Privrednike Srbije iznenadio je predlog Vlade da već od 1. oktobra za 8% budu uvećani specifični iznosi akcize, što će im biti još jedan u nizu troškova u vreme otežanih uslova poslovanja, kako bi se obezbedili dodatni prihodi ovogodišnjeg budžeta. Predlog rebalansa budžeta za 2023. godinu i Predlog izmena Zakona o akcizama Vlada je usvojila istovremeno 3. septembra, a Skupština je, dva dana kasnije, usvojila oba predloga zakona, bez rasprave.

Zakon o rebalansu budžeta previđa brojne rashode. Od 1. septembra povećavaju se plate 5,5% za zaposlene u prosveti, negovateljice u ustanovama socijalne zaštite, medicinske sestre i tehničare. Biće povećane i penzije, takođe za 5,5%, a za roditelje dece do 16 godina obezbeđena je pomoć od po 10.000 dinara.

U rebalansom budžet uračunato je i dodatnih 23 milijarde dinara za kapitalne investicije, 34 milijarde dinara namenjeno je uvećanju subvencija u poljoprivredi, a više novca, 3,9 milijardi dinara, izdvojeno je i za retke bolesti i lečenje u inostranstvu.

Iako je prihod budžeta bio veći 60 milijardi od planiranog, u državnoj kasi očigledno nije bilo dovoljno para za iznenadno povećanje svih tih rashoda. Stoga je bio neophodan novi izvor prihoda, a izbor je pao na uvećanje akcize na naftne derivate, duvanske prerađevine, alkoholna pića, kafu i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta.

Od povećanja akciza, pre svega, na derivate nafte i cigarete očekuje se prihod od oko četiri milijarde dinara, samo do kraja 2023. godine.

Ministar finansija Siniša Mali je rebalans obrazložio kao „nastavak politike daljeg ekonomskog osnaživanja zemlje, podrške građanima i privredi“. Privrednici tu „podršku“ vide kao rasplamsavanje troškova i poslovanje na ivici „žileta“, a nisu isključili ni gašenje firmi jer su, kako tvrde, već „preoporezovani“ fiskalnim i parafiskalnim nametima.

Vlasnici kamiona već kukaju

Vlasnik kompanije Point Group Int Zoran Drakulić izračunao je da će povećanje akciza dvostruko loše uticati na privredu, direktno i indirektno. „Izračunali smo da će našu kompaniju povećanje akciza za 8% na gorivo godišnje koštati 12.000 evra, bez dodatnih troškova zbog stravičnog rasta cena goriva koje je, osim u Grčkoj, jeftinije u svim zemljama iz okruženja“, kaže Drakulić za B&F.

Posredan negativan uticaj na poslovanje biće, kako je ocenio, skuplje usluge prevoza robe. „U moju kompaniju godišnje uđe i izađe 15.000 kamiona i vlasnici već kukaju i traže povećanje cene transporta. Pokušaćemo da to odložimo koliko je maksimalno moguće“, izjavljuje Drakulić.

Okvirno, taj trošak bi godišnje, prema njegovim rečima, mogao da iznosi 200.000 evra, ali to nije sve jer je najavljeno poskupljenje električne energije, iako je cena u poslednjih 20 meseci tri puta povećavana. Drakulić navodi da magavatsat plaća 138,80 evra, a ako se cena struje podigne za još 10% megavat će koštati skoro 150 evra, bez poreza na dodatu vrednost, što je cena na „evropskom nivou“.

Zašto privreda skupo plaća i prljavu energiju?

Druga nelogičnost sa cenom električne energije je da će biti izjednačena cene struje, dobijene iz prljavih, fosilnih goriva i iz obnovljivih izvora po fid-in tarifi, koju Point Group Int naplaćuje po 150,05 evra po megavatu. To, prema Drakulićevim rečima, nije normalno.

„Razumem da privreda plaća skupu zelenu energiju, ali ne razumem da toliko skupo plaćamo prljavu energiju zbog koje će se plaćati taksa zbog emitovanja ugljen-dioksida. Neka ministarka rudarstva i energetike objavi cenu struje, ja tvrdim da proizvedena iz uglja i hidrocentrale Đerdap ne može da košta više od 35 evra po megavatu. Neka kažu koliki je profit Elektroprivrede Srbije za poslednjih šest meseci“, poručuje Drakulić.

