-Inicijalno, strani investitori su ulagali u nisko tehnološku proizvodnju da bi nakon toga profit reinvestirali u tehnološki sve naprednije projekte. Trenutno u Poljskoj softverskoj industriji radi oko 400.000 developera i Poljska je postala tehnološki hub za čitav region. Između 2010. i 2020. godine zabilježen je i konstantan rast priliva radnika iz EU koji su dolazili u Poljsku, što je posljedica činjenice da Poljska dijaspora ima oko 16 miliona ljudi koji su i značajan ekonomski potencijal.

Istovremeno, između 2015. i 2020. godine, znači prije rata u Ukrajini u Poljsku je došlo 2-3 miliona Ukrajinaca od kojih su mnogi visokokvalifikovani i vrlo brzo su se uklopili na tržište rada, objasnio je Dariusz Duda, direktor Lisabonske kancelarije poljske Agencije za investicije i trgovinu.

Od Ivone do Alekse

U periodu od 1990. do 2019. godine poljski BDP, mjeren paritetom kupovne moći, porastao je impresivnih 850 posto kao rezultat stranih investicija i pametnog korištenje evropskih fondova.

-Amazonova „Aleksa“, bazirana je na poljskom softveru „Ivona“ i danas u Amazonovom razvojnom centru u Poljskoj radi 900 ljudi. Osim Amazona i Samsunga, razvojne centre u Poljskoj imaju i ostale vodeće svjetske kompanije, Intel, Microsoft i niz drugih. APTIV koji radi na razvoju novih tehnologija u automobilskoj industriji tako u Poljskoj ima ukupno 5.500 zaposlenih od čega je 2.500 inžinjera, kaže Agnieszka Szweda, ekspert poljske Agencije za investicije i trgovinu.

Na Web Summitu 298 učesnika iz Srbije

Privlačenje stranih investitora ide uporedo sa podsticanjem domaćih investicija posebno kada je riječ o malim preduzećima. Mjere poreznih podsticaja tako uključuju porez na profit kompanija od 19 posto ali kompanije sa ukupnim prihodima manjim od dva miliona eura plaćaju samo devet posto.
Na ovogodišnjem Web Summitu u Lisabonu prisutno je rekordnih 71.033 učesnika iz 160 zemalja, od kojih je 298 iz Srbije. Tokom tri dana učesnici će imati priliku da čuju 1.050 govornika iz različitih oblasti, od IT, finansija, pa do medija i kulture.

Dražen Simić (bif.rs)

Чланак Kako je Poljska postala regionalni IT centar се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osim u navedenim oblastima privrede, izbeglice iz Ukrajine se zapošljavaju i u prehrambenoj industriji, transportu, skladištenju, poljoprivredi itd. U pitanju su uglavnom poslovi u kojima vlada hronični deficit radne snage.

Broj nezaposlenih Ukrajinaca u Poljskoj je rastao do maja, ali od tog meseca je u padu.

Tome je doprinelo i pojednostavljivanje poljske procedure za zapošljavanje stranih državljana. Od tada i Ukrajinci lakše stupaju u radni odnos u Poljskoj.

Izvor: ReMix

Foto: Pixabay

Чланак Ukrajinci popunjavaju deficitarna zanimanja u Poljskoj се појављује прво на Biznis i Finansije.

MOL ​​ulazi na poljsko tržište akvizicijom 417 servisnih stanica u iznosu od 610 miliona dolara koje posluju pod brendom Lotos. Plan mađarske kompanije je da ovom akvizicijom dostigne treću poziciju na lokalnom tržištu maloprodaje goriva.

Ovom akvizicijom, MOL Grupa ulazi u 10. zemlju sa svojim segmentom usluge kupcima (Consumer Services). Broj servisnih stanica u mreži će dostići 2390 od trenutnih 1943, koje posluju pod okriljem 5 različitih brendova. Ovo uključuje nedavno kupljenih 120 servisnih stanica brenda OMV širom Slovenije i 95 novih servisnih stanica u Slovačkoj i Mađarskoj.

Kao deo tog dogovora, PKN Orlen kupuje 185 servisnih stanica iz mađarskog i slovačkog portfolija MOL Grupe po ceni od 259 miliona dolara.

Dogovor PKN Orlen treba da dobije odobrenje od Evropske komisije i tako završi spajanje sa Lotosom.

Foto: MOL

Чланак MOL Grupa kupuje više od 400 benzinskih stanica u Poljskoj се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poljska je na devetom mestu u svetu po izvozu klasičnih igračaka sa udelom od 1,7 odsto na globalnom tržištu, i na četvrtom mestu u Evropskoj uniji, ispred Češke, Nemačke i Holandije, saopštio je Poljski ekonomski institut (PIE).
Poljska najviše proizvodi komplete igračaka za gradnju, mekane igračke, slagalice od drveta i drugih materijala, različite vrste autića i lutke. Pored domaćih, Poljska izvozi i igračke strane proizvodnje jer uporedo sa izvozom raste i uvoz, pa se deo uvezenih igračaka dalje prodaje na drugim tržištima.

Uprkos pandemiji, izvoz igračaka iz Poljske je bio rekordan prošle godine, sa vrednošću koja je dostigla 807,8 miliona evra. To je rast od 17,2 odsto, odnosno za 118,3 miliona evra više nego u 2019. i više nego duplo u poređenju sa 2015. godinom, navodi analitičari Poljskog ekonomskog instituta u svom izveštaju.

Prema njihovim procenama, izvoz klasičnih igračaka će ove godine premašiti prošlogodišnji rekord. Na to ukazuju podaci da je tokom deset meseci ove godine Poljska izvezla igračaka u vrednosti od 764,5 miliona evra, što predstavlja povećanje od 26,7 odsto u poređenju sa istim periodom 2020. godine „U eri sveprisutne elektronike, računara, tableta i pametnih telefona, ovaj rezultat treba smatrati velikim uspehom“, ocenjuje se u izveštaju.

Treći u svetu po izvozu „digitalnih“ igračaka

U periodu od januara do oktobra ove godine, poljske igračke su stigle u 138 zemalja na svim kontinentima. Ipak, ubedljivo najveće izvozno tržište je Evropska unija, gde je Poljska plasirala čak 87 odsto izvezenih igračaka. Najveći kupac je Nemačka, sa udelom od 40 odsto, slede Češka (10,8 odsto) i Mađarska (5,9 odsto), a potom Francuska i Austrija sa udelima nešto većim od četiri odsto. Najveći kupci poljskih igračaka izvan Evropske unije su SAD, Velika Britanija i Rusija.

Autori izveštaja navode da pored klasičnih igračaka, Poljska je važan izvoznik i „digitalnih“ igračaka, odnosno konzola i opreme za igre. U 2020. godini Poljska je bila treći najveći svetski izvoznik takvih proizvoda posle Kine i Japana, sa udelom od 7 odsto na globalnom tržištu. Vrednost poljskog izvoza konzola i opreme za igre u 2020. godini iznosila je skoro 1,4 milijarde evra, što je preko petine više u odnosu na 2019. godinu.

Чланак Poljska je deveti svetski i četvrti izvoznik igračaka u EU се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Postoje veoma velike šanse da ćemo od februara smanjiti PDV na osnovne prehrambene artikle na nulu, na najmanje šest meseci“, rekao je Moravjecki na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.

Vladajuća poljska partija Pravo i pravda (PiS), koja je ranije donela paket mera kojim je smanjen porez na benzin, gas, grejanje i struju i najavljena jednokratna finansijska pomoć domaćinstvima, kaže da nije mogla da spusti PDV na hranu na nulu zbog pravila Evropske unije.

Poljska već neko vreme insistira u EU da se dozvoli prodaja hrane bez PDV-a, ali Moravjecki nije precizirao da li je blok odlučivao o tom pitanju.

Inflacija u Poljskoj je u novembru iznosila 7,8 odsto međugodišnje, prema podacima statistiškog zavoda.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Poljska ukida PDV na hranu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Neposredno pre nego što je nastupila era korone, u kojoj se izraz „čekati u redu“ gotovo isključivo vezuje za kovid ambulante ili za vakcinisanje protiv Kovida-19, američki mediji su bili prepuni napisa o krajnje neobičnim redovima koji su se formirali u Moskvi. Gomile ljudi, uključujući i strane turiste, čekale su i po pola sata da uđu u jednu takozvanu radničku menzu.

Usred luksuznog tržnog centra sa pogledom na Crveni trg, nalazi se samouslužni restoran „Stolovaya 57“, koji je dobio ime po reči stolovaja, što na ruskom znači menza. Ovaj naziv je bio uobičajen za državne restorane pre raspada Sovjetskog Saveza, u kojima su tadašnji drugovi i drugarice mogli da jedu obilno za malo novca.

U današnjoj kopiji nekadašnje radničke kuhinje, može da se jede za oko devet dolara, a osnovni obrok podrazumeva boršč, žele od svinjetine, mekano kuvano povrće, ribani kupus i čaj sa limunom. Možda niste oduševljeni ovakvim izborom specijaliteta kuhinje, ali „Stolovaya 57“ trenutno na sajtu „tripadvisor.com“ ima ocenu 4,5, sve sa komentarima „sjajna hrana“, „izuzetno iskustvo sovjetske kuhinje“ i manje-više u tom stilu.

Ovaj „socijalistički“ restoran u privatnom vlasništvu prvi je ponudio na svom meniju „nostalgiju za sovjetskom kuhinjom“ još 2012. godine. Zahvaljujući tome, postao je toliko prestižan, da potonja konkurencija u Moskvi i drugim ruskim gradovima u vidu takozvanih „tematskih restorana sa ukusom komunizma“, ni danas ne može da ga stigne.

Marcipan od pasulja ili šargarepe

Ako je ovakva preduzetnička logika o profitiranju na nostalgiji očekivana u Rusiji i Kini, gde takođe vlada moda „retro jela“ iz vremena Mao Ce Tunga, malo teže je objasniti ponovnu popularnost socijalističke kuhinje u državama poput Poljske, koja je jedva čekala da i Sovjetima i komunizmu kaže zbogom. Ipak, pojedini takvi restorani u Varšavi i Gdanjsku su postali kultni i obavezna preporuka za turiste, a poljski mediji pišu da je ova moda zavladala i na kućnim zabavama.

One su se, kao i mnogo toga drugog, u vreme korone preselile na otvoreno, a da bi se organizovao „socijalistički piknik“ u prirodi, potrebna je inovativnost koju su morale da iskažu domaćice u vreme Poljske Narodne Republike. Najlakše je nabaviti stolnjak za hranu, koji se u to vreme u domaćoj radinosti vrlo često svodio na raširene novine preko stola. Ali da bi se došlo do nekih proizvoda, neophodno je obići buvlje pijace ili pojedine male radnje koje su nekim čudom preživele još od pedesetih godina prošlog veka.

To podrazumeva i nabavku stvari poput aluminijumskih pribora za jelo, ili sifona koji su služili da se u sopstvenoj kuhinji gazira voda i druga pića. Sifoni su bili toliko popularni u socijalističkoj Poljskoj, da su dobili posebno mesto i u tamošnjoj kinematografiji. Najveću slavu ovaj uređaj je pobrao u filmu „Neće biti razvoda“, u kome čuveni poljski glumac Zbignjev Cibulski igra ulogu čoveka koji je tvorac sifona.

U Poljskoj postoje i top liste namirnica koje na najbolji način ilustruju ovaj period nacionalne gastronomije, poznat i po nazivu „kako od ničega napraviti nešto“. Ili kao što piše poljska novinarka Magdalena Kazcmarek: „U to vreme, većina Poljaka decenijama nije imala nikakav kontakt sa stranom kuhinjom. Zbog ogromnih problema sa snabdevanjem hranom, domaćice su bile primorane da postanu majstori kreativnosti. Domaća kuhinja se zasnivala na inventivnosti, koja je bila uslovljena ekonomskom situacijom. Tradicionalno kuvanje zamenjeno je nutricionističkim znanjem, a ukus kalorijskim sadržajem. Hrana se tretirala kao puko gorivo za radničku klasu“.

Danas se na listi „retro“ specijaliteta obavezno nalaze skuta, odnosno mleko gusto kao sir, pavlaka i kefir, koji su se posluživali u nekadašnjim mlečnim restoranima. Za ove proizvode starije generacije Poljaka tvrde da su bili daleko kvalitetniji od onoga što se sada nudi po supermarketima. Nedostaje im i usluga koja se praktikovala sve do 1989. godine, da se mleko donosi na kućni prag u staklenim bocama sa aluminijumskim zatvaračem, a što je jedno vreme bio običaj i u nekadašnjoj SFRJ.

Što se tiče bezalkoholnih pića, Poljacima su na raspolaganju bili veštački sirupi, veštački obojen pomorandžin sok u malim pakovanjima od folije, a sedamdesetih se pojavio daleki rođak „Koka-kole“, pod nazivom „Polo-kola“. Uprkos kritikama da ne može biti ni zamena zamene za original, mnogi Poljaci su ovo piće smatrali ukusnim i ono je preživelo do danas, samo se prodaje pod drugim imenom.

Pojedina jela su bila poznata po stranim nazivima, kao što su bretonski pasulj, grčka riba ili japanska haringa, iako su sastojci i receptura za njihovu pripremu bili čista improvizacija i nisu imali blage veze sa originalom, izuzev po imenu. Primeri su i čokoladni kolači bez čokolade, marcipan od pasulja ili šargarepe, svinjski kotlet napravljen od mortadele. Umesto limunovog soka, salata se jela sa pavlakom.

Pica nije zaobišla ni poljsku kuhinju, ali se pravila u kući, a domaćice su grozničavo razmenjivale recepte. Krajnji rezultat, koji se i danas priznaje kao „pica sa poljskim šmekom“ je baš debelo, debelo testo, sa lukom, mesnim nareskom iz konzerve i sirom.

Domaćice informisanije od KGB-a

Zato su nedeljni ručkovi predstavljali slavlje, koje je zahtevalo od dovitljivih domaćica da budu informisanije od KGB-a u kojoj mesari se pojavilo meso i šta ima u ponudi. Nedeljni meni, za koji poljski mediji tvrde da je još uvek popularan u mnogim kućama, sastojao se od paradajz čorbe, pečenih pilećih ili svinjskih kotleta, uz kiseli kupus ili pire od cvekle i krompira. Pravi hitovi bili su torta sa kremom od griza, vafle sa kakaom i kremom od limuna i deserti od skute i keksa.

Kada nisu bila na domaćoj ishrani, deca su jela u vrtićima, a najpopularnija jela koja se i danas rado prave bila su „lenje knedle“ (testo sa skutom i prezlama), pirinač sa kajmakom i prekuvanim jabukama, ili rakuhi, vrsta palačinki, često sa jabukom iznutra, obilno posutih šećerom. Kao što se da zaključiti, skuta je bila nezaobilazan sastojak za skoro sve vrste slanih i slatkih jela. Deca su kod kuće sama pravila kogel-mogel, što je specijalitet koji se dobija od žumanaca umućenih sa šećerom, a u izuzetnim prilikama dodavao se – nećete verovati – kakao, a ne skuta.

Bilo je perioda kada je u prodavnicama moglo da se kupi samo sirće, što je nama u Srbiji poznato iz devedesetih godina. U ovakvim trenucima situaciju bi obično spašavao rođak sa sela, ili su Poljaci nabavljali deficitarne namirnice na crnom tržištu, što nam je, takođe, veoma blisko iskustvo.

Mnogi su se snalazili tako što su bili preteče danas toliko pomodnog urbanog baštovanstva, sadeći povrće na sopstvenoj terasi ili na nekoj zapuštenoj javnoj površini. Poljske domaćice su same proizvodile tone kompota od trešnje, ribizle, maline, jagode, šljive i jabuke, kao i džemova, marmelada, sokova od paradajza, te tegle i tegle kiselih krastavaca.

Neki od najpoznatijih proizvoda Poljske Narodne Republike mogu i danas da se kupe: šunka iz konzerve „Krakus“, napolitanke „Prince Polo“ i kafa od cikorije „Inka“. Mada se prodaju u novom, modernom pakovanju, njihovi ukus i sastav su, navodno, ostali isti. Ove namirnice Poljaci još uvek često uzimaju za odlazak na planinarenje, zajedno sa „retro“ konzerviranim paprikašom od mešavine ribe, paradajza i pirinča i tvrdim bombonama, punjenim alkoholom i kakaom.

Lidija Ljubojević

broj 186, septembar 2021.

Foto: Pixabay

Чланак Povratak socijalističke kuhinje u Poljskoj: Hrana sa ukusom Hladnog rata се појављује прво на Biznis i Finansije.