Skupština Grada Beograda je, naime, na sednici održanoj 13. aprila izmenila Odluku o načinu plaćanja komunalnih usluga na teritoriji grada Beograda.

Prema tim izmenama, kako je saopštio Infostan, ovo javno komunalno preduzeće od 1. jula „nema pravni osnov za pokrivanje troškova naplate naknade komunalnih usluga na osnovu jedinstvene uplatnice“.

„Naknadu će naplaćivati pružaoci platnih usluga pri prijemu uplata, u skladu sa svojom tarifom naknada za usluge fizičkim licima“, saopšteno je iz Infostana.

Ovo, u suštini, znači da će od sledećeg meseca žitelji Beograda morati da plaćaju naknadu na šalterima pošte i banaka prilikom namirivanja mesečnih računa za Infostan.

U prevodu – nema više plaćanja mesečnih komunalija bez provizije na šalterima.

„Građani su do sada plaćali račune Infostana bez provizije u pošti, bankama, jer je Grad to subvencionisao, tojest plaćao umesto građana. Sada je to ukinuto, pa građani Beograda nemaju više povlašćeni tretman“, kaže za portal N1 Dejan Gavrilović, predsednik organizacije potrošača Efektiva.

Tarifa će, kaže, zavisiti od banke u kojoj se račun plaća.

„Formalno, potrošači ovom odlukom nisu oštećeni, samo su izgubili privilegiju koju su imali“, pojašnjava Gavrilović.

Izvor:N1
Foto: Pixabay

Чланак Šta se menja sa računima Infostana od 1. jula се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Banka je dužna da potrošaču koji ima zakonit boravak u Srbiji a nema otvoren platni račun kod banke – na njegov zahtev omogući otvaranje i korišćenje platnog računa sa osnovnim uslugama”, piše u novom propisu.

Maksimalni iznos mesečne naknade za platni račun sa osnovnim uslugama iznosi 150 dinara.

Platni račun sa osnovnim uslugama podrazumeva:

tekući dinarski račun u banci
besplatno podizanje gotovine na šalteru i bankomatima svoje banke
besplatnu debitnu karticu
mobilno i elektronsko bankarstvo koje omogućava neograničen broj transakcija putem QR koda na prodajnim mestima

Svim građanima data je mogućnost da pređu na ovaj paket ukoliko ocene da će zadovoljiti većinu njihovih potreba, i mogu da ga nadograde dodatnom uslugom, saopštila je Narodna banka Srbije.

Kod onih banaka koje naplaćuju naloge putem elektronskog ili mobilnog bankarstva imaju popust od 30 odsto u odnosu na najnižu cenu tog naloga koju plaćaju korisnici ostalih paketa.

Pored toga, klijenti će moći osnovni paket da nadograde nekom dodatnom uslugom kao što je kreditna kartica, bez potrebe prelaska na skuplji paket, a naknada koju za tu uslugu treba da plate je ograničena tako da im se ta nadogradnja više isplati od prelaska na skuplji paket.

Dodatne usluge su:

usluga korišćenja osnovne kreditne kartice;
usluga dozvoljenog prekoračenja računa;
usluga izdavanja čekova;
usluga otvaranja i vođenja deviznog platnog računa.
Primer dodatne usluge:

Ako se korisnik opredeli za račun sa osnovnim uslugama koji će sada koštati 150 dinara, a zatim proceni da mu je potrebna kreditna kartica (radi plaćanja na internetu ili na rate) i da cena sledećeg paketa računa kod te banke iznosi 300 dinara. Korisnika osnovnog računa ta kreditna kartica u ovom primeru ne može koštati više od 75 dinara pa će i dalje plaćati manje, tačnije 225 dinara u odnosu na korsnika paketa od 300 dinara kod kojeg je kreditna kartica uključena u paket, objašnjava NBS.

Izvor: Novaekonomija.rs

Foto: Pixabay

Чланак NBS: Ograničava se cena paketa platnog računa sa osnovnim uslugama na 150 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Umesto plaćenog servisa koji pomaže da lakše, efikasnije i uz razumnu naknadu raspolažu sopstvenim novcem, banke se neretko doživljavaju kao nedodirljive i pohlepne institucije koje koriste svaku priliku da od svojih klijenata izvuku što više novca.

