Pandemija, ekonomska kriza i ratni sukob u Ukrajini jesu izazvali cenovnu eksploziju na tržištu nekretnina u našoj zemlji, ali su istovremeno uticali na gašenje malih radnji, a time i veću ponudu na tržištu zakupa poslovnog prostora, naročito onog koji se nalazi izvan šoping molova ili ritejl parkova, navodi portal u analizi.

Opada interesovanje za poslovnog prostora

Branko Šajkunić, vlasnik agencije BG posrednik kaže za 4zida.rs da poslednjih nekoliko godina značajno opada interesovanje za zakup poslovnog prostora i lokala u velikim gradskim centrima iz više razloga.

„Primetno je da banke smanjuju broj filijala i prelaze sve više na onlajn bankarstvo, a poznato je da su one bile i česti i najatraktivniji zakupci. Takođe, pandemija je osetno povećala onlajn trgovinu, pa kada se na to nadoveže ekonomska kriza, velika inflacija, ali i atraktivnost šoping molova, logično je što lokali gube na svom značaju.

U poslednje vreme se sem kladionica, apoteka i eventualno pekara gotovo ništa i ne otvara u gradskim centrima. Sa druge strane, ako nemate lokal u šoping molu, kao da vas i nema na tržištu, jer su se kupci navikli da tamo obavljaju kupovinu, jednostavnije im je, sve je na jednom mestu, imaju obezbeđen parking i slično“, objašnjava sagovornik.

On dodaje da se cene zakupa kancelarija u poslovnim centrima kreću od 15 do 25 evra po kvadratu, ali da to najčešće zavisi od lokacije ili atraktivnosti samog poslovnog prostora. Primera radi, u beogradskoj ulici Knez Mihailova još uvek vlada veliko interesovanje za poslovnim prostorom, ali je sa druge stane primetno da se takozvana crvena zona, to jest opseg najtraženijih lokacija, prilično suzio.

Sve je više praznih lokala

„Čim se malo odmaknete od samo centra Beograda, sve je više praznih lokala. Nekada je Bulevar bio izuzetno atraktivan, sve do Cvetkove pijace, danas je to jedva do Vukovog spomenika. Da ne govorim o Cvijićevoj ulici, odnosno ulicama koje se ne nalaze u samom centru grada. Slično je i u drugim gradovima u Srbiji. Jednostavno, ni zakup ni kupovina lokala u drugoj ili trećoj zoni više nisu interesantne“, kaže Branko Šajkunić.

Na sajtu 4zida.rs trenutno je više od 4.500 aktivnih oglasa za izdavanje poslovnog prostora, od čega se gotovo polovina odnosi na one u Beogradu (2.120), a slede Niš (799) i Novi Sad (701). Što se Beograda tiče, najveća ponuda poslovnog prostora je u opštinama Zemun, Novi Beograd, Vračar i Stari grad.

Na cenu najma poslovnog prostora pre svega utiče kvadratura, lokacija, pogotovo kada su u pitanju lokali pogodni za prodavnice i ugostiteljske objekte, dok je kod kancelarijskog prostora, osim lokacije, na ceni njegova atraktivnost, dostupnost parkinga, ali i drugi sadržaji dostupni u samoj zgradi ili njenoj blizini.

Za ugostiteljske objekte je od velikog značaja i da li poslovni prostor ima baštu ili parking, dok je kod lokala interesovanje za one koji imaju adekvatan izlog daleko veći. Najvišu cenu imaju lokali koje se nalaze na najatraktivnijim lokacijama u centru, pa se na specijalizovanom sajtu za oglašavanje nekretnina 4zida.rs nudi lokal od 55 kvadrata u ulici Đure Jakšića, nekoliko koraka od Knez Mihailove po ceni mesečnog najma od 2.500 evra i to za advokatsku kancelariju, banku, stomatološku ordinaciju ili sličnu namenu, dok je cena zakupa lokala od oko 80 kvadrata u Dečanskoj ulici 3.000 evra.

Zakupodavci stanove izdaju kao kancelarijski prosto

Sa druge strane, analize tržišta pokazuju da u Srbiji, u kojoj je tokom 2022. izgrađeno oko 120.000 kvadrata poslovnog prostora, potražnja za adekvatnim kancelarijskim prostorom i dalje nadilazi ponudu, a vlada potražnja i za halama i proizvodnim pogonima.

„Često zakupodavci stanove izdaju kao kancelarijski prostor, ali nije svaki stan pogodan za kancelariju. Takođe, nekada je bio trend da se stanovi u prizemlju adaptiraju kako bi se izdali kao poslovni prostor, dok u poslednje vreme tržište funcioniše tako da će se poslovni prostor pretvarati u stambeni“, kaže naš sagovornik iz agencije BG posrednik.

Presek trenutnih oglasa na sajtu 4zida pokazuje da su cene zakupa stanova u najvećim gradovima, poput Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša porasle u odnosu na isti ovaj period prošle godine. Tako su prosečne cene izdavanja garsonjere u Beogradu porasle sa 230 na 300 evra, dok se jednosoban stan umesto za 300 sada izdaje za 400 evra.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Opada interesovanje za izdavanje lokala се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iz NBS ističu da je do ovakvog kretanja došlo pod uticajem visoke baze iz prethodne godine, dospeća kredita iz garantnih šema i viših kamatnih stopa u uslovima restriktivnih monetarnih politika Narodne banke i Evropske centralne banke.

Krediti privredi su nastavili da usporavaju međugodišnji rast tokom prvog kvartala, na dva odsto u martu, sa 7,1 odsto u decembru prošle godine, i u prva tri meseca su smanjeni za 12,5 milijardi dinara, ili za 0,8 odsto.

Posmatrano po namenama, u prvom tromesečju najviše su smanjeni investicioni krediti, za 6,5 milijardi dinara, slede krediti za likvidnost i obrtna sredstva i nekategorisani krediti, sa smanjenjem od po 3,6 milijardi dinara. Kada je reč o problematičnim kreditima, njihovo učešće u ukupnim kreditima privredi se u martu spustilo na novi minimum od dva odsto, što je za 0,1 procentnih poena niže nego krajem 2022. godine.

Rast stambenih kredita

Što se tiče kredita stanovništvu, međugodišnji rast ovih kredita dodatno je usporio na 4,4 odsto u martu, sa 6,3 odsto, krajem 2022. godine, čemu su, kako navode iz centralne banke, doprineli niža tražnja za kreditima zbog rasta kamatnih stopa i efekti visoke baze iz prethodne godine.

Nominalno posmatrano, krediti stanovništvu u martu su iznosili 1.448,3 milijardi dinara, što čini 46,8 odsto kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora, odnosno 19,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Tokom prvog kvartala, krediti stanovništvu smanjeni su za 0,8 milijardi dinara ili za 0,1 odsto.

Posmatrano po namenama, smanjena su potraživanja od građana po osnovu nekategorisanih kredita, za 1,7 milijardi dinara, kao i gotovinskih, za 0,6 milijardi i potrošačkih kredita, za 0,1 milijarda dinara.

Za razliku od njih, stambeni krediti su povećani za 1,4 milijarde dinara. Njihov međugodišnji rast u martu iznosio je 8,0 odsto pa je učešće stambenih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu u prvom kvartalu povećano za 0,1 procentni poen na 40,4 odsto u martu, dok je učešće gotovinskih kredita, 43,7 odsto, bilo isto kao krajem 2022. godine.

Izvor:Telegraf Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Tražnja za svim kreditima je u padu, osim za stambenim се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Usled globalnog poskupljenja, cena prepeličijih jaja skočila je sa 12 na 15 dinara. Podigao sam cenu u januaru, prvi put nakon nekoliko godina. Uprkos tome, ne može da se proizvede koliko se traži. Ljudi su valjda shvatili koje sve benefite sa sobom nose prepeličja jaja i koliko su zdrava. Do juna sve što proizvedem, sve je već rasprodato. Ono što je takođe primetno jeste da sve više ljudi traži da kupi i ptice, kako bi i sami krenuli u biznis proizvodnje i prodaje prepiličijih jaja. Što se pokazalo na mnogo primera kao pun pogodak, kaže za RINU Nikola.

