Ovde se naravno ne misli na zlatno doba kakvo već godinama doživljavamo mi u Srbiji, zahvaljujući pojeftinjenju parizera i drugim uspesima tvoraca ekonomske politike, već na period života u kojem ne moramo više da radimo već možemo da uživamo u unučićima ili životu u nekoj drugoj zemlji.

Mi sa našim penzijama doduše ne možemo da biramo gde ćemo živeti, ali ovde se radi o Amerikancima koji se često opredeljuju da starost provedu van granica svoje zemlje iz više razloga među kojima su najvažniji – niži troškovi života, bolja zdravstvena nega, prijatna klima itd.

Švajcarska na prvom mestu

Prema mišljenju najvećeg broja anketiranih za potrebe ovog istraživanja, Švajcarska može najviše da ponudi američkim penzionerima, zahvaljujući tome što ima “prijateljski nastrojen” poreski sistem ali i zato što je pravna država u kojoj građani znaju na šta mogu da računaju. Ona takođe ima visoko razvijen i svima dostupan zdravstveni sistem.

Na drugom mestu nalazi se Portugal u kojem su znatno niži troškovi života nego u SAD i koji ima prijatnu klimu. Sledi ga Australija zbog geografskih atrakcija ali i prijateljski nastrojenog stanovništva, a njoj je za petama Novi Zeland koji se smatra generalno “srećnom i bezbrižnom” zemljom. Na petom mestu nalazi se Španija sa svojom umerenom klimom, mnoštvom kulturnih sadržaja i programom “zlatne vize” koji omogućava dobrostojećim penzionerima da lakše dobiju papire ukoliko pazare skupocenu nekretninu u toj zemlji.

Izvor: BBC

Foto: Sarablatter, Pixabay

Чланак U kojim zemljama je najbolje provesti penzionerske dane? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sa najavljenim povećanjem penzija u oktobru od 5,5 i januaru naredne godine još 14,6 odsto, prosečna penzija u januaru naredne godine dostići će 45.714 dinara ili 390 evra. Da ne bi prosečna zarada počela da gubi tempo u odnosu na penzije, morala bi januarska prosečna zarada iznositi 103.425 dinara ili 882 evra, što je više od ovogodišnje junske zarade za 21 odsto, a 25 odsto veća od ovogodišnje januarske zarade, u iznosu od 82.769 dinara.

Da li je moguć toliki rast prosečne zarade. Malo verovatno, pod regularnim ekonomskim uslovima. A to ne valja. Utoliko pre što zbog sve većih ekonomskih nejednakosti i ubrzanog rasta zarada najviše plaćenih kadrova, podatak o prosečnoj zaradi sve više gubi vrednost kao ekonomski podatak. Sada je već verovatno da dve trećine zaposlenih zarađuje ispod prosečne zarade, s obzirom da polovina zaposlenih zarađuje ispod iznosa medijalne zarade, koja je u proseku manja od prosečne zarade za oko 25 odsto.

Rast zarada i penzija

Naravno, moguće je da prosečna zarada, ipak ne izgubi tempo u odnosu na penzije, bez obzira što penzije i sa tim povećanjem neće biti na zavidnom nivou. Dakle, moguć je toliki rast prosečne zarade, ali po visoku cenu. Nažalost, ni ovogodišnji rast zarada nije posledica zadovoljavajućeg rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP), od čega u uređenim ekonomijama isključivo zavisi rast zarada i penzija.

I ovogodišnji, kao i niz godina unazad, nominalni pa i realni rast zarada je posledica, po pravilu, bržeg rasta zarada od rasta BDP-a, delom iz razumljivih a delom iz populistički motivisanih razloga, zatim, iznuđenih povećanja zbog osipanja radne snage usled loše demografije i jake emigracije, i na kraju po osnovu inflatornog efekta. Nažalost, najmanjeg uticaja na rast prosečne zarade imalo je poboljšanje strukture zaposlenih u korist većeg učešća skupljeg živog rada u stvaranju BDP-a, pa otud, kako dalje, sve niži prosečan realan rast BDP-a.

Mač sa dve oštrice

Prošlogodišnji realni rast BDP-a od 2,3 odsto niži je od prosečnih 2,7 odsto u proteklih deset godina, a moguće viši od ovogodišnjeg. Nominalni rast će, kao i prošle godine, i ove godine još biti visok zbog visoke zvanične inflacije. Nažalost, rast zarada sigurno ne može biti toliko veći od inflacije da bi imale kakav takav realan rast, utoliko pre što je rast cena dobara i usluga na koje odlazi glavnina ispodprosečnih zarada i većine penzija, bio znatno viši od zvanične inflacije.

Ma koliko da zarade i nominalno rastu iznad zvanične inflacije, to će biti nauštrb ostalih prihodnih komponenti BDP, pre svega dobiti kao investicione osnove. Zahtevi sindikalnih pregovarača za povećanje minimalne cene rada, tzv. mimimalca, ma koliko opravdani su mač sa dve oštrice.

Privreda, tačnije, veći deo privrede izvan Beograda i Novog Sada, sa postojećim proizvodnim potencijalom i sadašnjom konkurentnošću, pa i postojećom tražnjom u uslovima šire krize, teško da može da održi i sadašnji nivo zarada, pa nije bez osnova bojazan otpuštanja dela zaposlenih uz istovremeno povećanje neozvaničenog dela isplaćenih zarada.

Sve su prilike da postojeći model funkcionisanja ekonomije, zasnovan na većem trošenju od stvaranja, sve višim stranim investicijama u privatnom sektoru, sve ambicioznijem javnom investiranju zasnovanom na stranim kreditima i stranim izvođačima, i jakom dinaru, uz koji sve ekonomske kategorije izgledaju ili veće ili podnošljivije, sve teže prikriva stvarno stanje ekonomije. Da li to najave investicionog buma povodom Ekspa 2027. treba da nas, naprotiv, ubede da je sa našom ekonomijom i dugovima sve u redu, pa nam samo to fali da budemo još bolji.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Trka zarada, penzija i BDP-a се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nadležni tvrde, da je taj novac već upotrebljen, pa tako oni koji su kroz svoje zarade izdvajali za fond kraće od 15 godina, kada zađu u sedmu deceniju ipak neće imati nikakve privilegije koje imaju penzioneri u Srbiji, poput popusta u marketima, besplatne rehabilitacije u banjama, povlašćenih cena u pozorištima…

Socijalna penzija

U pojedinim skandinavskim zemljama i u Australiji ovaj problem regulisan je kroz instituciju socijalne penzije, koja se ne finansira iz doprinosa. Dodeljuje se po osnovu prebivališta i takođe je targetirana. Dobijaju je oni koji ne ispunjavaju uslove za penzionisanje ili kojima je penzija niska. Postoje i zemlje koje ne proveravaju dohodak, i dodeljuju samo na osnovu prebivališta. Takve su Holandija, Novi Zeland i Izrael.

Novac od uplaćenih doprinosa, nažalost, nije moguće vratiti ni u jednoj vrsti osiguranja, jer osiguranja tako funkcionišu. Prema nekim analizama ona bi inače mogla da se isplaćaju „dobitnicima“, a koji su, na primer, uplaćivali doprinose 20 godina. Primera radi, na mesečnom nivou izdvajaju se mnogo niži iznosi od mesečne penzije, a kasnije se primaju čekovi tokom 30 godina nakon penzionisanja.

U gotovo svim zemljama sa sličnim penzijskim sistemima, kada je u pitanju javno penzijsko osiguranje, postoji minimalni staž od 15 ili 20 godina (Portugalija, Austrija, Slovenija, Mađarska, Litvanija, Slovačka), u Francuskoj i Americi 10 godina. Takva je računica da biste mogli u proseku da primate penziju 15 godina, koja je inače mnogo viša nego doprinosi koji se uplate za isti period. Isto je i u zemljama u regionu.

Socijalna pomoć kao rešenje

Prema istraživanjima koja su rađena pre nekoliko godina, u našim uslovima je najprihatljivije da se u okviru programa novčane socijalne pomoći (NSP) uvede poseban modul za staračka domaćinstva.

To su ona domaćinstva u kojima su svi članovi stariji od starosne granice za penzionisanje, odnosno od 65 godina, ali bi u tom slučaju morali da se relaksiraju i imovinski uslovi. Starosna granica za ovo pravo bi trebalo da bude nešto viša nego za penziju za tri ili pet godina, a primanja niža u odnosu na minimalnu penziju.

Miloš Grabundžija, predsednik Udruženja penzionera „Nezavisnost“ smatra da je to jedna od mana principa međugeneracijske solidarnosti na kome počiva naš penzioni sistem.

– Sada ako ne ispuniš zakonski uslov za penziju, novac koji si davao u fond propada za onoga koji je plaćao, jer on u trenutku izdvajanja ide za penzije trenutnih korisnika – kaže naš sagovornik. – Postoje, međutim, tu i subjektivne okolnosti, kada se, na primer, radnik i gazda dogovore da mu se isplaćuje veća plata na ruke, a da firma ne izmiruje obaveze prema državi. Kada dođe vreme za penziju, onda shvate da je to bilo potpuno pogrešno.

Za Ranku Savić, predsednicu Asocijacije samostalnih sindikata Srbije je nedopustivo da radnici koji izdvajaju, recimo, 14 godina za doprinose ostanu bez dinara u starosti.

– Ovo pitanje, kao i ukidanje kaznenih poena za prevremeni odlazak u penziju mora pod hitno da se stavi na dnevni red – smatra Savić. – Ispada da oni koji su uplaćivali za penzije, kao da su novac bacali u bunar.

Izvor: Kurir

Foto: Pixabay

Чланак Da li novac od doprinosa za one koji nisu ispunili uslov za penziju može da se vrati се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema računici koju je Fiskalni savet uradio za Blic Biznis, svi koji su 40 godina radili za minimalac (koji se od 1. januara popeo na nešto više od 40.000 dinara) danas mogu da računaju na penziju od 23.596 dinara.

Za one koji su 40 godina zarađivali više od minimalne zarade i platu od oko 50.000 dinara mesečno penzija bi bila 29.495 dinara. One koji su zarađivali 70.000 dinara sledovala bi penzija od 41.290 dinara, dok za zaradu od 90.000 dinara može da se očekuje penzija od oko 53.000 (53.090 dinara).

– Nakon poslednjih povećanja penzija, primanja za penzionisane radnike sa 40 godina staža iznose u ovoj godini oko 58% do 59% njihove zarade. To je relevantniji pokazatelj nego li odnos prosečne penzije i prosečne plate (koji se razumljivo u široj javnosti najčešće citira), jer u prosečnu penziju ulaze i porodične penzije, i invalidske penzije (koje su godinama bile podložne malverzacijama), kao i poljoprivredne penzije, što umnogome obara prosečan iznos penzije – kaže za Blic Biznis član Fiskalnog saveta, Nikola Altiparmakov.

Sagovornik portala dodaje da ni većina starosnih penzionera nema pun radni staž od 40 godina (prosek je oko 32 godina staža), pa je zato odnos prosečnih plata i penzija dosta niži od ovih 58-59% koliko iznosi prosečna penzija za one koji imaju punih 40 godina radnog staža.

Formula

Formula za izračunavanje nije nimalo jednostavna ali je suština u tome da što je veća plata tokom radnog staža, to je veća i penzija. Visina penzije, praktično, jednaka je proizvodu ličnog i opšteg boda.

Da bismo došli do ličnog boda, moramo da izračunamo lični koeficijent. Do njega dolazimo kada svaku našu godišnju zaradu podelimo sa prosečnim republičkim zaradama u odgovarajućim godinama, a oda zbir dobijenih iznosa podelimo sa godinama staža.

