Oba ova poskupljenja se mogu očekivati na uplatnici Infostana od 1. februara, dok će već od januara stupiti na snagu nova cena „Gradske čistoće“, za šta je gradonačelnik dao saglasnost još krajem oktobra, navodi Jovanović.

„Podsećam da su i JKP „Beogradske elektrane“ tražile čak dve korekcije cena u 2023. godini, tako da Beograđane u novoj godini očekuje prava poplava poskupljenja komunalnih usluga“, izjavio je direktor CLS-a.

Izvor: N1

Foto: Recha Oktaviani, Unsplash

Чланак Od februara poskupljuju usluge Vodovoda i Gradskog stambenog? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mnogi vlasnici računa u bankama počeli su da dobijaju obaveštenja o novim tarifnicima od 1. avgusta. Izdavanje serije čekova umesto 200, sada je 400 dinara, vođenje računa je skuplje za oko 80 odsto, hitno izdavanje platne kartice je bilo besplatno, a sada 400 dinara, dok je isporuka na kućnu adresu umesto 50 dinara sada 800, što je poskupljenje preko 15 puta.

Ako neko želi hitno izdavanje kartice za 48 sati, to će koštati umesto 500 dinara, 700 dinara.

Ovo su neke od stavki u Predlogu izmene ugovora o pružanju platnih usluga. Uprkos konkurenciji od 22 banke na tržištu, ponuda je slična, a mesečno na razne nakadne prosečan korisnik računa, kartica i elektronskih transakcija, bankama ostavi najmanje 1.000 dinara. I to bez uračunatih kamata za kredite i dugove po karticama i dozvoljenom prekoračenju.

Poskupljenja bankarskih usluga su obrazložena ulaganjima u modernizaciju i digitalizaciju.

Izvor: Večernje novosti

Foto: Pixabay

Чланак Banke u Srbiji počele da povećavaju tarife се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Poskupljenja dolaze naizmenično. To smo videli kod cene goriva. Sledeće poskupljenje biće osetno u naredne tri, četiri nedelje, a da poslednji talas usledi možemo čekati i do godinu dana“, rekao je Šnelbeher za agenciju APA. On je istakao da će i cene ostale robe rasti.

Poskupljenja se postepeno prelivaju na potrošače

„U hemijskoj i mašinskoj industriji je poskupljenje prošlog meseca bilo na nivou od cele prošle godine. Kod namirnica je zabeležen porast cena za 11 odsto, ali samo pet odsto je do sada došlo do kupca. Kod higijenskih artikala je porast cene dostigao osam odsto, a samo dva procenta stiglo je do kupaca“, dodao je austrijski ekspert objašnjavajući zašto nam neka poskupljenja tek predstoje.

Veći deo njih prouzrokovala je pandemija korona virusa koja je globalnoj ekonomiji stvorila probleme sa nestašicama i transportom robe.

Na nju se nadovezao i rat u Ukrajini, koji će dodatno doprineti porastu cena energenata, a on će dalje povećati troškove privrede, pogotovo njenog proizvodnog dela.

Da stvar bude gora, prema Šnelbeherovim rečima, svi instrumenti za ublažavanje posledica rastućih cena energenata su već iskorišćeni.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак “Poskupljenja će nailaziti u talasima” се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poslednjih godina imamo pad kamatnih stopa na kredite uzrokovan što smanjenjem referentne kamatne stope Narodne banke, što referentnih kamatnih stopa za evro, poput euribora. Za banke ovo znači smanjenje prihoda, a da bi zadržali profitabilnost bankari su se dosetili da povećaju naknade i provizije, pa čak i da uvedu neke nove.

Od početka godine ne prođe mesec da se klijenti neke banke ne požale kako je poskupela ili je počela da se naplaćuje neka od bankarskih usluga koja je do tada bila besplatna. Osim poskupljenja održavanja tekućih računa za u nekim slučajevima i 100 odsto, imamo naplatu provere stanja na bankomatu, pa naplatu SMS obaveštenja, naplatu slanja opomena.

Šta sve banke naplaćuju

Pa su onda banke masovno počele da naplaćuju provizije za plaćanje preko mobilnog bankarstva, nešto što su gorljivo promovisale prethodnih godina i reklamirale kao besplatno i jednostavno. I kada su dočekali da se broj korisnika mobilnog bankarstva višestruko uveća neke do njih počele su da naplaćuju provizije, od 15 do 20 dinara po transakciji, mada ruku na srce neke su zadržale politiku nenaplaćivanja ove usluge.

Broj korisnika elektronskog i mobilnog bankarstva stalno raste. Prema podacima Narodne banke Srbije, u prvom tromesečju ove godine 2,9 miliona građana imalo je otvorene naloge za elektronsko bankarstvo, a 2,2 miliona za mobilno bankarstvo. U istom periodu 300.000 firmi ili preduzetnika imalo je elektronsko bankarstvo, a 48.000 mobilno.

Građani se žale i da su neke banke počele da naplaćuju klijentima nevažeće reklamacije, pa onda se ovih dana čuju žalbe da neke banke naplaćuju pogrešno popunjene uplatnice. Neke banke naplaćuju promenu PIN-a na bankomatu.

Onda se uredno naplaćuje preuzimanje platne kartice u banci, a kod beskamatnih kredita kod plaćanja kreditnom karticom se naplaćuje fiksna naknada. Jedna od najvećih banaka na tržištu je objavila tarife naknada koje stupaju na snagu od oktobra prema kojima će početi da naplaćuju provizije za priliv penzija iz inostranstva koji je do sada bio besplatan.

Čini se da je došlo takvo vreme da klijenti banke moraju dobro da prouče tarife naknada svake banke, dokument koji je uglavnom zavučen negde u dubine internet sajtova banaka.

Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača, ističe da ovo izgleda kao sumrak prava potrošača.

Koja su prava potrošača?

“Imali smo situaciju da prava potrošača napreduju, a sada kao da se vraćamo u srednji vek. Pisali smo dva puta Narodnoj banci i pozvali je da reaguje”, rezigniran je Nikolić, koji je i predsednik Udruženja potrošača iz Kragujevca.

“Određene banke su počele da naplaćuju naknade za nevažeće reklamacije. Potrošači se ne razumeju i ne moraju da znaju sve propise, ali je osnovno pravo, pravo na prigovor. Ako im to banke naplaćuju to je onda skandalozno”, smatra Nikolić.

Takođe, banke uvode faktički kvazikamatu na zvanično beskamatni kredit. Kako Nikolić objašnjava ukoliko plaćate kreditnom karticom i imate mogućnost odloženog plaćanja bez kamate, banka sada naplaćuje 50 dinara po jednoj rati.

“Ako ste nešto platili 3.000 dinara na šest meseci, navodno beskamatno, morate da platite 300 dinara tu fiksnu naknadu koja nije kamata. Faktički vi platite 10 odsto više. Da sam to znao, da li bih uopšte kupio tu robu”, pita se Nikolić.

Ide preko leđa potrošača

On ističe da banke pokušavaju da sve svoje gubitke ili profite manje od planiranih prevale na leđa potrošača. “Posledica može biti da ljudi manje kupuju zbog toga”, napominje on dodajući da se čini da se radi o malim iznosima, ali kada se saberu na kraju godine to i nije tako malo.

U 2020. godini ukupno banke u Srbiji ostvarile su dobit pre poreza od oko 380 miliona evra, što je za oko 200 miliona manje nego 2019. godine. Dakle i banke su očigledno podnele deo tereta pandemije.

Neto prihodi od kamata su im smanjeni za 7,5 milijardi dinara u prošloj u odnosu na pretprošlu godinu, a neto prihodi od provizija i naknada za oko 3,5 milijarde dinara. Ukupni neto prihodi od naknada iznosili su 329 miliona evra. S obzirom da kamate ne mogu da podižu u uslovima veoma niskih kamatnih stopa i Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke, odlučile su da na drugi način zavuku ruku u džep klijenata. Povećanjem naknada.

U prvih šest meseci ove godine bankarski sektor je u neto iznosu zaradio od naknada i provizija 20,9 milijardi dinara ili oko 178 miliona evra. To je za osam miliona evra više nego u prvoj polovini pretkrizne 2019. godine. U poređenju sa tom pretkriznom godinom, povećanje prihoda od naknada je u potpunosti nadomestilo smanjenje prihoda od kamata.

Nikolić napominje da ako banke imaju pravo da naplaćuju naknade, onda i klijenti imaju pravo da promene banku.

Da li se banke dodgovaraju?

“Ali gde da odu, kada sve izgleda imaju sličnu politiku. Deluje da kao potrošači imamo ozbiljno smanjenje izbora”, primećuje on.

Osim smanjenih prihoda od kamata, neki smatraju da banke uvode nove takse i povećavaju stare i kako bi nadoknadili eventualne odlive po osnovu tužbi za nezakonito naplaćene provizije za obradu kredita, koje bi na nivou celog sektora mogle da iznose i više od 100 miliona evra.

Narodna banka sa svoje strane u javnosti stalno navodi da ne može da utiče na visinu naknada sve dok ih banke uvode u skaldu sa zakonom, ali ih je propisima obavezala da moraju da obaveste klijente prilikom promene visine naknada.

Narodna banka takođe na svom sajtu ima i pregled naknada banaka i drugih pružalaca platnih usluga koji može biti od pomoći prilikom izbora banke. Međutim, ono što zbunjuje i dovodi potrošače u nezavisnu situaciju je što većina banka pre ili kasnije poskupljuje naknade, ali različite pa je teško utvrditi koja je povoljnija.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Odnos klijenata i banaka sve lošiji, provizije i naknade sve veće се појављује прво на Biznis i Finansije.

Januarska plata u zdravstvu biće veća za pet odsto. Plate će istovremeno biti uvećane i u ostatku javnog sektora, ali po drugačijoj „formuli“. Njima će januarska, februarska i martovska plata biti uvećana za 3,5 odsto. Potom, od 1. aprila njihove zarade će rasti još 1,5 odsto, tako da i njima ukupno povećanje bude pet procenata. Vojska će dobiti povišicu od 10 procenata.

I penzionerima će biti veća januarska plata i to za 5,9 odsto.

Lakše do državnog posla

Od 1. januara 2021. biće napuštena dosadašnja kontrola zapošljavanja u javnom sektoru za koje je bila neophodna saglasnost i dozvola Vlade Srbije i uveden fleksibilniji sistem, uz određena ograničenja.

Tako će ubuduće korisnici javnih sredstava sami donositi odluke o zapošljavanju, shodno potrebama i u zavisnosti od novca kojim raspolažu, uz određeno ograničenje.

To ograničenje se odnosi na zapošljavanje do 70 odsto od broja zaposlenih koji su napustili to preduzeće tokom prethodne godine.

Nova pomoć za privredu

Najave iz Vlade su i da će u martu ili aprilu biti još jedan paket pomoći za privredu.

Kako je precizirano, reč o nešto manjem paketu, nego što je bio u 2020. kada je za građane i privredu izdvojeno oko šest milijardi evra.

Nova pravila za penzionisanje

Od januara se granica za odlazak u starosnu penziju kod žena pomera za dva meseca, tako da je uslov koji treba da ispune u 2021. godini 63 godine i dva meseca života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Kod muškaraca uslovi se ne menjaju, već je i dalje potrebno da imaju 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja kako bi otišli u starosnu penziju.

Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju od 1. januara 2021. godine muškarcima će biti potrebno 40 godina staža osiguranja i 59 godina života, a ženama najmanje 39 godina i četiri meseca staža osiguranja i 58 godina i četiri meseca života.

Veća pomoć za nezaposlene porodilje

Od 1. januara jednokratna pomoć za nezaposlene porodilje u Beogradu, i one sa niskim primanjima, biće uvećana za 5.000 dinara.

Tako će nezaposlene porodilje dobijati 30.000 dinara, a ukupna pomoć za prvo dete iznosiće 50.000 dinara.

Skuplje u bankama

Osnovne bankarske usluge, koje koriste praktično svi koji imaju račun u banci, biće u narednoj godini skuplje za 15 do 60 procenata.

Tako će u pojedinim bankama održavanje računa od marta naredne godine koštati 190 dinara, umesto dosadašnjih 160. Za SMS obaveštenja mesečno će biti potrebno 100, umesto 70 dinara, a minimalna naknada za isplatu keša korišćenjem platne kartice na bankomatu ili šalteru druge banke umesto 150 biće 200 dinara.

Za skoro 70 odsto poskupeće usluga zamene kartice ako je ukradena ili izgubljena, pa će umesto 300 koštati 500 dinara.

Veća cena kilovata

Poskupljenje struje za 3,4 odsto najavljeno je od februara 2021. godine, ali će nam račun za drugi mesec naredne godine biti veći za ukupno 7,9 odsto, imajući u vidu i povećanje naknade za obnovljive izvore energije koju takođe plaćamo kroz račun, a koja se obračunava od januara.

Dakle, kilovat će biti skuplji za 3,4 odsto, dok će posebna naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije biti veća skoro četiri i po puta – sa sadašnjih 0,093 dinara po kilovatu utrošene struje poskupeće na 0,437 dinara.

S obzirom na to da je prosečan račun za električnu energiju za domaćinstva oko 3.000 dinara, ova dva poskupljenja praktično znače da bi računi u narednoj godini mogli da budu veći za oko 400 dinara u proseku.

Skače i TV pretplata

Građani Srbije će od 1. januara za javni medijski servis mesečno morati da izdvoje 299 dinar. Naime, predlogom izmena Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse propisano je da će se pretplata za RTS i RTV od 1. januara 2021. godine povećati sa dosadašnjih 255 dinara na 299 dinara, a naplata će i dalje ići uz račun za struju.

Podsetimo, pre godinu dana TV pretplata je sa 220 poskupela na 255 dinara mesečno.

Trgovci naftom očekuju i poskupljenje goriva imajući u vidu rast cene nafte na svetskom tržištu od desetak odsto u poslednjih mesec dana.

