Postoje određena primanja na koja mogu računati nezaposlene trudnice. Neka od njih plaća država i uslovi su isti za sve na nacionalnom nivou, dok postoje i određena plaćanja od lokalne samouprave, što se razlikuje od opštine do opštine. Koji su to uslovi koje porodilja mora da zadovolji da bi mogla da ostvari pravo na finansijsku pomoć i na koji način na koji se to pravo ostvaruje?

Finansijska pomoć koju plaća Republika Srbija zapravo predstavlja roditeljski dodatak, finansijsku pomoć koja se isplaćuje ženama za rađanje svakog od prva četiri deteta i ona je dostupna svima koji zadovoljavaju zakonom postavljene uslove, bez obzira na to u kojoj opštini u Srbiji žive i bez obzira na njihov radnopravni ili materijalni status.

S druge strane, fnansijska pomoć koja se dodeljuje od strane pojedinih opština i gradova zavisi od uslova koje propiše određena lokalna samouprava. Ti uslovi i visina davanja od strane lokalne samouprave razlikuju se od mesta do mesta. Zato je neophodno da se trudnica obrati nadležnoj službi lokalne samouprave (obično je to društvena briga o deci) i raspita se o finansijskoj pomoći koja se dodeljuje na lokalnom nivou, o uslovima za isplatu iste i dokumentaciji koju je neophodno predati.

Postoje isplate koje se daju pre porođaja i zato je već tokom trudnoće neophodno se informisati se u službi lokalne samouprave zaduženoj za dodeljivanje pomoći trudnicama i porodiljama.

Koji je iznos naknade za Beograđanke?

Primera radi, u Beogradu, nezaposlene porodilje imaju pravo na novčanu naknadu u iznosu od 25.000 dinara ako mesečna primanja u porodici po članu domaćinstva (roditelji i deca, uključujući i novorođenče) ne prelaze 10.000 dinara po članu porodice. Osim toga, svaka porodilja u Beogradu dobija 10.000 dinara mesečno bez obzira na radni status, tako da ona koja je nezaposlena, a primanja u porodici su mala, može da dobije ukupno 35.000 dinara…

Mnoge druge lokalne samouprave u Srbiji imaju različite programe novčane podrške nezaposlenim trudnicama, pa je najbolje o ovome se raspitati u opštini ili gradu prebivališta trudnice. Inače, za ostvarivanje prava kod opštine ili grada, od dokumenata uvek se zahtevaju: lična karta sa obaveznim prebivalištem na teritoriji lokalne samouprave gde trudnica, odnosno porodilja konkuriše za pomoć i dokaz da je trudnica nezaposlena. Ostala dokumentacija zavisi od postavljenih uslova.

Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta

Kada je reč o primanjima nezaposlenih porodilja nakon porođaja, zakon propisuje da ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, može ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode, a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti.

Prema tome, dva su uslova za isplatu navedene naknade nezaposlenim porodiljama: 1: da je u 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode i 2: da nije ostvarila pravo na novčanu naknadu za nezaposlena lica kod Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa za prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode danu rođenja deteta. Zbir prhoda se deli sa 18, pa se dobijeni rezultat deli sa koeficijentom 1,5. Tako utvrđen iznos jeste iznos mesečne naknade. Realno se radi o maloj visini naknade jer najverovatnije je reč o najviše 9 meseci primanja u tom relevantnom period od 18 meseci. Zbog čega je to tako?

Zapravo, mali je broj porodilja koje ostvaruju ovu vrstu naknade u praksi, i to iz dva razloga. Prvi razlog je vezan za zabranu otkaza zaposlenoj tudnici, a drugi za to da i kada ostanu nezaposlene, često trudnice ostvare novčanu naknadu za nezaposlena lica od NSZ, čime sebe isključuju od ostvarivanja prava na ostale naknade.

Više o ovome možete pročitati na sajtu Infostuda

Milan Predojević

Foto: Hu Chen, Unsplash

Чланак Kakvu finansijsku podršku imaju nezaposlene porodilje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kod nas su, dodaje on, trudnice i porodilje apsolutno zaštićene od otkaza. Zakon o radu sadrži poglavlje „Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu“, koje štiti trudnice i roditelje novorođenčadi od otkaza.

Za vreme trudnoće i porodiljskog nema otkaza

Postoji niz odredbi Zakona o radu koje za cilj imaju zaštitu žena u periodu trudnoće, nakon porođaja, kao i zaštitu roditeljstva. Jedna od najvažnijih zakonskih odredbi u tom pogledu je ona po kojoj za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Ukoliko je takav zaposleni u radnom odnosu na određeno vreme, rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.

Shodno navedenom propisu zakonski je nedopušten otkaz zaposlenoj ženi za vreme trudnoće (bez obzira na to da li joj je otvoreno bolovanje ili ne), porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta (koje bez posebnih uslova može da koristi i otac deteta umestio majke-on takođe uživa zaštitu). Podsećamo da odsustvo sa rada radi nege deteta zajedno sa porodiljskim odsustvom traje ukupno 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i svako naredno dete. Ukoliko nakon redovnog odsustva sa rada postoji potreba za posebnom negom deteta zbog nedovoljno dostignutog stepena razvoja ili zdravstvenih problema, ni tokom trajanja odsustva sa rada radi posebne nege deteta (što je moguće do pete godine života deteta) poslodavac ne može da uruči otkaz zaposlenom.

Trudnici i porodilji se obavezno produžava ugovor

Posebno je važno da zaštita od otkaza kod trudnica i porodilja zapravo znači i zakonsku zaštitu od prestanka radnog odnosa zbog isteka ugovora na određeno vreme. Usko posmatrajući, kada istekne ugovor o radu na određeno vreme poslodavac ne daje otkaz zaposlenom, već radni odnos prestaje jer je ugovor o radu bio potpisan sa rokom važenja. Kada taj rok istekne, radni odnos prestaje. Kao što smo naveli, zakon posebno štiti trudnice i porodilje od prestanka radnog odnosa, pa ne govori samo o zabrani otkaza, već ta zaštita kod njih podrazumeva i obavezu poslodavca da produži radni odnos na određeno vreme.

Zaposlenom se za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, rok za koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava do isteka korišćenja pravo na odsustvo. To praktično znači sledeće: kada istekne ugovor o radu na određeno vreme trudnici ili porodilji (naravno i ocu ako koristi odsustvo sa rada radi nege deteta umesto majke), poslodavac je po sili zakona dužan da sa istim zaposlenim potpiše novi ugovor o radu (ili aneks postojećeg ugovora) kojim će rok trajanja radnog odnosa biti produžen najmanje do isteka korišćenja prava na odsustvo po osnovu porođaja i nege deteta (uključujući i posebnu negu deteta).

Otkaz koji poslodavac uruči trudnici je ništav

Zakon o radu ne dopušta mogućnost pravne održivosti otkaza trudnici! Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan njegovog donošenja poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta. Pošto ništavi akti ne mogu da proizvode pravne posledice, ništavo rešenje o otkazu stavlja se van snage, te pravna situacija postaje takva kao da rešenje nikada nije doneto. U slučaju pokretanja radnog spora navedeno znači da na osnovu pravnosnažne sudske odluke o poništaju rešenja o prestanku radnog odnosa zaposleni ima pravo na reintegraciju (vraćanje na rad) i pravo na naknadu štete u vidu izgubljenih zarada i drugih primanja po osnovu rada, i to od momenta nezakonitog prestanka radnog odnosa do dana vraćanja na rad.

Rešenje o otkazu je ništavo čak i ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa. Dakle postoji mogućnost, a u praksi se dešavaju i takve situacije, da u momentu donošenja rešenje o otkazu ono nema osobine ništavosti, odnosno da postupanje poslodavca nije nezakonito, ali se njegovo rešenje o otkazu stavlja van snage, odnosno oglašava se ništavim i ako u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa bivša zaposlena donese dokaz o trudnoći.

Međutim, poznato je da praksa ne prati uvek normativu, te se postavlja pitanje šta mogu da preduzmu trudnica ili porodilja kojima je na nezakonit način prestao radni odnos? Zaposleni ima dva osnovna mehanizma zaštite koje može da aktivira-jedan je na sudu i pokreće se tužbom za utvrđivanje ništavosti rešenja o otkazu, odnosno za utvrđivanje nezakonitosti otkaza ugovora o radu, a druga je mogućnost podnošenja prijave poslodavca Inspekciji za rad.

Trudnice i sudski spor zbog otkaza

Zakon o radu sadrži posebno poglavlje koje uređuje posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa i ove odredbe se primenjuju i kodništavog rešenja o otkazu trudnici, porodilji ili roditelju novorođenčeta. Zakonom je propisano da nakon što se pokrene radni spor tužbom sudu, a potom sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio. Naknada štete isplaćuje se zaposlenom u visini izgubljene zarade, koja je umanjena za iznos poreza i doprinosa, koji se obračunavaju po osnovu zarade i plaćaju na odgovarajuće račune javnih prihoda, na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade

Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad već isplatu naknade štete, sud će obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice.

Prema tome, potpunu i adekvatnu meru za kršenje Zakona o radu trudnica i porodilja može da ostvari samo na sudu pokretanjem radnog spora. Međutim, to nije sve što zaposlena trudnica ili roditelj mogu da učine ako im je uručen ništav otkaz ugovora o radu, jer postoji i mogućnost prijave nezakonitog postupanja poslodavca inspektoratu za rad.

Kome sve prijaviti?

Inspektorat za rad jeste organ upravе u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja, koji obavlja poslovе inspеkcijskog nadzora u oblasti radnih odnosa i bеzbеdnosti i zdravlja na radu. Svojim radom Inspektorat za rad vrši nadzor nad primenom mnogih propisa kojim su definisana prava na radu.

Inspektor rada podneće i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako nađe da je poslodavac povredom propisa kojima se uređuju radni odnosi, izvršio prekršaj. Među najteže prekršaje poslodavaca (za koje je zaprećena novčana kazna i do 2 miliona dinara) svrstavaju se slučajevi kada je poslodavac dao nezakonit otkaz. Svakako da poslodavcu nije u interesu da plati i novčanu kaznu za prekršaj zbog davanja otkaza suprotno zakonu, te prijava inspekciji rada predstavlja dodatnu branu nezakonitom postupanju poslodavca.

Poseban vid zaštite i posebno ovlašćenje inspektora za rad propisana su za slučaj da inspektor rada nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je pokrenuo radni spor. Tada inspektor ima ovlašćenje da na zahtev zaposlenog svojim rešenjem odloži izvršenje rešenja o otkazu ugovora o radu – do donošenja pravnosnažne odluke suda i time praktično vrati radnika na posao. Inspektor rada će odbiti takav zahtev ako nađe da pravo zaposlenog nije očigledno povređeno. Naravno, u slučaju otkaza trudnici ili porodilji, odnosno roditelju koji je na odsustvu sa rada radi nege deteta, svakako da postoji mogućnost lakog utvrđivanja relevantnih činjenica i ima prostora za primenu ovog ovlašćenja inspektora. Zaposleni može podneti zahtev u roku od 15 dana od dana pokretanja radnog spora, a inspektor rada je dužan da donese rešenje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva zaposlenog. On će takvo rešenje doneti samo ako su kumulativno ispunjeni svi sledeći uslovi: da je rešenjem poslodavca pravo zaposlenog očigledno povređeno, da je zaposleni pokrenuo radni spor i da je podneo zahtev inspekciji rada za odlaganje izvršenja rešenja poslodavca.

Što se tiče samog zahteva zaposlenog, on se mora podneti u roku od 15 dana od dana pokretanja sudskog spora protiv poslodavca. Propuštanjem ovog roka zaposleni gubi pravo da zahteva od inspektora odlaganje izvršenja rešenje o otkazu. Zaposleni podnosi zahtev Inspektoratu za rad u pisanoj formi ili usmeno na zapisnik i uz zahtev mora da priloži tužbu kao dokaz da je pokrenuo sudski spor protiv poslodavca. Po podnetom zahtevu inspektor za rad donosi ili zaključak o odbacivanju, ako postoje procesni nedostaci za donošenje rešenja (npr ako zahtev nije ponet u propisanom roku ili nije priložen dokaz da je pokrenut sudski spor protiv poslodavca) ili rešenje kojim se meritorno odlučuje (kojim se zahtev odbija ako je neosnovan, ili usvaja kao osnovan i odlaže izvršenje rešenja o otkazu). Značajno je i to što žalba koju poslodavac uloži na rešenje inspektora za rad o vraćanju zaposlenog na posao do pravnosnažnog okončanja sudskog spora, nema suspenzivno dejstvo, odnosno rešenje inspektora za rad je izvršno počev od dana dostavljanja poslodavcu. Na taj način zaposlenom se pruža brza i efikasna zaštita. Ovo ovlašćenje inspektora za rad veoma je značajno, imajući u vidu koliko dugo mogu da traju sudski sporovi.

