Home VestiEkonomija Poljoprivredno zemljište u Srbiji prodato po nižim cenama od realnih

Poljoprivredno zemljište u Srbiji prodato po nižim cenama od realnih

by bifadmin

Privatizacija u poljoprivredi bila je haotična, stihijska i doprinela je da se za budzašto rasprodaju nacionalni resursi, tvrde stručnjaci. Pri tom, u prvom naletu prodali su se najznačajniji kompleksi firmi i zemljišta, značajni kombinati i prerađivački centri, čak znatno pre nego što je državi palo na pamet da sačini strategiju razvoja agrara, piše Danas.

Omogućeno je maloj grupi ljudi da dođe do velikog kapitala

U toj euforiji omogućeno je maloj grupi ljudi da dođe do velikog kapitala, koji se meri hiljadama hektara, u nekim slučajevima to su sada velike firme, ali je iza takvog juriša ostalo previše devastiranih firmi, zemljišta i ljudi bez posla.

“Ako bi se merilo brojevima, kvalitet zemljišta koji zavisi od stočarstva gde je nusproizvod stajsko đubrivo, kao i od kvalitetnih mineralnih prehranjivača opao je što se vidi po količini najplodnijeg dela obradive površine, humusa”, kaže u razgovoru za Danas agroekonomski analitičar Milan Prostran i dodaje da je pre dve decenije procenat na obrađivanim njivama iznosio oko pet odsto, a da je sada oko dva procenta.

Takođe, do 2000. godine, učešće poljoprivrede u BDP’u iznosilo je oko 19 odsto, prehrambene industrije oko osam procenata, ukupno 27, što se shvatilo kao dokaz nerazvijenosti. U poslednjih deset godina ukupan udeo poljoprivrede i prerade je oko 9,5 odsto i jedino će specifičnost ove godine da taj procenat dovede do oko 15 odsto, procenjuje Prostran.

“Haotična prodaja poljoprivrednih firmi i kombinata povukla je za sobom i raspad prerađivačke industrije, jer je i njihova prodaja išla uglavnom paralelno sa prodajom kombinata na koje su se naslanjali. Tako je otuđen veliki deo najboljih poljoprivrednih preduzeća i kombinata u prvoj tranši, onih koji su imali najkvalitetnuju zemlju i potencijale prerade, posebno u Vojvodini gde se odvijala glavna bitka za resurse, ali su bili zahvaćeni i Mačva i Podunavlje”, kaže Prostran za Danas.

Kupcima niko nije postavio uslove u daljem korišćenju

On ocenjuje da je poljoprivredno zemljište prodato po nižim cenama od realnih i to baš u trenutku kada je u Evropi i zemljama u okruženu počeo rast vrednosti agrarnih površina.

“Ali ono što je bilo katastrofalno je da kupcima niko nije postavio uslove u daljem korišćenju, pa se tako dešava da su Arapi uz PKB dobili i zemljište po ceni od 4.700 evra za hektar, a nedavno su parcelu ka Surčinu prodali za milion evra po hektaru”, navodi Prostran.

Prostran zaključuje da je privatizacija u srpskoj poljoprivredi proizvela deset do 15 “latifundista” koji poseduju hiljade jeftino stečenih hektara, imaju pravo prvenstva kod zakupa državne zemlje, a kako kaže, pravo je pitanje koliko oni tim stečenim dobrima doprinose.

Izvor: Danas

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar