Pesimistični izgledi za razvoj ovog sektora sektor naveli su proizvođače baterija za električne automobile da se uzdrže od kupovine značajnih količina litijuma i drugih ulaznih materijala tokom trećeg kvartala kada uobičajeno obnavljaju zalihe, preneo je portal Trejding ekonomiks.

Pored navedenih faktora, na tržištu je zavladala dodatna zabrinutost nakon što je EU pokrenula istragu o subvencijama Pekinga za proizvodnju električnih vozila. Na taj način je povećan rizik od novih carina i trgovinskih barijera između Evropske unije i Kine.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак U Kini drastičan pad cene litijuma се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, prezasićenost ovčetinom u ovoj nama dalekoj zemlji dovela je do pada cena, a neki farmeri nažalost ubijaju ili poklanjaju svoje životinje, kako bi uštedeli na troškovima. Drugim rečima, više im se ne isplati da ih gaje – barem ne u tolikom broju. Cene ovčetine su pale za 70% u protekloj godini, na 1,23 dolara po kg, pokazali su podaci MLA.

– Australija je imala nekoliko veoma dobrih sezona poslednjih godina, što znači da je stado ovaca dostiglo 78,75 miliona grla: to je najviše od 2007. godine – rekao je jedan od analitičara u MLA, Tim Džekson.
Sa ovim rastom broja stada, odnosno grlo direktno su povezane padavine, zabeležene u poslednje tri godine posebno u regionima kao što su Novi Južni Vels i Viktorija. Padavine su, naime, idealne za uzgoj trave – pogodne za ishranu i uzgoj stoke.

– Što je više padala kiša i što je tržište duže ostajalo u pokretu, to je više nagnalo proizvođače da zadrže ovce koje bi inače eliminisali, a kao rezultat toga, broj životinja je nastavio da raste – rekao je za CNBC predsednik „Sheep Producers Australia“, Endru Spenser.

Poljoprivrednici su u proteklom periodu videli ogroman pad profitabilnosti… Svakako, farmeri bi radije dali životinje besplatno, nego da ih ubiju, što i čine; ali, nema mnogo onih koji bi uzeli te ovce.

Prekomerna ponuda ovaca je snizila cene stoke

Očekuje se, pritom, da će stado ovaca u Australiji porasti za 23% u odnosu na 100-godišnji minimum zabeležen u 2020. godini, pokazala je statistika MLA. Shodno tome, prekomerna ponuda ovaca je snizila cene stoke, signalizirajući preokret u odnosu na neočekivani prihod koji su farmeri uživali pre tri godine.

Tada su cene ovčetine bile rekordno visoke.

Snižene cene su, dodaje CNBC, dvostruki udarac za farmere, koji sada moraju duži vremenski period da hrane ogromna stada ovaca, iako su se vremenske prilike ove godine pogoršale. Australijski meteorološki biro je nedavno konstatovao najsušniji septembar u istoriji, a suvo vreme i dalje ne popušta.

Takođe, Biro je u novembru upozorio da će se El Ninjo – klimatski okeanski fenomen – nastaviti svoj intenzitet i da je vrlo verovatan snažan pozitivan IOD (Indian Ocean Dipole), što sugeriše da će narednih nekoliko meseci i dalje biti relativno vruće i suvo.

Loše vremenske prilike će, generalno, smanjiti zalihe hrane. Kao rezultat toga, farmeri pokušavaju da smanje svoja stada ovaca, što može uključivati slanje stoke u klanice i fabrike za preradu mesa.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Australija ima previše ovaca, cena ovčetine pala za 70 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok je u prvom polugodištu 2023. godine RGZ zabeležio 13 odsto manje kupoprodajnih ugovora na tržištu nekretnina u Srbiji,u trećem kvartalu se ta brojka povećala na 15,9 odsto. Dok je ta brojka od 2020. do kraja 2022. godine bila preko 33.000 kvartalno, od početka ove godine samo smo u drugom kvartalu preskočili 30.000 transakcija na tržištu. Ako je verovati stručnjacima, ne postoji bolji signal i znak da nam se bliži pad cena kvadrata, i do 20 odsto!

Čeka nas pad cena kvadrata i do 20 odsto

Vladimir Đukanović, ekonomista i konsultant, kaže za „Blic Biznis“ da je sasvim izvesno da ćenakon ovakvog izveštaja cene kvadrata u narednom periodu morati da padaju.