Naš sagovornik ističe da privreda u takvim uslovima teško posluje i da ukoliko marža nije bar 20%, „stvar je propala“. Drakulić navodi da njegova kompanija posluje sa profitom ispod 10%, cena peleta je u odnosu na prošlu godinu pala sa 290 evra po toni na 225 evra, odnosno 20%, a izgubljen je i deo inostranog tržišta zbog toga što je država prošle godine zabranila izvoz. Point Group Int je izvozio 15% peleta, a sada samo tri-četiri odsto, jer su ta tržišta našla nove dobavljače.

Osim toga, dodaje Drakulić, dosta peleta je sa falsifikovanom dokumentacijom, ta roba dolazi iz Belorusije i Rusije preko Turske sa turskom dokumentacijom, pa je velik pritisak crnog tržišta na legalno poslovanje. „Srbijašume nam ne isporučuju ugovorenu količinu drvne mase, pa radimo sa kapacitetom od 65%, a tada su troškovi veći. Sa svim tim problemima mogli smo da preživimo, ali sada se na to nadovezuju dodatni troškovi, povećane akcize, troškovi prevoza, poskupljenje naftnih derivata, struje. Sve će to uticati na cene naših proizvoda i pitanje je ko će od firmi preživeti, verovatno neke neće“, predviđa Drakulić.

Postajemo socijalna ustanova

Vlasnik špediterske firme Union šped Vladan Stojković kaže za B&F da će od povećanja akcize, što je ipak predvidiv trošak za poslovanje, veći udarac na finansije biti povećanje zarada. Iako njegovo preduzeće tri puta godišnje povećava plate, Stojković se žali da i pored toga ne može da zadrži radnike, a troškovi poslovanja su iz meseca u mesec sve veći.

„Povećanje akciza, koje nisu usklađivane prošle godine, realno nije veliki trošak, nerealne su cene rada. Narod sluša da prosečne plate rastu na 300 evra, 600 evra, 800 evra, 1.000 evra … i traži tolike pare“, priča Stojković za B&F. Prema njegovom mišljenju, nedostatak radne snage i nepredvidivost cene rada su najveći problem koji će se prevaliti na cenu robe ili usluge, što će „nekima biti skupo“.

Prosečna zarada u Union špedu je oko 80.000 dinara, ali i pored toga nedostaju radnici svih zanimanja, menadžeri, operativci, radnici u skladištima… „Ovih dana je došao radnik, hoće platu od 70.000 dinara, a kada ga pitamo šta zna, ništa ne zna. Postajemo socijalna ustanova, ne isplaćujemo zaradu, već onoliko koliko je potrebno da radnik živi“, žali se Stojković.

Union šped, prema njegovim rečima, još pozitivno posluje, uprkos raznim teškoćama. „U poslovanju ne smemo da budemo ni na nuli, ako dođemo na nulu moramo da smanjujemo troškove. Iako globalne okolnosti značajno diktiraju uslove poslovanja, nadam se da će firma preživeti, mada bi država mogla da bude malo fleksibilnija prema domaćim privrednicima“, ističe Stojković.

Pritisak na privredu će biti sve veći

Vlasnik firme Hemotehna za proizvodnju ambalaže Radovan Mijatović kaže za B&F da država umesto da smanjuje namete, svaki dan uvodi nove. Ističe da energenti stalno poskupljuju, cena nafte raste, poskupeo je gas i najavljeno povećanje cene električne energije, a da je sada na sve to povećana i akciza, što govori da stanje u budžetu nije dobro i da će pritisak na privredu biti sve veći. „Uslovi poslovanja postaju katastrofalni. Mislim da će se gasiti firme“, prognozira Mijatović.

Povećanje akcize podićiće, kako je rekao, troškove transporta, a poskupljenje električne energije, koju njegovo preduzeće troši u velikoj količini za proizvodnju, moglo bi da ga prisili da poveća cene njegovih proizvoda.

Za prevaljivanjem povećanih troškova na cene njihovih roba i usluga posegnuće verovatno većina privrednika, pa će se ispostaviti da Vlada nekim merama suzbija inflaciju, a drugima je podstiče.

Snažan pad inflacije tokom juna i jula nagoveštavao je, po oceni Fiskalnog saveta, mogućnost da inflacija do kraja ove godine bude spuštena na prosečnu međugodišnju vrednost od 12,5%, kako je predviđeno rebalansom budžeta. Povećanje akciza, poskupljenje gasa od 1. novembra i najavljeno poskupljenje električne energije usporiće njen pad i dostizanje tog zacrtanog nivoa, pa je realnije da će prosečna međugodišnja inflacija tokom 2023. biti bliža 13%, navode u Fiskalnom savetu.

Marica Vuković

Biznis & finansije 214, oktobar 2023. 

Foto: WernerB, Pixabay

Чланак Privrednici o rebalansu republičkog budžeta: Ubi nas podrška države се појављује прво на Biznis i Finansije.

Program sprovodi Naučno-tehnološki park Beograd (NTP Beograd), uz podršku Vlade Švajcarske i u partnerstvu sa Naučno-tehnološkim parkom Niš (NTP Niš) i Naučno-tehnološkim parkom Čačak (NTP Čačak).

Na aktuelni Javni poziv mogu konkurisati startap timovi od najmanje 2 člana i inovativne kompanije osnovane ne duže od dve godine do datuma objavljivanja Javnog poziva. Poziv je otvoren do 11. oktobra u podne na zvaničnoj stranici programa.

Finansijska podrška na programu opredeljuje se za pokrivanje troškova namenjenih izradi prototipa, razvoj biznis modela, istraživanju tržišta, testiranju prvih kupaca, zaštiti intelektualne svojine i ostalih troškova vezanih za razvoj novih proizvoda ili usluga.

Kakvu sve podršku startapi dobijaju?

Raising Starts je prvi pre-seed akcelerator u Srbiji, koji istovremeno obezbeđuje i stručnu i finansijsku podršku startapima onda kada im je najpotrebnija – u najranijim fazama. Kroz intenzivna predavanja i obuke, startapi dobijaju neophodno usmerenje u razvoju da potvrde svoju ideju i pristupe tržištu, ispitaju ciljne grupe i premoste prepreke na putu od inovativne ideje do spremnosti za dalje investicije i globalni rast. U skladu sa svojim specifičnim potrebama, svaki od startapa dobija svog biznis i tehnološkog mentora (lokalni i međunarodni eksperti, startapi i investitori) sa kojima rade kroz 1-1 mentorske sesije.

Uz stručne obuke, startapi dobijaju i posebnu podršku u oblasti zaštite prava intelektualne svojine, a biće im omogućen i pristup savremenim inovacionim laboratorijama, mentorima, investitorima i drugim startap osnivačima u mreži naučno-tehnoloških parkova.

Kroz prethodna tri poziva za Raising Starts program više od 120 timova i kompanija prošlo je kroz veoma specifične poslovne obuke vrhunskih stručnjaka, i podržano je osnivanje 54 nove startap kompanije u Beogradu, Nišu i Čačku koje su dobile stručnu podršku i finansiranje.

Чланак Poziv za startape za učestvovanje u programu Raising Starts: Mentorska podrška i bespovratna pomoć u iznosu do 20.000 CHF се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nastavljanje da širokogrudim davanjem novčane i poreske podrške privredi koja je bila opravdana u vreme pandemije kovida ali sada više nije značilo bi podržavanje tzv. zombi firmi, i to bi moglo da ima veoma negativan efekat na zdrava preduzeća, upozoravaju iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Dok je korporativni dug dostigao rekordne nivoe u otprilike 40 ekonomija u kojima EBRD posluje, neizvršenja obaveza su pala na rekordno nizak nivo u mnogim zemljama, utvrdila je ova razvojna banka u svom godišnjem „Izveštaju o tranziciji 2022/2023“, koji je objavljen danas.

EBRD navodi da je deo kompanija izbegao docnju u servisiranju duga zbog pristupa jeftinim kreditima zahvaljujući vladinim merama nakon pandemije i finansijskoj podršci zbog ruske invazije na Ukrajinu, prenosi Rojters.

Stalna podrška više nije održiva

Međutim, stalna podrška više nije održiva u svetu visokih kamatnih stopa, ocenjuje se u izveštaju.

– Još uvek nismo videli posledice u smislu bankrota zbog pandemije i rata. Štaviše, broj bankrota u novim državama članicama Evropske unije je manji. Postoji rizik od “zombifikacije“ ako se vanredne mere država nastave mnogo duže – rekla je za Rojters Beata Javorčik, glavna ekonomistkinja EBRD-a.

Prisustvo „zombi“ firmi u nekoj ekonomiji se negativno preliva na zdrave firme, koje beleže smanjenje investicija, prihode i zaposlenosti, upozorila je EBRD.

Subvencionisani krediti kompanijama koje imaju negativne novčane tokove odobravani su kroz privremene moratorijume na otplatu kredita, dogovorena smanjenja neizmirenih iznosa, hitne grantove i finansijske injekcije za likvidnosti od strane centralnih banaka, pokazuje izveštaj.

Mnoge zemlje su takođe suspendovale, barem privremeno, obavezu podnošenja zahteva za stečaj.

Svako povlačenje državnih kreditnih garancija i subvencija mora biti postepeno kako bi se izbegao bilo kakav šok i „trebalo bi da bude fino podešeno kako bi se osiguralo da samo solventne i održive firme s privremenim problemima likvidnosti dobiju finansijsku pomoć“, zaključuje EBRD.

Izvor:24sedam.rs
Foto: Pixabay

Чланак EBRD upozorava na zombi firme zbog nastavka novčane podrške се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Epoha kada su naftne monarhije bile spremne da ispune svaki zahtev Sjedinjenih Država i Zapada je prošlo. Moderna politička elita u zemljama GCC vodi izbalansiranu politiku i zainteresovana je za očuvanje partnerskih odnosa s Rusijom, tako da će reakcija arapskih izvoznika nafte od Saudijske Arabije do Alžira na tu odluku biti negativna – rekao je Dijab.

Prema njegovim rečima, teško je zamisliti kako će učesnici samita G7 u Elmauu moći da sprovedu svoj plan da Rusiju liše dela izvoznih profita.

– Očigledno je da je za Organizaciju zemalja izoznica nafte (OPEK), koja s Rusijom ima zajedničku strategiju za stabilizaciju situacije na svetskim tržištima, ova inicijativa neisplativa – naglasio je Dijab.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Saudijska Arabija neće podržati nameru zapadnih zemalja  ograniče cenu ruske nafte се појављује прво на Biznis i Finansije.

Fondacija L’Oréal i UNESCO nagradili su 15 najuspešnijih svetskih naučnica, kao i 30 mladih žena istraživača koje su u prethodnom periodu osvojile priznanje u kategoriji internacionalnih talenata u usponu.

Slaveći 45 izuzetnih žena istraživača iz čitavog sveta, na ovoj jedinstvenoj ceremoniji održanoj nakon dva uzastopna otkazivanja manifestacije zbog epidemiološke situacije, Fondacija L’Oréal i UNESCO potvrdili su svoju posvećenost podršci i priznanju ženama naučnicima čiji je rad bio od suštinske važnosti u ovim neverovatno teškim vremenima.

JEDINSTVENO GLOBALNO OKUPLJANJE ŽENA NAUČNICA

Na ceremoniji održanoj u sedištu UNESCO-a u Parizu, predstavljeno je 15 eminentnih laureatkinja Internacionalne nagrade „Za žene u nauci“, iz različitih oblasti prirodnih nauka uključujući biohemiju, neuronauke, embriologiju, hemiju, astrofiziku, matematiku, računarstvo, medicinu, biologiju i zaštitu životne sredine. Svaka dobitnica nagrade posvetila je svoj život rešavanju nekih od izazova sa kojima se svet danas suočava.

Laureatkinje su između ostalog nagrađene za radove u oblastima unapređenja lečenja raka, autoimunih, kao i zaraznih bolesti, primeni neurobiološke nauke u razumevanju mentalnih bolesti i kreiranju nove generacije antidepresiva, stvaranju održivih alternativa kada je u pitanju korišćenje plastike i drugim oblastima u kojima nauka može da unapredi kvalitet života ljudi i živog sveta širom planete.

Ovom prilikom je predstavljeno i 30 mladih naučnica koje su dobile titulu međunarodnih talenata u usponu. Zajedno, one predstavljaju mlađu generaciju naučnica koje rešavaju važne izazove i zalažu se za promene.
Uvodne reči održali su predsednik Fondacije L’Oréal Jean-Paul Agon i generalna direktorka Uneska Audrey Azoulay, osvrnuvši se na važnost ovogodišnjeg okupljanja kako bi se svet podsetio koliko su žene naučnice i njihov rad vitalni za našu zajedničku budućnost.

Profesorka i dobitnica Internacionalne nagrade za 2020. Edith Heard, održala je govor u ime 15 laureatkinja, kako bi naglasila potrebu da se više žena pridruži nauci.

„Još uvek smo u manjini i nedostaje nam kritična masa da se efikasno zalažemo za naše potrebe. To se mora promeniti. Nauka mora biti otvorena za sve – bez obzira na pol, nacionalnost, rasu ili kulturu. I nema vremena za gubljenje. Raznolikost obogaćuje – pokreće inovacije i daje bolje rezultate. Više žena u timu vodi ka boljim performansama, većoj kreativnosti i novim mogućnostima.”

SVETU JE POTREBNA NAUKA, A NAUCI SU POTREBNE ŽENE

Svet se suočava sa ozbiljnim izazovima: klimatskim promenama, nedostatkom resursa, zdravstvenim rizicima i pandemijom Covid-19, među mnogim drugim sve većim svetskim problemima. Odabrane tokom protekle tri godine, žene koje su nagrađene u sklopu čuvenog L’Oréal -UNESCO programa već su dokazale koliko njihova nauka može biti transformativna u rešavanju ovih izazova.

Ove žene su često izložene nevidljivosti i marginalizaciji, nejednakosti, predrasudama i sistemskim barijerama. Njihovo prisustvo u Parizu bila je prilika da se prepoznaju njihovi značajni doprinosi uz podsećanje sveta da rodna razlika ostaje.

Чланак L’ORÉAL-UNESCO MEĐUNARODNA PRIZNANJA ZA ŽENE U NAUCI 2022 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Preduzetnici, mala i srednja preduzeća imaju šansu do 18. maja da konkurišu za deo od milion dolara bespovratnih sredstava namenjenih podršci inovacijama i digitalnoj transformaciji, piše portal Novosti.

Konkurs ima tri celine.

Prva je podrška startapima sa inovativnim idejama. Mogu da računaju na dotaciju od 15.000 do 25.000 USD, uz obavezu da obezbede 10% učešća. Očekuje se da ima novca za 23 ovakva projekta.

Mala i srednja preduzeća, koja razvijaju inovaciju ili digitalnu transformaciju, mogu da dobiju od 25.000 do 50.000 USD, ali učestvuju sa 20%. Očekuje se da će biti dodeljeno pet ovakvih grantova.

Treća grupa su mala i srednja preduzeća sa inovativnim izvoznim proizvodom. Ona mogu da dobiju od 50.000 do 100.000 USD, ali moraju da učestvuju sa 30%. Fond od milion dolara i još 100.000 USD za ekspertsku podršku obezbedila je kompanija Philip Morris (Filip Moris).

– Vlada je u oba prethodna mandata bila fokusirana na razvoj inovacija. Sa znanjem i inovacijama dobijamo veću dodatu vrednost i veći BDP. Uradili smo dosta u pogledu digitalizacije. Sledeći korak je ulaganje u razvoj veštačke inteligencije. Uspotavili smo Nacionalnu platformu za razvoj veštačke inteligencije u Kragujevcu. Od aprila je na raspolaganju tehnološkim fakultetima i startapima. Tako će moći da smisle bolja rešenja – objašnjava Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i elektronsku upravu Vlade Srbije.

Prednost fleksibilnost

Isti konkurs je sproveden i prošle godine. Sredstva je tada, između ostalog, dobio i Vladimir Božović, osnivač Zenhajera.