Naplata troškova obrade prilikom podizanja najčešće stambenih kredita postala je mesto višegodišnjeg sukoba banaka i građana, pa je i Vrhovni kasacioni sud, pod plaštom dopune, usvojio potpuno suprotni stav po pitanju zakonitosti ovih naknada, o čemu se dužnici i dalje spore sa bankama.

Šta se promenilo

Deo svoje zarade, banke ostvaruju kroz izuzetno lukrativne naknade na transakcijama, koje se često menjaju i to po pravilu bez valjanog objašnjenja. Tako su i ove godine najavljene nove, veće cene usluga poput održavanja računa, podizanja čekova, provizije za mobilno i elektronsko bankarstvo. Ipak ovog puta, banke su bile dodatno kreativne, pa su počele da naplaćuju i neke nove naknade.

Banke u Srbiji očigledno žele da na taj način povećaju zaradu od naknada i provizija koje su tokom 2021. godine iznosile 55,7 milijardi dinara, što preračunato po zvaničnom kursu, iznosi oko 474 miliona evra. To je 17 milijardi dinara više nego 2020. godine, odnosno 13,6 milijardi dinara više nego što je po istom osnovu neto prihodovano u 2019. godini, kada je poslovalo više banaka nego danas.

Spoj stalnog podizanja cena i smišljanja novih nameta je ono što mnoge građane čini nezadovoljnim, ali i po sopstvenom priznanju nemoćnim, pa se posle novog talasa poskupljenja, pojavilo pitanje da li je moguće izbeći banke.

“Osećam se prevareno, nemoćno, izigrano i to već traje godinama. S jedne strane destimulisali su nas da idemo u banke, jer je broj šaltera znatno smanjen, a s druge strane nameti samo rastu bez ikakvog reda i opravdanja. Ne pomaže ni promena banke, jer kad se sve sabere, posle mnogo muka sa administracijom, dođe mu na isto. Pomisilio sam da se prestanem da koristim usluge banaka ali ne znam kako da to izvedem, jer gde god da krenem upućuju me na banke”, kaže Uroš Đurović iz Beograda.

Iako nijedan propis ne obavezuje građane da platu primaju preko banaka, sagovornici N1 se slažu da je izbeći banke u današnjem svetu veoma ograničeno, teško, gotovo nemoguće.

„Jako je teško izbeći banke. Svi imamo račune da platimo, a primera radi e-banking je i dalje najpovoljniji način umesto troška vremena. Neko ko ima više vremena može da plaća od ustanove do ustanove poput EPS, Stambeno. Ono što se može, je svesti na razumniju meru. Jedna porodica može da otvori jedan račun i da preko tog računa obavlja sve transkacije“, kaže Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja građana za zaštitu potrošača Efektiva.

Prema njegovim rečima ni to nije lako. Ljudi su se navikli na određeni komfor, iako je on često kako kaže, lažan i nepotreban.

Misterija održavanja računa

Do danas nije poznato šta se dobija za naknadu za održavanje računa koje sada izosi najčešće 500 dinara, odnosno malo više od četiri evra mesečno.

„Ako izdvajam 500 dinara za održavanje računa, postavlja se pitanje šta sam dobio za to? Pisao sam banci da prestanu da mi održavaju račun. Rekli su da to nije moguće, a kad sam pitao šta znači održavanje računa u dva navrata nisam dobio odgovor. Rekli su mi da uputim žalbu NBS. Pisao sam NBS i do dan danas nisam dobio odgovor“, navodi Gavrilović svoja iskustva.

I Goran Radosavljević, profesor na FEFA fakultetu smatra da građani teško da mogu da izbegnu većinu nameta u banakama.

„Ako nemate dozvoljeni minus po tekućem računu, nećete plaćati tu kamatu, ali generalno veliki broj građana ga ima. U savremenom svetu gotovo je nemoguće zamisliti svakodnevni život bez banaka“, ocenio je on.

Pokušaj da se pojedinac liši usluga banaka dodatno je otežavajući jer je cilj svake današnje države – ekonomija bez keša, kako bi se na taj način lakše izborila sa sivom ekonomijom, odnosno kontrolisala tržište novca.

Opravdanost poskupljenja

Svako poskupljenje najčešće ima svoje obrazloženje. U ovom slučaju pojašnjenja nema. Ono što se može zaključiti jeste da promene nekih parametara koji mogu direktno da utiču na povećanja bankarskih naknada nisu u srazmeri s novim cenovnicima.

Tako, na primer, inflacija koja iako na rekordnom nivou kada se pogleda nekoliko godina unazad, daleko je manja od nivoa poskupljenja. Ovim poskupljenjima nisu obuhvaćeni nikakvi novi proizvodi banke potput nova softverska rešenja i usluge, već se počelo sa naplatom usuga koje su bile besplatne. Takođe, ova poksupljenja ne zahtevaju angažovanje novih radnika odnosno povećavanje troškova po tom osnovu.

Sa druge strane, godinama unazad smanjuje se broj banaka u Srbiji. U odnosu na 2019. godinu, poslovanje u Srbiji prekinule su tri banke. Ovo smanjivanje bila je i najava da će usluge biti jeftinije jer banke dobijaju nove klijente i samim time veće prihode, ali do toga ne dolazi, već se dešava suprotno.

Da li su banke u povlašćenom položaju

Ovakvo ponašanje banaka nije logično i postavlje se pitanje da li su banke u povlašćenom položaju. Zbog nezadovoljstva javnosti Narodna banka Srbije (NBS) je najavila da će 11. avgusta usvojiti mere koje će biti obavezujuće za banke.

Radosavljević smatra da politika borbe protiv gotovog novca radi suzbijanja sive ekonomije, paradoksalno daje mogućnost bankama i drugim finansijskim institucijama da zloupotrebljavaju svoj položaj.

„Daću vam jedan drugi primer. Osiguravajuća društva su od 1. avgusta istovremeno podigla cenu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, a to nikom nije bilo sumnjivo. Komisija za zaštitu konkurencije bi morala da ispita ovakvo ponašanje. Slično je i sa bankama. Istina, NBS je najavila neke „mere“, ali nisam video do sada da se nešto konkretno desilo. Dakle, teško je izbeći banke, a da vas to dodatno ne košta. Zato one koriste taj položaj i u nedostatku prave konkurencije, podižu cene kako im se prohte“, navodi Radosavljević.

Promena banke

U takvoj situaciji, promena banke bi bilo logično rešenje, na šta često ukazuje i NBS, koja je regulator bankarskog tržišta. Međutim, to se dešava veoma retko, nedovoljno da bi se zabrinula i jedna banka. Ova nelogičnost objašnjava se kartelizacijom banaka.

“Opet se svede na isto. Gde god da odem trošim vreme i energiju. Neke naknade su jeftinije, neke skuplje, a na kraju se sve svede više manje na isto. Nalazio sam neke dobre pakete ranije, ali po pravilu su se menjali jako brzo, u periodu od nekoliko meseci“, kaže Uroš Đurović.

Dušan Uzelac, urednik sajta Kamatica, kaže da građani koji imaju dublju saradnju sa bankom, kreditni proizvod poput kartice ili stambenog kredita su zaključani za banku tzv. Vendor lock-in. Klijenti se obavezuju drugim uslugama kako bi ostali u banci što duže. Banke imaju razvijene strategije i taktike kako bi ljudima maksimalno otežali odlazak.

„Ljudima je prelazak agonija, jer znaju da nema sistemske stvari da ih podrži u toj priči. Negde sam u šali čuo da se pre promeni muž ili žena nego banka. Što i nije nemoguće“, kaže Uzelac.

Navodi i razlike u mentalitetu i praksi.

„Kod nas opsuju na nove cenovnike ali ne idu iz banke. A neko sa zapada ne opsuje nego samo ugasi račun, pa makar ga prevarili za jedan evro. Banka menja svoje uslove tek kad vidi da klijenti odlaze. Ne libe se da poskupi ako vidi da klijenti ne odlaze. Istrpeće primera radi pisanje medija ali imaće 30 odsto veći prihod“, ocenjuje on.
S druge strane smatra da smo mi u lošem položaju jer nas niko nije učio upravljanju novcem kao to rade na zapadu.

Banke nisu servis za pomoć već industrija koja ima za cilj da zaradi

„Fali nam finansijsko obrazovanje jer banke nisu servis za pomoć već industrija koja ima za cilj da zaradi. Sve košta koliko je kupac spreman da plati. To je uveženo od kapitalizma i nespremno dočekano ovde. Kapitalizam se doduše ‘pokvario’ kada su počeli da razmišljaju više o tome koliko para mogu da nam uzmu, a ne koliko njih to košta. To su sada marketinški trikovi i manipulacije kako bi vas privoleli da platite, a vrednost niko ne procenjuje“, navodi Uzelac.