„Smanjenje cena kvadrata sasvim je očekivano u narednom periodu jer je pao je promet, ačim padne promet znači da nema potražnje i cene moraju da padaju. U tom slučaju, potrebno je vreme od tri do šest meseci da se ove brojke koje pokazuju zvanični podaci odraze i cenu. U ovom trenutkuponuda je nikada veća ali kupovina je stala. Prodavci i dalje drže cene i to se vidi po cenama kvadrata koje su i dalje nepromenljive, i biće potrebno da prođe neki vremenski period do pola godine gde ćeoni shvatiti da moraju da spuste cene. Videćemo koliko će pasti, ali očekujemod 5 do 20 odsto“, kaže Đukanović.

Sagovornik objašnjava da je tokom korone štampanje velike količine novca doprinelo da ljudi masovno ulažu u nekretnine, što je doprinelo „napumpavanju“ cena. Međutim,ističe da u narednom periodu sledi obrt trenda i zaokret cena u drugom pravcu.

Cene kvadrata za sada nepromenljive

Izveštaj portala Nekretnine.rs za oktobar, pokazuje da sucene kvadrata u svim većim gradovima u Srbiji skoro nepromenljive u odnosu na novembar mesec ove godine. Neke opštine zabeležile su i pad ali u minimalnom skoro neprimetnom procentu.Cene kvadrata i dalje su najviše u Beogradu dok ih sustižu cene stanova u Novom Sadu. Prema tom izveštaju od svih većih beogradskih opština pad cena zabeležen je jedino na opštini Palilula, i to blizu 4 odsto, dok je na Vračaru, inače najtraženijoj lokaciji u Beogradu,kvadrat pao za manje od pola procenta.

U Novom sadu je samo jedna opština, Podbara, zabeležila pad cena za 0,44 odsto, dok je u Nišu kvadrat pao za 0,27 odsto na opštini Pantelej i Palilula.Gradska lokacija Pančevo je u istom periodu zabeležila pad kvadrata od 2,43 odsto.Inflatorni pritisci u Srbiji i u EU nastavili su da slabe što se odražava i na tržište nepokretnosti u našoj zemlji. Udeo delimično regulisanog tržišta (promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti) u ukupnoj vrednosti, nastavlja da raste u poređenju sa istim periodom prošle godine i iznosi 32 odsto od ukupnog prometa u trećem kvartalu.

Poslednji izveštaj RGZ pokazuje da pored stabilizacije i smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti, u trećem kvartalu dolazi do još umerenijeg rasta cena stanova na nivou cele Srbije, a sudeći prema mišljenju struke, to je trend koji će se nastaviti u narednoj godini.

Izvor: Blic
Foto: Pixabay

Чланак Očekuje se pad cena kvadrata u Srbiji za 20 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Odlučni smo da inflaciju spustimo na 2 odsto, rekla je Lagard za grčki list Kathimerini u komentaru objavljenom u subotu na web stranici ECB-a. “Prema našim projekcijama to ćemo dostići 2025. godine.”
Lagard je rekla da nije zabrinuta zbog političkih implikacija napora centralne banke, koje su kritikovale neke evropske vlade zabrinute da će više kamatne stope ugušiti ekonomski rast.

– Naš mandat je da osiguramo stabilnost cena, a ovo je najbolji doprinos koji možemo dati socijalnom miru i društvu, posebno najugroženijim članovima, rekla je ona.

ECB je napravio pauzu u kampanji povećanja kamatnih stopa bez presedana, u pokušaju da povrati kontrolu nad inflacijom, podseća Bloomberg. Zvaničnici su signalizirali da će troškovi pozajmljivanja ostati povišeni, kako bi se osiguralo da se rast potrošačkih cena vrati na 2 odsto, iako slabljenje ekonomije eurozone postavlja pitanja o tome kada će rezovi postati neophodni.

Izvor:Investitor.me
Foto: Pixabay

Чланак Lagard: Odlučni smo da inflaciju spustimo na 2 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Proizvodnja prehrambene industrije je važna, jer je to najveća grana sa učešćem od 15 odsto u prerađivačkoj industriji, koja je opet najvažniji deo ukupne industrije.