– Moje iskustvo kaže da mi ne kaskamo toliko za svetom. Prednost ovog programa je fleksibilnost. Moguće je regrutovati tim i konkurisati, pa se tek onda registrovati. Nama je to značilo da bismo napravili aplikaciju i uspeli smo da ispregovaramo veliki posao. Sad možemo da tražimo investitore – istakao je Božović

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак U okviru projekta Startek, startapima, malim i srednjim preduzećima podrška do 50.000 USD се појављује прво на Biznis i Finansije.

Realizacijom ovog programa, kroz podršku za nova investiciona ulaganja, biće obezbeđeni oporavak i razvoj privrednih subjekata u uslovima tokom i nakon pandemije koronavirusa, očuvanje zaposlenosti, podsticanje privrednog razvoja na principima održivog razvoja i unapređenje konkurentnosti kroz ulaganja u digitalizaciju i primenu novih tehnologija, navodi se u vladinom saopštenju.

Pravo da konkurišu za sredstva iz ovog programa imaju privredni subjekti sa manje od 250 zaposlenih, sa punim radnim vremenom, kao i privredni subjekti srednje tržišne kapitalizacije ili „Mid Cap“ sa minimalno 250, a manje od 3.000 zaposlenih, takođe sa punim radnim vremenom, koji su u privatnom ili zadružnom vlasništvu i koji su registrovani u Agenciji za privredne registre i drugim odgovarajućim registrima.

Sredstva za realizaciju Programa obezbeđena su iz kreditne linije Evropske investicione banke i iz sredstava Fonda za razvoj Republike Srbije.

Odobren izvoz dogovorenih količina merkantilne pšenice u Albaniju

Na sednici je usvojen i Zaključak kojim se odobrava izvoz merkantilne pšenice i merkantilnog kukuruza pravnim licima koji ove proizvode izvoze u Republiku Albaniju, na osnovu ugovora zaključenih pre stupanja na snagu Odluke o privremenoj zabrani izvoza osnovnih poljoprivrednih prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo.

Ovaj zaključak, kojim se omogućava realizacija već ugovorenih poslovnih aranžmana, ima za cilj kako obezbeđivanje prehrambene sigurnosti u Srbiji, tako i uvažavanje neophodnosti regionalne saradnje i solidarnosti, kao osnove za buduće međusobno povezivanje i zajednički ekonomski razvoj.

Realizacija ugovora koje su privredna društva iz Srbije sklopila sa svojim ino partnerima, a koji se odnose na izvoz merkantilne pšenice, neće izazvati poremećaje u funkcionisanju poljoprivredno-prehrambenog sektora naše zemlje i neće ugroziti prehrambenu sigurnost stanovništva, a doprineće izgradnji poverenja i očuvanju dobrih trgovinskih odnosa u regionu.

Vlada je danas donela i Zaključak o saglasnosti da Republička direkcija za robne rezerve obavi naturalnu razmenu merkantilnog kukuruza za semensku pšenicu domaćih NS sorti, rod 2022. godine. Tržištu će biti ponuđene domaće sertifikovane sorte semenske pšenice, uz bolju dostupnost domaćim proizvođačima za jesenju setvu.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Usvojena Uredba za pružanje podrške sektoru malih i srednjih preduzeća i preduzetnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Činjenica da u Srbiji skoro svako peto dete odrasta samo uz jednog roditelja, uslovila je i da se u našoj zemlji promeni odnos prema samohranim roditeljima. Brak se više ne smatra društvenom institucijom koja jedina čini roditeljstvo legitimnim, pa je i socijalna isključenost samohranih roditelja znatno manja nego ranije.

I pored toga što je stav prema vanbračnim majkama i dalje nešto negativniji na selu, samohrani roditelji se suočavaju sa više problema u gradovima, u kojima generalno imaju manje podrške zbog daleko veće otuđenosti.

Ovo su neki od glavnih rezultata istraživanja Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, o položaju samohranih roditelja u Srbiji. Autorka istraživanja, dr Marina Novakov je sprovela anketu među 200 jednoroditeljskih porodica u Vojvodini, od kojih polovina živi na selu, a preostala polovina u gradu.

