na prinudni Aerodrom i Fijat, a čujemo da Fijat traži opet. Kada tome dodamo još 400.000 ljudi koji su se vratili iz inostranstva pritisak na tržište rada biće ogroman. Na jesen može biti ozbiljna kriza bez dopunskog programa pomoći vlade. Lako se može desiti da mnoge fabrike napuste Srbiju, pogotovo jer se mnoge bave poslovima kao što je motanje kablova“, ističe ona uz napomenu da je naredni period za veliku brigu.

Posle 31.oktobra nastupa neizvesnost

Poslodavci koji su prihvatili pomoć države, pre svega isplatu minimalca u obavezi su da do 31. oktobra ne otpuštaju ljude ili će morati da vrate pomoć i plate kaznu. Posle toga nastupa neizvesnost.

Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centra za demokratiju, ističe da je teško davati prognoze jer ni ne raspolažemo ažurnim podacima.

„Tek čekamo podatke iz Ankete o radnoj snazi za drugi kvartal. Podaci se objavljuju sa zakašnjenjem od tri, četiri meseca. Na osnovu čega će onda država donositi odluke o merama socijalne zaštite“, pita se ona.

Neformalno zaposleni, kao i oni na određeno i na ugovore o povremeno-privremenim poslovima su verovatno već ostali bez posla, a u drugom koraku, prema njenim rečima, dolaze na red zaposleni na neodređeno.

Nebojša Atanacković iz Udruženja poslodavaca Srbije izbegava da govori o konkretnim brojevima, jer je u ovakvoj neizvesnosti teško bilo šta proceniti, ali ističe da je od oktobra, kada nakon tri meseca pomoći države i tri meseca zabrane otpuštanja, sve stvar tržišta rada i toga da li je firmi potreban zaposleni.

„Pokazalo se da su velike strane firme koje su dobile pomoć države kod zapošljavanja prve pribegle otpuštanju, kao i domaće kompanije koje isporučuju robu u inostranstvo. A kada oni otpuste to se malo više oseti nego kada otpuštaju male firme. Možda ćemo, kao što kaže predsednik imati najmanji problem u Evropi, ali svakako ćemo ga imati“, upozorava Atanacković.

Izvor:Danas

Чланак U prvom talasu bez posla ostali zaposleni na crno, a u drugom su na redu zaposleni za stalno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, dostavljeni „Blic Biznisu“, pokazuju da je najviše otkaza bilo među ženama i radnicima koji imaju između 30 i 35 godina. Od ukupnog broja prijavljenih na biro, iz radnog odnosa, žena je bilo 6.603 i to oko 60 odsto.
Analitičari ističu da je ključni problem to što mladi najčešće imaju mnogo labavije ugovore o radu nego starije kolege, te ih je u kriznom periodu lakše i raskinuti. Najčešće je reč o honorarima ili ugovorima na određeno, kao i o radnicima sa relativno kratkim radnim stažom.

Od skoro 10.000 ljudi koji se našlo na birou od uvođenja vanrednog stanja do početka maja, od 50 do 55 godina imalo je 896 radnika, od 55 do 59 njih 703, a od 60 do 65 tačno 593 zaposlenih.

„Otkaza je svakim danom sve više. Prvi na udaru bili su radnici zaposleni preko agencija za zapošljavanje, zatim oni koji su radili na određeno vreme ili radnici u manjim prodavnicama koje su brzo obustavile rad zbog pada tražnje, kaže za „Blic Biznis“ Dragoljub Rajić, konsultant iz Mreže za poslovnu podršku.
Rajić objašnjava da firme, naročito u proizvodnom sektoru, kada se suoče sa smanjenim prihodima i potrebom da „režu“ troškove, uglavnom teže da sačuvaju iskusne, kvalitetne i obučene radnike, jer će im kasnije takvi najviše i trebati, a uvek ih je, kako kaže, teško naći na tržištu rada.

