Primena Zakona o utvrđivanju porekla imovine počinje od marta, ali već sada stručnjaci upozoravaju da neće biti nekih značajnijih rezultata. Pored veoma izražene sive ekonomije, problem je i to što primena zavisi od političke volje. A primeri prethodnih zakona, poput propalog pokušaja naplate poreza na ekstraprofit, ne ulivaju optimizam.
Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu po stopi od 75 odsto, stupa na snagu sredinom marta ove godine. Do taba bi Poreska uprava trebalo da obezbedi posebnu jedinicu koje će se baviti njegovom naplatom.
Zakon je donet početkom prošle godine sa odloženom primenom od godinu dana i uređuje postupak utvrđivanja imovine fizičkog lica, njeno uvećanje i poseban porez na imovinu za koju fizičko lice ne može da dokaže da je steklo na zakonit način.
Šta dokazuje Poreska uprava, a šta obveznik
Poreska uprava pokreće postupak kontrole ako se u „prethodnom postupku učini verovatnim“ da u najviše tri uzastopne kalendarske godine u kojima je fizičko lice uvećalo imovinu, postoji razlika između nje i prijavljenih prihoda, veća od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode fizičkog lica je na Poreskoj upravi, a na fizičkom licu je teret dokazivanja da je na zakonit način steklo imovinu koja je veća od prijavljene.
Šta se sve ubraja u imovinu
Poreska uprava bila je dužna da obrazuje posebnu organizacionu jedinicu za utvrđivanje porekla imovine u koju spadaju nepokretne stvari, stan, kuća, poslovna zgrada i prostorije, garaža, zemljište.
U imovinu se ubrajaju i finansijski instrumenti, udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, plovni objekti, vazduhoplovi, štedni ulozi, gotov novac i druga imovinska prava.
Poreska uprava može da koristi sve vrste evidencija i podataka koje poseduju nadležni organi, a postupak se sprovodi na osnovu analize rizika, u skladu sa godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave i one nisu javno dostupne.
Siva ekonomija sreću kvari
Savetnik za poreze Đerđ Pap rekao je za Betu da ne očekuje značajne rezultate od primene tog zakona.
„Postupak provere imovine je komplikovan i dugotrajan jer u Srbiji nema svih validnih podataka o prihodima“, rekao je Pap.
Dodao je da se u zemljama EU proverava kada neko kupi skupoceni auto ili neku nekretninu da li su mu to omogućili prihodi, a da je to lako utvrditi jer nema „sive“ isplate zarada kao u Srbiji.
Primena ne zavisi od zakona već od političke volje
On je rekao da je institut unakrsne provere imovine, koji je pandan proveri koja je sada uvedena, unet u Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji 2002. godine, ali da iz neobjašnjivih razloga nikad nije primenjen.
Podsetio je da je 2003. godine propao pokušaj naplate poreza na ekstraprofit i da je vraćen novac koji je bio naplaćen biznismenu i vlasniku Mobtela Bogoljubu Kariću.
Istakao je da je za sprovođenje svakog zakona, pa i za ovaj neophodna politička volja.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay