Od tada svaki novi izveštaj i prognoza su sve oprezniji i pesimističniji, a sada već u julu imamo zdravstvenu situaciju koja prevazilazi onu iz vremena vanrednog stanja, a pominju se i nove mere koje bi mogle naneti novi udarac ekonomiji.

U aprilu je Vlada donela rebalans budžeta kojim je planiran budžetski deficit od sedam odsto BDP-a ili više od tri milijarde evra.

Nakon četiri meseca, manjak u državnoj kasi već je dostigao skoro milijardu evra, a ni maj nije bio previše uspešan, pošto je industrijska proizvodnja smanjena za 9,5 odsto međugodišnje, dok je uvoz pao za 27 odsto.

Ovo je posebno važno pošto je naplata PDV-a na uvoznu robu jedan od najizdašnijih poreza.

Polugodišnja situacija u budžetu ne deluje obećavajuće, a pred nama je mogući drugi talas krize koji bi s jeseni mogao pogoditi ekonomsku aktivnost, ali što bi onda iziskivalo i novu rundu državne pomoći za privredu.

Prognoze Fonda nešto pesimističnije od državnih

Pre nekoliko dana, na predstavljanju Kvartalnog monitora autori ovog izdanja su ocenili da bi deficit mogao dostići i osam odsto BDP-a i da će, čak i ukoliko bude ekonomskog oporavka sledeće godine, biti neophodno smanjenje budžetskog deficita, jer će javni dug na kraju ove godine po svemu sudeći preskočiti 60 odsto BDP-a.

Takođe, zato je važno ne obećavati velike investicije i posebno povećanja plata u javnom sektoru.

No, ovo sve izgleda ne brine mnogo predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je juče nakon video sastanka sa misijom MMF-a, ocenio da su prognoze Fonda nešto pesimističnije od državnih (Fond očekuje pad BDP-a za tri odsto) i da očekuje će se kontrolisani rast plata i penzija nastaviti i u 2021. godini.

Šta je kontrolisani rast u situaciji kada se ekonomska aktivnost smanjuje, a javni dug raste teško je dokučiti. Saša Đogović, autor publikacije Makroekonomska kretanja u Srbiji, ističe da predsednik dosta priča o ekonomiji, ali da se dosta toga pokaže netačnim.

– Šta je kontrolisani rast plata i penzija? Da li je to rast u skladu sa rastom BDP-a? Ako BDP ove godine padne za tri, a možda i više procenata, onda će za rast plata biti potrebno dodatno zaduživanje, a to je onda nekontrolisano. Rast plata u javnom sektoru bi zahtevao zaduživanje, to vodi daljem rastu javnog duga, a to onda vodi pogoršanju kreditnog rejtinga. Onda se uslovi novog zaduživanja pogoršavaju i upadate u negativnu spiralu.

Ekonomski populizam

Ne vidim nikakav realan okvir za povećanje plata u javnom sektoru sledeće godine, ali tu ne isključujem jednokratne stimulacije, na primer, zdravstvenih radnika – kaže Đogović dodajući da je pitanje da li želimo održivi rast na bazi tržišta i finansijske odgovornosti ili ekonomski populizam u kome se za sve pitaju nosioci ekonomske vlasti, a u stvari ni oni, već neko drugi.

On napominje da je sada nemoguće reći ni šta će biti na jesen sa epidemijom, da li će biti novih ograničavanja privrede i produbljivanja krize.

– Ni sledeće godine neće biti tako velikog rasta, posebno ne u prva tri meseca, pošto smo u prvom tromesečju ove godine imali visok rast – oprezan je Đogović.

Srbija se u maju zadužila za milijardu evra emitujući evroobveznice sa prinosom od 3,4 odsto što je, ispostavilo se, skuplje od zemalja u okruženju članica EU, osim Rumunije. Do kraja godine biće po svemu sudeći neophodna još jedna emisija. Ali, nije samo dug razlog zašto, prema mišljenju ekonomiste Ljubomira Madžara, ne bi trebalo ići na povećanje plata u javnom sektoru.

– Ako postoji trenutak kada ne bi trebalo izlaziti sa prognozama, a posebno obećanjima, to je sada. Ako mora već nešto da se kaže onda bi trebalo računati sa smanjenjem plata u javnom sektoru, pa i penzija, mada je to teže zbog zakonskog okvira. Zbog zaraze imamo prilično smanjenje proizvodnje u većini sektora, a ljudi ostaju bez posla. Onima koji nisu na državnim jaslama se smanjuju dohoci. Imali bi veliko diferenciranje između zaposlenih u javnom sektoru i svih ostalih i stvorila bi se napetost i moralo bi doći do prilagođavanja koje neće biti prijatno – upozorava Madžar.