Da promena banke nema smisla bez garancija da se promena cenovnika neće dešavati svako malo, smatra i Gavrilović.

„Imamo ugovore koji važe samo u trenutku potpisivanja. Toliko traje garancija. Hipotetički za dan. NBS treba da obaveže banke da ponude potrošačima ugovor koji će imati neki minimalni rok trajanja pa neka se onda pravi tržišna trka. Ročnost i cenovna garancija“, ističe Gavrilović.

Ovako dolazimo do situacije da imamo garanciju samo jedne strane, to je klijent koji izvršava svoje obaveze. Nedavno se desilo da jedna banka nije radila dva – tri dana odnosno nje izvršavala svoje obaveze.

„Ako ja za pogrešno ukucan pin dobijem kaznu, gde je kazna za banku koja nije radila dva-tri dana, a bila mi je potrebna da platim, kupim“, pita se Gavrilović.

On smatra da se time narušava „slobodna tržišna utakmica“ na kojoj je bazirana današnja ekonomija.

„Banke mogu da se takmiče i u okviru nekog limita. Ako bi NBS rekla bankama da se ne naplaćuju fantomske naknade. Da ja kao klijent ne moram da čitam cenovnik na 100 strana i da razmišljam šta sutra može da me snađe. Već da se naplaćuju usluge. To kaže Zakon o obilgacionim odnosima i Zakon o zaštiti korsnika finansijskih usluga. Održavanje računa to nije. Ako inicram da mi banka nešto uradi, neka mi naplati po razumnoj ceni. Ne mora ni da se ograničava rast cena, ali nema nikakve logike da održavanje račune ide gore za 300 odsto? Ide se planski na obešmišljavanje cele priče da ljudi kažu da je sve jedno. Kažnjavanje je izum domaćih banaka zbog nedostatka regulative i nedelovanja sudstva“, smatra on.

Da li građani snose rizik potencijalnih kreditnih gubitaka banaka?

U nedostaku direktnih pokazatelja jedna od teorija zašto je ponovo došlo do povećanja nameta banaka jeste i ona da se zbog rata u Ukrajini, povećane inflacije i kamatnih stopa te opšte nestabilnosti očekuje smanjeni priliv od novih kredita.

Zbog toga banke se okreću sigurnom prilivu, a to su veći nameti, rekao je Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. Takvu mogućnost ne odbacuje ni Goran Radosavljević.

„Nije nemoguće da je to jedan od razloga. Banke su izuzetno izložene prema građanima u delu potrošačkih i gotovinskih kredita, minusa po tekućim računima i kreditnih kartica. Ukoliko dođe do neke veće krize, rasta cene novca i gubitka poslova, biće veliki problem te kredite vraćati. Svakako će na kraju dobar deo tog gubitka biti prevaljen na građane, što je već postala praksa“, navodi on.

Da li se može govoriti o nepoštenoj poslovnoj praksi prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga?

„To je sada na NBS da proceni da li su odrednice tog zakona prekršene, ali ja bih se iznenadio da se to desi“, kaže Radosavljević.

U Nemačkoj jeftinije

Iako živimo makar nominalno u istom sistemu, praksa pokazuje da postoje velike razlike kada se uporedi Srbija sa ostatkom Evrope, pre svega Zapadne. Tamo su naknade standardizovane i korisnici finansijskih usluga ne moraju da razmišljaju o tome koliko će kreativni biti u banci kada su u pitanju naknade.

Ivan Minić, koji duže od 10 godine živi i radi u Berlinu kaže da je do sada promenio dve banke, Commerzbank i DKB.

„U banci u kojoj imam račun su uveli mesečnu naknadu prošle godine, dotle je sve bilo besplatno. Sada plaćam 4,90 evra i u to su uračunate sve aktivnosti na računu“, navodi on.

Kako kaže, naplaćivanja transkacija nema, niti ovdašnjih „izuma“ poput kazni za unošenje pogrešnog pin koda ili naknade za proveru stanja.

Tako građani Srbije dolaze u situaciju da plaćaju više nego u Nemačkoj gde je standard daleko viši. Problem je širi od bankarskog sektora i proteže se na sudstvo koje je, ne jednom podržavalo neke neobične bankarske prakse.

„Kad u zemlji funkcioniše pravni sistem onda nema potrebe da se centralna banka preterano meša. Bankama ne bi padalo na pamet da rade to što rade, jer bi rizikovale veliki broj sporova koje bi morali da plate. Ovako banke znaju da sudstvo ne radi kako treba svoj posao, odnosno indirektno potpomažu nezakonit rad banaka, NBS ćuti, ostaje brisani prostor da banke rade šta žele“, smatra Gavrilović.

Prema Radosavljeviću ključni problem je nepostojanje stvarne konkurencije i institucija koje tu konkurenciji štite, pre svega NBS.

„U Grčkoj, na primer, u Solunu, naći ćete nekoliko benzinskih stanica koje imaju različite cene derivata. Različita cena rezultat je tržištnih uslova i konkurencije. Kod nas su sve cene uvek iste ili ređe skoro iste, jer stvarne konkurencije i nema. Konkurencija, kada je prava, dovodi do niže cene i boljih usluga. Slično je i u finansijskom sektoru, tako da u bilo koju banku da odete, situacija vam je ista. Usluga uglavnom prosečna i skupa“, ističe on.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Izbeći banke u današnjem svetu gotovo da je nemoguće се појављује прво на Biznis i Finansije.

Analizirajući rast profitabilnosti bankarskog sektora u Srbiji u odnosu na isti period prethodne godine NBS je utvrdila da su povećani prihodi po osnovu naknada i provizija, pre svega u vezi sa pružanjem platnih usluga.

Zakonom je predviđeno da pružalac platnih usluga ima obavezu da na jasan, razumljiv i transparentan način informiše korisnike o naknadama koje im naplaćuje za pružene usluge, podsetila je centralna banka.

„Uprkos tome što je način privlačenja, odnosno zadržavanja klijenata u domenu poslovne politike banke, sa aspekta očuvanja finansijske stabilnosti, ponekad naizgled kratkoročna dobit, može da se odrazi negativno na poslovanje banke kroz dugoročno smanjenje baze klijenata banaka“, ukazala je NBS povodom najave banaka da će uskoro povećati cene svojih usluga.

NBS će nadzirati

Istaknuto je da će NBS nadzirati da li se banke pridržavaju, između ostalog, odredaba ugovora zaključenih s klijentima, i da li posluju u skladu sa postojećim propisima, poslovnom politikom, internim pravilima i procedurama koje moraju biti u skladu sa imperativnim propisima.

Namera je, kako je navedeno, da se ne dozvoli da se na bilo koji način naruši postignuta finansijska stabilnost i ugrozi sistem štednje u Srbiji.

NBS od marta 2019. godine objavljuje pregled naknada pružalaca platnih usluga na svojoj internet prezentaciji, pomoću kojeg se može uporediti kolika je visina naknada za najčešće korišćene usluge povezane s platnim računom kod različitih pružalaca.

Dodatno, NBS određenim regulatornim aktivnostima nastoji da poveća mobilnost klijenata, kako bi klijenti mogli da vrlo lako pređu u drugu banku.

„Korisnici mogu veoma jednostavno da promene banku, odlaskom u novu banku od koje mogu da zahtevaju uslugu promene platnog računa, kao i uslugu refinansiranja svih obaveza u prethodnoj banci. Nova banka u kojoj otvaraju račun dužna je da preduzme sve aktivnosti koje su potrebne da se zatvori račun i sve obaveze u staroj banci“, navela je NBS.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак NBS: Banke da pokažu odgovornost i procene opravdanost povećanja cena naknada i usluga се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Za obavljanje menjačkih poslova menjač može naplatiti proviziju… Pri otkupu, odnosno prodaji efektive javni poštanski operator i ovlašćeni menjač mogu od fizičkih lica naplatiti proviziju u iznosu najviše jedan odsto“, stoji u izmenjenoj Odluci o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova koja je u četvrtak popodne objavljena u Službenom glasniku, a primenjuje se dan kasnije, a prenosi N1.

Do sada su, podsetimo, menjačnice mogle da zaračunavaju proviziju od jedan odsto pri otkupu deviza od građana, dok provizija pri prodaji evra i drugog stranog novca nije bila ograničena.

