U septembru su cene hrane u odnosu na isti mesec prošle godine u proseku bile više za 14,7. U grupi „hrana“ na godišnjem nivou su najviše porasle cene povrća, za 26,7 odsto, dok su cene „mleka, sira i jaja“ bile za 20,2 odsto više, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Cene mesa su u septembru u proseku bile veće za 12,4 odsto, a riba 13,3 odsto, u odnosu na septembar 2022. godine.

Alkoholna pića su u proseku poskupela 12,7 odsto, a najviše u toj grupi proizvoda je poskupelo pivo čije su cene u septembru u odnosi na isti mesec prošle godine u proseku bile veće za 17,2 odsto.

Popravka obuće je u odnosu na prošli septembar poskupela 27 odsto, a sredstva za održavanje stana 24,2 odsto.

Električna energija za domaćinstvo je u odnosu na lane poskupela 14,8 odsto, a gas 19,9 odsto,

Usluga odnošenje smeća je za godinu dana u proseku poskupela 18,3 odsto, odvođenje otpadne vode 16,1 odsto, a snabdevanje vodom 11,3 odsto.

Mesečna inflacija 0,3 odsto
Mesečna inflacija (rast cena u odnosu na prethodni mesec) je u septembru iznosila 0,3 odsto.

U odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama „Transport“ (1,8 odsto), „Restorani i hoteli“ (0,9 odsto), „Zdravlje i Oprema za stan i tekuće održavanje“ (za po 0,5 odsto), „Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva“ (0,4 odsto).

U grupama Hrana i bezalkoholna pića i Alkoholna pića i duvan zabeležen je mesečni rast od po 0,2 odsto.

Pad cena na mesečnom nivou zabeležen je u grupama Rekreacija i kultura (-2,9 odsto) i Komunikacije (-0,1 odsto).

Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay

Чланак Najviše poskupelo povrće i popravka obuće се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ruže se više od hiljadu godina gaje ne samo zbog lepote već i svojih hranljivih, lekovitih i kozmetičkih svojstava. Naime, plodovi ruža se koriste za džemove i marmelade, dok se ružine latice upotrebljavaju za čajeve, salate, različite vrste slatkiša, sosove, začine, sirće ali i likere.

Činjenica da se ova ukrasna biljka koristi za ishranu uopšte ne iznenađuje. Manje je poznato da botanička porodica ruža (Rosaceae), pored prepoznatljivog cveća, uključuje i neke od ekonomski najznačajnijih voćnih vrsta poput jabuke, kruške, dunje, kajsije, šljive, trešnje, breskve, maline, jagode i badema.

Zato je lako zaključiti kako je najpopularnija ukrasna biljka našla svoj put do mnogih kuhinja. U stvari, hemijske analize su pokazale da neke sorte ruža imaju veću nutritivnu vrednost od nekih vrsta voća, a i povrća. Poseduju pregršt supstanci korisnih po ljudsko zdravlje: vitamin C, antioksidante, šećere, lipide, proteine, tanine, pektine, aminokiseline i eterična ulja.

Ruže za jelo „made in Serbia“

Jedna od vodećih kompanija koja je započela trend oplemenjivanja za jestive ruže u Srbiji, a i šire, jeste kompanija „Feno dženo roses“ (Pheno Geno Roses).

U svom radu primenjuju rezultate iz nauke i vrhunski rezultati njihovog dugogodišnjeg iskustva ukazuju da je potrebno da se uspostavi intenzivna saradnja sa univerzitetima, fakultetima, poljoprivrednim školama i laboratorijama. Tako se dobijeni rezultati u najkraćem roku primenjuju u praksi.

Kada su započeli svoj istraživački i oplemenjivački program za jestive ruže, predstavnici kompanije su otkrili da, kao i kod ostalih voćnih vrsta, postoje sorte koje su ukusnije od drugih.

Cilj njihovog oplemenjivačkog programa je bio identifikacija sorti ruža koje su vredne pažnje u pogledu nutritivne vrednosti (biohemijski aspekt), odnosno koje su najprikladnije za ljudsku ishranu po mirisu i ukusu.

Pre nego što je sproveden panel za punoću ukusa, sve odabrane sorte su prošle hemijske analize kako bi se odredio tačan sastav hranljivih materija,što je umnogome pomoglo da se povežu određena jedinjenja sa aromom ružinih latica.

To je dovelo do stvaranja ruža različitih ukusa i tekstura – od svilenkastoslatkog do arome osvežavajućeg citrusa. Sledeći korak je bio stvaranje percepcije o jestivim ružama, a taj zadatak je realizovan uz pomoć profesionalnih kuvara iz srednjih i vrhunskih restorana. Tako se broj od preko stotinu odabranih sorti suzio na manje od deset.

Od lepote od izdržljivosti

Oplemenjivanje predstavlja kompleksan proces i podrazumeva primenu znanja i iskustva iz različitih polja nauke o biljkama, poput botanike, genetike, fiziologije, zaštite bilja, biohemije, statistike, ekonomije, marketinga.

Ciljevi oplemenjivanja baštenskih ruža su se menjali kroz istoriju. U prošlosti je najviše pažnje bilo posvećeno estetskim vrednostima cveta, kao što su boja, miris i tip. Danas, kada je ekološka svest na visokom nivou, tržište zahteva zdrave biljke i minimalnu upotrebu hemijskih sredstava za zaštitu bilja. To je jedan od razloga zašto se danas u oplemenjivanju ruža najviše pažnje posvećuje otpornosti na bolesti,kao i na niske i visoke temperature.

Oplemenjivanje ruža još uvek je najvećim delom bazirano na konvencionalnom oplemenjivanju i selekciji. Ubrzan razvoj novih tehnologija, kao što su kultura tkiva, manipulacija brojem hromozoma, transfer gena i upotreba različitih molekularnih markera, doveo je do toga da naučna saznanja postaju dostupna i sa primenom u praksi.

Stvaranje nove sorte ruža je dugotrajan i veoma složen proces. Kod nas je i dalje najzastupljeniji način planskog ukrštanja, gde se ukrštanjem ili hibridizacijom roditelja sa različitim svojstvima može dobiti potomstvo sa željenim osobinama. Međutim, od momenta ukrštanja do finalnog proizvoda prođe osam do deset godina planske selekcije.

Sve počinje odabirom odgovarajućih roditeljskih linija, koje se planski ukrštaju, a nakon formiranja plodova, seme se sakupi i zaseje. Sledeće godine kada sejanci procvetaju radi se prva selekcija za odabrana svojstva, a posle odabira kvalitetnih sejanaca sledi kalemljenje,odnosno dalje vegetativno razmnožavanje i testiranje.

Sadnice se često šalju u razne delove sveta ne bi li se videlo kako se ponašaju u različitim klimatskim uslovima, te se prikupljaju podaci o njima. Nakon nekoliko godina testiranja,od ogromnog broja kombinacija na početku testiranja mogu se očekivati najviše četiri, pet novih sorti koje zadovoljavaju određene kriterijume.

Izvor: Magazin „Poljoprivrednik“/24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Ruže se gledaju, mirišu ali i jedu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Proizvodi od mesa iz Španije zauzimaju prva mesta ove liste, a za njima slede artikli iz Italije.

Prvi od njih je Petrovački kulen sa ocenom 4,5 i 26. mestom ove liste.

Par mesta ispod nalazi se Pirotska peglana kobasica, koja je dobila ocenu 4,4 od maksimalnih 5, zauzimajući 39. mesto.

Istu ocenu dobila je i Užička pršuta, zauzimajući 45. mesto.

Petrovački kulen

Petrovački kulen je tradicionalna srpska kobasica poreklom iz Bačkog Petrovca, otuda i naziv. Kobasica se pravi od svinjskog mesa, a jedini dodaci su ljuta paprika i so.

Međutim, neki proizvođači i dalje koriste beli luk i kim u procesu proizvodnje.

Užička pršuta

Užička pršuta je vrsta pršute koja se tradicionalno priprema u Zlatiborskom planinskom okrugu, odnosno u opštinama Čajetina, Užice i Nova Varoš.

Ovaj mesni specijalitet je postao poznat kao užička pršuta jer se u Užicu prodavao uz mnoge druge regionalne proizvode.
Za pripremu ovog mesnog proizvoda mogu se koristiti goveđe, svinjsko i ovčije meso, iako je najtradicionalnije goveđe meso koje je u Srbiji poznato kao užička goveđa pršuta.

Pirotska peglana kobasica

Pirotska peglana kobasica je visokokvalitetni suhomesnati proizvod, uz ćilim i kačkavalj, treći proizvod iz Pirota sa geografskom oznakom porekla.

Po tradicionalnoj recepturi, pravi se od od najboljih komada junećeg, kozjeg i ovčijeg mesa, uz dodatak začina.
Iako počeci „peglanja“ u Pirotu nisu tačno utvrđeni, ovaj delikates se u gradu na jugoistoku Srbije pravi, prema predanju, makar jedan vek.

Ono u čemu se svi slažu je da se nekada pravila od mesa starijih i slabijih životinja, po principu „da se ne baci“, a danas spada u ekskluzivnu hranu, piše BBC.

Izvor: Danas

Foto: Bing

Чланак Koja tri proizvoda od mesa iz Srbije su na listi 100 najboljih na svetu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cilj novih pravila je da preokrenu trend česte zamene proizvoda umesto njihove popravke, jer odbačeni uređaji i druga roba masovno završavaju na otpadima. Takvo ponašanje potrošača ali i proizvođača robe jednostavno više nije održivo.

Iz tog razloga nova pravila će obezbediti da se više proizvoda popravi u okviru zakonske garancije i da potrošači imaju lakše i jeftinije opcije za popravku proizvoda koji se tehnički mogu popraviti, kao što su usisivači, ili uskoro, tableti i pametni telefoni, kada zakonska garancija istekne ili kada roba više nije funkcionalna kao rezultat habanja.

U sklopu ove nove politike biće razvijen i Evropski standard kvaliteta za usluge popravke kako bi se potrošačima pomoglo da identifikuju servisere koji se obavezuju na viši kvalitet. Taj standard „lake popravke“ biće otvoren za sve servisere širom EU koji su spremni da se obavežu na minimalne standarde kvaliteta, na primer na osnovu trajanja ili dostupnosti proizvoda.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: PR Media, Unsplash

Чланак Evropska komisija uvodi nova pravila za popravku robe sa ciljem da smanji otpad се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima pomenutog izveštaja, a imajući u vidu udeo u bruto društvenom proizvodu, sektor ekonomija zasnovanih na znanju na nivou je udela sektora finansijskih delatnosti i na istom nivou kao udeo sektora građevinarstva. Odlični rezultati posebno su vidljivi u izvozu proizvoda kreativnih industrija, pa u odnosu na 2016. godinu rast iznosi 81 odsto, dok u odnosu na 2019. godinu nominalni rast ukupnog izvoza sektora iznosi čak 14 odsto i predstavlja veliki uspeh s obzirom da se radi o periodu pandemije. Učešće kreativne industrije u ukupnom izvozu Srbije u 2021. godini iznosilo je 2,5 odsto ili preko 648 miliona dolara.

„Kreativne industrije, koje u prvi plan stavljaju intelektualni kapital Srbije, pokazale su fleksibilnost i otpornost ka kriznim situacijama na globalnom i lokalnom tržištu, a kontinuirane stope rasta glavnih ekonomskih pokazatelja ističu njihovu veliku važnost za ekonomiju Srbije. Pored toga, kreativne industrije dodaju vrednosti na tradicionalne grane privrede, utiču na celokupnu transformaciju i same privrede, ali i društva u celini“– ističe dr Igor Kovačević, docent na Ekonomskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu koji se nalazi na čelu tima za izradu analize.

 Kreativna industrija u Srbiji generišu sve veći broj radnih mesta

Istovremeno, kreativne industrije u Srbiji generišu sve veći broj radnih mesta – 41.000 više zaposlenih nego pre 2016 godine, i 19,000 zaposlenih više nego 2019 godine, te sada obuhvata 155.138 radnih mesta, što je 7% ukupnog broja zaposlenih u Srbiji,- među kojima su čak 49 odsto žene, 45 odsto visokobrazovani, a 60 odsto mladi uzrasta od 25 do 45 godina.

“Na uspešan i ubrzan razvoj sektora kreativnih industrija u Srbiji najbolje ukazuje porast broja registrovanih privrednih subjekata koje se bave nekom od 50 delatnosti iz sektora kreativnih industrija, inovacija i ekonomija zasnovanih na znanju – u 2021. godini ukupan broj privrednih subjekata bio je 55.755, što je povećanje od 11 odsto u odnosu na 2019. godinu. Ovaj broj predstavlja 13-15 odsto ukupnog broja preduzetnika i privrednih društava u Srbiji, odnosno podrazumeva da je svaki u proseku sedmi preduzetnik, odnosno šesto privredno društvo upravo u domenu kreativne industrije“, ističe Kovačević.

Delatnosti sa najvećim brojem novoosnovanih privrednih društava i preduzetnika su računsko programiranje (1.762 privrednih društava i 1.818 preduzetnika), inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje (464 privrednih društava i 1.466 preduzetnika), konsultantske delatnosti u informacionim tehnologijama (424 privrednih društava) i specijalizovane dizajnerske delatnosti (1.081 preduzetnika), zatim proizvodnja kinematografskih dela i TV programa (707 preduzetnika).

Чланак Proizvodi kreativnih industrija povećale izvoz се појављује прво на Biznis i Finansije.

Proizvod proizvođača Upfield od prošle godine se prodaje u pakovanju od 400 umesto 500 grama, po istoj ceni u kutiji iste veličine.

Proizvod je poskupeo 25 posto, tvrde zaštitnici potrošača koji traže od zakonodavaca bolju zaštitu za potrošače od takvih skrivenih poskupljenja, pišu nemački mediji, a prenosi Feniks magazin.

Svake godine potrošački centri glasaju o najgorem „lažnom pakovanju godine“ i tako se suprotstavljaju prevarama velikih korporacija.

U januaru su potrošači putem interneta birali jednog od pet kandidata za neslavnu titulu.

Nikad više pritužbi

„Upfield je otišao predaleko i Rama više od ostalih zaslužuje glas za ’lažnu ambalažu godine'“, kažu iz Centra za savetovanje potrošača u Hamburgu.

„Ako se sadržaj smanji, a pakovanje ne, potrošači imaju male šanse da primete trik s manjom količinom“, dodaju.

Budući da je margarin namirnica koja se često kupuje i gotovo uvek nudi u posudama od 500 grama, postupak je posebno hrabar.

Savetovalište za potrošače nikada ranije nije primilo toliko pritužbi na neki proizvod.

Nakon Rame sledi Leerdammer

Na drugom mestu iza Rame nalazi se rezani sir „Leerdammer“ čiji se sadržaj smanjio sa 160 na 140 grama, iako je obećana „trajno jedna kriška sira više u pakovanju“.

Na neslavnoj listi se nalaze i Calgon, Haribo i čips „Pringles“.

Evo popisa:

2. mesto: Sir „Leerdammer“ iz Lactalisa: Sir ne samo da je poskupeo, nego se smanjio sadržaj sa 160 grama na 140 grama. Potrošači plaćaju i do 43 posto više za isti proizvod.

3. mesto: Omekšivač vode za mašinu za veš „Calgon“ proizvođač Reckit Benckiser: Kupci plaćaju 42 posto više.

4. mesto: Gumene bombone iz Hariba: Firma stavlja manje bombona u kesice, što znači da plaćate do 14 posto više.

5. mesto: „Pringles“ iz Kellogg’sa: Čips je poskupeo 25 posto, a u pakovanju ga ima i 15 grama manje nego pre.

Izvor: B92.net

Foto: Pixabay

Чланак Proglašen proizvod koji ima najvarljivije pakovanje godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada se radi o cenama proizvođača industrijskih proizvoda, proizvodnja koksa i derivata od nafte je od prošlog do ovog decembra poskupela 36,5 odsto, nepunih 30 odsto u istom periodu poskupeo je i papir i proizvodi od papira, a 25 odsto su cene više u sektoru prerade drveta i proizvoda od drveta, osim nameštaja.

Sama proizvodnja nameštaja je za godinu dana poskupela 12,2, dok je veliki rast cena zabeležen i u proizvodnji prehrambenih proizvoda – 21,8 odsto.

Jedini sektor u kom je zabeležen pad cena decembra 2022. u odnosu na decembar 2021. jeste rudarstvo, gde su one bile niže za 12 odsto.

Cene u eksploataciji nafte i prirodnog gasa za godinu dana pale su za manje od pet odsto, dok je taj pad znatno veći kod eksploatacije rude metala – 27,5 odsto.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Rast cena zabeležen u svim sektorima, osim u rudarstvu tokom 2022.godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako piše Startit, postizanje product-market fita (PMF) moglo bi se najjednostavnije opisati kao proces pravljenja proizvoda tako da on bude uspešan — da vama generiše profit dok korisnicima pruža vrednost. Neki bi rekli, pravljenje onoga što ljudi žele.

Međutim, iako je ovakvo objašnjenje jednostavno i intuitivno razumljivo, product-market fit je mnogo teže postići nego što se to čini na prvi pogled.

Iako postoje stotine smernica kako na najbolji način napraviti novi proizvod, naći dobro tržište i privući korisnike, upravo na primeru startapa možemo videti da većina propada upravo zbog nedostatka dovoljno dobrog i dovoljno brzo napravljenog PMF-a.

Pregledom priča uspešnih kompanija koje su postigle product-market fit, postaje jasno da su mnoge mesecima ili godinama iterirale pre nego što su uspele da ga postignu. Postizanje cilja je imalo različite vidove i različitu brzinu, u zavisnosti od toga koliko je bilo veliko tržište na kom su poslovali, i koliko je proizvod dobro zadovoljavao potrebe korisnika.

Kako meriti PMF?

Pored eksponencijalnog organskog rasta koji je dovoljno jasna pojava, u praksi se za merenje PMF-a mogu koristiti najrazličitija merila: od prepoznavanja uzbuđenja povodom najavljenog proizvoda i prepoznavanja jake potrebe kod potencijalnih klijenata, preko analitike na veb sajtovima i merenja zadržavanja na stranici ili beleženjem načina korišćenja itd.

Pored toga, za rast startapa može biti značajan i trošak akvizicije novih korisnika, interesovanje potencijalnih klijenata u procesu customer discovery-ja. Potreba korisnika može se opaziti i time što korisnici koriste proizvod koji još ne funkcioniše kako treba, ili koji bi bili razočarani kada bi postao nedostupan.

Pobrojani slučajevi ukazuju na to koliko PMF drugačije može da izgleda u zavisnosti od tržišta, startapa, ideje, industrije, i mnogih drugih faktora. Uprkos svim tim varijablama, product-market fit prepoznaje se u svim uspešnim poslovnim poduhvatima, što poznavanje tehnika i pristupa za njegovo otkrivanje čini jednom od najvažnijih stavki u pravljenju i osmišljavanju proizvoda.

Više o ovome možete pročitati na sajtu Startita

Foto: Jungwoo Hong, Unsplash

Чланак Šta je „product market fit“? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poređenju sa aprilom prošle godine, cene industrijskih proizvoda su ovog aprila bile veće u EU za 37 odsto.
U EU su cene industrijskih poluproizvoda porasle za 3,9 odsto, za netrajne proizvode široke potrošnje za 2,8 odsto i za kapitalna dobra i trajna potrošna dobra za jedan, dok su u energetskom sektoru pale za 1,1 odsto.

Najveći mesečni pad cena industrijskih proizvoda zabeležen je u Irskoj, 16,4 odsto, slede Rumunija sa padom od 3,2 odsto, Portugal sa 2,2 odsto i Italiji sa 0,3 odsto. Najveći porast je zabeležen u Slovačkoj (9,3 odsto), Luksemburgu (6) i Bugarskoj (4,1).

Industrijske proizvođačke cene u evrozoni u aprilu, u poređenju sa aprilom 2021, porasle su za 99,2 odsto u sektoru energetike, dok su cene u ukupnoj industriji bez energije porasle u istom periodu za 15,6 odsto.

Gledano u celoj EU te cene su za godinu dana porasle za 97,2 odsto u sektoru energetike, a ukupno u industriji bez energije za 16,1 odsto.

Rast cena zabeležen je u svim državama članicama, ističe se u saopštenju Eurostata, pri čemu su najveća godišnja povećanja zabeležena u Danskoj i Irskoj (62,3 odsto), Rumuniji (60,4 odsto) ) i Belgiji (52,7 odsto).

Чланак Cene industrijskih proizvoda u EU porasle 37 odsto za godinu dana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prvi proizvodi sa „pravim“ geografskim poreklom, onim prepoznatljivim u EU, iz Srbije se najavljuju godinama, a sada bi konačno ariljska malina i fruškogorski med mogli da dobiju zasluženi pečat

U Berlinu, Parizu ili Stokholmu ne možete kupiti kranjsku kobasicu, prašku šunku, neretvansku mandarinu i istarski pršut a da nisu stigli iz mesta o kojem im ime govori, zato što su to na nivou EU zaštićeni proizvodi iz regiona. Ali zato možete kupiti „srpski“ med ili malinu bilo pod tuđim imenom, bilo pod „generičkim“ nazivom sa ne baš tačno određene i garantovane destinacije.

A proizvod koji platežni evropski kupac prepoznaje „na prvu loptu“ može da ima znatno veću cenu nego njemu sličan koji nema isti „pedigre“. To ugledno poreklo u prehrambenom sektoru u najvećem broju slučajeva znači da se mora imati zaštićeno geografsko poreklo. I to ne lokalno, već geografsko poreklo koje priznaje Evropska unija, jedno od najbogatijih tržišta sveta i reper čije sertifikate kao relevantne prihvataju Bliski istok i čitava Azija.

Originalnost pre svega

– Sa dokazom da je sa tačno određenog područja koje je prepoznato kao mesto odakle dolaze kvalitet i posebnost, proizvod može da dobije u EU i za 30 odsto veću cenu. Zbog toga moramo da istrajemo u naporima da ariljsku malinu, fruškogorski med i pirotski kačkavalj zaštitimo u EU i tako promovišemo Srbiju kao mesto odakle dolazi nešto posebno, jedinstveno, a nesumnjivo kvalitetno – kaže za 24sedam Mirjana Milutinović, predsednica udruženja „Original Srbija“.

Evropsko „priznanje“ ova tri proizvoda najavljuje se već godinama, ali Milutinovićeva očekuje da bi i ta saga konačno mogla da se ove godine privede kraju.

– Prvo moramo da usaglasimo naše propise o serftifikaciji geografskog porekla sa onima iz EU, a i kod njih se propisi menjaju. Predlog zakona je bio gotov 2020. godine, ali je korona odložila sve i nadamo se da sad stiže na red. Može to da se uradi i direktno, u Briselu, ali problem je što se mora biti veoma oprezan, jer koga Evropska komisija jednom odbije kao neoriginalnog, ne može da konkuriše ponovo – objašnjava naša sagovornica.

Da se prvo malinari dogovore

Da će ta briselska prepreka ubrzo biti preskočena, uveren je i Božo Joković, direktor OZZ zadruge „Agro Eko Voće“ iz Arilja i člana i inicijatora udruženja „Ariljska malina“, koje je nosilac projekta evropske serfitikacije maline.
– Radili smo na tome sa stručnjacima iz Francuske, Švajcarske i Ambasade Italije u Srbiji. Spremni smo da od ariljske maline napravimo brend koji će biti prepoznat širom Evrope i sveta, da napravimo „srpsku koka-kolu“ – kaže za 24sedam Joković.

Joković navodi da je zaštita geografskog porekla ariljske maline na dobrom putu, ali za samu proizvodnju maline u Srbiji više nije tako siguran.

– Govorimo o brendiranju i prepoznavanju kvaliteta, a kod kuće se sve manje bavimo kvalitetnom proizvodnjom. Naši malinjaci su na nivou svetskih iz osamdesettih godina prošlog veka, nema primene nauke, nekontrolisano se sadi sa lošim sadnicama… Država može i treba da pomogne, ali moramo prvo mi proizvođači da se sami među sobom izborimo za našu malinu – ističe Joković.

Mirjana Milutinović kaže da serfitikovanje nije skupo kao što se misli i da se svakako isplati i firmama i lokalnim i regionalnim zajednicama.

– To ide na osnovu količine proizvoda koji imate. Malom proizvođaču je potrebno za korišćenje nacionalne oznake geografskog porekla oko 500 evra, a velikom, recimo, 2.000 evra godišnje. Trebalo bi da se tu više uključe lokalne zajednice i doprinesu tome da se proizvođači zainteresuju da to rade, jer to „podiže cenu“ svima u regionu – napominje Milutinovićeva.

I med nam je svetski, ali…

Fruškogorski lipov med je, kao što smo napomenuli, jedan od tri proizvoda za koje smo se odlučili da bi najlakše mogli da „probiju led“ priznanja geografskog porekla u EU. Srbija se u Evropi već prepoznaje po kvalitetnom medu, i geografskih oznaka odnosno „brendova“ za med bi moglo da bude nekoliko, ali tu problema ima jednako kao i sa malinom, kaže za 24sedam Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

– Kvalitet kakav ima fruškogorski lipov med nema niko na svetu i tu je velika perspektiva. Kvalitetan nam je bagremov, ali imamo problem sa količinama. Da bi nešto probirljivom kupcu u Evropi i svetu bilo prepoznatljivo on to mora da proba, znači toga mora da ima dovoljno. Mi meda nemamo toliko da snabdevamo evropske lance i potrebni su nam specifični kupci koji žele da plate više za ekstrakvalitet. Druga stvar je marketing. Sve dok naše firme i lokalne ili regionalne organizacije ne shvate da za marketing mora da se odvaja 30 odsto zarade, nema ništa od promocije i brendiranja ni proizvoda ni Srbije – napominje Živanović.

To su odavno shvatili u obližnjoj Hrvatskoj, gde je za sedam godina zaštićeno u EU 35 proizvoda, čime su stigli na sedmo mesto po broju zaštićenih proizvoda. Poslednji na listi su zagorski štrukli i zagorski bagremov med. Šampioni su, naravno, Italijani, sa gotovo deset puta više zaštićenih proizvoda, vrlo blizu su Francuzi, a Španci imaju gotovo 200 proizvoda sa žigom EU.

Na nivou EU zaštićena su 1.574 poljoprivredna proizvoda i 257 alkoholnih pića, saopšteno je u martu iz Evropske komisije u Briselu. Geografsko poreklo je samo jedan od tri načina zaštite nekog lokalnog proizvoda na nivou Evrope. Tu su možda i za hranu prestižniji sertifikati „znak izvornosti“ ili originalnosti, kao i „garantovano tradicionalni specijalitet“.

U Srbiji na aktuelnoj listi žigova u Zavodu za intelektualnu svojinu ima manje od 70 proizvoda koji imaju lokalnu, odnosno srpsku oznaku geografskog porekla. Dosad ih je registrovano, od 1986. godine do danas, 106, ali su neki u međuvremenu „izgubili“ aktivne ovlašćene korisnike.

Novi Sad kao svetli primer

Mirjana Milutinović ističe dobar primer Novog Sada kao lokalne zajednice koja promoviše brendiranje proizvodnje. U toku je jednogodišnji projekat koji po celoj zemlji sprovodi „Original Srbija“ i gde se, uz sponzorstvo EU i saradnju sa Beogradskom otvorenom školom, pokazuje drugim opštinama način na koji je Novi Sad promovisao i finansirao sertifikaciju za sve proizvođače čak tri proizvoda: fruškogorskog lipovog meda, begečke šargarepe i futoškog kupusa.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Koliko smo daleko od „srpske koka-kole“ се појављује прво на Biznis i Finansije.