U ime sedam udruženja i vodećeg Uduženja za opstanak poljoprvrednika Srbije koje je predvodilo proteste, sporazum, koji stupa odmah na snagu, potpisali su Mileta Slankamenac i Vladimir Višić.

Poljoprivrednici će, prema tom dogovoru, dobiti veće subvencije za 9.000 dinara (6000 dinara dizel gorivo + 3000 dinara direktno), pa će im država ukupno isplaćivati 18.000 dinara za najviše 20 hektara po domaćinstvu.

Maksimalna granica površine obradivog poljoprivrednog zemljišta od 20 hektara, propisana za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju, biće povećana na 100 hektara, počev od 1. januara 2024. godine, u skladu za Zakonom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Subvencije, premije, prelevman…

Premija za mleko će umesto 15 dinara po litru biti 19 dinara, a subvencija po kravi se povećava sa 30.000 na 40.000 dinara.
Prema sporazumu će biti sprovedena analiza kontrole uvoza mleka i mlečnih proizvoda i intenzivno će se nastaviti komunikacija sa proizvođačima mleka.

Predviđeno je i regulisanje tržišta uvođenjem kvota za proizvođače, pre uvoznike mleka, a što će biti predmet daljih razgovora u najkraćem roku.

Premijerka je u razgovorima obećala i da se uvodi prelevman na uvoz polutvrdih sireva iz EU od 300 dinara po kilogramu i da se naknada za odvodnjavanje smanjuje 50 odsto, a 2024. godine ukida.

Sporazum predviđa i pronalaženje rešenja za za otkup mleka proizvođačima kojima je otkup otkazan, kao i sprovođenje analize tržišta u pogledu uređenja žitarica.

Biće uveden i takozvani plavi dizel koji se odnosi na olakšice u visini akcize na 100 litara dizel goriva po hektaru, za sve upisane površine u poljoprivrednih gazdinstava.

Učesnici protesta poljoprivrednika, kako se navodi u sporazumu, biće izuzeti, odnosno neće biti procesuirani ukoliko su kažnjavani na protestu poljoprivrednika.

Ovde možete pogledati originalne zahteve demonstranata.

Izvor: N1

Foto: Kamala Bright, Unsplash

Чланак Poljoprivrednicima se protest isplatio, izborili se za većinu zahteva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prelevmani za sireve i ostale proizvode biće povećani na 300 dinara, ali i uvedeni prelevmani na kondenzovano (evaporisano) mleko u iznosu od 300 dinara, saopštila je Vlada Srbije.
Mera će važiti za sva grla mlečnih krava kojih je ukupno 228.823.

Premije za mleko će biti povećane sa 15 na 19 dinara po litru u drugom, trećem i četvrtom kvartalu 2023. godine.

Na sednici Vlade usvojena je i izmenjena Odluka o određivanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje se plaća posebna dažbina pri uvozu, jer je detaljnom analizom i praćenjem stanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda utvrđeno da je usled povećanog uvoza polutvrdih sireva, i pored zaštitnih mera, došlo do destabilizacije domaće proizvodnje sireva, stvaranja viškova i nemogućnosti plasmana usled nekonkurentne uvozne cene, saopšteno je.

Zato je predloženo povećanje posebnih dažbina na uvoz šest vrsta sireva sa tržišta Evropske unije i ostalih tržišta, navodi se u saopštenju.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Povećana subvencija poljoprivrednicima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poljoprivrednici imaju osam zahteva koje su nekoliko dana ranije predali vladi, ali o njihovom ispunjavanju nisu postigli dogovor sa premijerkom Anom Brnabić. Oni traže povećanje subvencija po hektaru obradive površine, da premija za litar mleka umesto 15 bude 20 dinara, kao i minimalnu otkupnu cena mleka od 78 dinara po litru plus prihod na dodatnu vrednost (PDV). Zahtevaju i da im se omogući kupovina dizela po ceni u koju se ne uračunavaju akciza i PDV, da se uvede prelevman (zaštitna taksa) na mlečne proizvode koji se uvoze iz Evropske unije i država potpisnica sporazuma CEFTA (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora i Srbija), kao i da se trenutna subvencija po kravi od 30.000 dinara uveća za 10.000 dinara. Ratari i stočari očekuju i da im se obezbedi cena poljoprivrednih proizvoda, pšenice, kukuruza, soje i drugih, kao na berzama u Budimpešti i Parizu.

Oni najavljuju da će izlaziti na ulice dok im Vlada ne ispuni ove zahteve. Danas će, primera radi, poljoprivrednom mehanizacijom blokirati puteve u više gradova širom zemlje. Predstavnik “Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije” Đoka Ćurčić precizirao je za Betu koji će to gradovi biti – Subotica, Novi Sad, Požarevac, Pančevo i Bogatić, a razgovara se i o blokadama u gradovima centralne Srbije. Blokade će trajati po nekoliko sati dnevno.

