„Trošimo više nego što mislimo da trošimo.

Zaduženiji smo nego što to priznajemo.

Ignorišemo mnoge moralne dileme koje se tiču kupovine“

pre 25 godina napisala je ekonomista Džulijet Šor.

Cenjena analitičarka ljudskog ponašanja posvetila je svoju karijeru potrošnji i tražila razloge zbog kojih Evropljani u Amerikanci toliko kupuju. Kupovina koja nema granice posledica je jurcanja za statusnim simbolima i znači napredovanje na društvenoj lestvici. Ali, na kraju, prekomernom kupovinom svako prođe loše, kako kaže Šor, i ostane nezadovoljen. Po njenim istraživanjima deca koja su obuzeta kupovinom sklonija su depresiji i anksioznosti i imaju lošije odnose sa roditeljima.

Potrošnja vremena na Zemlji

Ako malo zastanete i pogledate sa strane, mogli biste reći da je kupovina stvari koje čoveku objektivno nisu potrebne, temelj savremenog načina života. Ovo je i mišljenje istoričara kulture Lorensa Samjuela.

„Ne treba vam kafa ’za poneti’, deset ili dvadeset pari cipela, televizor 75 inča. Svi radimo da zaradimo novac koji trošimo na stvari i iskustva koja pre želimo nego što nam trebaju. Kupovinom trošimo i vreme koje nam je dato na Zemlji“, komentar je Samjuela.

Pitanje je zašto je ovo stil života većine? Kakva je korist ako na kraju svako ostane nezadovoljen što je velika cena?

Što više na lestvici

Kulturolog Semjuel daje objašnjenje i na prvo mesto kao razlog navodi ljudsku prirodu koja je u suštini potrošačka jer traži sreću i ispunjenje u kupovini.

„Da biste imali mnogo stvari, morate mnogo da kupujete i to košta. Imati više stvari znači i veće iznose i to daje osećaj da uvek postoji još nešto, nešto drugo i bolje što može da se kupi. Ovakav stav je dobar za ekonomiju. Dobar je i za osećaj nagrade koja je samo trenutna. Ali, nikako nije dobar za ispunjenje ljudskog bića, za osećaj trajne ispunjenosti i zadovoljstva“, piše Samjuel.

Socijalni status je druga potka u pojavi kakva je prekomerno trošenje. Jasno je da sticanje statusa među ljudima ima veze sa kupovinom nepotrebnih stvari. To kako vas vide i doživljavaju drugi emitujete tržišnim simbolima na sebi, oko sebe, počev od kola i kuće u kojoj živite. To je vaš ’lični portfolio’ u kome veću ulogu igraju nepotrebni predmeti nego potrebni. Otuda je luksuz poželjan za svakoga ko ima za cilj visoku poziciju na statusnoj lestvici.

„Materijalan svet predstavlja odličan način i priliku da kažete svetu (i vama samima) ko ste, a ko to niste. Svaki predmet nosi neko značenje i govori mnogo. Tragovi koji vode do vas i vašeg identiteta su u kući u kojoj živite, u kolima kojima se vozite, garderobi koju nosite, pa čak i u hrani koju jedete. Tako je izražavanje ličnog identiteta ključna komponenta suvišne potrošnje“, objašnjava Samjuel.

Biti vladar

Ipak, mora da postoji neka korist u prekomernoj kupovini stvari koje čoveku nisu realno potrebne.

Postoji osećaj moći koji se pojavi u čoveku kada postane vlasnik stvari i predmeta. Istina je da je mnogo toga što se u svetu dešava van kontrole pojedinca i zato ’vladanjem’ bar malog dela tog sveta pruža osećaj trenutnog ispunjenja i kontrole. Pogotovo ako su u pitanju stvari koje čoveku zaista ne trebaju.