Kako se navodi u poslednjem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), u avgustu su najveći međugodišnji pad proizvodnje imali proizvodnja mlečnih proizvoda, od 8,2 odsto i proizvodnja ostalih prehrambenih proizvoda, koju uglavnom čini šećer, od čak 14,9 odsto.

Ako pogledamo preradu i konzervisanje voća i povrća u prvih osam meseci, međugodišnji pad proizvodnje iznosi 9,6 odsto.

Ivan Nikolić, urednik MAT-a, primećuje da je inflacija proizvoda baš ovih industrijskih grana najveća.

Prema saopštenju Zavoda za statistiku, inflacija proizvoda „mleko, sir i jaja“ u avgustu u odnosu na prošli avgust iznosila je 25,5 odsto. Ako gledamo prvih osam meseci, međugodišnja inflacija proizvoda iz ove oblasti je čak 35,8 odsto.

Godišnji rast cena voća u avgustu, koja se odnosi na sveže voće, iznosi 8,6 odsto, a povrća čak 29,8 odsto.

Da li su proizvođači iskoristili opšti rast cena

To su proizvodi čije su cene najviše porasle u prethodnih godinu dana u okviru oblasti hrana, čija je inflacija iznosila 17,2 odsto. Nijedna druga grupa proizvoda u okviru prehrane nije ni blizu ovome poskupela u odnosu na prošli avgust.

„Kada se upare podaci o proizvodnji i podaci o cenama, vidimo da su kupci reagovali na visok rast cena i da je smanjena tražnja ovih proizvoda. Mi posmatramo efekte na proizvodnju, ali trgovci iskazuju krajnje cene, tako da se bez ozbiljnije analize ne može reći ko je odgovoran i u kojoj meri za rast cena, trgovci ili proizvođači“, napominje Nikolić dodajući da je u svakom slučaju rast cena vratio doveo pada potrošnje.

„Gramzivost proizvođača, ali i trgovaca se brzo vratila kao bumerang“, ocenio je on.

Nikolić ističe da se proizvođači i trgovci ovom padu potrošnje mogu prilagoditi smanjenjem cena, što bi onda vratilo tražnju i posledično dovelo do rasta proizvodnje.

„To bi bio bolji odgovor za ekonomiju. Druga reakcija bi bila prihvatanje postojeće tražnje, ali to onda znači da bi trpeli gubitke ili bi morali da smanje proizvodne kapacitete i radnu snagu“, ističe Nikolić.

Cene, pre svega, prehrambenih proizvoda poslednjih mesec, dva nalaze se u centru pažnje ne samo Srbije, već i regiona. Skoro sve vlade u okruženju napravile su neku varijantu programa ograničavanja cena pojedinih osnovnih životnih artikala u nameri da pojeftine potrošačku korpu građanima, čije cene može se slobodno reći divljaju poslednje dve godine.

U Srbiji to je program „Bolja cena-cena za narod“ sa 36 artikala u svakom trgovinskom lancu koji su na popustu.

Povećana stopa marže

Uporedo sa tim u javnosti se vodi i polemika o tome da li su trgovinski lanci i, mada se ređe pominju, proizvođači iskoristili opšti rast cena zbog rata u Ukrajini i suše prošle godine, da podignu cene više nego što je to zahtevao rast troškova.

Narodna banka je pre dva meseca izašla sa svojom analizom marži pet najvećih trgovačkih lanaca prema kojoj su marže u 2022. godini bile za 36,6 odsto veće nego u 2019. godini.

Stopa trgovačke marže izražena u procentu od prihoda od prodaje robe povećana je sa 24,8 na 26,8 odsto u ovom periodu.

Komisija za zaštitu konkurencije trenutno radi analizu tržišta maloprodaje.

S druge strane, trgovci su pre nešto manje od dva meseca, u jednom od retkih reagovanja na diskusiju o trgovačkim maržama poručilli da je prosečna stopa neto dobiti sektora maloprodaje u Srbiji od oko 2,8 odsto, višestruko niža u odnosu na ostale učesnike u lancu snabdevanja do maloprodaje.

Nikolić ističe da je pitanje koliko je bilo nužno podizati cene u toj meri.

„Imamo slučaj da su isti proizvodi istih prizvođača jeftiniji u okruženju nego kod nas. Za to nema objašnjenja“, napominje on.

