Reč je o podacima na nivou cele 2022. godine, a ne o prosečnim zaradama za poslednji mesec koje su uglavnom veće, piše N1.

Rad u Lihtenštajnu, koji je smešten između Švajcarske i Austrije, a koji broji manje od 40.000 ljudi, vrednuje se sa 7.046 evra na mesečnom nivou.

Lihtenštajn ima snažan finansijski sektor koji je i najzaslužniji za visok standard. Pre svega, radi se o niskim stopama porezu na dobit preduzeća, koji je ugrubo upola manji od evropskog proseka zbog čega više hiljada kompanija imaju svoje sedište u toj zemlji, neretko u vidu običnog poštanskog sandučeta. Ipak, Lihtenštajn se ne nalazi na listama zemalja koje su označene kao poreski rajevi.

Drugi izvor prihoda ove alpske zemlje je turizam, pre svega zimski.

Iza Lihtenštajna je još jedna alpska država – Švajcarska sa prosečnom platom od 5.522 evra. Poput Lihtenštajna i Švajcarska ima manje poreske stope i razvijeni zimski turizam, ali Švajcarska ima i najjači banarski sektor na svetu i stepen privatnosti za komitentne koji nema nijedna druga država.

Na trećem mestu je Danska sa 4.149 evra, zatim Luksemburg sa 3.699, Norveška 3.386, pa Island 3.377 evra i San Marino 3.237, dok je Irska poslednja zemlja na listi sa prosečnom platom višom od 3.000 evra i iznosi 3.086.
U najvećoj zemlji i najjačoj ekonomiji Evropske unije, Nemačkoj, prosečna plata iznosi 2.831 evro.

U zemljama koje su nastale iz Jugoslavije najviša plata je u u Sloveniji – 1.442 evra. Slede Hrvatska sa 1.163, Crna Gora (800), Srbija (714), Bosna i Hercegovina (652) i Severna Makedonija (557).

Od ostalih zemlja iz regiona prednjači Rumunija sa 924 evra, a slede Bugarska sa 822 i Albanija sa 507 evra.

Na evropskom dnu su zemlje gde se pretežno vode ratovi ili je bezbednosno-politička situacija nestabilna, pa tako u Ukrajini iznosi 306 evra. U Belorusiji je 483, dok je prosečna zarada u Rusiji 588 evra.

Izvor:N1
Foto: Pixabay

Чланак Koje zemlje imaju najveću prosečnu zaradu a koje najmanju u Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predsednik nije rekao gde će naći novac za ova obećanja.

Majke

„To dajemo majkama, majke primaju novac na račun, prijavljivanje od 20. avgusta, ako ima troje dece dobiće 30.000 dinara. Ukoliko se samohrani otac stara, on će dobiti novac, ukoliko staratelji, oni će dobiti novac“, rekao je Vučić.

Prosveta

Najpre, navodi, doneta je odluka da se posebno uvećaju zarade u prosveti.

„Od 1. septembra idemo na povećanje plata 5,5 odsto, a od 1. decembra ili 1. januara, još 10 odsto, što je kumulativno 16 odsto“, naveo je Vučić.

Medecinske sestre

Medicinske sestre i medicinski tehničari, ukupno 59.128 zaposlenih, dobiće od 1. septembra 5,5 odsto povećanje plata i dodatnih 10 odsto u decembru ili januaru, najavio je Vučić.

Nakon što je predsednik objasnio porast plata u školstvu i delu zdravstva, najavio je povećanja penzija.

Penzije

„Penzionerima će od 1. oktobra primanja biti povećana za 5,5 odsto, a od 1. januara 14,6 odsto“, kazao je on.

Kumulativno, od prošle godine, to je 44 odsto povećanje penzija, izračunao je predsednik.

„Godine 2012. penzija je bila 204 evra, a u januaru će biti 390 evra. Približavamo se zacrtanom cilju od 450 evra. Ovo je važno za naše penzionere, oni znaju da kod nas nema kašnjenja ni dana. Oni će sa sadašnjih 324 evra prosečne penzije za samo šest meseci imati u proseku 39 evra“, rekao je predsednik i ocenio da je to najveće povećanje u istoriji Srbije.

Meso

Postoji problem sa mesom i to će se pitanje u narednim danima rešavati, kazao je predsednik.

„Tajkuni su tražili na svaki način da se drže izuzetno visoke cene, na nivou najviših evropskih. Našim ulaganjem od 3,2 miliona evra, za hleb „Sava“ (koji se najviše proda) spustićemo cenu sa 57 na 54 dinara. Biće niža od oko pet procenata, što nam je važno zbog smanjenja inflacije“, rekao je Vučić.

Struja

Dodao je da će moliti MMF da omogući da se ne poveća cena električne energije.

„Važno nam je da to ne utiče na povećanje drugih cena, kako bismo ubrzali smanjenje inflacije“, kazao je on i ponovio da će hleb već od petka biti jeftiniji za tri dinara.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Stižu dinari za pojedine građane u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prosečna neto plata u martu u Srbiji je iznosila 729 evra (85.485 dinara). U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna neto zarada za mart 2023. godine nominalno je veća za 14,5 odsto, ali je realno manja za 1,5 odsto.

U odnosu na mart 2022. godine najveći realni rast plata zabeležen je u Bosni i Hercegovini (4,6 odsto), u „plusu“ su još i Hrvatska i Crna Gora, dok su prosečne neto plate u poređenju s istim mesecom prošle godine realno niže u Srbiji, Sloveniji i Severnoj Makedoniji.

Prosečna neto plata za mart ove godine u Sloveniji nominalno je veća za 9,0 odsto, ali je realno niža za 1,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom u Hrvatskoj za mart 2023. godine iznosila je 1.130 evra, što je nominalno više za 11,9 posto, a realno za 1,1 odsto u odnosu na isti mesec 2022. godine.

U Bosni i Hercegovini prosečna isplaćena zarada za mart ove godine bila je 644,23 evra i u odnosu na mart 2022. godine nominalno je veća za 15,4 odsto, a realno za 4,6 odsto.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) za mart u Crnoj Gori iznosila je 781 evro. U odnosu na mart 2022. godine prosečna neto plata zabeležila je nominalni rast od 10,9 odsto, a realni za 0,4 odsto.

Prosečna plata isplaćena u Severnoj Makedoniji za mart iznosila je 568 evra, što u odnosu na mart 2022. godine predstavlja nominalni rast od 12,4 odsto, ali je prosečna neto zarada u toj zemlji realno niža za 2,0 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Najveća prosečna zarada u Sloveniji, najmanja u Severnoj Makedoniji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uprkos ovim zahtevima, februarska plata radnika u prosveti, u koje spadaju i čistačice, administrativni radnici i nastavnici, iznosila je u proseku 74.464 dinara.

Od toga, profesor početnik trenutno ima platu oko 74.700 dinara, a prosek plate radnika u nastavi iznosi 86.000 dinara.

Sa druge strane, prosečna neto zarada u februaru iznosila je 81.359 dinara, što znači da profesor početnik ima skoro sedam hiljada manju zaradu od prosečne.

Za razliku od Srbije, u zemljama regiona plate nastavnika uglavnom su znatno bolje. Recimo, u Hrvatskoj, prosečna plata u februaru je iznosila 1.106 evra, a kod svih zaposlenih u prosvetnom sektoru 47 evra više.

Takođe, u Republici Srpskoj prosečna plata u prosveti iznosila je 1.294 KM, dok je prosečna zarada bila 1.256 KM. U Crnoj Gori prosečna plata u prosveti iznosila je 804 evra, odnosno 33 evra više od prosečne plate u zemlji.

Predstavnici sindikata iz tog razloga napominju da je Srbija jedina država u regionu i Evropi, u kojoj prosvetni radnici imaju zarade niže od proseka.

Prosvetari u našoj zemlji  potcenjeni

Srđan Slović, predstavnik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavinost“, sugeriše da su prosvetari u našoj zemlji zaista potcenjeni, te da se uprkos njihovim naporima da to promene, situacija već godinama unazad ne poboljšava. Podaci kojima on raspolaže znatno su negativniji čak i od gore navedenih.

„U ovom trenutku, neprimenjenim platnim razredima i grupama gubimo 27 odsto zarade. Kada je reč o okruženju, Republika Srpska ima mnogo veću platu, preko 1.000 evra, a kod nas je plata početnika 74.693 dinara. Cena rada profesora u Srbiji je od 10 do 12 odsto ispod prosečne plate. Međutim, u BiH, plata profesora sa 30 godina staža je u visini skoro dve prosečne plate te zemlje, a naš profesor sa isto godina staža, jedva da ima jednu prosečnu platu“, objašnjava Slović.

I predstavnica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić smatra da je poboljšanje materijalnog stanja prosvetnih radnika, zapravo preduslov za poboljšanje ugleda.

„Već godinama upozoravamo da profesionalni ugled možemo jedino izgraditi na osnovu materijalnog statusa, a trenutno smo na oko 9,1 odsto ispod republičkog proseka. U celom regionu i Evropi, plate su ili u rangu, ili iznad proseka države. Čak i u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Jedini smo po tome što su plate prosvetnih radnika najniže u odnosu na sve ostale zarade“, napominje Ilić.

Neophodno je podići plate

Ona dodaje da su prosvetni radnici toliko potcenjeni da, nakon nemilih događaja, nemaju nikakvo poštovanje ni učenika, niti njihovih roditelja. Ilić problem nedostatka mladih i obrazovanih kadrova nastavničkih profesija, vidi upravo kao posledicu niskih zarada.

„Neophodno je podići plate kako bi se mladi, obrazovani ljudi, interesovali za rad u prosveti. Medicinska sestra sada ima veću platu nego nastavnik u školi“, zaključuje Ilić.
Sa njima je saglasan i ekonomista Danilo Šuković, koji ističe da su niske plate prosvetara problem koji dugo postoji u Srbiji, te da je socijalna nepravda, u kojoj je najviše stradala srednja klasa, godinama zastupljena.

„Država je debelo podbacila kada su u pitanju plate prosvetnih radnika i uvođenje platnih razreda. O prostoru za povećanje plata ne treba da bude polemike, već je neophodno stvoriti ga. Potrebno je samo odmeriti visine plata na način da radnici mogu obavljati posao bez materijalnog hendikepa“, napominje Šuković.

Naš sagovornik naglašava da nepravda ne postoji samo u pogledu zarada prosvetnih radnika u odnosu na druge zemlje, već i u poređenju sa platama u javnom sektoru unutar zemlje.

„Postoje direktori agencija, guverneri, i mnogi drugi koji imaju plate veće nego ministri, kamo li prosvetni radnici. Sve to je rezultat loših poteza i odluka, kao i neuvođenja platnih razreda, zato što nekome tako odgovara“, kaže Šuković.

Na kraju, ovaj ekonomista dodaje da je celo društvo odgovorno jer prosvetarima nije obezbedilo položaj koji zaslužuju u odnosu na značaj koji imaju.

„Zadatak prosvetnih radnika je delikatan. To ne potvrđuju samo tragični događaji koji su se ovih dana odigrali. Od obrazovanja zavisi i kvalitet radne snage, razvoj tehnologije pa i umetnost kao i čitav progres društva. Ako se na tom polju prave propusti, ne mogu se očekivati pozitivni rezultati u ostalim sferama života“, zaključuje Šuković.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Cena rada profesora u Srbiji je od 10 do 12 odsto ispod prosečne plate се појављује прво на Biznis i Finansije.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Zdravko Zrinušić podsetio je na sednici vlade da se prema sadašnjim propisima plate mogu isplaćivati na tekući račun, a svi drugi prihodi na žiro račun.

Budući da je sistem poreske uprave sada tako povezan da to nije nužno ni potrebno, a i kako bi se rasteretili građani i privrednici koji sada moraju da imaju dva ili više računa, predlaže se da se ta obveza ukine, odnosno da isplate mogu da se vrše na bilo koji račun koji građanin želi, rekao je Zrinušić, prenosi Hina.

Administrativno rasterećenje obuhvatiće sve poreske obveznike primaoce i isplatioce novčanih naknada, dodao je on.
Pored niza drugih izmena, vlada je predložila i da se ne oporezuje dohodak do 10 hiljada kuna (1.322 evra) ostvaren prodajom viška električne energije koju građani proizvedu iz solarnih panela na kućama i koju kao višak šalju u mrežu.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак U Hrvatskoj više neće biti obavezno da se plate isplaćuju na tekući račun се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prosečna plata kod preduzetnika 37.386, dok je u javnom sektoru – 76.123 dinara. Ekonomista Mihailo Gajić za portal N1 navodi da je platni jaz među zaposlenima u Srbiji kojima je poslodavac država i onima koji rade za privatnika – prisutan godinama, i ukazuje da je primetna razlika i u zaradama u okviru samog javnog sektora gde najbolje prolaze – zaposleni u velikim državnim sistemima.

Plate u javnom sektoru u Srbiji tradicionalno su, prema zvaničnoj statistici – veće od zarada koje isplaćuju privatnici. Od januara će oni koji platu primaju iz državne kase dobiti najavljeno uvećanje od 12,5 odsto, dok u privatnom sektoru jedino radnici na minimalcu mogu sa sigurnošću da računaju na dogovoreni rast svoje skromne plate.

Najlošija je situacija kod preduzetnika čiji zaposleni primaju čak upola manju platu

Prema podacima RZS prosečna plata u javnom sektoru je 76.123 dinara, dok plate svih zaposlenih van javnog sektora iznose, u proseku – 71.864 dinara.

Najlošija je situacija kod preduzetnika čiji zaposleni primaju čak upola manju platu u odnosu na one kojima je država poslodavac.

Međutim, i kod zaposlenih u javnom sektoru postoji jaz u platama. Tako već duže vreme najbolje stoje oni koji rade u javnim preduzećima čiji je osnivač Republika – njihova prosečna plata je 86.397 dinara.

U javnim preduzećima čiji je osnivač opština plate su u proseku manje i za gotovo 20.000 dinara i iznose – 66.642 dinara.

Isto važi i za državnu administraciju – najbolje su plaćeni oni koji rade na republičkom nivou (84.700 dinara), potom oni na pokrajinskom (83.938 dinara), i na kraju – na lokalnom gde su prosečna primanja znatno manja i iznose 64.118 dinara.

Zdravstveni i socijalni rad u proseku je plaćen 76.037 dinara, dok se rad u obrazovanju i kulturi u javnom sektoru vrednuje, u proseku – 68.771 dinar.

Ekonomista Mihailo Gajić, programski direktor ekonomske istraživačke jedinice LIBEK, kaže za portal N1 da jaz u platama između privatnog i javnog sektora postoji godinama.

„Plate u javnom sektoru uvek su u Srbiji bile više nego u privatnom. Za to ima nekoliko razloga. Prvi je što struktura zaposlenih u javnom sektoru zahteva više ljudi sa završenim fakultetima. Tu su nastavnici, lekari, činovnici u državnim službama. Dalje, to zavisi i od privrede. Kada je je veliki udeo sektora koji nisu visoko produktivni, gde nije potrebno imati visoko obrazovnu strukturu, gde se zapošljava veliki broj ljudi sa niskim kvalifikacijama ili završenim srednjim školama – to će uticati na taj jaz u platama“, objašnjava Gajić.

Veliki broj zaposlenih prijavljen je na niži iznos plate

Drugi razlog za pojavu jaza u platama je, što se kaže najbolje vidi kod preduzetnika – što privatnom sektoru ne odgovara da plaća visoke poreze i dopronose.

„Veliki broj zaposlenih prijavljen je na niži iznos plate, dok razliku prima na ruke, kako bi se izbeglo plaćanje pripadajućih poreza i doprinosa. To se najviše primećuje kod preduzetnika – njima je najisplativije da sebe prijave na minimalnu zaradu. Razlika se odnosi na profit koji se drugačije oporezuje u odnosu na zarade. Paušalci, tako, ne plaćaju porez na dobit, a ako vode knjige plaćaju nižu poresku stopu nego što bi plaćali na zarade“, pojašnjava sagovornik portala N1.

Razlike u platama postoje i u samom javnom sektoru.

„Razlog za to je što se mala lokalna preduzeća bave pružanjem se osnovnih komunalnih usluga – od čišćenja, odnošenja smeća pa do vodovoda, dok su državna javna preduzeća uglavnom veliki sistemi – to se odnosi prvenstveno na EPS, pa potom Srbijagas… Zaposleni u tim preduzećima imaju znatno više plate jer imaju znatno veće mogućnosti pregovora sa državom. A često se ponašaju kao država u državi, što i državni vrh najčešće toleriše“, objašnjava Mihailo Gajić.

