Prvi proizvodi sa „pravim“ geografskim poreklom, onim prepoznatljivim u EU, iz Srbije se najavljuju godinama, a sada bi konačno ariljska malina i fruškogorski med mogli da dobiju zasluženi pečat

U Berlinu, Parizu ili Stokholmu ne možete kupiti kranjsku kobasicu, prašku šunku, neretvansku mandarinu i istarski pršut a da nisu stigli iz mesta o kojem im ime govori, zato što su to na nivou EU zaštićeni proizvodi iz regiona. Ali zato možete kupiti „srpski“ med ili malinu bilo pod tuđim imenom, bilo pod „generičkim“ nazivom sa ne baš tačno određene i garantovane destinacije.

A proizvod koji platežni evropski kupac prepoznaje „na prvu loptu“ može da ima znatno veću cenu nego njemu sličan koji nema isti „pedigre“. To ugledno poreklo u prehrambenom sektoru u najvećem broju slučajeva znači da se mora imati zaštićeno geografsko poreklo. I to ne lokalno, već geografsko poreklo koje priznaje Evropska unija, jedno od najbogatijih tržišta sveta i reper čije sertifikate kao relevantne prihvataju Bliski istok i čitava Azija.

Originalnost pre svega

– Sa dokazom da je sa tačno određenog područja koje je prepoznato kao mesto odakle dolaze kvalitet i posebnost, proizvod može da dobije u EU i za 30 odsto veću cenu. Zbog toga moramo da istrajemo u naporima da ariljsku malinu, fruškogorski med i pirotski kačkavalj zaštitimo u EU i tako promovišemo Srbiju kao mesto odakle dolazi nešto posebno, jedinstveno, a nesumnjivo kvalitetno – kaže za 24sedam Mirjana Milutinović, predsednica udruženja „Original Srbija“.

Evropsko „priznanje“ ova tri proizvoda najavljuje se već godinama, ali Milutinovićeva očekuje da bi i ta saga konačno mogla da se ove godine privede kraju.

– Prvo moramo da usaglasimo naše propise o serftifikaciji geografskog porekla sa onima iz EU, a i kod njih se propisi menjaju. Predlog zakona je bio gotov 2020. godine, ali je korona odložila sve i nadamo se da sad stiže na red. Može to da se uradi i direktno, u Briselu, ali problem je što se mora biti veoma oprezan, jer koga Evropska komisija jednom odbije kao neoriginalnog, ne može da konkuriše ponovo – objašnjava naša sagovornica.

Da se prvo malinari dogovore

Da će ta briselska prepreka ubrzo biti preskočena, uveren je i Božo Joković, direktor OZZ zadruge „Agro Eko Voće“ iz Arilja i člana i inicijatora udruženja „Ariljska malina“, koje je nosilac projekta evropske serfitikacije maline.
– Radili smo na tome sa stručnjacima iz Francuske, Švajcarske i Ambasade Italije u Srbiji. Spremni smo da od ariljske maline napravimo brend koji će biti prepoznat širom Evrope i sveta, da napravimo „srpsku koka-kolu“ – kaže za 24sedam Joković.

Joković navodi da je zaštita geografskog porekla ariljske maline na dobrom putu, ali za samu proizvodnju maline u Srbiji više nije tako siguran.

– Govorimo o brendiranju i prepoznavanju kvaliteta, a kod kuće se sve manje bavimo kvalitetnom proizvodnjom. Naši malinjaci su na nivou svetskih iz osamdesettih godina prošlog veka, nema primene nauke, nekontrolisano se sadi sa lošim sadnicama… Država može i treba da pomogne, ali moramo prvo mi proizvođači da se sami među sobom izborimo za našu malinu – ističe Joković.

Mirjana Milutinović kaže da serfitikovanje nije skupo kao što se misli i da se svakako isplati i firmama i lokalnim i regionalnim zajednicama.

– To ide na osnovu količine proizvoda koji imate. Malom proizvođaču je potrebno za korišćenje nacionalne oznake geografskog porekla oko 500 evra, a velikom, recimo, 2.000 evra godišnje. Trebalo bi da se tu više uključe lokalne zajednice i doprinesu tome da se proizvođači zainteresuju da to rade, jer to „podiže cenu“ svima u regionu – napominje Milutinovićeva.

I med nam je svetski, ali…

Fruškogorski lipov med je, kao što smo napomenuli, jedan od tri proizvoda za koje smo se odlučili da bi najlakše mogli da „probiju led“ priznanja geografskog porekla u EU. Srbija se u Evropi već prepoznaje po kvalitetnom medu, i geografskih oznaka odnosno „brendova“ za med bi moglo da bude nekoliko, ali tu problema ima jednako kao i sa malinom, kaže za 24sedam Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

– Kvalitet kakav ima fruškogorski lipov med nema niko na svetu i tu je velika perspektiva. Kvalitetan nam je bagremov, ali imamo problem sa količinama. Da bi nešto probirljivom kupcu u Evropi i svetu bilo prepoznatljivo on to mora da proba, znači toga mora da ima dovoljno. Mi meda nemamo toliko da snabdevamo evropske lance i potrebni su nam specifični kupci koji žele da plate više za ekstrakvalitet. Druga stvar je marketing. Sve dok naše firme i lokalne ili regionalne organizacije ne shvate da za marketing mora da se odvaja 30 odsto zarade, nema ništa od promocije i brendiranja ni proizvoda ni Srbije – napominje Živanović.

To su odavno shvatili u obližnjoj Hrvatskoj, gde je za sedam godina zaštićeno u EU 35 proizvoda, čime su stigli na sedmo mesto po broju zaštićenih proizvoda. Poslednji na listi su zagorski štrukli i zagorski bagremov med. Šampioni su, naravno, Italijani, sa gotovo deset puta više zaštićenih proizvoda, vrlo blizu su Francuzi, a Španci imaju gotovo 200 proizvoda sa žigom EU.

Na nivou EU zaštićena su 1.574 poljoprivredna proizvoda i 257 alkoholnih pića, saopšteno je u martu iz Evropske komisije u Briselu. Geografsko poreklo je samo jedan od tri načina zaštite nekog lokalnog proizvoda na nivou Evrope. Tu su možda i za hranu prestižniji sertifikati „znak izvornosti“ ili originalnosti, kao i „garantovano tradicionalni specijalitet“.

U Srbiji na aktuelnoj listi žigova u Zavodu za intelektualnu svojinu ima manje od 70 proizvoda koji imaju lokalnu, odnosno srpsku oznaku geografskog porekla. Dosad ih je registrovano, od 1986. godine do danas, 106, ali su neki u međuvremenu „izgubili“ aktivne ovlašćene korisnike.

Novi Sad kao svetli primer

Mirjana Milutinović ističe dobar primer Novog Sada kao lokalne zajednice koja promoviše brendiranje proizvodnje. U toku je jednogodišnji projekat koji po celoj zemlji sprovodi „Original Srbija“ i gde se, uz sponzorstvo EU i saradnju sa Beogradskom otvorenom školom, pokazuje drugim opštinama način na koji je Novi Sad promovisao i finansirao sertifikaciju za sve proizvođače čak tri proizvoda: fruškogorskog lipovog meda, begečke šargarepe i futoškog kupusa.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Koliko smo daleko od „srpske koka-kole“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Meso i proizvodi od mesa koji su domaće proizvodnje biće od 1. aprila obeleženi posebnom oznakom u prodajnim objektima, izjavio je danas Tanjugu Goran Ðaković, savetnik ministra poljoprivrede Srbije

– Mi smo danas doneli odluku, odnosno usvojena je uredba Ministarstva poljoprivrede na osnovu koje će trgovci mesom odnosno mesnim prerađevinama moći da stavljaju iznaku domaćeg porekla za meso i prerađevine, objasnio je Ðaković i dodao da je uslov za stavljanje ove oznake da je meso domaćeg porekla, odnosno da je 50 odsto mesa od kojeg je napravljena prerađevina proizvedena u Srbiji.

Oznaka će biti istaknuta na vidnom mestu odmah pored izloženog mesa i proizvoda od mesa ili uz cenu i treba da bude najmanje iste veličine kao i veličina cene.
Ðaković kaže da su se na takvu meru odlučili da bi podstakli domaću proizvodnju mesa, ukazali na domaći kvalitet mesa i mesnih prerađevina i da bi potrošač znao kad kupuje proizvod da zna šta je to domaće, a sta je iz uvoza.

Uredba je doneta u skladu s predlogom poljoprivrednika, a tome kupci će imati jasan uvid o poreklu proizvoda koji kupuju. Ðaković je napomenuo da je srpsko tržiste otvoreno i kaže da se ne slaže tvrdnjama da Srbija više uvozi mesa nego što izvozi. Podsetio je, naime, da je prošle godine izvezeno poljoprivrednih proizvoda za oko pet milijardi dolara.

Inace, očekuje se da dugoročno ova mera pozitivno deluje na domaću proizvodnju, a primena počinje 1. aprila

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Meso i proizvodi domaćeg porekla od 1. aprila imaće posebnu oznaku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se talibani izdržavaju?

Koliko su bogati?

Talibani su vladali Avganistanom od 1996. do kraja 2001. godine, kada su ih s vlasti srušile američke snage.

Uprkos dvadesetogodišnjem sukobu koji je usledio i smrti desetina hiljada talibanskih boraca, teritorija koju grupa kontroliše kao i vojna snaga povećali su se poslednjih godina.

Sjedinjene Američke Države procenjuju da su do sredine 2021. godine imali između 70.000 i 100.000 boraca, u poređenju sa 30.000 koliko su imali pre deset godina.

Održavanje pobune na ovom nivou zahtevalo je velika sredstva iz izvora kako unutar tako i izvan Avganistana.

Iz Ujedinjenih nacija smatraju da je godišnji prihod talibana od 2011. godine pa nadalje oko 400 miliona dolara.

Međutim, prema istraživanju BBC-ja, moguće je da se taj iznos značajno povećao do kraja 2018. godine, na čak 1,5 milijardi dolara godišnje.

Gde talibani nalaze sredstva?

Intervjui koje je BBC sproveo u Avganistanu, ali i šire, ukazuju na to da ova grupa upravlja sofisticiranom finansijskom mrežom i sistemom oporezivanja.

Razvili su brojne izvore prihoda, a razmotrili smo neke od glavnih.

1. Strane donacije

Nekoliko avganistanskih i američkih zvaničnika dugo je optuživalo određene zemlje za pružanje finansijske pomoći talibanima – među njima i Pakistan, Iran i Rusiju, koje to često poriču.

Međutim, sumnja se da određeni građani Pakistana i nekoliko arapskih zalivskih zemalja među kojima su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Katar, najveći pojedinačni donatori.
Iako je nemoguće precizno oceniti, smatra se da ovi izvori obezbeđuju značajan deo prihoda talibana.

Prema stručnjacima, taj iznos bi mogao da ide i do 500 miliona dolara godišnje.

Ove veze su dugogodišnje.

U tajnom izveštaju američke obaveštajne službe procenjeno je da su 2008. godine talibani dobili 106 miliona dolara iz stranih izvora, odnosno od zalivskih država.

2. Trgovina drogom

Dugo se mislilo da talibani upravljaju poreskim sistemom kako bi pokrili troškove pobunjeničkih operacija, a isto važi i za ilegalnu trgovinu drogom.

Avganistan je najveći svetski proizvođač opijuma, od kog se može praviti heroin.

Opijumom iz Avganistana snabdeva se ogromna većina heroina širom sveta, a procenjena godišnja izvozna vrednost ovog biznisa je od 1,5 do tri milijarde dolara..

Prema zvaničnicima avganistanske vlade, talibani naplaćuju porez od 10% uzgajivačima opijuma.

Porezi se takođe prikupljaju od laboratorija koje pretvaraju opijum u heroin, kao i od trgovaca koji krijumčare nedozvoljene droge.

Procene iznosa godišnje zarade talibana samo od trgovine drogom kreću se između 100 i 400 miliona dolara.

Trgovina drogom čini do 60% godišnjih prihoda talibana, rekao je američki komandant general Džon Nikolson u izveštaju američkog specijalnog generalnog inspektora za obnovu Avganistana (Sigar) za 2018. godinu.

Ali neki stručnjaci kažu da je ovaj iznos manji.

Talibani često negiraju umešanost u industriju droge i ponose se time što su zabranili uzgoj opijumskog maka u periodu dok su bili na vlasti 2000. godine.

3. Proširenje kontrolisanih oblasti

Talibanska finansijska mreža obuhvata daleko širi spektar od samo oporezivanja poslovanja sa opijumom.

U otvorenom pismu 2018. godine, talibani su upozorili avganistanske trgovce da plaćaju porez na različitu robu – između ostalog gorivo i građevinski materijal – kada putuju kroz područja koja oni kontrolišu.

Nakon svrgavanja avganistanske vlade, talibani sada kontrolišu sve glavne trgovačke puteve u zemlji, kao i granične prelaze – stvarajući više potencijalnih izvora prihoda od uvoza i izvoza.