O poslovnoj politici proizvođača prehrambenih proizvoda nije bilo toliko reči u javnosti, a najveće kompanije iz prerade mlečnih proizvoda i prerade voća i povrća nisu odgovorile na molbu Danasa za komentar.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Visoke cene hrane oborile tražnju i proizvodnju се појављује прво на Biznis i Finansije.

U subotu rano ujutru, najveća palestinska ekstremistička islamska grupa Hamas izvršila je napad na Izrael.

U nedelju je Izrael zvanično proglasio ratno stanje, a brojni zvaničnici najavili odmazdu, koja je i počela kada je izraelska vojska iz vazduha gađala ciljeve u oblasti Gaze.

Ovaj iznenadni, novi sukob, koji je za dan prerastao u rat, odmah je potresao i svetske berze, dovevši do naglih pomeranja na tržištima.

Cene izraelskih deonica i obveznica stabilizovale su se danas nakon oštre rasprodaje u nedelju, dok su globalne cene nafte porasle.

Tokom vikenda, najveći berzanski indeksi u Tel Avivu pali su za više od 6,5 odsto, ali je njihov blagi skok jutros, pad sveo na nekih šest procenata.

Izraelska valuta šekel danas je naglo oslabila u odnosu na američki dolar, pala je za 1,7 odsto i to na najniži nivo u poslednjih sedam godina.

Ono što najviše privlači pažnju svetske javnosti jesu cene sirove nafte, posebno kada se turbulencije, kao sada, dešavaju na Bliskom istoku.

S obzirom da ni Izrael ni Palestina nisu veliki proizvođači nafte, pažnja je usmerena na reakcije Saudijske Arabije i Irana, koje su obe članice OPEK-a, zbog straha od eskalacije sukoba.

Nafta, zlato, berza,…

Opasnost od poremećaja u snabdevanju naftom bila je dovoljna da nafta tipa brent skoči za 2,93 dolara i dođe na brojku od 87,51 dolar po barelu, dok je američka nafta porasla 3,04 dolara, odnosno na 85,83 dolara po barelu.

Takođe, preko vikenda traženo je bilo i zlato, koje je poskupelo za 0,8 odsto, odnosno za oko 1,85 dolara po unci.

Prema preseku podataka sa američke berze u 16:30 časova danas po srpskom vremenu, odnosno pola sata nakon otvaranja američkih tržišta, indeks akcija Dow Jones, gde dominiraju pretežno industrijske kompanije pao je za 0,25 odsto. Takođe, indeks S&P 500 pao je za 0,33 odsto. NASDAQ, gde se pretežno nalaze tehnološke kompanije, opao je za oko 0,75 odsto.

Prema ovim podacima, cena sirove nafte porasla je za 4,6 odsto, dok je cena zlata porasla za 1,01 odsto.

Berzanski analitičar Branislav Jorgić za Danas kaže da će dešavanja na finansijskim i robnim berzama u svetu, pa i uticaj na ekonomiju u Srbiji, zavisiti, pre svega, od dužine trajanja rata Izrael-Palestina, kao i intenziteta i obuhvatnosti zemalja koje će biti uključene u rat.

„Bilo koji veći ratni sukob u svetu negativno utiče na stabilnost finansijskih i robnih berzi, posebno ako se to desi na Bliskom istoku, području sa puno nafte, za koje je zainteresovano puno strana. Ovaj rat je za sada blago uticao na povećanje cena nafte, što se tiče robnih berzi“, ukazuje on.

Što se tiče trenutnog uticaja na finansijske berze, Jorgić naglašava da je u proseku došlo do blagog pada indeksa, za oko 0,5 odsto.

Šta će biti u budućnosti

„Šta će biti u budućnosti zavisiće od toga da li će ovaj sukob duže trajati. Ako potraje i ako se proširi, odnosno ako se u njega uključe druge zainteresovane strane, onda to može negativno da utiče i na finansijske i na robne berze u većem obimu“, ukazuje naš sagovornik.

Jorgić se osvrnuo i na uticaj na našu zemlju.

„Što se tiče naše Beogradske berze, ona ne predstavlja skup najznačajnijih srpskih kompanija, sem Naftne industrije Srbije (NIS). Dešavanja na Bliskom istoku, s obrzirom da utiču na cene nafte, uticaće i na poslovanje NIS-a. U tom smislu može doći do promene cena akcija te kompanije, uticaj na njihov obim poslovanja i njihovu profitabilnost“, pojašnjava on.

Ipak, kako dodaje, sama berza nije reprezent ekonomije Srbije, kao što je to u razvijenijim berzama u svetu.

„Ukoliko se taj rat razvije i oduži, to će svakako negativno uticati na svetsku ekonomiju, pa tako i na ekonomiju Srbije, s tim što će taj uticaj biti sa određenom zadrškom i biće većeg intenziteta“, navodi Jorgić.

Svetske berze bile veoma krhke

Glavni broker „Momenetum sekjuritiza“ Nenad Gujaničić za Danas objašnjava da su i pre početka rata na Bliskom istoku svetske berze bile veoma krhke, nakon velikih gubitaka u septembru.

„Ovaj negativan trend došao je kao posledica očekivanja da će kamate u svetu u dužem periodu ostati visoke, što bi moglo ugroziti globalni privredni rast. U ovakvim okolnostima, početak rata doneo je očekivanu reakciju investitora – beg u sigurnije vrste imovine, rast cene sirove nafte, jačanje dolara i pad tržišta akcija. Fjučersi na američke berze trenutno beleže minus od oko pola procenta kao direktna reakcija na povećani geopolitički rizik“, ukazuje on.

Gujaničić naglašava da je direktno pogođeno, pre svega, tržište sirove nafte.

„To je, pre svega, zbog važnost tog regiona kao globalnog snabdevača sirovom naftom. Ovaj nagli skok je u direktnoj suprotnosti sa prošlonedeljnim padom cene brenta za 11 procenata koja je došla usled zabrinutosti ulagača po pitanju održivosti globalnog privrednog rasta. Takođe, došlo je do blagog pada prinosa (rasta cena) državnih obveznica koji su u proteklom periodu dostigli nivoe koji nisu zabeleženi u proteklih petnaestak godina“, kaže naš sagovornik.

Geopolitika je, kako dodaje, veoma važna komponenta u kretanje svetskih tržišta kapitala.

Da li će nafta otići preko 100 dolara po barelu

„Njen uticaj je nesumnjiv, ali i prilično teško predvidiv. U uslovima sve veće globalizacije teško je očekivati periode apsolutnog mira i nepostojanja geopolitičkih trzavica, te će ovakvi događaji, nažalost, pre biti učestaliji nego ređi. Trenutno su po globalne berze od najvećeg uticaja rat u Ukrajini, odnosi Kine i SAD, te obnovljeni sukob na Bliskom istoku. Verovatno je najveći strah investitora otvaranje oštrijeg sukoba na relaciji Kina i SAD, po pitanju Tajvana, što bi donelo mnogo veće berzanske turbulencije nego kada su u pitanju aktuelna ratna žarišta“, smatra Gujaničić.

On objašnjava da cena nafte nije samo posledica geopolitičkih zbivanja, s obzirom da na odnos ponude i tražnje utiče veliki broj faktora.

„Kada je ponuda u pitanju, osim geopolitike, utiču i kartelski sporazumi kojim se ograničava ponuda nafte na tržištu, dok je na strani tražnje pre svega brzina globalnog privrednog rasta i posebno položaj Kine kao najvećeg svetskog potrošača. Upravo su anemičan privredni rast Kine i strah oko usporavanja američke privrede bili glavni činioci prošlonedeljnog velikog pada cene sirove nafte za koju se, svega nedelju dana ranije, spekulisalo da bi ponovo mogla da preskoči prag od 100 dolara po barelu na krilima ograničavanja proizvodnje članica organizacije OPEK+“, navodi Gujaničić.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Berze širom sveta u padu zbog rata u Izraelu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zlato se ove godine suočava sa teškom konkurencijom kao omiljeno utočište za oprezne investitore piše CNN.

Cene zlata su se u četvrtak spustile na 1.831,80 dolara po troj unci, što je najniže zatvaranje od marta. To se dešava nakon što je cena plemenitog metala opala u poslednjih nekoliko meseci, a rasprodaja se ubrzala poslednjih nedelja zbog porasta prinosa na obveznice i dolara.

Investitori imaju tendenciju da preferiraju državne obveznice u odnosu na zlato kada su prinosi visoki, jer nude redovne isplate kupona.

Cene zlata su ranije ove godine skočile na skoro rekordno visok nivo, pošto su kolapsi nekoliko američkih regionalnih banaka i stabilna inflacija naveli investitore da potraže spas od tržišnih previranja.

Investitori su se tada kladili da će bankarska kriza navesti Federalne rezerve da odustanu od kampanje povećanja kamatnih stopa.

Od tada, bankarski sektor se stabilizovao, a američko tržište rada i ekonomija ostali su izuzetno otporni uprkos istorijskom ciklusu povećanja kamatnih stopa Fed-a, što je izazvalo zabrinutost da će centralna banka duže zadržati stope više.

Uvek postoji rizik

Zatim je Fed u septembru nagovestio da će verovatno još jednom povećati stope ove godine i zadržati ih na višem nivou do 2024. godine, čime će prinosi američkog trezora biti najviši u više od decenije i podstaći rast dolara.

Zlato je pretrpelo udarac, kao i akcije rudara plemenitih metala. Akcije Barrick Gold-a su izgubile 11% u poslednja tri meseca, Kinross Gold je oslabio 3%, a Northam Platinum je oslabio za 22%.
Ipak, ne govore svi da se oslobodimo zlata.

Matt Dmitriszin, glavni investicioni direktor u Telemusu, kaže da očekuje da će se cene zlata trgovati između 1.700 i 1.900 dolara u narednih šest meseci. Njegova firma ima malu poziciju u fondu kojim se trguje na berzi, koji poseduje fizičke poluge zlata i planira da ga zadrži kao zaštitu od neizvesnosti kursa.

– Uvek postoji rizik da se nešto neočekivano dogodi – rekao je on.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Investitori preferiraju državne obveznice u odnosu na zlato се појављује прво на Biznis i Finansije.

Njujorški Dow Jones indeks oslabio je 180.65 bodova ili 0,52 odsto, na 34.765 bodova, S&P 500 je pao 0,76 odsto, na 4.404 boda, a Nasdaq indeks 1,15 odsto, na 13.474 boda.

S&P 500 je u posljednja dva trgovinska dana tako kliznuo naniže za više od 1,9 odsto, što je njegov najveći dvodnevni pad još od aprila.

Zapisnik s poslednjeg zasedanja Feda u srpnju pokazao je investitorima da se većina monetarnih zvaničnika nastavlja prioritetno boriti protiv inflacije, što je ojačalo neizvjesnost oko daljih izgleda za kamatne stope.

“Saglasan sam sa guvernerima kako nesmo uvereni da je inflacija totalno iza nas. Mislim da će tržišta biti na iglama u vezi toga što će Fed preduzeti u septembru i oktobru”, kaže Peter Tuz, iz Chase Investment Counsela, prenio je SEEbiz.

Bankarske deonice najveći gubitnici

Najviše su ponovno pale cijene dionica banaka, pri čemu je sektorski indeks bankarskih dionica bio u minusu 1 odsto, a najviše je među većim američkim bankama pala cijena dionice Bank of America, 2,2 odsto.

Cene deonica na Wall Streetu tokom avgusta našle su se pod pritiskom, pri čemu je S&P 500 kliznuo na najniži nivo u zadnjih mesec dana, usled podataka koji ukazuju na tvrdokornu inflaciju, ali i snažan ekonomski rast, pa se investitori pribojavaju da će kamatne stope ostati visoke na duži rok.

I dok očekuju da se bliži kraj Fedovom zaoštravanju monetarne politike, brine ih da bi centralna banka mogla zadržati visoke kamatne stope znatno duže nego do kraja prvog kvartala 2024. godine.

Na evropskim berzama, londonski Ftse indeks spustio se juče 0,44 odsto, na 7.356 bodova, pariski CAC 0,1 odsto, na 7.260 bodova, dok je frankfurtski DAX ojačao 0,14 odsto, na 15.789 bodova.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Zapisnik centralne banke srušio indekse na Wall Streetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iz NBS ističu da je do ovakvog kretanja došlo pod uticajem visoke baze iz prethodne godine, dospeća kredita iz garantnih šema i viših kamatnih stopa u uslovima restriktivnih monetarnih politika Narodne banke i Evropske centralne banke.

Krediti privredi su nastavili da usporavaju međugodišnji rast tokom prvog kvartala, na dva odsto u martu, sa 7,1 odsto u decembru prošle godine, i u prva tri meseca su smanjeni za 12,5 milijardi dinara, ili za 0,8 odsto.

Posmatrano po namenama, u prvom tromesečju najviše su smanjeni investicioni krediti, za 6,5 milijardi dinara, slede krediti za likvidnost i obrtna sredstva i nekategorisani krediti, sa smanjenjem od po 3,6 milijardi dinara. Kada je reč o problematičnim kreditima, njihovo učešće u ukupnim kreditima privredi se u martu spustilo na novi minimum od dva odsto, što je za 0,1 procentnih poena niže nego krajem 2022. godine.

Rast stambenih kredita

Što se tiče kredita stanovništvu, međugodišnji rast ovih kredita dodatno je usporio na 4,4 odsto u martu, sa 6,3 odsto, krajem 2022. godine, čemu su, kako navode iz centralne banke, doprineli niža tražnja za kreditima zbog rasta kamatnih stopa i efekti visoke baze iz prethodne godine.

Nominalno posmatrano, krediti stanovništvu u martu su iznosili 1.448,3 milijardi dinara, što čini 46,8 odsto kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora, odnosno 19,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Tokom prvog kvartala, krediti stanovništvu smanjeni su za 0,8 milijardi dinara ili za 0,1 odsto.

Posmatrano po namenama, smanjena su potraživanja od građana po osnovu nekategorisanih kredita, za 1,7 milijardi dinara, kao i gotovinskih, za 0,6 milijardi i potrošačkih kredita, za 0,1 milijarda dinara.

Za razliku od njih, stambeni krediti su povećani za 1,4 milijarde dinara. Njihov međugodišnji rast u martu iznosio je 8,0 odsto pa je učešće stambenih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu u prvom kvartalu povećano za 0,1 procentni poen na 40,4 odsto u martu, dok je učešće gotovinskih kredita, 43,7 odsto, bilo isto kao krajem 2022. godine.

Izvor:Telegraf Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Tražnja za svim kreditima je u padu, osim za stambenim се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cene stambenog prostora u evrozoni mogle bi “haotično” pasti budući da stanovi zbog visokih kamatnih stopa postaju nedostupni građanima, a neprivlačni ulagačima, upozorila je u sredu Europska centralna banka (ECB).

To je jedan od nekoliko rizika istaknutih u ECB-ovoj analizi finansijske stabilnosti, uz više troškove zaduživanja i sporiji privredni rast, koji šteti kompanijama i domaćinstvima.

Od prošlogodišnjeg jula ECB pokušava zauzdati inflaciju podizanjem kamatnih stopa, a čini se da će ustrajati u strogoj monetarnoj politici i u idućim mesecima, primećuje Rojters.

Najoštrije podizanje kamatnih stopa unatrag nekoliko decenija sada se počinje osećati i na tržištu nekretnina, koje je doživelo procvat tokom decenija dostupnih i povoljnih kredita.

“Gledajući u budućnost, pad cena (nekretnina) mogao bi postati haotičan jer rastuće kamatne stope na nove hipotekarne zajmove sve više ugrožavaju njihovu dostupnost i povećavaju teret kamata po postojećim hipotekarnim kreditima”, upozorio je ECB.
To posebno vredi za zemlje u kojima prevladavaju hipotekarni zajmovi s promenjivom kamatnom stopom, istakla je banka, ne precizirajući o kojima je reč. ECB-ovi podaci da je udeo hipotekarnih kredita s promenjivom stopom najveći u Portugalu, Španiji i u baltičkim zemljama, napominje „Rojters“.

ECB je takođe upozorila da bi regije u kojima su institucionalni ulagači zauzeli velike pozicije na tržištu stambenih nekretnina mogle pretrpeti veći udarac ako se kapital povuče.

To uključuje Berlin, delove zapadne Nemačke i više prestonica, poput Pariza, Madrida, Lisabona i Dablina. ECB ističe da domaćinstvima na ruku ide snažno tržište rada pa će verojatno manje građana imati problema s povratom kredita zbog gubitka posla, pokazuje analiza.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Evropi preti drastičan pad cena nekretnina се појављује прво на Biznis i Finansije.