Izvor: Beta, Slobodna Evropa, BBC

Foto: Milan Bosancic, Unsplash

Чланак Poljoprivrednici će blokirati puteve dok im se ne ispune zahtevi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, pre nekoliko dana, kada je Vlada odlučila da zabrani točenje goriva u kanistere, domaći poljoprivrednici su prvo mislili da je u pitanju neslana šala. Jer su benzinske pumpe obično veoma udaljene od njihovih gazdinstava a poljoprivredna mehanizacija poput traktora mnogo troši, te im se ne bi isplatilo da idu njima po gorivo. Ispostavilo se da nije šala, ali i da ova odluka nije “u kamenu uklesana”.

U međuvremenu su domaće vlasti uvidele da njihova odluka može da ugrozi setvu, pa su najavile da će omogućiti točenje goriva u kanistere ali specijalne, kako bi se sprečio potencijalni šverc goriva.

Međutim, predsednik Sabora proizvođača agroprivrede Srbije (SPAS) Zoran Milićević uputio je juče Vladi Srbije pismo u kome traži da se poljoprivrednicima dozvoli da sipaju gorivo u sve sudove koje donesu sa sobom.

„Tražimo da se u najkraćem roku, pred prolećnu setvu kukuruza i ostalih poljoprivrednih proizvoda, svim poljoprivrednicima, a ne samo registrovanim poljoprivrednim domaćinstvima, dozvoli točenje evro dizela u sve vrste kanistera, a ne samo u specijalne“, rekao je Milićević za Betu.

Dodao je da najava da će se dozvoliti točenje goriva samo u specijalne kanistere koji bi se kupovali na pumpama i verovatno bili preskupi podjednako neprihvatljiva kao i to da se Uredbom o ograničavanju cena naftnih derivata dozvoli točenje goriva samo u pogonske rezervoare poljoprivrednih mašina.

Izvor: Beta, Nova

Foto: Pixabay

Чланак Poljoprivrednici traže da im se omogući jednostavniji pristup subvencionisanom gorivu се појављује прво на Biznis i Finansije.

I dok su se pojedini poljoprivredni proizvođači požalili da više ne mogu da dođu do dobre cene i potrebne količine prometovane robe, nadležni smatraju da se konačno uvodi red.

Novi zakon bi trebalo da podigne berzanski nivo rada

– Od sada, svi koji budu hteli da trguju, da objavljuju cene, moraće da se registruju kao berza – objašnjava Miloš Janjić, direktor Produktne berze u Novom Sadu. – Ne možemo više da se igramo tržišta. Moraju da postoje pravila, minimalan kapital, brokeri. Poljoprivrednici, takođe, mogu da budu ravnopravni učesnici u trgovini, a ne samo velike kompanije. Novi zakon se odnosi najviše na one koji su organizatori tržišta, da snose tu odgovornost.
Prema rečima Janjića, kada neko prodaje sto tona kukuruza mora da postoji neka garancija da će ta roba biti isporučena i da će biti dobrog kvaliteta. Poenta berze je u tome da postoje dostupne i kvalitetne informacije.

– Novi zakon bi trebalo da podigne berzanski nivo rada – smatra Janjić. – I mi moramo da se uskladimo s novim pravilima. Ne samo agencije i portali, ukoliko žele da postanu berza.

Kako nam je ispričao Žarko Galetin, agrarni analitičar, nijedna ustanova ne sme da radi berzanske poslove ako nije registrovana kao takva. Iako su drugi propisi vrlo strogi, pa se tačno zna ko može da organizuje finansijsko tržište, kod robnih berzi to nije bilo uređeno.

– Produktna berza u Novom Sadu decenijama se bavi ovim poslom, a dešavalo se da se pojavljuju agencije koje su urušile njen kredibilitet – smatra Galetin. – One funkcionišu po principu članstva i imaju najširu bazu klijenata, od poljoprivrednika do zadruga, kombinata, gazdinstava… One primaju elektronski sve ponude i svu tražnju u Srbiji i to objavljuju. Pri tome, kada date neki podatak agenciji vi više niste u obavezi da to i ispunite. Tačnije, kažete jednu cenu, ali posle ne morate po toj ceni i da prodate.

Galetin napominje da takve situacije u berzanskom poslovanju ne smeju da se događaju.

Garant Narodna banka

– RANIJE nije postojao zakon koji će da obezbedi mehanizam garancije za trgovinu preko berze, a sada je i Narodna banka Srbije učestvovala u izradi zakona – objašnjava Miloš Janjić. – Svako ko organizuje berzu mora da ima posebne, namenske račune. Kad neko uplati novac za robu, te pare stoje dok se žitarice ne isporuče i ne proveri njihov kvalitet. Novac ne može da propadne, jer će biti kod nas dok se ne završi trgovanje.

Izvor: Novosti

Чланак Prodaja žitarica isključivo preko berze, poljoprivrednici nezadovoljni се појављује прво на Biznis i Finansije.