Tokom protekle dve decenije, značajna količina novca sa Zapada takođe je završila u džepovima talibana.

Prvo, talibani su oporezivali razvojne i infrastrukturne projekte – među kojima puteve, škole i klinike – čija izgradnja se uglavnom finansira sa Zapada.

Drugo, smatra se da su talibani godišnje zarađivali desetine miliona dolara od oporezivanja kamiondžija koji snabdevaju međunarodne snage stacionirane u različitim delovima zemlje.

Takođe se veruje da su zaradili značajnu količinu novca od usluga koje pruža avganistanska vlada.

Šef avganistanske kompanije za električnu energiju rekao je za BBC 2018. godine da su talibani prihodovali više od dva miliona dolara godišnje tako što su naplaćivali potrošnju električne energije u različitim delovima zemlje.

Tu je i prihod ostvaren direktno iz sukoba.

Svaki put kada talibani zauzmu vojno ili urbano mesto, prazne sefove i zaplenjuju mnoštvo oružja, kao i automobile i oklopna vozila.

4. Rudnici i minerali

Avganistan je bogat mineralima i dragim kamenjem, a usled višedecenijskog sukoba veliki deo nije dovoljno eksploatisan.

Vrednost rudarske industrije u Avganistanu procenjuje se na milijardu dolara godišnje, prema zvaničnicima avganistanske vlade.

Izvlačenje ruda je uglavnom malih razmera, a često se obavlja nezakonito.

Talibani su preuzeli kontrolu nad rudnicima, a novac iznudili iz tekućih legalnih i ilegalnih rudarskih operacija.

Tim UN za praćenje analitičke podrške i sankcija kazao je u godišnjem izveštaju za 2014, da su Talibani primali više od 10 miliona dolara godišnje od 25 do 30 ilegalnih rudarskih operacija u južnoj provinciji Helmand.

Izvor: BBC na srpskom/Vijesti.me

Чланак Koliko su talibani bogati i odakle im novac? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istorija fosila moderne ajkule duga je oko 295 miliona godina. Kompletni fosili skeleta ajkule se retko nalaze. Skelet ajkule se skoro u potpunosti sastoji od hrskavice i može ostati očuvan samo u posebnim uslovima. Međutim usled doživotne promene zuba poznati su jako mineralizovani zubi većine izumrlih ajkula koji pružaju uvid u evoluciju ove vrste. Zubi današnje tigar-ajkule su jedinstveni. Imaju široko sečivo i mogu olako da probiju oklop kornjače. Na osnovu fosilnih zuba tigar-ajkula, koji su poznati od pre 56 miliona godina, opisane su 22 izumrle vrste.

Istraživački tim sa Julijom Tirčer detaljno je analizirao istoriju tigar-ajkule i njenih izumrlih predaka. Zahvaljujući geometrijsko-morfometrijskim analizama ustanovili su da su samo pet od 22 izumrle vrste zaista postojale. Dakle uključujući modernu tigar-ajkulu istorija evolucije obuhvata samo šest vrsta ove ajkule. Na osnovu zuba je takođe utvrđeno da tigar-ajkula nije stara 5,3 miliona godina, kako se do sada pretpostavljalo, već da je živa više od 13,8 miliona godina. Rezultati studije su objavljeni u stručnom časopisu „Paleobiology“.

Foto: Michael Vogelsang

Чланак Nova otkrića o tigar-ajkuli се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu po stopi od 75 odsto, stupa na snagu sredinom marta ove godine. Do taba bi Poreska uprava trebalo da obezbedi posebnu jedinicu koje će se baviti njegovom naplatom.
Zakon je donet početkom prošle godine sa odloženom primenom od godinu dana i uređuje postupak utvrđivanja imovine fizičkog lica, njeno uvećanje i poseban porez na imovinu za koju fizičko lice ne može da dokaže da je steklo na zakonit način.

Šta dokazuje Poreska uprava, a šta obveznik

Poreska uprava pokreće postupak kontrole ako se u „prethodnom postupku učini verovatnim“ da u najviše tri uzastopne kalendarske godine u kojima je fizičko lice uvećalo imovinu, postoji razlika između nje i prijavljenih prihoda, veća od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode fizičkog lica je na Poreskoj upravi, a na fizičkom licu je teret dokazivanja da je na zakonit način steklo imovinu koja je veća od prijavljene.

Šta se sve ubraja u imovinu

Poreska uprava bila je dužna da obrazuje posebnu organizacionu jedinicu za utvrđivanje porekla imovine u koju spadaju nepokretne stvari, stan, kuća, poslovna zgrada i prostorije, garaža, zemljište.
U imovinu se ubrajaju i finansijski instrumenti, udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, plovni objekti, vazduhoplovi, štedni ulozi, gotov novac i druga imovinska prava.
Poreska uprava može da koristi sve vrste evidencija i podataka koje poseduju nadležni organi, a postupak se sprovodi na osnovu analize rizika, u skladu sa godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave i one nisu javno dostupne.

Siva ekonomija sreću kvari

Savetnik za poreze Đerđ Pap rekao je za Betu da ne očekuje značajne rezultate od primene tog zakona.
„Postupak provere imovine je komplikovan i dugotrajan jer u Srbiji nema svih validnih podataka o prihodima“, rekao je Pap.
Dodao je da se u zemljama EU proverava kada neko kupi skupoceni auto ili neku nekretninu da li su mu to omogućili prihodi, a da je to lako utvrditi jer nema „sive“ isplate zarada kao u Srbiji.

Primena ne zavisi od zakona već od političke volje

On je rekao da je institut unakrsne provere imovine, koji je pandan proveri koja je sada uvedena, unet u Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji 2002. godine, ali da iz neobjašnjivih razloga nikad nije primenjen.
Podsetio je da je 2003. godine propao pokušaj naplate poreza na ekstraprofit i da je vraćen novac koji je bio naplaćen biznismenu i vlasniku Mobtela Bogoljubu Kariću.
Istakao je da je za sprovođenje svakog zakona, pa i za ovaj neophodna politička volja.
Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Utvrđivanje porekla imovine: U Srbiji je politička volja važnija od zakona се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, oni će „češljati“ račune političkih funkcionera, privrednika, ali i običnih građana.

Kako je „Novostima“ rečeno u Ministarstvu finansija, poseban sektor Poreske uprave koji će biti zadužen za primenu ovog zakona ukupno će brojati 60 članova.
U ovu posebnu jedinicu Poreske uprave svoje eksperte delegiraju i MUP, NBS, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za sprečavanje korupcije, Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.

Na proveri će osim računa, biti i nekretnine, ušteđevina, vozila, a ako svako ne uspe da dokaže da su oni stečeni na zakonit način, suočiće se sa drakonskim kaznama i ogromnim porezima.

Predviđeno da se poreskom stopom od čak 75 odsto oporezuje nezakonito stečena imovina

Po Zakonu, „na udaru“ će se naći oni za koje se posumnja ili utvrdi da, za najviše tri uzastopne kalendarske godine, imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda. Ko će biti proveravan, biće utvrđeno godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave, a na osnovu analize rizika, ali postupak se može pokrenuti i po prijavi građana ili neke institucije.

Takođe, Zakonom je predviđeno da se poreskom stopom od čak 75 odsto oporezuje nezakonito stečena imovina, koja predstavlja razliku između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda za koje lice ne može da dokaže poreklo.

Iako su mnoge vlade u prethodnih 20 godina obećavale da će biti donet delotvoran mehanizam kojim će moći da se utvrdi da li se neko nelegalno obogatio, taj posao konačno je završila tek prethodna Vlada Ane Brnabić, piše list. Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu usvojen je u februaru, stupio je na snagu 11. marta, a njegova primena počinje za nešto više od tri meseca, odnosno od marta 2021.

Ovaj zakon bi u velikoj meri trebalo da stavi tačku i na višegodišnju praksu međusobnih optužbi između vlasti i opozicije o nelegalnom sticanju imovine.

I rodbina pod lupom

Svi funkcioneri dužni su da prilikom stupanja na dužnost Agenciji za sprečavanje korupcije prijave svu svoju imovinu – zaradu, nekretnine i vozila u vlasništvu, kao i ušteđevinu i udeo u firmama. Oni su takođe dužni i da prijave svaku promenu u imovini. Nakon usvajanja Zakona o korupciji u septembru, Agencija može da obavlja neposredan uvid u sve dokumente neophodne za njen rad, kao i da u slučaju nepodudaranja podataka proverava i imovinu rodbine javnog funkcionera.

Foto: Pixabay

Чланак Poreska uprava će „češljati“ račune političkih funkcionera, privrednika, ali i običnih građana се појављује прво на Biznis i Finansije.