Istraživanje je obuhvatilo sve tipove samohranih roditelja, odnosno one koji su to postali zbog smrti supružnika, usled razvoda ili zbog odluke da podižu dete izvan bračne zajednice.

Od smrtnog greha do tolerisanja

Odnos prema vanbračnoj deci je tradicionalno u Srbiji nailazio na moralnu osudu i smatrao se sramotom, a majke vanbračne dece su surovo kažnjavane i proganjane. Osim toga, u narodu su vanbračna deca povezivana sa natprirodnim silama, pa su bila široko rasprostranjena verovanja da ona izazivaju ogromne poplave ili suše, a ređe se mislilo da ako muško dete preživi na rođenju – jer su čedomorstva zbog osude sredine bila česta – sigurno će postati veliki junak.

Donekle ambivalentan stav naroda prema ženama koje rode vanbračnu decu ogleda se i u činjenici da su one mogle veoma dobro da se udaju, jer su „dokazale“ da su rotkinje.

Danas su se ovakva shvatanja uveliko promenila, posebno u gradovima, gde je četvrtina ispitanika izjavila da zajednica ima donekle odbojan stav prema neudatim majkama, dok je takvu ocenu izreklo 30 odsto anketiranih samohranih roditelja koji žive na selu.

Ipak, 46 odsto ispitanika na selu smatra da je najbolje za dete ako može da odrasta u porodici sa oba roditelja, dok je sa takvim uverenjem saglasno samo 25 odsto anketiranih u gradu. S druge strane, razvedeni roditelji, koji čine 55 odsto ukupnog uzorka u istraživanju, slažu se sa mišljenjem da je bolje odgajati dete samostalno, nego u lošem braku.

U gradu dvostruko usamljeniji nego na selu

Većina ispitanika smatra da sredina u kojoj žive ne pravi značajnije razlike prema samohranim roditeljima po osnovu toga da li su udovci i udovice, razvedeni, ili majke sa vanbračnom decom. Ipak, više od trećine anketiranih ocenjuje da najviše saosećanja dobijaju oni koji su ostali sami zbog smrti bračnog partnera.

Zanimljivo je da oko trećine ispitanika koji žive u gradu tvrdi da su izloženi nerazumevanju i neprihvatanju, dok svoj položaj tako vidi samo 15% samohranih roditelja sa sela. Ipak, osećaj usamljenosti povezuje i one u gradu i one na selu, s tim što je broj usamljenih dvostruko veći u gradu. Ispitanici su usamljenost rangirali na trećem mestu najvećih problema, iza finansijskih i teškoća u vaspitavanju dece.

Teško je biti i otac i majka

Finansijski problemi su najteži za samohrane roditelje bez obzira na tip naselja u kojem žive, ali i tu su ispitanici u urbanim sredinama u nezavidnijem položaju – finansijske teškoće u gradu ima 48 odsto anketiranih, naspram 38 odsto njih na selu. Nalazi pokazuju i da su prilikom traženja posla u mnogo lošijem položaju majke nego očevi, jer poslodavci smatraju da će i u slučaju samohranih roditelja, žene više odsustvovati sa posla nego muškarci.

Nasuprot nalazima vezanim za finansijsku situaciju, anketirani koji žive na selu više se žale na poteškoće vezane za vaspitavanje dece, posebno ako je dete suprotnog pola. Primer je odgovor jednog udovca iz Ravnog Topolovca: „Nedostaje ženska ruka u vaspitanju. Teško mi je da vodim ženske razgovore i rešavam ženske probleme. To nije prirodno“. Ali to nije lako ni u urbanim sredinama. „Teško je biti i otac i majka u jednom“, konstatuje udovac iz Sremskih Karlovaca.

Iako smo skloni da verujemo kako je biti samohrani roditelj na selu mnogo teže nego u gradu, zbog tradicionalnih vrednosti u seoskim sredinama, istraživanje ukazuje na sasvim suprotnu situaciju. Prednost sela je u tome što su u njima i dalje zastupljenije proširene porodice, gde samohrani roditelji imaju veću podršku svojih roditelja sa kojima često dele i krov nad glavom, ali i rođaka, suseda i celokupne sredine u kojoj žive.

Foto: Pixabay

Чланак Odnos grada i sela prema samohranim roditeljima u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Uloga preduzetnika i mikro preduzeća na domaćem tržištu od izuzetnog je značaja za razvoj ekonomije, a pristup sredstvima iz nove kreditne linije, omogućiće im da dodatno unaprede svoje poslovanje. Kreditna linija će se koristiti za finansiranje trajnih obrtnih sredstava i kratkoročnih investicija u ovom segmentu. Poseban značaj ove kreditne linije jeste u tome što će pomoći daljoj dinarizaciji tržišta mikro kredita, i na taj način doprineti i jačanju poverenja u domaći finansijski sistem”, izjavio je Dušan Mihailović, član Izvršnog odbora Eurobanke.

Predsedavajući Upravnog odbora EFSE fonda Klaus Miler je rekao: “Pristup finansijskim sredstvima i dalje ostaje prioritet tokom i nakon krize izazvane virusom Covid-19. Obezbeđivanjem ovog kredita u domaćoj valuti, preduzetnici mogu da dobiju sredstva u istoj valuti u kojoj ostvaruju svoje prihode, čime se štite od deviznog rizika. Kao banka koja je u 2020. godini ostvarila rekord kada su u pitanju krediti za mikro i mala preduzeća, Eurobanka je spremna da nastavi da pruža podršku mikro i srednjim preduzećima i promoviše održivi ekonomski razvoj širom Srbije, a nama je zadovoljstvo da ih u tome podržimo.”

Osnovan 2005. godine kao vodeći razvojni investicioni fond, Evropski fond za Jugoistočnu Evropu ( EFSE) ima za cilj da podrži ekonomski razvoj i prosperitet u Jugoistočnoj Evropi, kao i Turskoj, Ukrajini, Belorusiji, Rumuniji, Bugarskoj, Moldaviji i zemljama Kavkaza, investirajući u mikro i mala preduzeća, kao i u poboljšanje životnih uslova privatnih domaćinstava.

Eurobank od svog osnivanja u Srbiji 2003.godine intenzivno podržava poslovanje segmenta preduzetnika i mikro preduzeća. Samo u poslednjih 10 godina, Eurobank je plasirala više od 1,4 milijardi evra u ovaj segment srpske privrede.

Чланак Podrška Eurobanke preduzetnicima i mikro preduzećima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Program ranog razvoja i Program saradnje nauke ovim preduzećima će omogućiti razvoj inovativnih tehnologija, proizvoda i usluga sa tržišnom primenom i velikim potencijalom za komercijalizaciju. Interesovanje za dodelu bespovratnih sredstava fonda, kako se napominje, stalno raste.

Za Program ranog razvoja i Program saradnje nauke podneto je više od 280 prijava inovativih projekata, a priliku za konkurisanje imali su i neformalini timovi. Od strane timova podneto je više od 130 prijava, a finansiranje je odobreno za ukupno njih 18.

Najveći broj odobrenih projekata došlo je od strane timova i predizeća iz Beograda, Novog Sada, Čačka, a najzastupljenije oblasti projekata su informaciono-komunikacione tehnologije, prirodne nauka i mašinstvo.

Za finansiranje su odabrani oni projekti koji imaju sposoban tim, inovativni potencijal, održivu konkurentsku prednost i jasne razvojne planove, kao i dovoljno kvaliteta da se takmiče na međunarodnom tržištu.

Odabrana preduzeća sa inovativnim projektima imaju zadatak i da odgovore na očekivanje da su nauka i inovacije ključni činilac konkurentnosti i održivog razvoja.

Program saradnje nauke i privrede, kako je naglašeno, govori o tome da su zajednički projekti istraživača i privrednika u Srbiji ne samo mogući nego i da su potencijalno nepresušan izvor dodate vrednosti za društvo u celini.

Prema poslednjem izveštaju Evropske komisije o oceni inovacija (European Innovation Scoreboard), Srbija je ostvarila značajan rast od skoro 30 odsto u poslednje tri godine u oblasti inovacija.

Чланак Podržano 46 preduzeća kroz programe podrške inovacijama се појављује прво на Biznis i Finansije.