Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje – Bolji način.

Na konferenciji povodom predstavljanja prvih rezultata POS programa, istaknuto je da je najviše prijava, 45% stiglo od trgovaca, a nešto manje od četvrtine zainteresovanih su ugostitelji. Slede prerađivačka industrija, privatne ordinacije, pružaoci pravnih i drugih stručnih usluga.

– Raduje nas što je distribucija dodeljenih POS-ova gotovo identična u svim delovima Srbije. Bitno je i to da su POS-ovi najtraženiji u najzastupljenijim delatnostima u strukturi naše privrede, i u delatnostima gde je prostor za pojavu sive ekonomije izraženiji, te očekujemo da će POS program doprineti jačanju MSP sektora i smanjenju poslovanja mimo propisa. Instalirana je polovina uređaja i prosečni promet po svakom od njih premašio je 115.000 dinara. Vrednost prometa raste iz meseca u mesec što nam potvrđuje da građani sve više koriste bezgotovinska plaćanja – rekao je generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu Vladimir Đorđević.

Privrednici su dosad putem sajta boljinacin.rs ili devet banaka koje učestvuju u programu, tražili 1.155 POS-ova odnosno 1,1 u proseku. Najčešće se opredeljuju za klasičan POS koji prihvata plaćanje karticama, digitalnim novčanikom i IPS plaćanja, a 62 prijava stigla je za uvođenje bezgotovinskog plaćanja prilikom onlajn kupovine.

Besplatna instalacija

Direktorka kompanije Mastercard za tržište Srbije, Crne Gore i BiH Jelena Ristić istakla je da je cilj POS programa da se do 2025. pomogne širenje prihvatne infrastrukture za bezgotovinska plaćanja na još 25.000 prodajnih mesta i tako građanima ponudi više izbora pri kupovini, a malim biznisima pomogne da unaprede poslovanje.

– POS program svim malim biznisima nudi mogućnost da dobiju besplatnu instalaciju i korišćenje POS uređaja, uz subvencionisanu trgovačku naknadu od najviše 0,99%, u trajanju od godinu dana. Tako doprinesemo da svi segmenti društva imaju značajne koristi od ove važne inicijative – da građani imaju izbor prilikom plaćanja, i da mogu da kupuju na bolji, praktičniji i pouzdaniji način, da privrednici dobiju priliku da prošire poslovanje i steknu nove kupce, a državi da pomognemo u suzbijanju sive ekonomije i daljem razvoju – rekla je Ristić.

Savetnica u Ministarstvu finansija Ana Jović potvrdila je da je veći udeo bezgotovinskih plaćanja jedan od glavnih načina da se siva ekonomija smanji, što je prioritet Vlade Srbije.

– Postoje brojni načini bezgotovinskog plaćanja, poput softvera za onlajn kupovinu ili plaćanja putem mobilnog telefona ili tableta, a Narodna banka razvila je instant plaćanja kako bi se novac u par minuta preneo sa računa na račun. U okviru sprovođenja Akcionog plana za suzbijanje sive ekonomije, radićemo više na edukaciji građana i privrede i zajedno sa Ministarstvom prosvete želimo da radionice o finansijskoj pismenosti uvedemo i u škole – istakla je Jović.

Pored proširenja prihvatne infrastrukture, bitan cilj inicijative Bolji način je da se novi načini plaćanja približe građanima i tim povodom je na konferenciji predstavljeno i istraživanje o finansijskoj pismenosti, koje je za potrebe projekta sprovela agencija Smart plus. Odgovarajući na set pitanja, građani su ostvarili prosečnu tačnost od 42% od čega oko 40% na pitanja o bezgotovinskim plaćanjima dok je privreda imala 48% tačnih odgovora.

Tri od pet građana i dalje češće plaćaju gotovino

44% privrednika pruža mogućnost plaćanja karticamaIstraživanje je pokazalo i da trenutno 44% privrednika pruža mogućnost plaćanja karticama. Trećina je POS terminale uvela u poslednje dve godine, a najčešće zbog potreba kupaca. S druge strane, iako broj bezgotovinskih transakcija ide uzlaznom putanjom, tri od pet građana i dalje češće plaćaju gotovinom, a blizu polovine stanovništva nikad ne kupuje putem interneta, iz straha od prevare ili samo navike da proizvod vide uživo.

POS program je okosnica Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje, koja je zajednički projekat Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i kompanija Mastercard i Visa, a sprovodi se pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija.

Чланак Više od 1.000 malih privrednika uvelo bezgotovinsko plaćanje kroz POS program се појављује прво на Biznis i Finansije.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je za Betu da su privrednici protiv uvođenja novog modela fiskalizacije još od pre nekoliko godina, od kada se pokušava njegovo uvođenje, i da i danas misle da je to neracionalna odluka države.

„Privrednicima to ne treba, a ako država nije sposobna da kontroliše naplatu poreza neka snosi taj trošak, koji je i u tom slučaju nepotreban jer stručnjaci za informatiku kažu da su se samo mogla popraviti softverska rešenja, umesto što će se baciti na stotine hiljada fiskalnih kasa“, rekao je Atanacković.

Novi model fiskalizacije podrazumeva korišćenje elektronskog fiskalnog uređaja, putem kojeg će obveznik fiskalizacije u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izdavati fiskalni račun sa QR kodom.

Elektronski fiskalni uređaj osim kase, kako je najavio ministar finansija Siniša Mali, može da bude i računar, tablet, mobilni telefon, a novi model fiskalizacije će smanjiti operativne troškove za GPRS prenos podataka dnevnog izveštaja štampanje kontrolnih traka za fiskalne račune, čuvanje kontrolnih traka, obavezni godišnji servis fiskalnih uređaja.

Mali je najavio da će država subvencionisati privrednike sa 100 evra po prodajnom mestu i 100 evra po fiskalnom uređaju pri čemu će oni koji nisu u sistemu poreza na dodatu vrednost (PDV) dobiti za 20 odsto veću subvenciju za kase zbog nemogućnosti da iskoriste ulazni PDV, što će državu ukupno koštati šest milijardi dinara. Od ove obaveze su isključeni privrednici koji prodaju robu na pijaci, advokati i taksisti.

Atanacković je rekao da je taj model preuzet od Hrvatske gde se nije pokazao efikasnim.

Šta je sa kvalitetnim internetom

„Novi model fiskalizacije podrazumeva kvalitetan internet, a pitanje je da li je u Srbiji svima i dostupan. U Hrvatskoj se pokazalo da u vreme velikih gužvi i mnogo transakcija dolazi do zagušenja podataka tako da taj sistem nije mnogo efikasniji od postojećeg“, rekao je Atanacković.

Istakao je da je neprihvatljivo da su od obaveze uvođenja novog modela fiskalizacije opet izuzeti taksisti i advokati koji nisu bili dužni da uvedu ni fiskalne kase, a da u drugim zemljama nisu zaobiđeni od plaćanja PDV-a.

Taksisti i advokati

„Razlog za to je što taksisti i advokati u Srbiji imaju snagu da se odupru državi, a privrednici je nemaju“, rekao je Atanacković.

Poreski savetnik Đerđ Pap rekao je da je novi model fiskalizacije jedan je od načina za borbu protiv sive ekonomije i olakšava kontrolu prometa.

„Novi model fiskalizacije podrazumeva da fiskalne kase nove generacije budu onlajn povezane sa Poreskom upravom, mada su poreski službenici i sada mogli da zatraže određene podatke od privrednika koji je bio dužan da ih dostavi naknadno“, rekao je Pap.

Dodao je da novi model fiskalizacije podrazumeva kvaliteten internet umesto GPRS uređaja.

Ako država snosi celokupan trošak nove fiskalizacije to, prema njegovim rečima, neće otežati poslovanje privrednicima.

Pap je ocenio da je neprihvatljivo da taksisti i advokati ponovo budu izuzeti od plaćanja PDV-a i da je država opet podlegla pritisku.

„Nije u redu da taksisti i advokati opet budu izuzeti iz sistema fiskalizacije sa obrazloženjem da ne mogu da ga montiraju i da bi moglo da bude mnogo pravnih zavrzlama“, rekao je Pap.

Nedoumica u novom modelu fiskalizacije ima i kada je reč o prevoznicima kada pređu granice Srbije, pa je najavljen sastanak sa njima kako bi se našlo rešenje.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Privrednici protiv, poreski stručnjaci za novi model fiskalizacije се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Zahteve je, do 28. februara, podnelo oko 37.000 klijenata, dok je još 6.300 korisnika zatražilo moratorijum nakon što imje banka poslala obaveštenje o toj mogućnosti“, ističu u Udruženju banaka Srbije.
Kako navode, za moratorijum su više zaintersovani privrednici.

„Oko 2,5 odsto privrednih subjekata je podnelo zahteve za moratorijum, dok je kod građana taj procenat oko jedan odsto“, ističu u ovom udruženju.

I dalje se najčešće pauzira otplata gotovinskih zajmova – oko 66 odsto ukupnog broja zahteva odnosi se upravo na njih.

Koliko se čeka da banke odgovore

Podnošenje zahteva za treći moratorijum moguće je još od decembra. Međutim, ovaj put, za razliku od prethodna dva moratorijuma – nema automatizma.

Da bi dobili pauzu u otplati zajma, nije dovoljno da korisnici samo podnesu zahtev, već i da sačekaju da ga banka odobri.

„Odlukom Narodne banke Srbije propisano je da je banka dužna da o zahtevu dužnika odluči i o toj odluci obavesti dužnika u roku od 30 dana od dana prijema zahteva“, navode u Udruženju.

Prema podacima, zaključno sa poslednjim danom februara, oko 65 odsto primeljenih zahteva je prihvaćeno.

„Pri tome, treba imati u vidu da je za određeni broj zahteva procedura u toku i treba da se okonča u roku od 30 dana od dana prijema zahteva , tako da očekujemo da će ukupan procenat prihvatanja biti i veći“, ističu u Udruženju banaka Srbije.

Značajno manje zainteresovanih

Ovo je, inače, treći po redu moratorijum ponuđen kreditnim dužnicima u Srbiji.
Prvi je počeo da se primenjuje 31. marta 2020. godine. Tada je pauza u otplati kredita, dozvoljenih minusa, rata po kreditnim karticama trajala tri meseca.

Drugi se odnosio na pauzu u otplati rata tokom avgusta i septembra.

Za razliku od prva dva za koje su se prijavljivali samo dužnici koji ne žele moratorijum, za treći se prijavljuju upravo oni koji žele da ga koriste.

Ovaj put moratorijum podrazumeva reprogram kredita – refinansiranje, produžetak roka otplate i grejs period do najviše šest meseci tokom kojeg se ne plaćaju rate.

Princip za sva tri moratorijuma je, kao što je portal N1 već objavio, isti – rate se tokom njega ne plaćaju, ali kamata se obračunava i ona se po isteku moratorijuma deli na preostali broj meseci. Dozvoljeno je i da se kamata plati u celosti po isteku pauze.

Broj korisnika koji je do sada prijavio za treći moratorijum je značajno niži od prva dva moratorijuma.

Podsetimo, za prvi se odlučilo 94 odsto građana i 92,9 odsto firmi. Vrednost kredita u tom moratorijumu bila je oko dve milijarde evra.

Drugi moratorijum prihvatilo je 82 odsto građana i 69 odsto preduzeća, a bila je reč o kreditima vrednim blizu milijardu evra.

Procenti korisnika koji su se do sada (do marta) prijavili za treći moratorijum je – oko jedan odsto građana i 2,5 odsto firmi.

Izvor: N1 portal

Foto: Pixabay

Чланак Za moratorijum su više zaintersovani privrednici се појављује прво на Biznis i Finansije.

Problem je što su kase gradova i opština pod velikim pritiskom, jer su u martu dobile nalog da moraju da smanje izdatke za 20 odsto. Ako takvo ograničenje ostane i u narednoj godini, manji priliv od države mogle bi da nadomeste kroz povećanje dažbina firmama.

Ovo, u razgovoru za „Novosti“, kaže Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, ističući da će se to znati do kraja godine, kada budu definisani lokalni budžeti.S druge strane, ekonomista Ivan Nikolić smatra da ukoliko takva namera i postoji, neće moći da se realizuje zbog problema u kojima se privreda nalazi. Čelnici nekoliko većih lokalnih samouprava reportere našeg lista uveravaju da ne planiraju ni poskupljenje postojećih, niti bilo kakve nove namete.

Rajić naglašava da je u toku ove godine bilo dosta pozitivnih primera iz gradova i opština koji su odložili naplatu različitih naknada i zakupa poslovnog prostora, ali da zbog kresanja budžeta imaju veliki problem da obezbede finansiranje. Menadžeri kompanija, koje su članice Mreže, imaju informacije iz pojedinih lokalnih samouprava da će neke dažbine morati da se povećaju.

– Problem je što firme za istu namenu plaćaju po dve-tri različite naknade, jednu republici, drugu lokalnoj samoupravi, treću nekom fondu koji skuplja novac, na primer, za reciklažu – objašnjava Rajić. – U toku ove godine su već uvedene neke dažbine kroz komunalne usluge. Kompanije u nekim opština se žale da su sada dobile novu naknadu, koja se zove protivpožarno održavanje. To im ide kroz komunalne usluge, iako to već plaćaju odvojeno, jer imaju ugovore sa firmama za zaštitu od požara.

Blizu 600 dažbina

Kompanije plaćaju oko 590 parafiskalnih nameta, a ima čitav niz nerešenih pitanja u vezi sa kriterijumima na osnovu kojih se određuju i zašto se uvode – ističe Dragoljub Rajić i dodaje da je potrebno napraviti registar ovih dažbina da bi se znalo kakve su obaveze privrednika.

On podseća da je ove godine uvedena i ekološka taksa, a mnoga preduzeća izdvaju za ekološku zaštitu preko komunalnih usluga. Samo porez na imovinu, kako ističe, predstavlja sve teže opterećenje i privrednici se plaše da će ponovo biti povećan, kao što je bilo i u prethodnim kriznim situacijama.
Nikolić ima suprotno mišljenje.

On ističe da nisu najavljeni nikakvi novi nameti ili povećanje nekih poreskih oblika:

– S obzirom na probleme u kojima se privreda nalazi, sumnjam da će lokalne samouprave uspeti da je realizuju, jer im je za to potrebna saglasnost Ministarstva finansija ili Vlade.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Opštine manji priliv od države mogle bi da nadomeste kroz povećanje dažbina firmama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Projekat SurfShop je jedinstven i sveobuhvatan program koji učesnicima, potpuno besplatno, pruža sve što im je potrebno za uspostavljanje onlajn kanala prodaje na jednom mestu – edukaciju, tehničke uslove i podršku mentora za eCommerce i marketing.

Tokom dve nedelje intenzivnog programa, učesnici će imati priliku da nauče sve o prilikama koje pruža trgovina putem interneta i znanjima koja su im potrebna za vođenje onlajn prodavnice, od neophodne infrastrukture do marketinga i građenja onlajn zajednice oko njihovog brenda. Dok pohađaju edukativne radionice, učesnici projekta radiće na razvoju svojih internet prodavnica uz podršku mentora koji su eksperti u svojim oblastima.

SurfShop organizuju Udruženje mladih privrednika Srbije i startap Shopen, u partnerstvu sa kompanijom Mastercard, a učešće je obezbeđeno za 100 srpskih kompanija koje će pored vrhunskog edukativnog programa, biti u prilici da besplatno koriste Shopen platformu u trajanju od četiri meseca, kao i Glorify app, nominovan za najbolji dizajn alat od strane prestižne platforme Product Hunt, u trajanju od mesec dana. Projekat je podržala i kompanija Vip mobile, a učesnici će dobiti i godišnju pretplatu na osnovni program članstva u Udruženju mladih privrednika Srbije.

Onlajn trgovina predstavlja najznačajni trend u svetskoj privredi koji nije zaobišao ni srpsko tržište. Pandemija COVID-19 dodatno je okrenula korisnike ka internet trgovini i onlajn plaćanjima, istovremeno naglasivši i prilike za razvoj poslovanja koje savremene digitalne tegnologije pružaju trgovcima.

Ovaj trend predstavlja veliku priliku za male proizvođače i trgovce da otvore nove kanale prodaje, povećaju doseg svog poslovanja i stvore osnovu za sopstveni održivi rast.
Prema podacima inostranih eksperata, e-trgovina bi u Srbiji do kraja godine trebalo da ima 3,3 miliona korisnika i da generiše prihod veći od 370 miliona evra.

Vreme je da uhvatiš talas! SurfShop počinje 7. oktobra, a prijave će biti otvorene od 14. septembra do 1. oktobra na sajtu www.surfshop.rs

Чланак Predstavljamo projekat SurfShop – sve na jednom mestu za uspešan online biznis: Edukacija, Shop, Podrška се појављује прво на Biznis i Finansije.