Sva jaja unapred rasproda

Uprkos ogrmnoj potražnji i činjenici da sva jaja već unapred rasproda, ovaj vredni ali i humani farmer odvojio je 2.000 jaja kako bi ih donirao Crvenom krstu u Čačku i dobrovoljnim davaocima krvi.

– Svi znaju koliko su prepiličja jaja zdrava, da su jako korisna za čitav organizam i pre svega za one koji imaju probleme sa pritiskom. Ovom donacijom imao sam želju da nagradimo i one koji su imali dobru volju da daju krv, ali su odbijeni usled visokog pritiska ili slabijeg imuniteta. Da uz ova jaja oporave stanje svog organizma i ponovo se jave za mesec ili dva i učestvuju u davanju krvi, i tako nekom spasu život, rekao je Draganić koji je i sam dobrovoljni davaoc krvi.

Prepelice su veoma rentabilne ptice koje vrlo brzo krenu sa nošenjem jaja i to u velikoj količini. Isplativost se ogleda u malom utrošku hrane, jer prepelica da bi snela 90 jaja pojede samo 2,7 kilograma hrane. Jako je zahvalna ptica, malo jede i ne treba joj mnogo prostora stoga i ne treba da čudi velika zaintersovanost za njih.

Izvor: Rina
Foto: Pixabay

Чланак Jaja od prepelice veoma tražena, ulaganja mala, isplativost velika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tradicionalna godišnja analiza obuhvatila je prodajne rezultate u 2022. godini, kretanje cena polovnih automobila, kao i anketu sprovedenu među 11.400 korisnika, odnosno kupaca automobila i 189 trgovaca automobilima, kojom su ispitani njihovi stavovi i prognoze. Dalje u ovom tekstu biće više reči o samom kretanju cena polovnih automobila.

Nesumnjivo je da su cene polovnih automobila u poslednje dve godine značajno porasle. U nastojanju da utvrdi o kolikom rastu je reč, sajt Polovni automobili istraživao je prosečne cene oglašenih vozila na samom portalu. Prema dobijenim podacima, prosečna cena polovnih automobila oglašenih na sajtu tokom 2022. godine veća je 24% od prosečne cene u 2021. i čak 38% u odnosu na 2020. godinu.

Rast na mesečnom nivou

Trend rasta iz godine u godinu je neosporan, ali prvi put u 2022. godini se jasno može zapaziti kontinuirani rast na mesečnom nivou. Tako, možemo zaključiti da je samo tokom 2022. godine, odnosno od januara do decembra prethodne godine, prosečna cena polovnih automobila oglašenih na sajtu Polovni automobili porasla za čak 19%.

Kada je reč o kretanju cena automobila u narednom periodu, sajt Polovni automobili je kroz sprovedenu anketu istražio očekivanja kupaca i prodavca, a „obe strane“ imaju donekle slična predviđanja. Oko 45% prodavaca i 36% kupaca očekuje dalji rast cena, dok 30% prodavaca i 32% kupaca veruje da neće doći do promene cena. Ipak, značajan broj anketiranih prodavaca (25%) i kupaca (32%) očekuje da će u narednom periodu doći do pada cena automobila.

Bez obzira na prisutan rast cena, gotovo polovina anketiranih kupaca (49,18%) nije promenila budžet namenjen kupovini automobila, čak 39% njih je budžet smanjilo, a svega 11% povećalo.

Podsetimo se, ranije realizovane ankete sajta Polovni automobili (novembar 2022. godine), kada su potencijalni kupci naveli i koliko novca su spremni da odvoje. Prema tada dobijenim podacima, najveći broj anketiranih kupaca traga za automobilom u okviru cenovnog ranga od 3.000 do 5.000 EUR (23,94%), zatim od 5.000 do 7.000 EUR (17,77%), 2.000 do 3.000 EUR (13,94%) i 7.000 do 10.000 EUR (13,84%).

Чланак Najviše se traže polovni automobili od 3.000 do 5.000 EUR се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nije došlo do usporavanja potražnje za radnicima koji se bave kibernetičkom sigurnošću uprkos masovnim otpuštanjima u tehnološkoj industriji, izveštava Axios.

Uz porast hakovanja i kibernetičkih napada, potrebni su kibernetički radnici i izvan tehnološkog prostora, s oglasima za posao u javnom sektoru koji su prošle godine porasli za 25 odsto. Firme su se godinama borile da popune uloge u sajber-sigurnosti, pa je lane na svakih 100 radnih mesta bilo 68 zaposlenih radnika. Manjak bi mogao da podstakne firme da popune otvorena radna mesta s početnicima, koji su tradicionalno imali problema s prodorom u industriju.

Ukupan broj zaposlenih radnika u sajber-sigurnosti u 2022. ostao je relativno nepromenjen u odnosu na prethodne procene na oko 1,1 milion, prema novim podacima Nacionalne inicijative za obrazovanje o kibernetičkoj sigurnosti pri Nacionalnom institutu za standarde i tehnologiju, trgovinske grupe CompTIA i jedne od njenih firmi – Lightcast.

U isto vreme, poslodavci su objavili 755.743 kibernetička slobodna radna mesta tokom cele 2022. godine, što je smanjenje za oko dva odstou u odnosu na 769.736 objavljenih između oktobra 2021. i septembra 2022. godine, kada su te grupe poslednji put prikupljale takve podatke.

Potražnja za sajber sigurnošću u javnom sektoru porasla je 25 odsto tokom 2022. godine s 45.708 oglasa za posao, stoji u izveštaju. Potražnja privatnog sektora porasla je za otprilike 21 odsto na oko 710.000 oglasa.

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Velika potražnja za stručnjacima iz oblasti sajber bezbednosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dramatično obrazloženje pokazuje ne samo ozbiljnu zabrinutost Zapada zbog uvozne zavisnosti od mineralnih sirovina za razvoj novih tehnologija, već je i najava da će američke i evropske industrijske sile biti spremne na sve da bi došle do ruda koje sadrže te minerale, pišu Novosti.

One se trenutno najviše eksploatišu sa teritorija novih „ekonomskih tigrova“, koji više nisu samo sirovinske baze već su razvili sopstvene napredne tehnologije i ravnopravno se nadmeću sa zapadnim silama za otvaranje rudnika u trećim zemljama.

Stručnjaci upozoravaju da je ovom bitkom za minerale započeo proces prekompozicije moći na planeti zbog koga raste i rizik da se svet suoči sa novim ratovima za sirovine, nalik onima iz vremena borbe za naftonosne kolonije. I ovoga puta u centru pažnje su energetske sirovine, pre svih litijum.

Kritični minerali

Zakonom o energetici iz 2020. SAD su prve definisale pojam „kritičnih minerala“ kao strateške sirovine „minerale, elemente, supstance ili materijale“ koji su „od suštinskog značaja za ekonomsku ili nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država“, a čiji je lanac snabdevanja podložan poremećajima „uključujući ograničenja povezana sa spoljnopolitičkim rizikom, naglim rastom potražnje, vojnim sukobom, nasilnim nemirima, antikonkurentskim ili protekcionističkim ponašanjem i drugim rizicima u celom lancu snabdevanja“. Na vrhu liste tih minerala su oni koji imaju suštinski značaj za energetske tehnologije, odbranu, valutu, poljoprivredu, potrošačku elektroniku i zdravstvenu zaštitu.

EU je iste godine u „Akcionom planu za kritične sirovine 2020“ definisala svoju listu minerala od kojih je uvozno zavisna i počela da se bavi osiguranjem snabdevanja.