Od 1.1.1970. do 2002. godine zarada se uzima u neto iznosu, a od 2003. u bruto iznosu. Kad znamo koliki nam je koeficijent, njega množimo sa godinama staža i dobijamo lični bod. Na kraju dobijeni iznos pomnožimo sa opštim bodom koji od januara 2022. iznosi 909,45 dinara.

Blic Biznis podseća da su penzionerima od 1. januara primanja povećana za 12% i taj procenat primenjen je linearno na sve penzionere bez obzira na visinu penzije.

Pomerena i starosna granica

Od 1. januara važe i nova pravila za penzionisanje žena, što znači da svaki zahtev koji dame podnesu tokom 2023. podleže novim, rigoroznijim uslovima. Tako će dame u starosnu penziju moći sa 63 godine i 6 meseci života i minimum 15 godina radnog staža.

S druge strane, uslovi za odlazak u redovnu penziju za muškarace ostaju isti, ali to nije slučaj i kada govorimo o prevremenom penzionisanju. Tako će oni u prevremenu penziju od 1. januara sledeće godine moći da idu sa 40 godina staža i najmanje 60 godina života. Žene u prevremenu penziju idu isto sa 40 godina staža i 59 godina i šest meseci života.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Formula kako izračnati kolika će vam biti penzija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za reformu je glasalo 50,6 odsto birača, pokazuju konačni rezultati objavljeni koji su objavljeni danas.

Istovremeno, inicijativa čiji je ishod trebalo da bude zabrana intenzivnog uzgoja stoke, odbijena je sa 63 odsto glasova.

Agencija AFP podseća da su reformi penzionog sistema u Švajcarskoj prethodila dva neuspešna pokušaja u 2004. i 2017. godini.

Očekuje se da će današnje izglasavanje starosnog limita od 65 godina za žene „stabilizovati“ švajcarski sistem penzijskog osiguranja koji je izložen velikom pritisku zbog rasta očekivanog životnog veka i činjenice da se takozvana bejbi bum (baby-boom) generacija približava odlasku u penziju.

Najsporniji deo reforme podrazumeva da žene, poput muškaraca, za punu penziju rade do svoje 65. godine, što je godinu dana duže nogo što predviđa dosadašnji penzioni sistem.

Članice Socijalističke stranke ocenile su da izglasavanje kasnijeg odlaska žena u penziju „nije samo korak unazad u pogledu jednakosti, već šamar svim ženama“ i za sutra u Bernu najavile proteste na kojima će osuditi ishod referenduma, navodi AFP.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак Švajcarci produžili starosni limit za penzionisanje žena na 65 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svi građani koji imaju obavezno socijalno osiguranje i važeću ličnu kartu mogu elektronski da provere da li im poslodavci plaćaju doprinose za penzijsko osiguranje i u kom iznosu. Da bi se obezbedila zaštita ličnih podataka korisnika ove usluge, predviđene su i šifre, odnosno PIN kodovi koji se uzimaju na šalteru Fonda jednom na osnovu lične karte, a koriste se trajno. U slučaju da ih izgube, građani će dobiti novu šifru. Nakon što se dobije se PIN broj, provera staža može se vršiti na sajtu RFPiO. Da biste pristupili svojim podacima iz matične evidencije RFPiO popunite podatke na stranici sajta (JMBG, PIN broj i verifikacioni kod) . Usluga je besplatna i možete se realizovati bez ograničenja. Osim ovih podataka , može se proveriti da li su odrađene prijava i odjava na socijalno osiguranje, kao i da li su svi podaci tačni i ažurni.

Ispravljanje grešaka u upisanom stažu

Ukoliko lice uvidom u službenu evidenciju RFPiO utvrdi da postoje greške u podacima koje se odnose na penzijski staž, kod filijale RFPiO na čijem području ima prebivalište može podneti zahtev za pokretanje upravnog postupka, kako bi se uneli ispravni podaci. Uz zahtev prilažu se svi mogući dokazi kojima raspolažete: dokumenti, isprave, uverenja, ugovori i slična akta podobna da dokažu vaše tvrdnje.

