Čačanska Fabrika reznog alata u stečaju prodata je na trećoj licitaciji po početnoj ceni od 58,8 miliona dinara, konzorcijumu koji čine Unipromet iz Čačka i beogradski DSD-Eurolajn.

Cena postignuta na trećem javnom nadmetanju niža je od 50 odsto od procenjene vrednosti imovine stečajnog dužnika, kobnstatovala je Komisija za sprovodjenje prodaje, te će se stečajni upravnik obratiti Odboru poverilaca stečajnog dužnika da se o datoj ponudi izjasni.

Fabrika reznog alata bila je u stečaju od početka prošle godine. U cenu od 58,8 miliona dinara ulaze 22 objekta koja se nalaze na gradskom građevinskom zemljištu u Beogradskoj ulici u Čačku, čija je ukupna površina 30.628 kvadratnih metara i objekat na istoj lokaciji, koji se nalazi na zemljištu čija je površina 3.526 metara kvadratnih.

U ponudu ulaze i dve zgrade u Hajduk Veljkovoj ulici u Čačku na zemljištu površine 1.293 kvadratna metra, ali i pokretna imovina u koju spada oprema i zalihe. Prethodna prodaja po ceni od 560 miliona dinara proglašena je neuspešnom od Agencije za licenciranje stečajnih upranika, jer je cena bila manja od 50 odsto procenje vrednosti. I tada je ponuđač bio isti konzorcijum, ali Odbor poverilaca fabrike u stečaju nije dao saglasnost za prodaju po datoj ceni.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Čačanska Fabrika reznog alata prodata po početnoj ceni се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo preduzeće u stečaju prodato je po početnoj ceni, a novi vlasnik je fizičko lice, Jasna Milovanović.

Najvredniju imovinu Romulijane čini 12 građevinskih objekata, od hotela Kastrum do sportskih terena, kao i izvorište lekovite vode u blizini Crnog Timoka.

Neuspele prodaje prepolovile su početnu cenu preduzeća Romuliana, koja je sredinom 2021. godine iznosila 91,4 miliona dinara.

Izvor: Ekapija.com

Foto: Pixabay

Чланак Gamzigradska banja prodata za 350.000 evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Teko, čija je prodaja u 2022. procenjena na 20 miliona evra (20,03 miliona dolara), prodaje 2,4 miliona tona materijala godišnje, navodi se u saopštenju Holcima.

Cena kupovine, četvrtog Holcimovog ugovora u jugoistočnoj Evropi ove godine, nije objavljena.

Teko ima četiri kamenoloma i jednu asfaltnu bazu. Kompanija ima oko 150 zaposlenih.
Podsetimimo, dva naveća proizvođača cementa na svetu, Lafarž i Holcim, objavili su nameru o spajanju i pre nekoliko godina što je bio svojevrsni presedan u to vreme. Transakcija se obavila razmenom akcija, pri čemu se jedna akcija Holcima menjala za jednu akciju Lafarža.

Obe cementare u tom trenutku imale su svoje fabrike i u Srbiji. Holcim je 2002. kupio cementaru u Novom Popovcu kod Paraćina, a Lafarž iste godine Beočinsku fabriku cementa.

Izvor: Telegraf.rs

Foto; Pixabay

Чланак Hlocim kupio srpskog proizvođača građevinskog materijala Teko Mining се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukupna vrednost ugovora je oko 500 miliona evra, a prodaju se ćerke-banke u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Mađarskoj i Sloveniji, prenosi Sputnik.

Kako se navodi, ugovor je potpisa sa kompanijama „AIK Banka a.d. Beograd“ , „Gorenjska banka d.d. Kranj“ i „Akri Jurop Sajprus limitid“.

Ukupna aktiva tih banaka iznosi 7,329 milijardi evra. Radi se o 162 podružnice i 600.000 klijenata.
Očekuje se da ugovor bude odobren 2022. godine.

Kako objašnjavaju u banci, doneta je odluka da se smanji prisustvo u centralnoj i istočnoj Evropi kako bi se usredsredili na nova tržišta i nove biznis modele.

Po postojećem modelu u sklopu „Sberbanka Evropa“ nastavlja da radi samo „Sberbanka Češka“.

AIK banka je potpisala kupoprodajni ugovor o preuzimanju Sberbanke Srbija, u sklopu širenja poslovanja svoje bankarske grupe na šest tržišta, saopšteno je večeras.

Ta transakcija je deo zajedničkog ugovora potpisanog između Sberbanke Evrope i AIK banke, Gorenjske banke iz Kranja i AEC Ltd. o kupovini Sberbanke subsidijara u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Mađarskoj čija ukupna aktiva iznosi 7.329 milijarde evra.

Akvizicije AIK banke

Predsednica Izvršnog odobra AIK banke Jelena Galić rekla je da, posle uspešno realizovanog preuzimanja Alfa banke u Srbiji i Gorenjske banke u Sloveniji, ova akvizicija predstavlja još jedan izuzetno važan korak u daljem razvoju AIK banke, ali i svojevrsnu potvrdu njenog dosadašnjeg poslovanja.

„Jačanje prisustva u zemljama u kojima već poslujemo, ali i širenje poslovanja naše bankarske grupe na nova tržišta, u skladu je sa našim strateškim opredeljenjem da se pozicioniramo kao jedna od vodećih bankarskih grupacija u regionu Centralne i Istočne Evrope. Pored rasta poslovanja, naš primarni cilj ostaje da klijentima, kako postojećim tako i novim, pružamo najkvalitetnije korisničko iskustvo kroz inovativne i savremene bankarske proizvode kreirane u skladu sa njihovim realnim potrebama“, istakla je Galić.

Posle realizaciji procesa akvizicije Sberbanke subsidijara u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj i Mađarskoj, AIK banka biće na čelu regionalne bankarske grupacije čija veličina aktive prelazi 11 milijardi evra.

Sa ovom akvizicijom, AIK banka nastavlja svoje poslovanje sa jakom kapitalnom osnovom i veličinom aktive koja je pozicionira među prvih pet banaka na domaćem tržištu u Srbiji, sa tržišnim učešćem od 8,3 odsto.

Završetak transakcije se očekuje tokom 2022. godine, po dobijanju saglasnosti nadležnih nacionalnih i evropskih regulatornih tela, navodi se u saopštenju AIK banke.

AIK banka je jedna od vodećih banaka u Srbiji sa sedištem u Beogradu i tradicijom od 45 godina, a od 2019. godine postaje prva banka iz Srbije koja je iskoračila na tržište Evropske unije. Predstavlja jednu od vodećih finansijskih institucija u regionu, sa kompletnom ponudom finansijskih rešenja za privredu i stanovništvo, širokom mrežom filijala i naprednim digitalnim proizvodima.

Banka je na kraju prošle godine imala aktivu od 2,1 milijarde evra i depozite od 1,7 milijardi evra.

Чланак AIK banka potpisala ugovor o kupovini Sberbanke Srbija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika saopštila je da je, putem javnog nadmetanja, Zlatara Majdanpek prodata iz stečaja za 185 miliona dinara beogradskom preduzeću Karnak plus construction.

Ovo preduzeće, prema zvaničnim podacima Agencije za privredne registre, zapošljava dvoje radnika, a prošlu godinu završilo je sa profitom od 15 miliona dinara. Poslovni prihodi prošle godine bili su 63 miliona dinara. Preduzeće je osnovano 2012. godine, a registrovano za pretežnu delatnost „ostali nepomenuti specifični građevinski radovi“.

Na čelu firme je njen vlasnik Dejan Popović.

Zlatara Majdanpek je prodata kao pravno lice.

Kao što je portal N1 već objavio, Privredni sud u Zaječaru doneo je u avgustu rešenje o prodaji Industrije za preradu Majdanpek u stečaju, čiju najznačajniju imovinu čini Zlatara Majdanpek.

Procenjena vrednost iznosi 259,4 miliona dinara, a početna cena na javnom nadmetanju bila je 129,7 miliona dinara.

Na prodaju su bili ponuđeni pogoni nakit i kovanice, ukrasni proizvodi, hemija i metarurgija, centralni magacin, kao i poslovni prostori u više gradova – Beogradu, Požarevcu, Boru, Valjevu, Zaječaru i Nišu, kao i stan od 61 kvadrata na Novom Beogradu.

Zlatara Majdanpek je u stečaju od 14. aprila 2016. godine.

Do početka 2000. to preduzeće bilo je deo RTB Bor, a u njegovom sastavu su bile tri fabrike – Zlatara Majdanpek, Megaplast i Fabrika elektroproizvoda Donji Milanovac koje su zapošljavale više od dve hiljade radnika.

Foto: Pixabay

Чланак Karnak plus construction kupio zlataru Majdanpek za 185 miliona dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Podseća se da leskovačko Zdravlje, osnovano 1953. godine, trenutno zapošljava više od 250 ljudi i da proizvodi farmaceutske proizvode za preko 35 medjunarodnih tržišta u Zapadnoj i Istočnoj Evropi, Ujedinjenom Kraljevstvu, Azijsko-pacifičkom regionu, Južnoj Africi i Latinskoj Americi.

Zdravlje proizvodi širok spektar proizvoda koji se primenjuju u terapiji različitih ozbiljnih i hroničnih bolesti, uključujući i poremećaje kardio-vaskularnog, centralnog nervnog i respiratornog sistema.

Zdravlje takođe donosi portfolio komplementarnih brend generičkih farmaceutskih proizvoda koji predstavljaju temelj za samostalnu komercijalnu strategiju pod brendom „Zdravlje“, navodi se u saopštenju.

„Izuzetno smo zadovoljni završetkom ove transakcije koja će nam omogućiti da razvijamo Zdravlje kao jednu od vodećih nezavisnih farmaceutskih kompanija. Radujemo se našem zajedničkom radu sa izuzetnim timom Zdravlja na daljem razvoju ove kompanije u jednu od vodećih međunarodnih farmaceutskih kompanija, “ izjavio je predsednik kompanije Frontir Farma Levent Selamoglu.

Generalni direktor Zdravlja Bojan Jović ocenio je da je reč o važnom dogadjaju u istoriji leskovačkog preduzeća.

„Sa velikim zadovoljstvom nastavljamo sa uspešnim poslovanjem u farmaceutskoj industriji i proizvodimo naše proizvode vrhunskog kvaliteta za više od 35 zemalja širom sveta, kao i da podržavamo lokalnu zajednicu u kojoj uspešno poslujemo više od 67 godina,“ izjavio je Jović.

Frontir Farma je britanska kompanija specijalizovana za investicije i operacije u farmaciji. Bejstoun Grupa obuhvata specijalizovane investitore u farmaceutskoj industriji sa sedištima u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Investicione kompanije Frontir Farma i Bejstoun Grupa kupile Zdravlje Leskovac се појављује прво на Biznis i Finansije.

Akvizicija se odnosi na kancelarijski prostor u kuli „Beograđanke“, a ne obuhvata maloprodajni objekat koji se nalazi uz kulu. U pitanju je blizu 20.000 kvadratnih metara, čime kompanija definitivno potvrđuje svoju lidersku poziciju u segmentu kancelarijskog prostora u centru prestonice.

Od 1974. godine kada je sagrađena, „Palata Beograd“ nije podvrgnuta nijednom značajnijem projektu rekonstrukcije. Kompanija Marera Properties se obavezala na dodatnu investiciju u vrednosti od osam miliona evra, kao i da će radove na objektu realizovati u roku od tri godine.

„Apsolutno smo svesni činjenice da je Beograđanka jedno od obeležja našeg glavnog grada. Uz maksimalnu odgovornost ali i entuzijazam ući ćemo u projekat rekonstrukcije. Zaista imamo bogato iskustvo na ovom polju, uključujući obnovu kultnih arhitektonskih zdanja. Najbolji primer koji je javnosti poznat jeste rekonstrukcija nekadašnje hale Beko, danas Kalemegdan Biznis Centra, urađena uz saradnju sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika. Beograđanka je svojevremeno bila najmodernija građevina u zemlji, a naši planovi su da joj vratimo taj status kroz inovativni dizajn i adaptaciju prema aktuelnim trendovima u arhitekturi i uređenju biznis enterijera. Sigurni smo da će uprava grada i naši sugrađani moći zajedno sa nama da se ponose rezultatom” – izjavila je Milana Srećkov, direktorka kompanije Marera Properties.

“Palata Beograd” će nakon rekonstrukcije otvoriti vrata za poslovnu zajednicu. Zakupcima će na raspolaganju biti atraktivni kancelarijski prostori na prestižnoj lokaciji, urađeni prema najvišim standardima i prilagođeni savremenom konceptu poslovanja.

Чланак Marera Properties: Beogrđanki vraćamo stari sjaj се појављује прво на Biznis i Finansije.