On podseća na slučaj EPS-a i smanjivanja plata u javnom sektoru 2014. godine.

Rad u državnim preduzećima ima benefit

„EPS je tada na papiru smanjio plate, ali je podigao koeficijente i povećao ukupnu masu zarada za isplatu zaposlenima, što se videlo iz njihovih poslovnih knjiga, na šta je Fiskalni savet ukazivao. U nekim državama, takođe, elektro-energetski sistemi imaju plate veće od proseka. To su veliki sistemi koji imaju veliki značaj za privredu. A, naša javna preduzeća, opet, pate od hroničnih problema prevelikog broja zaposlenih što dovodi do niske produktivnosti, kao i prevelikih plata koje se isplaćuju. Tu je naročito primetna kompresija zarada – plate najstručnijih su ispod plata u privatnom sektoru, dok su plate najmanje kvalifikovanih u javnom sektoru iznad onih koje mogu da se očekuju u privatnom. Rad u državnim preduzećima ima benefit i u tome što se u državnom sektoru poštuju uslovi iz Zakona o radu – plaća se prekovremeni rad, godišnji odmor se koristi, što se još ne poštuje u celosti u privatnom sektoru“, ističe Maihailo Gajić.

Kada je reč o platnim razredima – da za isti rad zaposleni primaju jednake plate, oni bi trebalo da zažive s početka sledeće godine, što će omogućiti da zaposleni istih kvalifikacija na istim poslovima budu jednako plaćeni. Gajić, međutim, sumnja da će se to desiti.

„Nisam siguran da će platni razredi zaživeti početkom sledeće godine. Sistem je, naravno, zamišljen tako da se smanje trenutni problemi i da plate budu jednake za isto kvalifikovane radnike na istim poslovima. Oni sada nemaju iste plate, već zavisi gde su se zaposlili. Tako računovođa ili vozač u lokalnom javnom preduzeću, na primer, ima nižu platu nego vozač u nekoj regulatornoj agneciji. Ili, kao što se dešava – da radnici u istom ili sličnom državnom telu imaju iste plate iako rade poslove različite zahtevnosti – poput medicinske sestre koja radi samo na šalteru, i one koja radi u šok sobi“, ističe Mihailo Gajić.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Plate u javnom sektoru uvek su u Srbiji bile više nego u privatnom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dnevna smena u pekari tako premašuje prosek plata u prosveti, a noćna beži proseku u zdravstvu i socijali. Neravnotežu na tržištu rada, po mišljenju agencija koja se bave zapošljavanjem, regulisaće uvoz radne snage. Dotad će mnogi maštati o prekvalifikaciji.

Prema zvaničnoj statistici, prosečna plata u junu je bila 74.300 dinara. Ove godine je porasla za 13,5 odsto u odnosu na prvu polovinu prošle godine. Pojedine delatnosti rasle su brže. U informisanju i komunikaciji, prosek je skočio za trećinu i sada iznosi 181.676 dinara. U ove delatnosti spada i računarsko programiranje, koje je povećalo primanja za 36 odsto i sada obezbeđuje platu od 241.533 dinara. Kockanje i klađenje donosi za petinu više novca, 63.671, a usluge u upravljanju otpadom za 28 odsto veću zaradu i prosek od 66.461 dinara. S druge strane, obrazovanje, zdravstvo i socijala napreduju sporije od proseka – sedam i 7,6 odsto.

Haos na tržištu rada

– Veliki su problemi i haos na tržištu rada – kaže za „Novosti“ Bojan Tanasković, direktor agencije „Novotek radna snaga“ iz Jagodine. – U Srbiju dolaze investicije i ima sve više posla. Koliko je to dobro, toliko i produbljuje probleme na tržištu rada. Iako ima dosta slobodnih radnika, ne mogu da odgovore zahtevima poslodavaca. Olako odlaze u inostranstvo i napuštaju radna mesta kod kuće, iako ti poslovi „preko“ traju po svega nekoliko meseci.

Velike su potrebe u svim granama industrije i poslovanja. U transportnoj, građevinskoj, mašinskoj, turizmu i ugostiteljstvu… Mi dovodimo radnike iz Indije. Priliv radnika će rešiti problem, ako država bude brzo davala dozvole.

I ostale agencije potvrđuju da tražnja diktira platu. Deficitarna zanimanja mogu da računaju na veće zarade.

– Plate su u poslednje vreme značajno skočile viljuškarima, proizvodnim radnicima, burek majstorima i mesarima – čuli smo u jednoj agenciji za regrutovanje kadra. – Viljuškari koji imaju sertifikat sada mogu da zarade od 90.000 do 100.000 dinara mesečno. Varioci su dugo traženi. Obrazovanje se traži za druge pozicije, ali tog kadra je više i plate manje rastu. Nekvalifikovanima se zarade danas brže uvećavaju.

Berači stigli iz Indije

– IZ inostranstva smo, uglavnom iz Indije, po nalogu poslodavaca, doveli radnike za berbu jabuka – objašnjava Bojan Tanasković. – To je sada najlakši posao, jer su zasadi modernizovani. Ne dižu ruke iznad ramena i stavljaju na trake jabuke. Iskusni berač može da zaradi od 3.000 do 4.000 dinara dnevno, a sezona je tri do tri i po meseca.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Neravnotežu na tržištu rada regulisaće uvoz radne snage се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako Tanjug javlja, ovim povećanjem bi od 1. januara minimalna zarada po prvi put mogla da se popne iznad 40.000 dinara.

Ministar finansija je rekao za Srpski telegraf da će ukupno povećanje penzija iznositi više od 20 odsto, uključujući tu i rast penzija u novembru i januaru.

„Jedan od najvećih izazova će biti sastaviti dobar, uravnotežen budžet, primeren krizi u kojoj se nalazimo. Na njemu se već radi“, rekao je Mali.

Dodao je da je izazov za naredni period i pooštrena monetarna politika na globalnom nivou.

„To otežava mogućnosti za finansiranje rastućih fiskalnih deficita. Zato nam je osnovni cilj da deficit zadržimo koliko je god moguće u projektovanim okvirima. Srednjeročni fiskalni okvir predviđa postepeno smanjenje deficita opšte države na nivo od 0,5 odsto BDP-a do 2025. godine i pad učešća javnog duga na 50,7 odsto BDP“, rekao je Mali.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Siniša Mali najavljuje rast plata u javnom sektoru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prosečna plata u junu bila je 74.302 dinara, dok je medijalna zarada iznosila 56.397 dinara, što znači da je polovina zaposlenih ostvarivala zaradu do ovog iznosa, prenosi Nova ekonomija.
Medijalna zarada bila je skoro 200 dinara manja nego u maju.

U odnosu na maj ove godine, i realna vrednost junske prosečne zarade manja je za 1,4 odsto.
Visoka stopa inflacije uticala je da realni rast plata bude dosta niži u odnosu na nominalni rast.

Naime, prosečna plata u prvom polugođu 2022. godine bila je nominalno 13,5 odsto veća u odnosu na isti period prethodne godine, a realno samo 3,5 odsto veća.

Nominalni rast označava koliko su plate novčano porasle, dok realni rast označava koliko one manje ili više vrede u određenom periodu. Realni rast je odnos rasta plata i rasta cena, tj. inflacije.

Podsetimo, inflacija u junu je bila 11,9 odsto, da bi u julu nastavila da raste i dostigla je 12,8 odsto. Oko 70 odsto poskupljenja odnosi se na rast cena hrane i žitarica.

Vrhunac inflacije očekuje se u septembru, kada bi ona trebalo da dostigne oko 14 odsto.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Plate nominalno porasle za 13,5 odsto, realno za 3,5 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rast bruto i neto zarada u periodu januar–mart 2022. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 13,4 odsto nominalno, odnosno 4,3 odsto realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada nominalno je veća za 14,3 odsto a realno za 4,8 odsto, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 14,4 odsto, odnosno za 4,9 odsto realno.

Medijalna neto zarada za mart 2022. godine iznosila je 55.146 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Prosečna plata u martu 74.664 dinara, pola zaposlenih radilo za manje od 55.146 се појављује прво на Biznis i Finansije.