Ovom problematikom se u septembru bavila „Konferencija o obezbeđivanju mineralnih sirovina u Evropi“ koja je održana u Pragu pod pokroviteljstvom Češke, predsedavajućom Savetom Evrope. Na skupu je bilo oko 80 učesnika iz članica EU izuzev Hrvatske, Slovenije i Bugarske, a kao gosti su pozvani predstavnici Velike Britanije, Srbije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Norveške i Ukrajine. Cilj konferencije je bila diskusija visokih predstavnika država članica EU, suseda i potencijalnih članica „kako ojačati sirovinsku sigurnost i samodovoljnost EU, odnosno celog kontinenta“.

„Problematične“ i „prijateljske“ zemlje izvoznice

„Suštinsko pitanje bila je sirovinska politika, odnosno kako da se EU učini manje zavisnom od uvoza, posebno kritičnih mineralnih sirovina. Poslednjih nekoliko godina planeri EU i SAD izuzetno veliku pažnju poklanjaju ovoj temi, jer se njihovi glavni izvori snabdevanja nalaze izvan njihovih prostora. Najviše mineralnih sirovina uvoze iz Kine, Rusije, Afrike, a nešto manje iz Južne Amerike i neznatno iz Australije. U dokumentima EU i SAD neke od zemalja – izvoznica su svrstane u ‘prijateljske’, a neke u ‘problematične’, koje mogu predstavljati veliki problem u nabavci. To se posebno odnosi na snabdevanje takozvanim retkim elementima i retkim zemljama, a upravo su ove dve grupe mineralnih sirovina izuzetno značajne za razvoj i primenu takozvane zelene energije ili čiste energije“, kaže geolog inženjer Predrag Mijatović, zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije, koji je prisustvovao konferenciji u Pragu.

Na njoj je predstavljena nova sirovinska politika EU koja namerava da smanji uvoznu zavisnost unapređenjem evropskog rudarskog sektora i poveća investicije u rudarstvu iz sopstvenih, evropskih izvora.

„Rečeno je da ovim aktivnostima mora da prethodi donošenje novih pravnih regulativa na nivou EU i država članica u sferi rudarstva, prerade i dobijanja finalnih proizvoda, kao i na zaštiti životne sredine. U kasnijoj fazi to treba da prati primena i instaliranje savremene opreme i formiranje takozvanih smart rudnika, što se već priprema i funkcioniše u svetu, u čemu Kina prednjači. U zaključcima konferencije je naglašeno da članice EU moraju da podstiču eksploataciju mineralnih sirovina u svojim zemljama i sarađuju sa bliskim susedima – kao što su Velika Britanija, Norveška, zemlje Zapadnog Balkana, Severna Afrika, Island, Turska i Ukrajina. Primarni cilj EU je da u narednih 15 godina obezbedi nove primarne zalihe mineralnih sirovina za proizvodnju ‘čiste energije'“, kaže Mijatović.

Reciklaža svih proizvoda

Treći vid obezbeđivanja kritičnih mineralnih sirovina u EU je reciklaža svih proizvoda iz kojih se mogu dobiti kritične mineralne sirovine. Na projektima reciklaže i na direktnoj primeni se već uveliko radi i postrojenja su puštena u proizvodnju. Na konferenciji je rečeno da se na prostoru EU trenutno izvode geološka istraživanja na 68 lokacija, a najintezivnija je potraga za ležištima litijuma, kojim se bave četiri velika projekta (ne računajući Srbiju).

„Osim litijuma, intenzivno se istražuju i prostori potencijalni za otkrivanje ležišta nikla, kobalta, retkih zemalja i retkih elemenata. Trenutno najveći i najznačajniji projekat, najbliži otpočinjanju eksploatacije je rudnik litijuma u ležištu Cinovec, severozapadno od Praga. Zajedničkim ulaganjima nemačkih i čeških kompanija eksploatacija litijuma počeće najkasnije 2026. godine, rečeno je na konferenciji“, navodi Mijatović.

Naš ekspert napominje da će se, sudeći po specifičnom tipu ležišta, najverovatnije eksploatisati i kalaj i volfram, a da se otvara i mogućnost ekstrahovanja i mnogih retkih elemenata i elemenata retkih zemalja.

„Perspektiva ovog rudnika kao izvora kritičnih minerala u EU je velika, ali i šire. Po rečima domaćina, češka ekonomija očekuje velike finansijske efekte kada krene eksploatacija. To su u izlaganjima i istakli predstavnici kompanije European Metals Holdings, koja u potpunosti poseduje projekat i razvija ga sa investicijom od 482 miliona dolara. Oni predviđaju godišnju proizvodnju od oko 2,4 milijarde tona rude. Poređenja radi, predviđena godišnja proizvodnja iz Loznice iznosila bi oko 1,6 do 1,8 miliona tona rude i dobijanje najmanje dva proizvoda, litijuma i bora“, zaključuje Mijatović.

Američki spisak

SAD su zakonom utvrdile 36 kritičnih minerala, po redosledu od najvišeg do najnižeg, na osnovu srednje vrednosti njihovih ukupnih ocena rizika ponude: galijum, niobijum, kobalt, neodimijum, rutenijum, rodijum, disprozijum, aluminijum, fluorit, platina, iridijum, prazeodimijum, cerijum, lantan, bizmut, itrijum, antimon, tantal, hafnijum, volfram, vanadijum, kalaj, magnezijum, germanijum, paladijum, titan, cink, grafit, hrom, arsen, barit, indijum, samarijum, mangan i telur, litijum.

Evropska lista

EU je 2020. napravila poslednju verziju svoje liste 30 kritičnih mineralnih sirovina: antimon, berilijum, borati, kobalt, ugalj za koksovanje, fluorit, galijum, germanijum, laki i teški retki elementi, indijum, litijum, magnezijum, grafit, niobijum, platinska grupa metala, fosfati, silicija, volfram, barit, boksit, hafnijum, prirodna guma (kaučuk), skandijum, tantal, titan, vanadijum, bizmut, fosfor, stroncijum.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Američke i evropske industrijske sile spremne na sve da bi došle do ruda koje sadrže minerale се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveći zasadi belog luka u Srednjem Banatu su u selu Mihajlovu. U njemu rekorderi – tri brata Sabo. Luk uzgajaju na oko pet hektara i nadaju se da će ove godine prinos biti prosečan a cene bar kao nekoliko poslednjih godina.

Prošle godine 200 ove godine 400 dinara kilogram belog luka

– Očekujem oko pedeset tona na celoj površini. Prošle godine cena je bila 200 dinara, sada očekujem 400 do petsto 500. Prošle godine su dolazili nakupci iz Beograda i BiH, njima smo prodali – kaže Tibi Sabo.

Dvorište i tavan Robera Tota već krase rešte belog luka. Tu će ostati do kraja sušenja. Sa dva hektara izvadio je 15 tona luka.

Na području pet opština Srednjeg Banata beli luk se gaji na 60 hektara. Gotovo da nema kuće koja u bašti nema to povrće bez kojeg je gotovo nemoguće zamisliti tradicionalni ručak, a još manje jela po modernim receptima. Dileme nema, kažu Mihajlovčani, domaći beli luk je ukusniji i aromatičniji od uvoznog koji je znatno zastupljeniji u prodaji.
Stručnjaci im savetuju da se udruže, jer će sa većom ponudom biti interesantniji trgovinskim lancima i kupcima iz inostranstva, a svakako će izbeći nakupce i dobiti bolju cenu.

– Moramo da imamo sušare, celokupnu infrastrukturu za proizvodnju belog luka, a ne da okačimo beli luk o kotarku pa da ga sušimo. Samim tim kako ga budemo proizvodili sa kvalitetom će biti i viša kupovna cena od onog iz inostranstva – poručuje Dragan Marković iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Stasava i nova generacija proizvođača belog luka, svesna da put do dobre zarade vodi preko većih zasada, korišćenja mehanizacije i prerade, pa tako uz sveže povrće kupcima nude i namaze od belog luka s različitim dodacima.

Izvor: RTS/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Sadnja belog luka isplativa, proizvodnja nije zahtevna i skupa се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Broj oglasa za posao iznosio je preko 67 hiljada i to je rekord koji smo ostvarili prošle godine, ali ova godina krenula je solidno i mislim da ćemo uspeti da ispratimo trendove od prošle godine. U Srbiji je situacija manje više slična – trgovina i prodaja je oblast koja se najviše tražila i u godini za nama, potom IT, mašinstvo i transport. Pozicija prodavca je bila najtraženija i najponuđenija od strane poslodavaca, dalje tražile su se pozicije poput magacionera, vozača, komercijaliste…

Vozač i magacioner su se našli na top 5 listi najtraženijih zanimanja u smislu da su najtraženija bila od strane poslodavaca. S druge strane i kandidati su dosta konkurisali na te pozicije. Ove dve pozicije su specifične i po tome što su se našle i na listi deficitarnih zanimanja.

I dalje nemamo dovoljno kandidata da bi popunili sve oglase. Problem su godine i godine za nama, kako smo dolazili do ove velike deficitarnosti na koju smo upozoravali pre pet godina. Jedan od razloga sigurno jeste i odlazak velikog broja kadrova u inostranstvo. Drugi razlog je nedovoljna zainteresovanost mladih da se školuju za ova zanimanja koja ću navesti, a treći je taj što poslodavci ljude koji su već na tržištu teško motivušu da promene posao“, rekao je za N1 Miloš Turinski sa portala Infostud.

Чланак Broj oglasa za posao porstao za 61 odsto u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mnogi Austrijanci su se ovih dana našli pred praznim rafovima na kojima uobičajeno stoji hleb za tost.

Međutim, razlog za nestašicu nije pravljenje zaliha zbog protivpandemijskog zatvaranja, već problemi sa isporukom pekarskog koncerna „Elc“.

„Ne možemo isporučivati sve svoje proizvode trgovini“, rečeno je iz kompanije, iz koje dodaju da je uzrok prelazak na novi sistem logistike.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак U Austriji prazni rafovi, najveća potražnja za tost се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na Institutu za voćarstvo u Čačku vlada povećano interesovanje upravo za kupovinu sadnica malina i šljiva.

– Zbog velike potražnje celokupna količina sertifikovanog i standardnog sadnog materijala maline unapred je prodata a za kupovinu sadnica ovog voća kupci iz zemlje i inostranstva se raspituju i za narednu sezonu, izjavio je za RINU rukovodilac rasadničke proizvodnje, dipl. inž. Nenad Popović.

Institut za voćarstvo je na svojim poljima uz primenu savremenih tehnologija i korišćenje protivgradnih mreža proizveo 70 hiljada sadnica šljive 100 hiljada sadnica maline, 30 hiljada leske, kruške 6, jabuke 5, trešnje, višnje i dunje po 4 hiljade i manje količine oraha i kajsije.

– Cene se nisu menjale već nekoliko godina pa tako šljive prodajemo po ceni od 300, jabuke standardnih sorti po ceni od 230 dok je cena za stare sorte jabuka kao što su Kožara, Budimka i Kolačara i koje se sve više traže cena 300 dinara po komadu. I za ostalo voće cena je u rasponu od 230 do 300 dinara a najskuplji je orah koji košta 1.800 dinara, kaže Popović.
Korona unela promene i u poljoprivredu – sadnice stižu brzom poštom.

Iako kupci najčešće dolaze u Institut da lično preuzmu sadnice i na licu mesta dobiju potrebne informacije o načinu sadnje i njihovoj zaštiti od nepovoljnih vremenskih prilika i glodara, poslednjih godina raste i prodaja rasada putem interneta preko zvanične stranice Instituta, a isporuka je brzom poštom.

Izvor: Rina

Foto: Pixabay

Чланак Povećano interesovanje za kupovinu sadnica malina i šljiva се појављује прво на Biznis i Finansije.