Prijave inspekciji mogu podneti “radnici i druga zainteresovana lica“, što znači da prijavu ne mora nužno podneti zaposlen/a kod poslodavca, već bilo koje drugo lice. Postupak inspеkcijskog nadzora pokrеćе sе i vodi po službеnoj dužnosti ili zahtеvom zainteresovanog lica. Nema obavezne forme za podnošenje prijave nepravilnosti u radu poslodavca, odnosno prijava inspekciji za rad može se podneti u slobodnoj formi.

Milan Predojević

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Infostud

Foto: Pixabay

Чланак Šta kada trudnici istekne ugovor na određeno vreme? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Po Zakonu o finansijskoj podršci porodici s decom, važećem propisu koji reguliše isplate naknada porodiljama, tretman zaposlenih sa jedne strane i svih ostalih porodilja nije isti. Majke u radnom odnosu ostvaruju pravo na naknadu zarade, a ostale žene, radno angažovane van radnog odnosa ostvaruju naknade koje zakon naziva „ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta“.

Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, za dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije, može ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti; po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova; po osnovu ugovora o delu; po osnovu autorskog ugovora; po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa. Ostale naknade ostvaruje i majka koja je u poslednjih 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode po osnovu rada, a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti. Isto pravo ostvaruje i majka koja je unavedenom periodu bila poljoprivredni osiguranik.

U čemu se razlikuju ostale naknade?

Najpre u iznosu: osnovica za naknadu zarade je veća u odnosu na osnovicu za isplatu ostalih naknada. Zaposlenim mamama se iznos naknade na porodiljskom odsustvu računa tako što se saberu sve plate koje su ostvarile u 18 meseci pre porođaja (bez obzira da li je radila jedan, pet ili svih 18 meseci) i podele sa 18 da bi se dobio prosek. Tako dobijena prosečna zarada isplaćuje se u visini od 100%.

Preduzetnicama se takođe saberu sve osnovice na koje su platile doprinose u 18 meseci pre porođaja i podeli se sa 18 da bi se dobila prosečna osnovica. Međutim,mesečna naknada se ne plaća u visini od 100% tako dobijene prosečne mesečne osnovice,već se prosečna mesečna osnovica deli sa koeficijentom 1,5 i tek tako dobijeni iznos se plaća u visini 100%. Drugim rečima, zaposlene porodilje dobijaju 100% prosečne plate, a ostale porodilje iznos koji se dobije kada se prosečna osnovica na koju su platile doprinose podeli sa 1,5, odnosno ne dobijaju pun iznos prosečnog primanja koje su ostvarile u poslednjih 18 meseci. To znači da preduzetnici sleduje manji iznos naknade nego da je zaposlena.

Dalje, položaj porodilja koje primaju ostale naknade (samim tim i preduzetnica) je lošiji jer im se tokom trajanja isplate ne plaćaju doprinosi za socijalno osiguranje kao zaposlenim majkama, odnosno ne teče im penzijski staž, sem ako ga same ne uplaćuju.

Takođe, ako rodi treće i četvrto dete, mama-preduzetnica (kao i svaka druga majka koja nije u radnom odnosu već je angažovana na drugačiji način) neće imati pravo na dve godine odsustva, već samo na jednu, za razliku od zaposlenih mama.

Šta su preduzetnicama donele poslednje izmene zakona?

Ni ove izmene ne popravljaju tretman porodilja koje rade izvan radnog odnosa (sem donekle poljoprivrednih osiguranica), već se dalje uvećava razlika u položaju preduzetnica i ostalih majki koji rade van radnog odnosa s jedne strane u odnosu na zaposlene porodilje.

Doduše, mesečna osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, a za prava ostvarena od 1. januara 2022. godine ne može biti veća od pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan početka ostvarivanja prava. Dakle, u ovom pogledu položaj je isti u odnosu na zaposlene.

Međutim, možda i najvažnija izmena, koja se tiče garancije da naknada zarade za period do navršetka tri meseca od dana rođenje deteta ne može biti manja od minimalne zarade, ne primenjuje se na porodilje koje su u radnom odnosu. Prema tome, preduzetnice, ali i ostale porodilje koje zarađuju angažovanjem van radnog odnosa , nemaju garanciju da će njihova naknada biti makar na nivou minimalne zarade za prva tri meseca, kao što se obezbeđuje zaposlenim porodiljama.