U celom svetu slična slika

Mladi su i u ostatku svetu bili prvi na udaru. Ako se isključe studenti, u Velikoj je Britaniji jedna trećina zaposlenih starosti između 18 i 24 godine ostalo bez posla. U Australiji je postotak nezaposlenosti stoaroti izmeđz 15 i24 godine s manje od pet odsto porastao na više od 16 odsto. U SAD i Kanadi nezaposlenost iste dobne grupe porasla je s desetak na trideset odsto.
Neke kompanije u Srbiji su već u aprilu smanjivali plate, jer su prihodi umanjeni a poslodavcima je stalo da zadrže kvalifikovane i stručne radnike, koje je inače teško naći na tržištu. I tada su mladi takođe bili na udaru.

Prema istraživanju koje je radio sajt za zapošljavanje Poslovi Infostud, trećina zaposlenih u Srbiji morala je u vanrednom stanju da uzme godišnji odmor, bolovanje, plaćeno ili neplaćeno odsustvo, dok je 12 odsto radnika ostalo bez posla zbog epidemije.

Izvor:Blic

Чланак Za mesec dana 10.000 otkaza се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada je u avgustu 2019. godine ruski vlasnik fabrike nameštaja “Nefa” pobegao iz Vranja ostavivši za sobom 300 radnika bez posla i kupce bez unapred plaćenog nameštaja, zgražavala se cela Srbija, a danas se jedva neko i seća ove priče.

Zaboravili smo i na bugarskog vlasnika Srpske fabrike stakla u Paraćinu, Cvetana Vasileva, za kojim je čak bila raspisana i Interpolova poternica.

Mašine rasprodavala ”na kilo”

Ko se još seća milijarderske braće Mital iz Indije koja je kraljevački “Magnohrom”, kupljen kroz privatizaciju, dovela do prosjačkog štapa, mašine rasprodavala ”na kilo”, a umesto da u proizvodnju investira silne novce – podizala kredite čak i za plate?

Prvi pomenuti nije koristio subvencije Vranja, drugo dvoje su do imovine došli kroz privatizaciju i precizno definisane ugovore sa državom. Iako ovo nisu primeri direktnih davanja iz budžeta, jasna je slika kolika je moć države da iskontroliše sprovođenje potpisanih ugovora.

Pitanje kontrole postavlja se i danas, kada se dodeljuje državna pomoć stranim investitorima, gde iznosi “po glavi” novozaposlenog premašuju 100.000 evra. Uz to, veliki broj ugovora koji podrazumevaju državne podsticaje su – tajni. Tako javnost do danas nije saznala šta se to država dogovorila sa “Fijatom”, niti sve detalje o osnivanju “Er Srbije”, a ni ugovor o koncesiji beogradskog Aerodroma nikada nije ugledao svetlost dana, uprkos obećanju zvaničnika.

I u subvencionisanim ugovora bilo je onih sa kojima su ugovori sklopljeni, pa raskinuti. Iako stručna javnost postavlja pitanje opravdanosti tolikih subvencija problem je što ne postoji sveobuhvatna analiza ostvarenih efekata ovakvih državnih ulaganja.

Ekonomista Mihailo Gajić, direktor istraživačke jedinice organizacije “Libek”, ističe da bi bilo moguće uraditi analizu troškova i koristi, jer bi Ministarstvo finansija trebalo da ima podatke o tome koliko novca je isplaćeno i kome.

“Ali, veoma je indikativno što nijedna ovakva studija do sada nije urađena ili prezentovana javnosti od strane nadležnih državnih institucija, imajući u vidu da veliki deo struke sumnja u pozitivne ekonomske efekte ovakve politike”, ističe Gajić u izjavi za Nova.rs.

98 raskinutih ugovora

On navodi da je, u periodu 2006-2016, prema podacima Razvojne agencije Srbije, ukupno potpisano 219 ugovora o subvencionisanju investitora. Na ovo treba dodati još 98 ugovora koji su raskinuti. Isplaćeno je ukupno 450 miliona evra subvencija, dok su investicije iznosile 1,84 milijarde evra, uz zapošljavanje skoro 70.000 ljudi.

“Tih 98 raskinutih ugovora u tom periodu podrazumevalo je 336 miliona evra investicija i 13.800 radnih mesta, uz oko 60 miliona evra subvencija. Prema tome, dešavalo se da se neki ugovori raskinu jer se investitori nisu pridržavali odredbi ugovora – ali je i pitanje kvaliteta tih ugovora jer su oni tajni pa ne znamo šta u njima piše”, ukazuje Gajić.

U njima se obično navodi da preduzeće mora da zapošljava određeni broj radnika tokokm određenog perioda vremena, ali, navodi on, kada se taj period završi, preduzeće ima puno pravo da ode dalje.

“Ovakvi slučajevi pokazuju da nije bila dobro sprovedena analiza preduzeća od strane državnih organa koji rade na ovim poslovima, čim su sredstva data preduzeću koje ne može da funkcioniše bez stalnih subvencija ili drugih načina privilegovanog položaja, poput na primer, poreskih olakšica”, navodi naš sagovornik.

On objašnjava da je uobičajena praksa da velike kompanije koje zapošljavaju veliki broj ljudi traže za sebe najpovoljniji mogući položaj imajući u vidu svoju važnost.

“Samo je pitanje da li je država dovoljno spremna da se ovim pritiscima odupre. Najbolje rešenje za privlačenje investitora, kako domaćih tako i stranih, jeste da se napravi poslovno okruženje tako da svi u njemu mogu da efikasno posluju. Onda ako i jedan investitor ode jer mu nešto ne odgovoara, doći će drugi. Ovakvom politikom, gde se sistem kroji prema poznatom preduzeću, dobija se regulatorni provizorijum, i daje se signal da se sve može dogovoriti ako ste dovoljno veliki – a troškove takve politike snose mala preduzeća koje ne mogu da se cenjkaju sa državom”, upozorava Mihailo Gajić.

Koliko sada dajemo

Subvencije za investitore, po oceni Fiskalnog saveta, stabilizovane su se poslednjih godina na oko 10 milijardi dinara godišnje. To je oko 85 miliona evra.

“Budžetom za 2020. godinu podsticaji za investitore planirani su na nivou od oko 10 milijardi dinara. Iako je ovo manji iznos sredstava nego što se planiralo u prethodnim godinama (pa je i ukupni budžet za subvencije u privredi zbog toga u 2020. manji nego u rebalansu za 2019. za oko dve milijarde dinara), izvršenje budžeta u prethodnih nekoliko godina pokazuje da se isplaćene subvencije investitorima kreću oko iznosa od 10 milijardi dinara ili malo više od toga”, navodi se u analizi Fiskalnog saveta o budžetu za 2020. (pre rebalansa).

Dinamika podsticaja je takva da u 2020. nema plaćanja za nekoliko većih investitora (Mei Ta, Leoni, Jazaki, Teklas, NCR), pa se i iz ovog razloga osnovano očekuje da se iznos podsticaja ne uvećava. Zbog toga Fiskalni savet procenjuje da je planiranje subvencija u budžetu za 2020. objektivnije nego ranije i da će predviđeni iznos biti dovoljan za podsticaje investitorima.

“U pogledu transparentnosti, ni u budžetu za 2020. nema napretka. I dalje je data samo lista investitora i ukupan iznos sredstava predviđen za subvencije , pomenutih 10 milijardi dinara, pa se ne zna koliko se odobrava svakom investitoru pojedinačno”, ponovo upozorava Fiskalni savet.

“Jura”

Strani investitor koji ubedljivo izaziva najviše negativnog odjeka u javnosti je – “Jura”. Ova kompanija u Srbiji ima tri fabrike, u Nišu, Leskovcu i Rači, i tokom pandemije koronavirusa ponovo je dospela u žižu javnosti.

Prošli put to je bilo, podsetimo, povodom tvrdnji da zaposleni radnici ne mogu da koriste toalet tokom radnog vremena, već su prisiljeni da – nose pelene. Da ne pominjemo poklanjanja automobila Inspekciji rada.

Ovaj put, to je otpuštanje radnika zbog, kako se zvanično navodi u pojedinim rešenjima – odbijanja da nose maske tokom rada. Reč je, po navodima sindikata, o radnicima koji su se tokom pandemije koronavirusa pobunili zbog uslova rada – tokom vanrednog stanja “Jura” je zahtevala da se svi radnici vrate na posao, iako nije mogla da obezbedii propisanu udaljenost među njima.

Prema navodima lokalnih zvaničnika iz kompanije su čak stizala i pisma da će proizvodnju da presele u drugu zemlju, a bilo je i slučajeva privođenja radnika.

Ova kompanije, inače, koristi subvencije budžeta Srbije u vrednosti od 25 miliona evra.

PKC Wiring sistem

Jedna od aktuelnih tema protekllih dana je otpuštanje radnika u smederevskoj fabrici kablova PKC Wiring sistem. Ona je, u dva navrata, zvanično otpustila 350 ljudi, uglavnom zaposlenih preko agencije za ustupanje radnika.

Prvi ugovor Vlada Srbije sa “PKC Wiring Systems” zaključila je 3. marta 2014. godine. Njime je fabrici odobreno 7,5 miliona evra za otvaranje postrojenja za proizvodnju kablovskih sistema u Smederevu, što je “podrazumevalo ulaganje u materijalna i nematerijalna sredstva u vrednosti od najmanje osam miliona evra i zapošljavanje 1.500 novih radnika na neodređeno vreme”, navodi se u ugovoru. Odobreno im je I dodatnih 6,4 miliona evra, uz zapošljavanje još 1.200 radnika, ali ovaj novac nije u celosti povučen.

Međutim, ulaganje ovog investitora već je više puta bilo pod lupom analize Transparentnosti Srbija.

“Geoks”

“Ugovor o subvenciji za fabriku obuće Geks je zbog iznosa koji izlazi iz limita postavljenog Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći” – ocenjuje Transparentnost Srbija.

Investitor je, za izgradnju ove fabrike u Vranju dobio subvenciju od 11,25 miliona evra, za otvaranje 1.250 radnih mesta. I ova kompanija je, tokom vanrednog stanja, bila tema naših tekstova.

“Er Srbija”

Ministarka zadužena za saobraćaj Zorana Mihajlović izjavila je da su gubici Er Srbije premašili 30 miliona evra, i da bi bio red da država omogući nastavak rada nacionalnom avioprevozniku. Nije, međutim, pomenula da li bi bio red da i strateški partner, Etihad, podnese deo tereta gubitaka Er Srbije.

“Za sada je minus Er Srbije preko 30 miliona evra, a procene kažu da će do kraja godine porasti bar još toliko”, izjavila je danas ministarska građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
Ministar finansija Siniša Mali potvrdio je da će država pomoći “Er Srbiji” koja je pretrpela velike gubitke tokom pandemije koronavirusa.

“Ne mogu sada da kažem kako i koliko ćemo pomoći, razgovori su u toku, možda da kupimo još neki avion. Er Srbija neće u bankrot, nesumnjivo ćemo pomoći”, istakao je Mali.

Podsetimo,u nacionalnoj kompaniji Er Srbija država je vlasnik 51 odsto, a 49 odsto “Etihad” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Osnovana je 2013. kao naslednica JAT-a. Sve stare dugove JAT-a, vratila je – država.

“Istorijske obaveze koje je Vlada Srbije preuzela su: dug prema bankama, sporni dug, kratkoročni bankarski krediti, obaveze JAT-a prema Vladi Srbije, dug Narodnoj banci Srbije, kredit odobren od Vlade Srbije, poreske obaveze, dug društvima grupe, neisplaćene zarade i rezervisanja, procenjene potrebe za gotovinom do juna 2013, troškovi otpremnina, depozit za zakup vazduhoplova, pri čemu su poslednje dve stavke deo paketa državne pomoći, a ne sastavni deo istorijskog duga”, ukazala je “Transparentnost Srbija” u svojoj analizi 2015. godine.

Er Srbija je, narednih godina, bila na spisku firmi kojima su dodeljivana sredstva iz budžeta.

Ne treba zaboraviti ni na odricanje od prihoda po osnovu aerodromskih taksi na Aerodromu Beograd tokom naredne dve godine od osnivanja kompanije…

Procenjuje se da je država u “zajedničko” preduzeće uložila oko 200 miliona evra, kompanija se i zadužila kod “Etihada” za oko 150 miliona evra po vrlo nepovoljnim uslovima, a “Etihad” je pozajmio zajedničkoj firmi 40 miliona dolara i za to dobio 49 odsto vlasništva.

Koncesija Aerodroma

Kao što je Nova.rs već pisala, oko 280 radnika koji su na određeno radili za Aerodrom “Nikola Tesla”, preko agencije za ustupanje radnika, dobilo je otkaze. To nije prvi put da koncesionar “Vansi” otpušta ljude tokom vanrednog stanja. Krajem marta redakcijama su se obratili zaposleni u logistici beogradskog aerodroma, sa informacijom da je 41 ugovorac poslat kući.

Koncesionar “Vansi” (VINCI) formalno je preuzeo upravljanje aerodromom “Nikola Tesla” 22.decembra 2018. godine, po osnovu ugovora o koncesiji na 25 godina. Jednokratna naknada za budžet bila je 501 milion evra, a obaveza “Vansija” je da tokom ovih 25 godina investira u beogradski aerodrom 732 miliona evra. U budžet bi, kako je predviđeno, godišnje trebalo da uplaćuje koncesionu naknadu od 4,4 do 15 miliona evra.

Detalji ugovora sa kompanijom “Vansi” i dalje nisu poznati.

Izvor: Nova.rs

Чланак Investitoru subvencije, uzme novac i ode се појављује прво на Biznis i Finansije.

Imajući u vidu ove razloge, Hisense Gorenje Europe prinuđen je da započne proces raskidanja radnih ugovora za oko 1.000 zaposlenih širom Evrope, jer se usled smanjenja broja porudžbina smanjuje i potreba za radnicima u proizvodnji i povezanim organizacionim jedinicama.

U fabrici Gorenja u Valjevu ove mere obuhvatiće samo manji broj radnika zaposlenih na određeno vreme kojima ugovori ističu u narednom periodu i neće biti obnovljeni u ovom trenutku.

U smanjivanju broja zaposlenih, sve kompanije članice Hisense Gorenje Europe grupacije će težiti da svedu broj tehnoloških viškova na najmanju moguću meru, korišćenjem „mekih“ metoda za smanjenje broja zaposlenih, uključujući prodaju kompanija koje se bave sporednim delatnostima što je i ranije definisano kao strateško opredeljenje, dobrovoljne odlaske, penzionisanje itd.
Hisense Gorenje će se, imajući u vidu efekte pandemije, još više fokusirati na povećanje prodaje, pre svega internet prodaju i druge operativne izmene kako bi se osigurala dugoročna održivost poslovanja tokom očekivane globalne recesije, koja će nastupiti nakon pandemije koronavirusa.

Чланак Hisense Europe grupacija primorana da smanji broj zaposlenih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Radnike bivšeg RTB-a, danas Ziđin Bor Kopera, početkom aprila je dočekalo obaveštenje: oni koji se zaraze virusom korona usled nepoštovanja mera Vlade Srbije i ove kompanije biće otpušteni.

U Obaveštenju o preduzimanju hitnih mera za poboljšanje borbe u širenju korona virusa navodi se da zaposleni koji imaju simptome virusa, ili ih neko u porodici ima, o tome moraju obavestiti kompaniju, a onda otići u samoizolaciju.

Isto važi za radnike koji su bili u kontaktu sa zaraženom osobom ili osobom koja je bila iz inostranstvu. U suprotnom poruka je jasna: „Ukoliko se otkrije istina, sa zaposlenim, zatim rukovodiocem smene i rukovodiocem radne jedinice biće raskinut Ugovor o radu“.

Novinarka Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) razgovarala je sa zaposlenima u Ziđinu i pravnicima koji su potvrdili da ovakvo obaveštenje nije u skladu sa propisima. Zato su tri od četiri najveća sindikata u ovoj kompaniji 8. aprila poslala prigovor poslodavcu na uvedene hitne mere.

U dopisu Sindikata metalurga Srbije, Samostalnog sindikata i Sindikata rudara Ziđina stoji da otkaz nije u skladu sa Zakonom o radu i Kolektivnim ugovorom.

„Zakon o radu ne predviđa da šef bilo koga špijunira i da zna gde radniku idu žena i deca“, objašnjava za CINS Vladimir Stefanović, predsednik Samostalnog sindikata i potpisnik prigovora. On kaže da je sporno da poslodavac ispituje kako se neko razboleo u kompaniji koja broji oko 5.600 radnika.

Sličnog su stava i stručnjaci koji se bave pravima radnika, a sa kojima je CINS razgovarao.

Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu, kaže da će „svaki otkaz koji bude tako izrečen, biti nezakonit“. Da bi otpuštanje bilo po zakonu mora da se dokaže da je radnik učinio štetu poslodavcu, odnosno da je poremetio proces rada tako što je dolazio zaražen i zarazio druge, kao i da je radnik to uradio namerno ili krajnjom nepažnjom.
„Krajnju nepažnju (poslodavac) ne može da dokaže, a da ne isprati kako se neko zarazio, a to su medicinski podaci koje poslodavci ne smeju da koriste. Ukoliko ih iskoriste, taj dokaz neće moći da prođe na sudu“, objašnjava Reljanović i dodaje da radnici nisu u obavezi da znaju da li su osobe sa kojima su u kontaktu bile u inostranstvu ili su zaražene.

Sindikati Ziđina: Nemamo dovoljno zaštitnih sredstava

Miloš Vučković, urednik portala Radnik koji se bavi pitanjima zaštite prava radnika, slaže se da je problematično da poslodavac dokazuje kako se neko zarazio. Sa druge strane, objašnjava Vučković, zaposleni može da dobije otkaz ako ne koristi zaštitnu opremu – na šta je, smatra, uprava Ziđina mislila, ali je to nespretno formulisala.

„Imamo u Zakonu o radu da neko ko ne poštuje uvedene mere zaštite od strane poslodavca, Vlade ili Ministarstva rada može biti otpušten. Treba da se pozabavimo time da li se poštuju te mere i da li je poslodavac obezbedio mere lične zaštite.”

Iako je smanjen broj ljudi u kancelarijama, naši sagovornici kažu da proizvodnja u Ziđinu nije stala, pa su se u prigovoru žalili upravo na zaštitnu opremu: „Poslodavac treba da zaposlenima pod hitno obezbedi adekvatnu zaštitnu opremu. Zaštitne maske i rukavice treba nabaviti u mnogo većim količinama i svakodnevno deliti zaposlenima”.

Vladimir Stefanović kaže da je od pojave korone radnicima oprema podeljena dva puta – prošle nedelje i pre tri nedelje, u martu, što nije dovoljno.

To je za CINS potvrdio i Časlav Gavrić iz Sindikata Nezavisnost Ziđina. Većina podeljenih maski je, prema njegovim rečima, bila za jednokratnu upotrebu, dok su u manjem broju obezbeđene kvalitetnije maske koje mogu da se upotrebe više puta. Gavrić dodaje da su tom prilikom radnici dobili i gel za ruke, asepsol i rukavice. On u ime Sindikata Nezavisnost nije potpisao prigovor jer je na bolovanju, ali saglasan je sa njim, rekao je za CINS.

Pojedini samohrani roditelji i radnici stariji od 60 godina sa hroničnim bolestima trenutno koriste odmore, nakon čega će za njih tražiti plaćeno odsustvo, objašnjava Stefanović.

Kompanija Ziđin Bor Koper do objave teksta nije odgovorila na pitanja CINS-a kako će utvrđivati okolnosti pod kojima se neko od radnika zarazio koronom, da li je do sada bilo otpuštanja, da li je smanjen kapacitet proizvodnje i pridržavaju li se mera Vlade o maksimalno dozvoljenom broju ljudi u službenim prostorijama i udaljenosti između njih.

Od privatizacije decembra 2018. većinski vlasnik ovog rudarskog basena je kineska državna kompanija Zijin International Finance Company Limited (63%), koja je u međuvremenu promenila ime u Zijin (Europe) International Mining Company Limited, a Vlada Srbije je drugi najveći suvlasnik sa 36,9%.

Raniji problemi sa odlukama Ziđina

Ovo nije prvi put da je uprava Ziđina donela spornu odluku u odnosu na zaposlene. Poput aprilskog Obaveštenja, sredinom januara radnike je na oglasnoj tabli sačekala Odluka koja sadrži promenu načina obračuna zarada tako da o visini plate odlučuje generalni direktor.

Ovime su zarade zaposlenih mogle da budu smanjene na način suprotan zakonu i Kolektivnom ugovoru, navodi se u saopštenju na sajtu Industrijskog sindikata Srbije.

Reprezentativni sindikati tada su reagovali i Odluka je poništena.

Izvor: Dina Đorđević, https://www.cins.rs

Чланак Da li su pretnje otkazima radnicima u Boru zakonite? се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Pomoć države privredi kroz isplatu tri minimalne zarade radnicima i odlaganje uplate poreza i doprinosa na te zarade do januara 2020. godine omogućiće možda da mnoge male firme koje su dominantne u privredi prežive, ali će se finansijske obaveze nagomilati za sledeću godinu“, rekao je Atanacković.Vlada Srbije donela je paket mera od 5,1 milijardu evra za pomoć privredi zbog pandemije koji predviđa nadoknadu minimalnih plata u privredi za tri meseca koliko se očekuje da traje vanredno stanje, odlaganje poreza i doprinosa na te zarade do januara sledeće godine pod uslovom da firme ne otpuste više od deset odsto radnika.

Jedna od mera je i kreditna podrška za likvidnost preko Fonda za razvoj i banaka, kao i odlaganje isplate svih kredita na tri meseca.

Atanacković je ocenio da su prihodi u privredi značajno pali od marta, da su pokidani lanci proizvodnje i da će oporavak posle završetka pandemije ići teško, a da finansijske obaveze za sledeću godinu rastu, pa da firme ako sad prežive, teško će sledeće godine.

On je rekao da je privrednicima ponuđeno da poslovni prostor koji iznajmljuju od javnog preduzeća u Beogradu plate na 12 rata od januara sledeće godine ili pola tog duga sada.

Neprecizno u pogledu plaćanja poreza i doprinosa na plate

Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčana pomoći građjanima, prema njegovim rečima, bila je neprecizna u pogledu plaćanja poreza i doprinosa na plate.

„Po novom tumačenju porezi i doprinosi na plate za mart mogu da se odlože do sledeće godine ako već nisu plaćeni uz plate za taj mesec“, rekao je Atanacković.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović rekao je da za sada nema prijava radnika da su odbili otkaz, ali da misli da je još rano.

„Pomno pratimo stanje i tamo gde nemamo sindikat i osim nekoliko sporadičnih slučajeva nema masovnije otpuštanja, ali mislim da je još rano“, rekao je Orbović za Betu.

Predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Zoran Stojiljković potvrdio je da za sada nema alarmantnih otpuštanja radnika, ali da je „pitanje šta će se desiti kada prođu tri meseca izdašne neselektivne državne pomoći“.

„Ova kriza neće trajati tri meseca, a država će potrošiti značajan novac pružajući neselektivnu pomoć privredi, a šta će biti posle toga“, upitao je Stojiljković.

Dodao je da Hrvatska već razmišlja da posle podrške privredi za tri meseca nastavi da daje pomoć još tri meseca.

Stojiljković je ocenio da Srbija nema strategiju za period posle tri meseca trajanja epidemije i da se može očekivati „armija nezaposlenih, koji će dolaziti naročito iz firmi stranih investitora na koje država nema veliki uticaj“.

Izvor: Beta

Чланак Da li je isplativije otpustiti radnika ili uzeti pomoć države? се појављује прво на Biznis i Finansije.