„Zamenom stvari za novac postajete vladar delića svemira i imate utisak da svoj život držite pod kontrolom. Ovo je siguran način da se osetite sigurno, stabilno, obezbeđeno u svetu gde je mnogo toga nepoznatog“, istakao je kulturolog Samjuel.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Suvišna potrošnja je izražavanje ličnog identiteta се појављује прво на Biznis i Finansije.

U odnosu na prethodnu 2021. godinu prihodi su povećani za 6.660 dinara ili 9,2 odsto. U 2020. godini Anketa o potrošnji nije rađena zbog pandemije, a prihodi domaćinstava u 2019. godini iznosili su 66.880 dinara.

Najveći deo prihoda, oko polovine, čine zarade iz redovnog radnog odnosa, dok oko jedne trećine (32,1 odsto) čine penzije.

Ostatak su prihodi od poljoprivrede, van redovnog radnog odnosa, a zanimljivo je da je prosečno domaćinstvo prihodovalo 807 dinara iz inostranstva.

Istovremeno, prosečno domaćinstvo koje čini 2,67 člana, trošilo je mesečno 78.678 dinara, što je 6.776 dinara (9,4 odsto) više nego prethodne, 2021. godine.

Ubedljivo najveći deo porodičnog budžeta troši se za hranu i bezalkoholna pića – 28.246 dinara ili 36 odsto, što je za skoro dva procentna poena više nego 2021. i 2019. godine.

S druge strane, smanjio udeo potrošnje na odeću i obuću sa 5,2 na 4,9 odsto. Zapravo udeo svih drugih segmenata se smanjio u potrošnji domaćinstava.

Visoka inflacija cena hrane tokom prošle godine je pogodila sva domaćinstva, ali decilna analiza potrošnje domaćinstava pokazuje da su najviše pogođeni najsiromašniji.

Naime, lična potrošnja 10 odsto domaćinstava sa najmanjom potrošnjom iznosila je mesečno svega 30.346 dinara. Od toga, 14.201 dinar je trošeno na hranu, što je čak 46,7 odsto. Kod drugog decila potrošnja hrane je činila 45 odsto ukupne potrošnje i svakim decilom kako se ide ka domaćinstvima sa većim prihodima i potrošnjom, udeo hrane opada.

Koliko je ko trošio

Konačno 10. decil ili 10 odsto domaćinstava sa najvećim prihodima i potrošnjom na hranu je trošio 27,4 odsto budžeta.

Istovremeno 10 odsto domaćinstava sa najvećim primanjima trošilo je tri puta više novca na hranu nego 10 odsto najsiromašnijih. Prosečno domaćinstvo 10. decila na hranu je trošilo 46.218 dinara, od ukupno 169.910 koliko je trošilo mesečno prošle godine.

Prosečno donaćinstvo trošilo je mesečno 5,6 puta više novca od prosečnog domaćinstva prvog decila. Ali razlika u standardu je još veća, jer su domaćinstva prvog decila imala prosečno 2,37 tzv. potrošačkih jedinica, a domaćinstva desetog decila 2,05.

Potrošačka jedinica služi za poređenje potrošnje domaćinstava sa različitim brojem članova. Prema metodologiji RZS, nosilac domaćinstva nosi ponder jedan, svaki član domaćinstva stariji od 14 godina dobija ponder 0,7, a deca mlađa od 14 godina imaju ponder 0,5. Na primer, domaćinstvo sa dva odrasla člana i detetom mlađim od 14 godina računa se kao da ima 2,2 člana.

Prosečna neto plata iz oktobra prošle godine iznosila je 75.353 dinara, a toliko je otprilike iznosila prosečna mesečna potrošnja domaćinstava iz šestog decila. Medijalna neto plata, od koje polovina zaposlenih prima manju, a polovina veću zaradu, iznosila je 57.810 dinara. Toliko je otprilike iznosila potrošnja domaćinstava četvrtog decila.

Ovo znači da je nešto manje od milion domaćinstava prošle godine mesečno trošilo do jedne medijalne plate ili 57.810 dinara, a oko 1,35 miliona domaćinstava je mesečno živelo od najviše jedne prosečne plate. Ukupno je Anektom o potrošnji ocenjeno 2,47 miliona domaćinstava.

Ako skoro polovina mesečnog budžeta najsiromašnijih 10 odsto odlazi na hranu, za odeću i obuću odlazi svega 1,9 odsto ili 576 dinara mesečno.

Na obrazovanje je mesečno domaćinstvo prvog decila trošilo 52 dinara, uz napomenu da je školovanje uglavnom besplatno, ali je prosečan trošak domaćinstava za obrazovanje iznosio 1.061 dinara, a najbogatijih 10 odsto za obrazovanje je davalo 3.509 dinara.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Koliko su trošila najbogatija a koliko najsiromašnija domaćinstva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kraj ere rasta fosilnih goriva ne znači kraj ulaganja u fosilna goriva, ali potkopava razloge za bilo kakvo povećanje investicija u naftu, ugalj i gas, navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za energiju. U najnovijem izveštaju, koji je juče objavljen, agencija predviđa da će svetska potražnja za fosilnim gorivima dostići vrhunac do 2030. godine.

Ipak, do tada, potražnja za ugljem raste. Ove godine biće na istorijskom maksimumu, a najveći kupci su zemlje Azije. Kina, Indija i jugoistočna Azija imaju udeo od 75 odsto u globalnoj potražnji za ugljem, a samo Kina udeo od 56 odsto.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za RTS da Kina ima 500 procenata godišnje stope rasta, a Indija 6,5, kao i da se to mora potkrepiti određenim energentima, uključujući i ugalj.

„Činjenica je da je tamo najveća koncentracija industrijske aktivnosti, ali i stanovništva, obe zemlje imaju zajedno oko 2,8 milijarde stanovnika. Kina je značajno odmakla u primeni obnovljivih izvora energije, imajući u vidu što ona ima kapacitet da se približi čistijoj energiji“, rekao je Stanić.

„Međutim, ono što je činjenica, ugalj jednostavno gubi na značaju u relativnom smislu, imajući u vidu da se povećavaju instalirani kapaciteti energetskih sistema, koji se baziraju na obnovljivim izvorima“, kaže Stanić.

Kako napreduju tehnika i tehnologija i kako se povećava briga o kvalitetu života, treba smanjiti upotrebu uglja, ukazao je Stanić.

Nestabilnost na energetskom tržištu

Međutim, zbog nestabilnosti na energetskom tržištu i kako se ne može tako lako doći do prirodnog gasa, zemlje se, kaže Stanić, odlučuju da obnove kapacitete koji su zasnovani na termoelektranama koji koriste ugalj.

Rumunija je, navodi, imala cilj da potpuno ukine elektrane na lignit do 2026. godine, ali se sada taj rok pomera, traži se dozvola od Evropske komisije da se to produži za određeni period, jer to rade i razvijenije zemlje kao Nemačka.

„Oni su, recimo, značajno smanjili potrošnju energije koja se proizvodi iz uglja, međutim, imajući u vidu da postoji nestabilnost na tržištu energenata i da to dosta zavisi od klimatskih uslova, onda oni, jednostavno, odlažu zapečaćivanje elektrana koje se baziraju na lignitu“, rekao je Stanić.

Iznuđeno rešenje

Ono što je činjenica, ističe Stanić, lignit će u upotrebi značajno ostati i uopšte ugalj koji se koristi elektranama do momenta dok ne bude učvršćen nivo obnovljivih izvora energije u sistemu energetike na nivou Evrope i drugih delova sveta i dok se ne stabilizuje situacija sa prirodnim gasom.

To što neki ponovo aktiviraju elektrane na ugalj ustvari je iznuđeno rešenje zbog krize na tržištu energenata koja je počela još u novembru 2021. godine, kao i zbog rata u Ukrajini kada je značajan deo ruske nafte jednostavno ostranjen iz Evrope, iako i dalje nastavlja da dolazi, navodi Stanić.