Milan Predojević

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Infostud

Foto: Pixabay

Чланак Razlika u položaju zaposlenih i porodilja koje su preduzetnice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zakon o radu propisuje sledeća prava zaposlenog iz radnog odnosa: pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti, prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Osim pobrojanih prava, zakon propisuje posebnu zaštitu za zaposlene radi nege deteta, što je tema ovog teksta, naročito trudnicama i porodiljama. Posebnu zakonsku zaštitu imaju i zaposleni mlađi od 18 godina života, kao i zaposlene osobe sa invaliditetom, ali se zaštitom tih kategorija zaposlenih ne bavimo ovom prilikom.

Imajući u vidu da je strogo zabranjena diskriminacija zaposlenih i lica koja traže zaposlenje s obzirom na njihova lična svojstva (pol, nacionalna i verska pripadnost, boja kože, zdravstveno stanje, lična uverenja i drugo), Zakon o radu naročito naglašava da se odredbe zakona, opšteg akta i ugovora o radu koje se odnose na posebnu zaštitu određenim kategorijama zaposlenih, pa tako i one o zaštiti zaposlenih za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, posebne nege deteta, kao i odredbe koje se odnose na posebna prava roditelja, usvojitelja, staratelja i hranitelja – ne smatraju diskriminacijom. Ovo stoga što početna pozicija navedenih kategorija zaposlenih nije ista sa ostalim zaposlenima, te bi jednako postupanje sa nejednakima samo po sebi bilo nepravedno, što iziskuje takozvanu pozitivnu diskriminaciju, odnosno preduzimanje mera kojima se žele smanjiti postojeće nejednakosti među zaposlenima. Postoji niz odredbi Zakona o radu koje za cilj imaju zaštitu roditeljstva, posebno žena u periodu trudnoće i nakon porođaja.

Zaštita od poslova štetnih po zdravlje zaposlene dojilje

Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi na poslovima koji su, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama. Dakle, poslodavac ne može trudnicu ni dojilju da rasporedi na posao koji je po oceni nadležne stručno-medicinske službe štetan za njeno zdravlje i/ili zdravlje njenog deteta.

Poslodavac je u tom slučaju dužan da zaposlenoj obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova, a ako takvih poslova nema, da je uputi na plaćeno odsustvo.

Zaštita od prekovremenog i noćnog rada

Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.

Ovo znači da trudnica i dojilja ne mogu da rade duže od 40 časova nedeljno, koliko iznosi puno radno vreme, niti mogu da rade u periodu od 22 do 6 časova narednog dana, ako bi stručno-medicinski organ takvo angažovanje smatrao štetnim po zdravlje zaposlene trudnice i dojlje, odnosno po zdravlje deteta.

Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Majka ili otac deteta do njegove treće godine, a ovo pravo imaju i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta, mogu da rade duže od 40 časova nedeljno, odnosno u periodu od 22 do 6 časova narednog dana, samo uz svoju saglasnost, koja je svojeručno potpisana.

Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno, odnosno noću, takođe samo uz svoju pisanu saglasnost. Kao što vidimo, za roditelja koji se sam stara o detetu, a isto pravo zakon garantuje i za usvojioca, hranitelja, odnosno staratelja koji se sam stara o detetu, zaštita od prekovremenog i noćnog rada je opravdano izraženija, jer je starosna granica za dete pomerena sa tri na sedam godina, a kada se radi o detetu koje je težak invalid, nije propisana starosna granica.

Zaštita od preraspodele radnog vremena

Po zakonu o radu poslodavac ima pravo da vrši preraspodelu radnog vremena, odnosno da zbog prirode posla odredi da u nekom periodu godine zaposleni u određenom obimu rade duže, a potom da u istom tom obimu jedan deo godine rade kraće. U ovom slučaju ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne može da bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog, a radno vreme ne može da bude duže od 60 časova nedeljno.

Primera radi, u hotelu u kojem je mnogo veći obim posla tokom letnjih mesci, u periodu april-septembar poslodavac odredi da se radi 50 časova nedeljno, a u periodu oktobar-mart 30 sati nedeljno. Međutim, određene kategorije zaposlenih su posebno zaštićene od preraspodele radnog vremena, pa tako poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti (bez obzira na godine) – samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.

Pravo na produženu pauzu ili skraćenje radnog vremena

Poslodavac je dužan da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova. S obzirom da porodiljsko odsustvo traje najmanje godinu dana, a da započinje između 28 i 45 dana pre termina porođaja, dete ne navrši godinu dana povratkom majke na posao. Sve dok dete ne navrši godinu dana poslodavac je porodilji dužan da obezbedi 90 minuta pauze ili 90 minuta skraćenja radnog vremena. Ovako utvrđena pauza ili skraćeno radno vreme računaju se u radno vreme, a naknada zaposlenoj po tom osnovu isplaćuje se u visini osnovne zarade, uvećane za minuli rad.

Rad na određeno vreme i posebna zaštita trudnica

Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. U skladu sa navednim, zaposlenom koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme, isti se produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.

Takođe, rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju navedenih okolnosti i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.

Naknada pune zarade zaposlenih na porodiljskom

Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja, kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana za prva dva deteta, odnosno dve godine za treće i svako naredno dete. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.

Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja, a otac deteta može da ga koristi u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva (dve godine od trećeg deteta). Otac deteta može da koristi ovo pravo (dakle odsustvo nakon isteka tri meseca od porođaja) bezuslovno.

Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade u visini od 100% od zakonskog osnova, a zakonski osnov čini prosečna zarada ostvarena u 18 meseci koji prethode prvom mesecu prestanka rada zbog trudnoće.

Ostale zakonske odredbe od značaja za roditeljstvo

Svakako da treba podsetiti i na pravo trudnice, za slučaj održavanja trudnoće, da joj se plaća naknada zarade u visini od 100% od prosečne zarade koju je ostvarila u poslednjih 12 meseci.

Takođe, osvrnućemo se i na bolovanja zbog nege dece. Uobičajeno je da u prvih nekoliko godina života deca često imaju zdravstvene probleme, dok njihov imunitet ne ojača. Za slučaj neophodnog odsustva sa rada radi nege deteta (bolovanje zbog nege člana porodice) roditelji imaju pravo na naknadu zarade u visini od 65% od prosečne zarade iz poslednjih 12 meseci. U slučaju da je bolest, odnosno oštećenje zdravlja deteta teško i da zahteva dugo odsustvo roditelja, na predlog lekara koji leče dete, a na osnovu ocene lekarske komisije filijale RFZO, roditelj ima pravo na naknadu zarade u visini od 100% njegove prosečne zarade.

U pogledu navedenih prava treba istaći jedan problem koji je prouzrokovan definicijom zaposlenog iz Zakona o radu. Naime, sve zakonske odredbe o zaštiti materinstva i roditeljstva se odnose na zaposlene, a u smislu Zakona o radu zaposleni je fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. To praktično znači da ove odredbe o posebnoj zaštiti nemaju primenu u pogledu žena i roditelja koji su radno angažovani van radnog odnosa – po ugovoru o delu i po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Ovo nije dobro rešenje i može podstaći određene poslodavce da zbog proširenih prava trudnica, porodilja i roditelja u radnom odnosu izbegavaju da zaposle određene kategorije lica, odnosno pokušaju da ih angažuju kroz modalitete radnog angažovanja van radnog odnosa. Na taj način ideja zakonskog poboljšanja položaja trudnica, porodilja i roditelja u radnom odnosu može kod određenih posodavaca da proizvede kontraefekat i praktično podstakne diskriminaciju prilikom zapošljavanja, i to prema polu, bračnom i porodičnom statusu. Stoga bi bilo poželjno da se pronađe način da se pruži posebna zaštita i trudnicama, porodiljama i roditeljima koji rade van radnog odnosa, kako poslodavci ne bi više imali motiv da ih angažuju van radnog odnosa. Doduše, prilikom zasnivanja radnog odnosa poslodavac ne može od kandidata da zahteva podatke o porodičnom i bračnom statusu, niti zasnivanje radnog odnosa sme da uslovljava testom trudnoće (osim kod poslova štetnih po zdravlje žene), čime se samo delimično ublažavaju gore navedeni potencijalni negativni efekti.

Naknade za rođenje i negu deteta

Izuzetak u pogledu odsustva prava za roditelje van radnog odnosa je naknada koja se isplaćuje po osnovu rođenja i nege deteta. Zaposleni primaju naknadu zarade, ali i lica koja su imala bilo kakav vid radnog angažovanja van radnog odnosa u poslednjih 18 meseci pre rođenja deteta dobijaju tzv. ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta. Ove naknade, za dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije, može ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode, a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti. Takođe, isto pravo ima majka koja je u navedenom periodu ostvarila prihode: po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti; kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova; po osnovu ugovora o delu; po osnovu autorskog ugovora; po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa; ako je bila poljoprivredni osiguranik. Ova prava može ostvariti i žena koja je usvojitelj, hranitelj ili staratelj deteta. Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje se u trajanju od godinu dana od dana rođenja deteta, bez obzira na red rođenja deteta.

U slučaju sumnje da im je neko garantovano pravo povređeno, sve kategorije zaposlenih na koje se odnose navedene zaštitne odredbe treba da se obrate Inspekciji za rad ili u krajnjem slučaju da podnesu tužbu nadležnom sudu. Primeni ovih zakonskih odredbi u praksi Inspekcija rada posvećuje posebnu pažnju i u ovim predmetima postupa hitno, što je neophodno, posebno imajući u vidu lošu demografsku sliku u našoj zemlji i zvanično proklamovanu pronatalitetnu politiku.

Milan Predojević

Izvor: Infostud

Foto: Pixabay

Чланак Koja prava zaposleni mogu da ostvare kada dobiju dete? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nezaposlenih majki ima srazmerno među onima koje su rodile prvo, drugo, treće ili četvrto dete, što, kako kažu, pokazuje da mera podrške za treće i četvrto dete nije dala željeni rezultat i da se sveukupno nije povećao broj novorođenčadi.

“Skupe mere ne dovode do povećanja nataliteta jer su umesto na porodice koje čekaju svoje prvo ili drugo dete usmerene na porodice koje čekaju treće ili četvrto dete“, ističe se u saopštenju i navodi da više od polovine porodica ima samo jedno dete, a prosečan broj dece u porodicama širom Srbije je 1,6.

Podatak da raste broj studentkinja i učenica u grupi ekonomski neaktivnih porodilja u saopštenju je ocenjen kao „zabrinjavajući“ jer je u 2019. godini bilo 820 takvih slučajeva, što je za 132 više nego godinu dana ranije.

Dodaje se da je “24.375 žena, koliko je ukupno nezaposlenih i ekonomski neaktivnih porodilja u 2019. godini, broj koji upozorava da se demografska i populaciona politika mora najhitnije menjati”.

Izvor: Fonet

Foto: PublicCo, Pixabay

Чланак Sve više porodilja ostaje bez posla се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uredba koja ima za cilj ublažavanje ekonomskih posledica nastalih usled bolesti kovid-19 u velikoj meri će ugroziti egzistenciju trudnica i porodilja, čiji su poslodavci koristili ovu meru države, naveo je portal Bebac.

Kako bi se ublažile ekonomske posledice vanrednog stanja i korona krize u Srbiji, država je omogućila poslodavcima da odlože plaćanje poreza i doprinosa za svoje zaposlene.

„Koliko god da je ovakva mera pomogla poslodavcima, nedopustivo je da zbog iste mere ispaštaju zaposleni — u ovom slučaju trudnice i porodilje, kojima se u obračunu naknade zarade neće obračunavati meseci za koje poslodavac nije platio poreze i doprinose. To u praksi znači da će sve porodilje, čiji su poslodavci koristili ovo pravo, biti oštećene“, piše Bebac.
Poslodavci su imali pravo da odlože plaćanje poreza i doprinosa za ukupno četiri meseca: mart, april, maj i avgust, ili april, maj, jun i avgust 2020. godine.

„Sve trudnice i porodilje kojima ovi meseci ulaze ili će ulaziti u poslednjih 18 meseci od dana otvaranja trudničkog bolovanja, odnosno 18 meseci od otpočinjanja porodiljskog bolovanja, biće u velikoj meri oštećene, jer će im se u obračunu naknade zarade ovi meseci računati sa nula dinara“, navodi Bebac.

Dodaje se da će porodilje razliku u naknadi zarade moći da dobiju tek 2023. godine.
Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Država umanjila plate porodiljama jer su poslodavci koristili mere države tokom pandemije се појављује прво на Biznis i Finansije.