Utorak je otvorena emisija dvanaestogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koja dospeva 20.08.2032. godine, prvi put emitovana 18. februara 2020. godine a ukupne vrednosti 198 milijardi dinara, objavila je Uprava za javni dug.

Obim jučerašnje aukcije iznosio je 5.098.300.000 dinara sa kuponskom stopom od 4,50 odsto. Na aukciji je bilo ponuda za ukupno 8,65 milijardi dinara a realizovano je svih 509.830 državnih obveznica, nominalne vrednosti 5,1 milijardu, odnosno 100 odsto aukcije.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 6,20 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 20. avgusta 2032. godine.

Isplata kupona u iznosu od 4,50 odsto vršiće se polugodišnje i to svakog 20. februara i 20. avgusta do datuma dospeća.

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Prodate sve dvanaestogodišnje državne obveznice na aukciji се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Želimo da investiramo u kompanije koje imaju potencijal da postanu regionalni lideri u svojoj osnovnoj industriji. Gomex je dokazao svoje sposobnosti uspešnim prodorom i liderskom pozicijom u severnoj Srbiji. Unapredićemo i podržati postojeće jako jezgro menadžmentskog tima i investirati u ljudski kapital, okosnicu Gomexa. Naš cilj je da pomognemo u stvaranju mogućnosti da Gomex ispuni svoj potencijal, da se pojavi kao nacionalni lider u maloprodaji prehrambenih proizvoda u formatu za susedstvo”, rekao je Entoni Stalker, partner u CEECAT Capitalu.

Investicija u Gomex je prva investicija CEECAT Capital-a u Srbiji i peta investicija u njegov novi fond, CEECAT Fund II. Paralelno sa ovim, CEECAT Capital je otvorio novu kancelariju u Beogradu iz koje će obavljati dalje poslove u regionu, prenosi Bonitet.com.

Gomex je osnovao Goran Kovačević 1997. godine u Zrenjaninu. Gomex je maloprodajna mreža, fokusirana na i format komšijskih prodavnica. Investicijom SEAF South Balkan Fund-a 2007. godine, kompanija je prodrla u region Vojvodine, ali i Centralne Srbije.

Danas je Gomex jedan od najznačajnijih poslodavaca u zemlji sa oko 2.500 zaposlenih. Osnažujući svoje kupce, kompanija je razvila alate koji nagrađuju lojalnost i čestu kupovinu putem sopstvene aplikacije za lojalnost, navodi se u saopštenju CEETCAT-a

Izvor: Bonitet.com

Foto: Bing

Чланак Prodat trgovački lanac GOMEX се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uprava carina održala je danas prvu e-licitaciju trajno oduzete robe. Ovakav način prodaje – preko interneta – od sada je pravilo i za druge zaplenjene carinske predmete koji će se javno prodavati na licitacijama, što uključuje i automobile.
Sat prodat za 900.001 dinar bio je najskuplje ponuđeni predmet na prvoj e-licitaciji. Njegova početna cena bila je 885.000 dinara, a licitirala su ukupno tri kupca. Prvobitno je sopšteno da je cena po kojoj je prodat – 895.000 dinara. Ali, ubrzo je rečeno da je zbog kašnjenja u prikazu aplikacije na konferenciji za novinare koja je trajala od početka e-licitacije – saopštena niža cena, i da je konačna cena veća.

Ponuda data u poslednjoj sekundi

Aplikacija za e-licitaciju se, kako objašnjavaju u Upravi carina, ne apdejtuje automatski, pa je kraj licitiranja za najskuplje ponuđeni predmet proglašen pred novinarima u trenutku isteka vremena, ali se po „osvežavanju“ stranice videlo da je aplikacija zabeležila i ponudu datu u poslednjoj sekundi. Time je cena uvećana za još 5.001 dinar, pa je postignuta prodajna cena od 900.001 dinar, rečeno je na kraju konferencije za novinare.

Posmatrajući prema ponuđenoj početnoj ceni, na drugom mestu bio je muški ručni sat „Omega speedmaster“, koji je prodat po ceni od 1.355.000 dinara, što je oko 11.500 evra.

Za razliku od prvog sata za koji je licitiralo troje građana, za ovaj je licitiralo čak sedam kupaca i gotovo mu udvostručilo cenu sa početne 773.000 dinara.
Inače, početna cena za „Iblo“ bila je 885.000 dinara, što je oko 7.500 evra.

Identitet kupaca ni za jedan predmet sa e-licitacije nije poznat za javnost, pošto se licitiranje obavlja pod šifrom.

Šta je u izgubljenom prtljagu

Za izgubljeni prtljag nadmetalo se 17 kupaca i to isključivo firme. Carina „u paketu“ prodaje ukupno 99 predmeta među kojima su koferi, dečja kolica, neka pomagala.

Šta je u koferima – i dalje je nepoznanica.

Zna se samo šta nije – nema lekova, narkotika, zapaljivih sredstava, oružja.

Prema rečima Božidara Đurića, voditelja licitacije iz Carinarnice Beograd, reč je o izgubljenom prtljagu na Aerodromu Nikola Tesla za koji se 100 dana niko nije interesovao – ni putnici, ni drugi aerodromi.
Prtljag je, kaže Đurić, detaljno pregledan i na skenerima i fizički. Sva roba poput lekova, narkotika, zapaljivih sredstava se izvlačila i uništavala.

Pola sata pred kraj licitacije, koja traje do 13.30 časova, cena za ovaj izgubljeni prtljag je sa početnih 39.600 dinara izlicitirana na 100.040 dinara. Na kraju je postignuta cena od – 150.000 dinara.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Završena prva carinska e-licitaciji, evo šta je i po kojoj ceni prodato се појављује прво на Biznis i Finansije.

Preduzeće je kao pravno lice prodato metodom neposredne pogodbe uz javno prikupljanje ponuda i njihovo poboljšanje tokom postupka, a saglasnost na prodaju danas je dao Odbor poverilaca u Beogradu, u kome većinski udeo ima preduzeće „Jugoimport SDPR“.

Saglasnost je bila neophodna, kako je na prodaji u Privrednom sudu u Čačku nedavno saopštila stečajni upravnik, Gordana Hadžić iz Gornjeg Milanovca, zbog toga što je ponuđena svota manja od 50 odsto procenjene vrednosti.

Ovlašćena agencija „Olimpija“ iz Užica, procenila je da likvidaciona vrednost „Anđelije Mišić“ iznosi 179,3 miliona dinara ili 1,5 miliona evra.

Najvrednija imovina jeste hotel „Milica i Panajota“ u izgradnji (102 miliona dinara), a zatim fabrika džakova (17,8), vila „Suvoborka“ (15,4), Etno-kuća (14,5) i restoran „Ravna gora“ (5 miliona), dok je vrednost zemljišta u posedu stečajnog dužnika procenjena na 11,9 miliona dinara.Inače, Đorđević u svom posedu ima lanac od četiri hotela od kojih jedan „Park“ u Ivanjici i veliki broj apartmana ali će, ukoliko njegova ponuda bude prihvaćena, morati da uloži višestruko veći iznos kako bi veliko odmaralište bilo spremno da primi posetioce.

Ovo lepo turističko naselje osnovano je 1999. godine ugovorom između našeg „Jugoimport – Atera“ i kompanije „Hajtek difens epe“ iz Atine.

Đorđević je, inače, danas kupio i naselje „Prilički kiseljak“ u prilikama kod Ivanjice, u stečaju, po ceni od 4,1 miliona dinara. To je saopštio njegov pravni zastupnik Miodrag Aleksić, advokat iz Čačka.

Чланак Selo na Subovoru kupio Srbin iz Arizone се појављује прво на Biznis i Finansije.

Omogućeno je maloj grupi ljudi da dođe do velikog kapitala

U toj euforiji omogućeno je maloj grupi ljudi da dođe do velikog kapitala, koji se meri hiljadama hektara, u nekim slučajevima to su sada velike firme, ali je iza takvog juriša ostalo previše devastiranih firmi, zemljišta i ljudi bez posla.

„Ako bi se merilo brojevima, kvalitet zemljišta koji zavisi od stočarstva gde je nusproizvod stajsko đubrivo, kao i od kvalitetnih mineralnih prehranjivača opao je što se vidi po količini najplodnijeg dela obradive površine, humusa“, kaže u razgovoru za Danas agroekonomski analitičar Milan Prostran i dodaje da je pre dve decenije procenat na obrađivanim njivama iznosio oko pet odsto, a da je sada oko dva procenta.

Takođe, do 2000. godine, učešće poljoprivrede u BDP’u iznosilo je oko 19 odsto, prehrambene industrije oko osam procenata, ukupno 27, što se shvatilo kao dokaz nerazvijenosti. U poslednjih deset godina ukupan udeo poljoprivrede i prerade je oko 9,5 odsto i jedino će specifičnost ove godine da taj procenat dovede do oko 15 odsto, procenjuje Prostran.

„Haotična prodaja poljoprivrednih firmi i kombinata povukla je za sobom i raspad prerađivačke industrije, jer je i njihova prodaja išla uglavnom paralelno sa prodajom kombinata na koje su se naslanjali. Tako je otuđen veliki deo najboljih poljoprivrednih preduzeća i kombinata u prvoj tranši, onih koji su imali najkvalitetnuju zemlju i potencijale prerade, posebno u Vojvodini gde se odvijala glavna bitka za resurse, ali su bili zahvaćeni i Mačva i Podunavlje“, kaže Prostran za Danas.

Kupcima niko nije postavio uslove u daljem korišćenju

On ocenjuje da je poljoprivredno zemljište prodato po nižim cenama od realnih i to baš u trenutku kada je u Evropi i zemljama u okruženu počeo rast vrednosti agrarnih površina.

„Ali ono što je bilo katastrofalno je da kupcima niko nije postavio uslove u daljem korišćenju, pa se tako dešava da su Arapi uz PKB dobili i zemljište po ceni od 4.700 evra za hektar, a nedavno su parcelu ka Surčinu prodali za milion evra po hektaru“, navodi Prostran.

Prostran zaključuje da je privatizacija u srpskoj poljoprivredi proizvela deset do 15 „latifundista“ koji poseduju hiljade jeftino stečenih hektara, imaju pravo prvenstva kod zakupa državne zemlje, a kako kaže, pravo je pitanje koliko oni tim stečenim dobrima doprinose.

Izvor: Danas

Чланак Poljoprivredno zemljište u Srbiji prodato po nižim cenama od realnih се појављује прво на Biznis i Finansije.