Veći porez na imovinu

Skupština grada Beograda utvrdila je prosečne cene kvadrata nekretnina, na osnovu koji se utvrđuje porez na imovinu za 2021. godinu. Od ovih parametara najviše zavisi visina poreza na imovinu koji će tokom naredne godine plaćati Beograđani, a on bi mogao da bude veći i do šest odsto.

Već sada je jasno da će pojedini vlasnici stanova i kuća u glavnom gradu plaćati veće dažbine pošto je porasla vrednost njihovih nekretnina. Istovremeno, postoje delovi Beograda u kojima će građani plaćati i manji porez na imovinu.

Od ostalih gradova veći porez za sada su najavili Kragujevac i Bor.

Minimalac ide na 32.000 dinara

Od 1. januara povećava se i minimalna zarada, i to za 6,6 odsto.

Tako će oko 350.000 ljudi koji danas primaju minimalac od 30.000 dinara, u 2021. godini dobijati 32.126 dinara mesečno.

Izvor: Blic

Foot: AlLes, Pixabay

Чланак Realnost s kojom počinje nova godina u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, najavljeno je više poskupljenja – očekuju se više cene TV pretplate, goriva, cigareta, u pojedinim opštinama i veći porez na imovinu, te uvećani računi za vodu.

Posle poskupljenja TV pretplate lane, sa 220 na 255 dinara mesečno, od 1. januara će građane naše zemlje dočekati još viša taksa za javni medijski servis. Tako se barem predviđa Predlogom zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, inače jednog od temi aktuelnih rasprava započetihna Sedmoj sednici Narodne skupštine. Propisuje se da će se pretplata za RTS i RTV povećati sa dosadašnjih 255 na 299 dinara., a taksa će se i dalje naplaćivati kroz objedinjeni račun za struju, prenosi B92.

Nova godina doneće i nove cenovnike na benzinskim pumpama, kao posledicu rasta vrednost nafte na svetskim berzama. Tako je sirova nafta “brent” prošle nedelje, prvi put od marta, dostigla vrednost od 50 dolara po barelu. Očekuje se da će se to odraziti i na cenu goriva u našoj zemlji, koje bi onda već u januaru moglo da poskupi od dva do četiri dinara po litru.

Postoji i druga struja mišljenja koja navodi da bi globalna dešavanja mogla uticati na domaće tržište tek za dva-tri meseca, jer otprilike toliko unapred srpski naftaši kupuju sirovinu na svetskoj berzi.

Prema predloženim izmenama i dopunama Zakona o akcizama u naredne četiri godine očekuje se dodatno poskupljenje običnih cigareta i nesagorevajućeg duvana. Prvo koje će se desiti biće već u januaru naredne godine i to za 10 dinara po paklici.

Akcizno opterećenje za cigarete

To se radi kako bismo se uskladili sa EU i obezbedili stabilnost priliva u budžet. Izmene Zakona koje se nalaze u skupštinskoj proceduri predviđaju da akcizno opterećenje za cigarete sa sadašnjih 70 evra do 2025. godine dosegne minimum EU od 90 evra.

Ipak, paradoksalno, procenjuje se da će se broj pušača povećati, jer će prosečne plate rasti brže od cena duvanski proizvoda u Srbiji, ocenjeno je na nedavnoj onlajn diskusiji koju je organizavao Institut ekonomskih nauka.

Sledeće godine na teritoriji glavnog grada stupiće na snagu nove cene po kojima će se obračunavati porez na zemljište i nekretnine.

Prosečne cene stambenog kvadratnog metra ponegde su povećane i za skoro 12.000 dinara, što za pojedine građane znači da će od naredne godine moći da očekuju i nešto veća poreska rešenja.

Uz to, veći porezi najavljuju se i za druge gradove u Srbiji.

Isporučena voda i odvođenje otpadnih voda za Beograđane će od 1. januara koštati za pet odsto više.

Kako je navedeno iz Beogradskog vodovoda i kanalizacije, cena kubnog metra isporučene vode za kategorije “Domaćinstva” i “Sportsko-rekreativni centri – bazeni” će iznositi 59,46 dinara, odnosno 24,04 dinara za odvođenje otpadnih voda. Za kategoriju “Ostali potrošači” cena isporučene vode će biti 98,40 dinara, a za odvođenje otpadnih voda 52,95 dinara.

Na osnovu dosadašnje prosečne potrošnje četvoročlanog domaćinstva u Beogradu, to će značiti uvećanje računa za oko 55 dinara (voda), odnosno za oko 80 dinara (voda i kanalizacija).

Izvor: Bankar

Foto: Pixabay

Чланак Šta sve poskupljuje od 1.januara? се појављује прво на Biznis i Finansije.