U saopštenju nakon sastanka predstavnika države sa MMF-om nije bilo izjava predstavnika Fonda u vezi eventualnog povećanja plata.

Izvor: Danas

Чланак Da li želimo održivi rast na bazi tržišta ili ekonomski populizam? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Religije su se dramatično menjale u prošlosti, pa kako bi onda mogle da se promene u budućnosti? Da li bi se prosečni pripadnik zapadne kulture, ma koliko ona bila sekularizovana, složio sa stavom koji zastupaju naučnici i intelektualci okupljeni oko pokreta „Novi ateizam“ da će sa napretkom nauke i tehnologije religija definitivno izumreti? Ili je takav stav previše radikalan i nedovoljno utemeljen na poznavanju ljudske prirode i čovekove potrebe da u nešto čvrsto veruje, pa makar to bilo i potrošačko društvo?

Suprotno pripadnicima „Novog ateizma“, koji tvrde da religija nije ništa drugo do puko sujeverje i da će ga neminovno iskoreniti znanje, mnoge njihove kolege, istoričari religije, sociolozi, antropolozi, psiholozi i drugi stručnjaci za čovekov odnos prema sebi i svetu, ne bi se baš kladile na takav ishod.

Tačno je da iskustvo vezano za moderno društvo pokazuje kako bogata ekonomija, sposobna vlada, dobro obrazovanje i efikasna vladavina prava mogu da osiguraju da se ljudi osećaju smisleno i bez podrške neke više sile. Uostalom, neka od društava sa najvećim brojem ateista su ujedno i države koje važe za pravno najuređenije, najbezbednije i ekonomski najstabilnije u svetu.

Ono što ostaje diskutabilno, međutim, jeste da li su ta društva svojim svetovnim institucijama zaista uspela da zamene vrednosti na kojima se zasniva religija? Sumit Pol-Čuduri, nekadašnji glavni urednik časpisa „Nju sajentist“ navodi naučna mišljenja prema kojima čak i svetovne institucije imaju verske korene: građanski pravni sistemi, na primer, preuzeli su ideje o pravdi na osnovu društvenih normi koje su utemeljile religije.

Vampiri izabrani voljom naroda

Dalje, da li je uporno i beskompromisno insistiranje na svemogućoj nevidljivoj ruci tržišta – čak i kada njegove mane postanu ne samo vidljive nego do kraja ogoljene kao u slučaju prethodne finansijske i sadašnje krize izazvane pandemijom – svojevrsna pseudoreligija? U opštoj ekonomskoj i društvenoj nesigurnosti koja je usledila posle prethodne krize, povampirila se još jedna zamena za Boga – autoritarizam.

Umesto strogog ali pravičnog oca na nebu, pojavili su se njegovi plagijati na zemlji, na čelu mnogih država, čak i tradicionalno demokratskih. Nije slučajno, ukazuju analitčari, što su populistički lideri miljenici domaćih religioznih fundamentalista, ali i božji dar za iste takve na suprotnoj strani, kojima idu na ruku u regrutovanju pristalica.

U prilog religijskom obožavanju i potčinjavanju, samo presvučenom u ovozemaljsku ideologiju, idu i rezultati aktuelnih anketa o podršci građana vladajućim populističkim liderima u njihovoj borbi protiv pandemije. Istraživanja pokazuju da popularnost „bogom danih vođa“ nije opala, naprotiv, ili je stabilna ili se povećala u odnosu na raspoloženje javnosti pre korone.

To sugeriše da – barem kako sada stoje stvari – oni koji se pouzdaju da će virus koji nas je opustošio bar izlečiti prethodnu biračku kratkovidost čim respiratori prestanu da budu najtraženija roba na tržištu, samo su jedni od mnogih koji gaje lažnu nadu u nepostojeći raj.

Statistika ne pomaže u predviđanju „onoga sveta“

Neistomišljenici „Novih ateista“ iz naučne branše, a koji se i sami izjašnjavaju kao ateisti, ne dele ni stav kako je ovaj vek uvod u konačnu smrt religije jer je „pokupio svu pamet ovoga sveta“. Tvrdnje da se pređašnja naučna saznanja ne mogu porediti sa aktuelnim dostignućima nisu ništa drugo do arogancija, koja se po svom dogmatizmu ne razlikuje bitno od religijskih dogmi.

Ljudi su i ranije pravili ogromne naučne prodore i otkrića koja su, s obzirom na dostupne tehnologije, možda bila i fascinantnija od današnjih, pa to nije proteralo religiju na đubrište, ili makar u muzeje. Uostalom, kako objasniti podatake poput onog koji je objavio „Vol strit džurnal“ da čak 40% američkih fizičara, biologa i matematičara veruje u Boga?

Stoga deluju verovatnije one naučne pretpostavke da će religija ostati besmrtna. Ali mahanje besmrtnoću nije garancija za sve aktuelne religijske pokrete da će baš oni preživeti u budućnosti. Na neupitnu besmrtnost ne mogu da računaju čak ni one verske tradicije koje opstaju milenijumima. Jer niko ne može da tvrdi sa sigurnošću da ih neće zameniti neke druge ili da se neće toliko promeniti da bi za današnje vernike postale neprepoznatljive.

Pa kako bi mogli da izgledaju bogovi novih pokolenja? Ni to nije lako predvideti, jer matematički i statistički modeli još nisu usavršeni do te mere da bi uhvatili ono neuhvatljivo u ljudskom ponašanju. Ako bi se, ipak, projekcije pravile na osnovu religijskih kretanja koja sada preovlađuju i ako se izuzmu najveće tradicionalne religije, te razni sinkretički ili novi pokreti koji samo prežvakavaju stara verovanja poput paganizma, šta bi iz toga moglo da se zaključi?

Da li Bog funkcioniše po principu „da“ i „ne“?

Premda se ovo vreme pre svega doživljava kao vek informatičara, fizičari su ti koji se već poduže poigravaju idejom da Bog postoji, ali kao informacija. Preteče mnoštva novijih teorija kako smo možda samo računarska simulacija koju pokreće kosmički softver ogromne moći bila su braća Igor i Griška Bogdanov, prvi doktor teorijske fizike, a drugi doktor matematike.

Oni su u Francuskoj još 2004. izdali knjigu „Pre Velikog praska“, koja je uzburkala naučnu javnost bezmalo kao i trenutno Kovid 19. Razlog je bila njihova pretpostavka, poduprta otkrićima moderne fizike i složenim matematičkim formulama, da je univerzum, pre Velikog praska, već bio kompleksna mreža informacija i da je na samom njegovom začetku postojao „kosmološki kod“, slično genetskom kodu u živom svetu.

Ideju da Bog funcioniše po principu binarnog računarskog koda, odnosno samo po principu „da“ i „ne“, otvoreno zagovara čuveni kvantni fizičar Džon Arčibald Viler. Ukratko i najjednostavnije rečeno, Viler smatra da svemir nije tvorevina čije su osnovne čestice kvarkovi ili strune, već ogroman kompjuter u kome je sve informacija i sve što saznajemo je zasnovano na njoj.

Preduzetnik krstaš

Ipak, tako predstavljeno informatičko božanstvo deluje suviše apstraktno čak i za generacije kojima tehnologija teče venama umesto krvi. Zato se traži konkretniji pristup, ponekad opipljiv do banalnosti, kao u slučaju „džedajizma“, fiktivne vere dobrih momaka u serijalu „Ratovi zvezda“. Tokom popisa 2001. godine u Velikoj Britaniji ustanovljeno je da sa 400.000 vernika džedajizam predstavlja četvrtu najveću religiju u ovoj državi. Deset godina kasnije pao je na sedmo mesto, ali ima svoje vernike i danas, a kako su konstatovali neki cinični komentatori traje mnogo duže nego sadašnje, skupo plaćene digitalne kampanje.

Ako ovo deluje neozbiljno, šta onda reći za pokret koji predvodi jedan poslovni čovek, preduzetnik u razvoju veštačke inteligencije, Entoni Levandovski. Njegov sveti cilj je da izgradi super-mašinu koja će svojim odgovorom potvrditi da božanstvo jeste galaktička mašina. A ko želi da bude među izabranima kada jednom mašinski bog siđe među ljude, treba da se odmah učlani u preduzetničku crkvu „Put budućnosti”.

Na kraju, i borci za klimatske promene imaju svog favorita, „Svedoke klimatologije“, religiju u povoju. Osnivačica Olja Irzak, uvela je u ekološke aktivnosti religijske rituale ne bi li čovečanstvo prizvala svesti, a razmišlja i o ekološkoj veronauci za najmlađe.

Ako perspektiva budućih bogova zavisi od ovakve, prilično mršave inovativne ponude u sadašnjosti, onda su možda u pravu pripadnici „Novog ateizma“ kada tvrde da će ovaj vek zatrti religiju u korenu.

Zorica Žarković

broj 173, maj 2020. 

Foto: GooKingSword, Pixabay

Чланак Da li je religija besmrtna: Neka sila bude s tobom се појављује прво на Biznis i Finansije.