„I onda, samim tim, posledica toga je i potražnja za ugljem. Ali činjenica je, kada pogledate, problem je, pre svega u nafti i prirodnom gasu, a tek posle imate posledično ugalj“, rekao je Stanić.

Međutim, ističe, veoma bitno je kakva će biti zima. „U tom smislu, ti, da kažemo, kapaciteti termoelektrana su i dalje tu, prisutni. Oni se ne koriste u toj meri koliko bi možda bilo, ali svakako postoji prostor da se oni iskoriste koliko bude potrebe“, rekao je Stanić.

Prema njegovim rečima, termoelektrane u Srbiji koriste lignit kao pogonsko gorivo.

„One su tako projektovane i ne možete bilo koji ugalj staviti u pogon, zato što lignit ima manju kaloričnost i samim tim stvara manju toplotu. Ukoliko bismo, na primer, stavili mrki ili kameni ugalj moglo bi da dođe do određene havarije“, rekao je Stanić.

„I ono što je bitno istaći kada pogledate generalno ugalj. Dakle, imate lignit koji je najmanje kaloričan, on je najmanje i vredan u tom svom smislu i zato se njegova cena ne formira na standardizovanim berzama. Cena uglja generalno na međunarodnom tržištu je oko svog nivoa koji je bio u septembru 2021. godine“, kaže Stanić.

Izvor: RTS
Foto: Pixabay

Чланак Svetska potražnja za fosilnim gorivima će dostići vrhunac do 2030. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako je za proteklih godinu dana cena kukuruza i drugih žitarica za stočnu hranu snižena i do 50 odsto, to nije uticalo na smanjenje cene žive mere junadi i svinja.

Nenad Budimović iz Departmana za stočarstvo PKS-a govorio je o tome kakva je situacija na tržištu mesa i druge hrane, kao i da li će od jeseni cene ići na dole ili gore.

U prodavnicama u Srbiji ima svih vrsta mesa i stanje je redovno, kaže Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije. Dodaje da može da se dogodi samo da se više koristi jedna vrsta mesa u odnosu na drugu – na primer, leti se od svinjetine više kupuje piletina, jer je lakša za pripremu.

Cene…..

Na pitanje možemo li da očekujemo niže cene mesa od jeseni, Budimović zasad ne očekuje promene.

Ipak, dodaje da će se efekti afričke kuge svinja i uticaj na cene videti tek za dva-tri meseca. Smatra da aktuelna cena svinjetine, koja je oko 800 dinara u maloprodaji, nije previsoka ako se poredi sa nekim drugim proizvodima.

Problem nije samo domaći – i EU ima problem sa afričkom kugom svinja. Ne deluje ni da će tamo cene padati.

-Samo ove godine nekih 500.000 krmača manje je ušlo u priplod i to je velika količina mesa, ako uzmemo u obzir da jedna krmača daje oko četiri tone žive vage. Svinjsko meso prošle godine u ovom periodu je bilo za jedan evro manje prilikom uvoza i to je jedan od pokazatelja da ne znam da li će baš moći da padaju cene pošto je Evropa i ranije krenula sa smanjenjem broja tovljenika, ne znajući da će epidemija sa afričkom kugom da se ovako razbukti, pojašnjava Budimović za RTS.

Navodi da je Srbija u ovu godinu ušla sa nekih 2,7 miliona svinja svih kategorija, od toga je u tovu nekih 1,2 miliona.

-Generalno u proizvodnji svinjskog mesa mi nemamo dovoljnu proizvodnju za sopstvene potrebe, imamo 90 odsto dovoljnosti, rekao je Budimović ističući da se uglavnom uvozi meso za preradu.

Afrička kuga svinja problem i u Evropi

Na pitanje možemo li trajno da rešimo problem afričke kuge svinja, Budimović je rekao da je vrlo teško izaći na kraj sa njom.

-Teško je izaći na kraj sa njom zato što nema mogućnosti lečenja, ne postoji vakcina još uvek, nešto se radi u Vijetnamu, neka druga serija imunih sredstava, ali to je na dugačkom štapu. Vidimo da imaju problem i Nemci, Poljaci, Česi, Hrvati, Rumuni i Bugari, čitavo okruženje, i u Kini se pojavila, naveo je Budimović.

Mala potrošnja junećeg i goveđeg mesa

U tovnom govedarstvu je za godinu i po dana manje oko 8.000 grla.

-Govedarstvo, kao što je i proizvodnja mleka, tako i tov junadi, odnosno goveda, vrlo je zahtevno. Traži veliko angažovanje, radnu snagu, velike količine kabaste hrane. Ako uzmemo u obzir da jedna životinja pojede 40 kilograma hrane na dnevnom nivou, ako to traje nekih devet meseci, možemo lako da izračunamo šta znači toviti jedno ili pet junadi. Međutim, mi imamo malu potrošnju junećeg i goveđeg mesa, nekih četiri kilograma po stanovniku, napominje Budimović.

Izvoz junećeg mesa mogao bi da pomogne našim stočarima.

-Mi trenutno nemamo takoreći, nikakav izvoz ni u Evropsku uniju, ni u Tursku, ni u Kinu, sve su to neki pregovori još uvek, ali mislim da bi našim proizvođačima, našim farmerima mnogo značilo da se pronađe put za juneće meso koje je izuzetnog kvaliteta – to ne kažemo mi u Srbiji, to kažu oni koji ga koriste, rekao je Budimović.

Izvor: Novosti/Sputnikportal.rs

Foto: Pixabay

Чланак Šta će biti sa cenom mesa od jeseni се појављује прво на Biznis i Finansije.

Organizacija sa sedištem u Parizu je predstavila javnosti svoj ažuriran izveštaj o tržištu uglja gde je navedeno da je potražnja porasla „uprkos slabijoj globalnoj ekonomiji, uglavnom zbog toga što je bila lakše dostupna i relativno jeftinija od gasa u mnogim delovima sveta“.

IEA je saopštila da je 10.440 TWh električne energije proizvedeno iz uglja 2022. godine, što je cifra koja je činila 36% proizvodnje električne energije na planeti.

Gledajući unapred, IEA je saopštila da će potrošnja uglja u 2023. ostati blizu prošlogodišnjeg rekordnog nivoa.

Geografski, upotreba uglja nesrazmerna

– Po regionima, potražnja za ugljem je pala brže nego što se ranije očekivalo u prvoj polovini ove godine u Sjedinjenim Državama i Evropskoj uniji — za 24% i 16%, respektivno. Međutim, potražnja dva najveća potrošača, Kine i Indije, porasla je za preko 5% tokom prvih šest meseci 2023., i na taj način nadoknadila pad potrošnje uglja na drugim mestima – navodi se u saopštenju IEA.

Ugalj je fosilno gorivo. Njegova upotreba ima značajan uticaj na životnu sredinu, a ekološka organizacija Grinpis ga opisuje kao „najprljaviji i najzagađujući način proizvodnje energije“.

U međuvremenu, Američka uprava za energetske informacije navodi niz emisija povezanih sa sagorevanjem uglja, uključujući ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, čestice i azotne okside.

– Ugalj je najveći pojedinačni izvor emisija ugljenika iz energetskog sektora, a u Evropi i Sjedinjenim Državama, rast proizvodnih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije je uticao na strukturno smanjenje korišćenja uglja. Ali potražnja ostaje tvrdoglavo visoka u Aziji, iako su mnoge od tih ekonomija značajno povećale svoje kapacitete obnovljivih izvora energije – rekao je Keisuke Sadamori, direktor za energetska tržišta i bezbednost IEA.

Sadamori je rekao da su potrebni „veći politički napori i investicije“ kako bi se „pokrenuo ogroman porast novih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije kao i povećanje energetske efikasnosti kako bi se smanjila potražnja za ugljem u ekonomijama u kojima potrebe za energijom brzo rastu“.

Izvor: Energija Balkana 

Foto: Pixabay

Чланак Potrošnja uglja dostigla novi rekord u svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

U devet zemalja EU je u 2022. godini zabeležen natprosečan nivo, dok je u 18 država Evropske unije on bio ispod proseka

Nivo lične potrošnje u Srbiji je tokom prošle godine bio na 53 odsto proseka Evropske unije, dok je BDP po glavi stanovnika iznosio 44 odsto EU proseka, saopštio je danas Evrostat, potrdivši tako preliminarnu procenu iz decembra.

U 2022. godini je lična potrošnja, izražena kroz kupovnu moć, u zemljama EU varirala između 67 i 138 odsto proseka EU. U devet zemalja EU je u 2022. godini zabeležen natprosečan nivo, dok je u 18 država Evropske unije on bio ispod proseka.

Najveći nivo lične potrošnje je zabeležen u Luksemburgu – 138 odsto proseka EU, Nemačka – 119 odsto proseka i Austriji – 118 odsto, dok je on bio najniži u Bugarskoj – 67 odsto proseka EU, Mađarskoj – 72 odsto proseka, i Slovačkoj – 73 odsto.

Natprosečni BDP po glavi stanovnika je u 2022. godini zabeležen u 11 zemalja EU, a on je bio najviši u Luksemburgu – 261 odsto proseka EU, Irskoj – 233 odsto proseka, i Danskoj – 137 odsto evropskog proseka. Najniži BDP po glavi stanovnika je zabeležen u Bugarskoj – 59 odsto proseka EU, kao i u Slovačkoj i Grčkoj – po 68 odsto evropskog proseka.

Privremene procene za 2022. godinu su zasnovane su na podacima o BDP-u i stanovništvu za 2022. godinu, izvučenim 5. juna 2023. godine, i najnovijim dostupnim podacima o kupovnoj moći (PPS). Nova procena će biti objavljena u decembru 2023. godine.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Kupovna moć u EU od 67 do 138 odsto, u Srbiji 53 odsto njihovog proseka се појављује прво на Biznis i Finansije.

U odnosu na 2021. godinu su prosečni mesečni prihodi viši nominalno za 9,3 odsto, a izdaci za 9,4 odsto.

Prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi domaćinstava u gradskim područjima iznosili su 80.697 dinara (viši su za 9,2 odsto nominalno u odnosu na 2021.), a domaćinstava u ostalim područjima 74.644 dinara (povećanje 9,5 odsto).

Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava u gradskim područjima iznosili su 81.087 dinara (viši su za 9,2 odsto nominalno u odnosu na 2021.), a domaćinstava u ostalim područjima 74.739 dinara (povećanje 9,7 odsto).

Najveći udeo u prihodima u novcu i u naturi imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa – 49,9 odsto, penzije – 32,1 odsto, prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova – 4,3 odsto, naturalna potrošnja – tri odsto, prihodi van redovnog radnog odnosa – 2,6 odsto, primanja od socijalnog osiguranja – 2,5 odsto.

U potrošnji domaćinstava najveći udeo čine izdaci za hranu i bezalkoholna pića – 36 odsto i za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva – 16,1 odsto.

Slede izdaci za transport – 8,9 odsto, za ostale lične predmete i ostale usluge – 5,9 odsto, za komunikacije – 5,5 odsto, za rekreaciju i kulturu – 5,1 odsto, za odeću i obuću – 4,9 odsto, za alkoholna pića i duvan – 4,7 odsto, za zdravlje – 4,4 odsto.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак RZS: Prosečni mesečni prihodi 78.393 dinara, a izdaci 78.678 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osim podataka o ulaznicama za muzeje i cenama boravka u hotelima, analizirano je i to koliko vlade ulažu u gradove kao turističke destinacije. Pariz je zauzeo prvo mesto na listi najmoćnijih gradova.

Između ostalog, navedeno je i da se Pariz priprema da bude domaćin Letnjih zimskih igara 2024. Iako će biti izgrađeno manje od pet odsto objekata, grad ulaže resurse u infrastrukturu i sigurnosne i druge mere. Računica je pokazala da prihod od turizma u Parizu iznosi čak 35,6 milijardi dolara.

Zanimljiva je i činjenica da je popularnost Bliskog istoka naglo porasla u protekloj deceniji. Međutim, luksuzni Dubai i Doha, koja je bila domaćin Svetskog fudbalskog prvenstva, nisu uvršteni na ovu listu uprkos visokim prihodima zato što su se loše pokazali u ostalim kategorijama.

Lista najmoćnijih turističkih gradova sada izgleda ovako:

1. Pariz, Francuska

2. Peking, Kina

3. Orlando, Florida

4. Šangaj, Kina

5. Las Vegas, Nevada

6. Njujork, Njujork

7. Tokio, Japan

8. Meksiko Siti, Meksiko

9. London, Engleska

10. Guangdžou, Kina

Izvor: Klix.ba/021.rs
Foto: Pixabay

Чланак U kojim gradovima turisti troše najviše novca? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na hranu porodici prosečno ode 24.622 dinara, gotovo trećina ukupnih troškova, na sve ostalo troši se mnogo manje.

Na stanovanje, odnosno račune za vodu, struju, gas odlazi nepunih 100 evra, dok za odeću i obuću domaćinstvo potroši 3.700 dinara za mesec dana. Na prevoz do posla i nazad, ali i sve ostale troškove transporta mesečno se da 6.500 dinara, za gorivo gotovo pola od toga, 3.100 dinara

Za rekreaciju i kulturu domaćinstvo u Srbiji prosečno je prošle godine na mesečnom nivou trošilo 3.700 dinara, a najviše od svega na turističke paket aranžmane – 1.800 dinara.

Na bioskope, pozorišta i druge kulturne manifestacije domaćinstvo prosečno troši mesečno 305 dinara, na knjige 254 dinara, na kupovinu novina i časopisa 135 dinara.

Gotovo iste izdatke kao za knjige, novine i odlaske u pozorišta i u bioskope porodica ima za frizera i kozmetičara – 677 dinara troši se mesečno u salonima lepote na mesečnom nivou.

Više od 2.000 dinara izdaci su za sredstva za ličnu higijenu, a mnogo manje izdvaja se za socijalnu zaštitu, zdravstveno ili životno osiguranje. To se meri desetinama dinara na mesečnom nivou za celu porodicu.
RZS je analizirao i troškove za obrazovanje koje po domaćinstvo iznose mesečno tek 1.012 dinara, dok se u restoranima i hotelima za mesec dana potroši 2.335 dinara.

Za igračke i hobije domaćinstva u Srbiji prošle godine izdvajala su mesečno 168 dinara, na sadnice i cveće 125 dinara, a na igre na sreću i kladionice u proseku 31 dinar mesečno.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Više novca se troši na restorane nego na obrazovanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mere koje je Brisel preduzeo kako bi smanjio potrošnju energije su smanjenje temperature grejanja, hlađenja prostorija, dekorativno osvetljenje, gašenje svetla na ustanovama i u preduzećima od 22 do 6 sati ujutru.

Srbija inače važi za zemlju koja rasipa energiju

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac rekao je da je ovo samo jedna od energetskih kriza, a da se prva energetska kriza dogodila 1972. godine (prvi naftni šok), kada je cena nafte skočila četiri puta i to su dobre prilike da se zapitamo koliko trošimo energiju.

„Mi u Srbiji se neracionalno ophodimo prema energiji i postoji veliki prostor za uštedu. Samo racionalnim korišćenjem energije možemo da uštedimo 10 posto bez ikakvih finansijskih ulaganja“, napomenuo je Banjac.

Prema njegovim rečima, sa malim ulaganjima te uštede idu do 20 odsto, a sa većim ulaganjima potrošnja energije može da se prepolovi.

Istakao je da se novonapravljene fabrike racionalno odnose prema energije jer je u cenu njihovog proizvoda uračunata i energija, ali imamo i dosta zastarele industrije koja troši dosta energije.

Banjac je podsetio da je od 2013. uveden energetski menadžment i da je od tada počelo da se vodi računa kako bi i ta preduzeća smanjivala potrošnju za jedan procenat godišnje.

Srbija inače važi za zemlju koja rasipa energiju, trošimo tri-četiri puta više od evropskog proseka.

„Ako govorimo o domaćinstvima najviše energije se koristi za grejanje, oko 60 odsto ukupne energije. Mnogi građani žive u objektima koji ne da nisu toplotno izolovani već nemaju ni fasadu“, istakao je.

Međutim, što se industrije tiče, kaže, da Srbija ima energetski intenzivne industrije poput proizvodnje guma i šećera i one troše dosta energije kako bi napravile proizvod.

Šta je neracionalna potrošnja

„Racionalno je razumno korišćenje energije. Možda je najlakše da se objasni tako što ćemo objasniti šta je neracionalna potrošnja. To je kada grejete stan, a otvorite prozore, kada uključite klima uređaj pa hladite, a otvoren je prozor. Kada šire pogledamo to je i kada grejete kuću, a niste uradili izolaciju“, rekao je Banjac.

Napomenula je da se često energetsku efikasnost vezuju i za energetski efikasne uređaje.

„Najviše u domaćinstvu troši bojler oko devet posto energije, zatim šporet, frižider, klima uređaji. Gde se najviše troši energije tu se najviše može uštedeti“, rekao je.

Naveo je praktične primere kako da se uštedi energija – efikasnije je da se tuširate nego da se kupate u kadi, ako se tuširate ne treba sve vreme da curi voda.

„Potrošači su ti koji diktiraju kako će se trošiti energija, a ne sam uređaj“, istakao je Banjac.

Govoreći o uštedama grejanja, kaže da svako pregrevanje za jedan stepen od onoga što nam je dovoljno trošimo sedam odsto više energije, kada hladimo taj prostoj trošimo više četiri posto energije.

Ponašanje u slučaju energetske krize

„U slučajevima energetske krize možemo malo da spustimo temperaturu, kao što to rade Nemci, da se malo toplije obučemo“, rekao je profesor.

Kao dugoročno rešenje, kaže da treba krenuti u obnovu energetske efikasnosti objekata, da menjamo prozore i stavljamo fasade, jer na taj način možemo da uštedimo do 40 odsto energije.

„Sledeći korak je da menjamo sisteme kojim se grejemo. Oni koji se greju na struju da razmisle da pređu na grejanje toplotnim pumpama, na taj način smanjiće potrošnju električne energije za tri puta“, naveo je profesor.
Od prošle godine država je povećala subvencije za mere energetske efikasnosti.

Banjac naglašava da ako se zamene prozori i uradi fasada da se može uštedeti do 40 odsto energije.

Pojasnio je pojam „energetski vampir“, kaže da su to uređaji koji troše malo energije ali rade 24 sata i onda se ta energija nakupi – to su uređaji poput televizora i kompjutera.

„Prema nekim podacima ako te uređaje isključujemo možemo uštedeti do pet posto energije“, rekao je Banjac i napomenuo da nije štednja samo da smanjimo račune već za struju koju koristimo mora da se sagori neki ugalj.

Izvor: RTS/Blic.rs

Foto: Pixabay

Чланак Građani Srbije neracionalno troše energiju i postoji veliki prostor za uštedu се појављује прво на Biznis i Finansije.