Primera radi, ako je unet pogrešan datum prijave onda prilažete ugovor o radu iz kojeg se nedvosmisleno može utvrditi tačan datum početka osiguranja. Slično je i sa datumom odjave, tada se prilaže rešenje o otkazu kao dokaz. Ili, iako službena evidencija RFPiO kaže da doprinosi nisu plaćeni, relevantni su podaci Poreske uprave, organa nadležnog za obračun i naplatu doprinosa. U tom smislu, uverenje iz Poreske uprave nepobitan je dokaz da su doprinosi ipak plaćeni. Postupak se pokreće čak i ako nemate dokaze u vidu dokumenata, ali možete na drugi način dokazati svoje tvrdnje.

Povodom zahteva filijala RFPiO donosi rešenje na osnovu koga se upisuju ispravni podaci u matičnu evidenciju.

Šta ako proverom utvrdite da nema podataka da je staž plaćen?

U slučaju da ste proverom podataka u bazi RFPiO utvrdili da nije evidentirano da je poslodavac platio dospele doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, potrebno je preduzeti sledeće korake.

• Kontaktirati poslodavca i proveriti da li se radi o grešci. Moguće je npr da poslodavac za određenu godinu nije podneo M-4 obrazac, iako je platio doprinose. Poslodavci su zaključno sa 31.12.2018. godine imali obavezu da za svaku godinu, do kraja aprila naredne godine, podnesu M-4 obrazac, koji je sadržavao podatke o plaćenom doprinosima. Ukoliko to nije bio slučaj, RFPiO nije imao unet podatak da je staž plaćen, iako je zapravo sve bilo izmireno. Od 01.01.2019. godine RFPiO po sužbenoj dužnosti preuzima ove podatke od drugih državnih organa i poslodavac više nema obavezu predaje M-4 obrasca. Ukoliko poslodavac više ne postoji, platio je doprinose, a nije predao M-4 obrazac, kod filijale RFPiO se može pokrenuti upravni postupak u kojem se može dokazati da je sve plaćeno (npr dostavom podataka/uverenja iz Poreske uprave).
• Ako nije reč o grešci, potrebno je pozvati poslodavca da ispuni zakonsku obavezu, jer ne može da je izbegne protekom vremena (ovo potraživanje ne može da zastari).
• Ukoliko i pored upozorenja poslodavac ne plati doprinose, potrebno je podneti prijavu Poreskoj upravi, radi postupka prinudne naplate doprinosa, te se obratiti se i Inspekciji za rad. Inspekcija nema ovlašćenja da naloži isplatu zarada i doprinosa, ali ima ovlašćenje da pokrene prekršajni postupak protiv poslodavca koji ne plaća doprinose. Poslodavac po odluci prekršajnog suda plaća kaznu za počinjeni prekršaj, što je dodatni finansijski teret pored nedvosmislene obaveze plaćanja doprinosa. Za prinudnu naplatu zarada i doprinosa pak, neophodan je sudski postupak.

O daljim koracima, kao što su sudski postupci, možete pročitati na sajtu Infostuda.

Milan Predojević

Izvor: Infostud

Foto: blickpixel, Pixabay

Чланак Kako proveriti penzijski staž i šta preduzeti ako se ne uplaćuje? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada se godine života i staža primaknu zakonskoj granici odlaska u penziju, pitanje visine tog za mnoge jedinog prihoda postaje najvažnije.

Kako možete tačno da izračunate primanja posle šezdeset i pete godine.
Za žene se starosna granica odlaska u penziju menja od 1. janura 2023. godine na 63 godina i 6 meseci. Postepeno Izjednačavanje staža sa muškarcima doneće veće penzije ženama.

Prosečna penzija u Srbiji 31.000 dinara

Prosečna penzija u Srbiji, prema najsvežijim podacima PIO fonda za jun 2022. godine, iznosi skoro 31.000 dinara dok je minimalna penzija 17.000 dinara. Prema računici, svi koji su 40 godina radili za minimalac danas mogu računati na penziju od oko 18.000 dinara. Za nekoga ko je 40 godina zarađivao 50.000 dinara, danas bi penzija bila 27.000 dinara.

Takođe, za platu od 70.000 dinara dobila bi se penzija od oko 38.000 dinara, a za zaradu od 90.000 dinara tokom 40 godina staža, može se očekivati penzija od oko 50.000 dinara.

Formula za izračunavanje visine penzije je komplikovana I možda će vam biti potrebna stručna pomoć da izračunate njen iznos. Penzija je veća što je veća zarada u odnosu na prosečnu platu u zemlji I što je više godina staža osiguranja.

Visina penzije, je jednaka proizvodu ličnog i opšteg boda.Da bismo došli do ličnog boda, moramo da izračunamo lični koeficijent. Do njega dolazimo kada svaku našu godišnju zaradu podelimo sa prosečnim republičkim zaradama u odgovarajućim godinama, a onda zbir dobijenih iznosa podelimo sa godinama staža.

Od 1. 1. 1970. do 2002. godine zarada se uzima u neto iznosu, a od 2003. u bruto iznosu. Kad znamo koliki nam je koeficijent, njega množimo sa godinama staža i dobijamo lični bod. Na kraju dobijeni iznos pomnožimo sa opštim bodom koji od januara 2020. godine iznosi 862 dinara.

Za buduće i aktuelne penzionere najvažnija je redovnost primanja i redovnost povećanja penzija. Od 1. novembra sledi prvo od dva povećanja primanja najstarijih građana, koja će zajedno iznositi između 19,3 i 20,2 odsto. Ako uzmemo navedeni primer prosečne penzije iz juna ove godine (30.974 dinara) one će od 1. januara 2023. godine biti veće od 5.975 dinara do 6.195 dinara.

Izvor: B92.net

Foto: Pixabay

Чланак Kako izračunati kolika će vam biti penzija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ipak, to žene neće dovesti u ravnopravniji položaj, kaže za N1 psihološkinja i istraživačica Fondacije Centar za demokratiju Sarita Bradaš.

Objašnjava da po Zakonu o radu one već imaju pravo da se odluče na rad do 65. godine i dodaje da će se pooštravanjem kriterijuma za odlazak u starosnu penziju, u situaciji kada su žene u Srbiji preopterećene neplaćenim kućnim radom, samo pogoršati njihov kvalitet života.

„Mislim da će to dodatno stvoriti problem ženama. Pogotovo onima koje su počele rano da rade, rade na manuelnim poslovima. U godišnjem biltenu PIO fonda postoji podatak o navršenim godinama života kada prestaje pravo na korišćenje penzije zbog smrti. Kada pogledate penzionerke i penzionere, postoje značajne razlike u dve kategorije – one koje su nekada bile zaposlene, te godine su 77, a kod muškaraca 78, a još veća razlika postoji kod onih koji su u samostalnim delatnostima, tu pravo na penziju zbog smrti ženama prestaje sa 72 godine, a muškarcima sa 75. Šta stoji iza toga? To je kvalitet života. Zaposlene i nezaposlene žene provode dva puta više vremena u neplaćenim poslovima, nego muškarci. Žena kada ode sa posla, ona ima još jednu smenu. Naravno da se to odražava na zdravlje i na to da penzionerke umiru mlađe“, rekla je Bradaš.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Bradaš: Pooštravanje kriterijuma za penziju pogoršaće kvalitet života žena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mišljenja sindikata i ekonomista o tome su podeljena. Programska direktorka Centra za socijalnu politiku Gordana Matković kaže za RTS da je među onima koji nisu ostvarili pravo na penziju više od 85 odsto žena. Naglašava da sa aspekta pravičnosti to socijalno ili garantovano davanje ne bi trebalo da bude veće od minimalne penzije. Ističe i da je cilj garantovane penzije smanjenje siromaštva.

„Ti ljudi koji su stariji, koji najvećim delom ne mogu da rade, naravno da je to velika podrška za njih. Često su u pitanju žene i da onda to donosi određenu samostalnost, jer ako nemate nikakav lični prihod, znači da zavisite od nekoga iz porodice“, kaže Matkovićeva.

Socijalno pitanje

Na pitanje da li je Srbija spremna da uvede garantovanu penziju, Matkovićeva kaže da je to zapravo pitanje opredeljenja. Ističe da je možda bolji izraz socijalna penzija, jer on podrazumeva da se isplaćuje iz budžeta i da nije vezan za uplatu doprinosa.

„Najnoviji podaci pokazuju da je broj onih koji nisu pokriveni penzijskim osiguranjem, a stariji su od 65 godina ili imaju 65 godina, negde oko 130.000 do 135.000, a ako bismo sada rekli da je socijalna penzija za one od 70 godina i starije, onda tih ljudi ima negde oko 90.000“, navodi Matkovićeva.

Napominje da je socijalno pitanje u Srbiji žensko pitanje, jer je više od 85 odsto žena među onima koji nisu ostvarili pravo na penziju.

Nezvanično, u našoj zemlji bi zagaranovana penzija, ukoliko do njenog zakonskog realizovanja dođe, iznosila oko 12.000 dinara. Najniže poljoprivredne i porodične penzije su ispod 10.000 dinara. To je i jedan od argumenata da se ne uvede. Kritičari kažu – bilo bi destimulativno za mlade.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Чланак Šta je sa garantovanim penzijama u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema zakonu, da bi osiguranik stekao pravo na starosnu penziju potrebno je da istovremeno ispuni uslove u pogledu godina života i staža osiguranja.

Pravo na starosnu penziju stiče osiguranik kada navrši:

• 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja ili
• 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života

Prema tome, ono što je jednako za oba pola jeste pravilo po kome i muškarci i žene mogu redovno da se penzionišu sa 45 godina staža, bez obzira na starost. Uslov je, naravno, da su im poslodavci sve vreme tokom 45 godina redovno uplaćivali doprinose.

Razlika u starosnoj granici između muškaraca i žena

Što se tiče uslova za penziju: 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, isti će se u potpunosti primenjivati tek od 2032. godine, jer je Zakonom propisan prelazni period u kome će se izmenjeni uslovi za osiguranika ženu (koja navrši najmanje 15. godina staža osiguranja), u pogledu navršenja potrebnih godina života uvoditi postupno. To podrazumeva da se uslov u pogledu godina života za žene u svakoj narednoj godini povećava za još dva meseca starosti.

Prema tome, uslovi za odlazak u starosnu penziju u ovom trenutku i sve do 2032. godine različiti su za muškarce i žene (osim naravno, ako imaju 45 godina staža osiguranja-pod ovim ispunjenim uslovom oba pola idu u penziju bez obzira na godine života).

Prema zakonu, muškarac stiče pravo na starosnu penziju kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja (ili kad navrši 45 godina staža osiguranja, bez obzira a na godine života), dok se ova granica za žene postepeno pomera, pa tako u 2022. godini iznosi: 63 godine i 4 meseca života (i najmanje 15 godina staža osiguranja).

Podsetimo, u 2021. godini granica je iznosila 63 godine i 2 meseca života; u 2023. godini uslov za žene biće 63 godine i 6 meseci života i tako dalje, sve do 2032. godine uslov za žene će se podizati za dva meseca života, kada će se konačno izjednačiti uslovi za oba pola.

Važno je napomenuti da se priznaje samo staž za koji su plaćeni doprinosi, te je na vreme potrebno proveriti da li je poslodavac predao ispunio svoju zakonsku obavezu plaćanja doprinosa. Listing sa podacima o stažu i zaradama može se dobiti putem web servisa, ali i u filijali uz ličnu kartu, besplatno.

Izvor: Infostud blog

Foto: Pixabay

Чланак Novi starosni uslovi za odlazak žena u penziju се појављује прво на Biznis i Finansije.