Računica sada, posle objave izmenjene odluke, izgleda ovako: u menjačnicama se devizni kurs evra formira tako što su dozvoljena odstupanja od srednjeg kursa najviše 1,25 odsto naviše i naniže, i na to može da se – i kod prodajnog i kod otkupnog kursa, doda provizija od jedan odsto.

Koliko građane sme da košta evro u menjačnicama

Zvaničan srednji kurs NBS za petak, 11. mart, iznosi 117,6470 dinara. Kada se na to doda 1,25 odsto, koliko može da iznosi maksimalni prodajni kurs, pa na zbir još jedan odsto provizije, dolazimo do maksimalnih 120,31 dinar koliko građane sme da košta evro u menjačnicama.

U suprotnom smeru – kada se od srednjeg kursa oduzme 1,25 odsto, koliko može da iznosi minimalni otkupni kurs u menjačnicama, pa se dobijeni rezultat umanji za još jedan odsto provizije, dobijamo minimalnih 115,01 dinar za koliko građani mogu da prodaju evro u menjačnicama.

Dakle, u petak 11. marta cena evra u menjačnicama, zajedno sa maksimalnom provizijom, sme da se kreće u rasponu od 115,01 do 120,31 dinar.

Pri tome, iznos provizije u menjačnicama mora da bude posebno istaknut, odvojeno od prodajnog i otkupnog deviznog kursa.

Ista provizija ceo dan

„Menjač je dužan da na početku radnog vremena istakne obaveštenje o visini najvećeg procenta provizije – koji ne može biti veći od jedan odsto – tako da ono bude vidljivo za stranke, i to na istom mestu i na isti način kao što je istaknuta kursna lista, kao i da proviziju naplaćuje do visine procenta naznačenog u tom obaveštenju, s tim da ovo obaveštenje ne može menjati u toku radnog vremena“, stoji u Odluci NBS.

Novom odlukom NBS predviđeno je i da za obavljanje menjačkih poslova ovlašćeni menjač može da koristi softver Narodne banke Srbije ili softver jedne od banaka s kojima ima zaključen ugovor, a javni poštanski operator – sopstveni softver.

„Softveri treba da sadrže tehnološko-aplikativna rešenja koja omogućavaju obavljanje menjačkih poslova na propisan način, uključujući i utvrđivanje i primenu kurseva i provizija ovlašćenog menjača i javnog poštanskog operatora koji se utvrđuju na način propisan ovom odlukom“, navodi se u propisu.

Softver, takođe, kako se dodaje, treba da obezbedi i beleženje, čuvanje i dostavljanje Narodnoj banci Srbije svih podataka na nivou pojedinačne transakcije o obavljenim menjačkim poslovima.

Izvor: N1

Foto: Bing.com

Чланак NBS: Ukinuta neograničena provizija menjačnicama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Procenjuje se da u Srbiji postoji oko sedam miliona tekućih računa, što ovu uslugu čini najpopularnijiom.

Otvaranje tekućeg računa u većini banaka čiji su naši građani korisnici, jeste besplatno. Prvi troškovi jesu oni za održavanje računa. To će vas u proseku koštati oko 175 dinara mesečno.

Sledeća na listi usluga jeste mogućnost plaćanja karticom u prodavnici ili na drugim mestima, tu postoji provizija kod većine banaka, a iznosi u proseku od 70-110 dinara. Pojedine banke svojim klijentima koji nemaju opciju mobilnog bankarstva, naplaćuju usluge upita stanja na računu, a to u proseku košta oko 30 dinara. Ukoliko novac podžete s bankomata koji ne pripada vašoj matični banci, spremite se, shodno količini novca koju podižite, i na provizije od 100 i više dinara.

Klijenti banaka sve češće se odlučuju na mogućnost korišćenja bankarskih uslga pomoću aplikacija za mobilno bankarstvo, a ova opcija posebno je „eksplodirala“ tokom pandemije.

Aktivacija ove usluge kod većine banaka jeste besplatna, a najčešće se naplaćuje provizija prilikom različitih transfera novca. Visinu provizije diktira količna novca, ali i opcija slanja novca klijentu koji nije deo vaše matične banke, što čini ovu uslugu skupljom. U proseku će vas to koštati između 50 i 100 dinara, a pri velikoj količini novca, provizije može biti još veća.

Banke su poslednjih godina uvele razne naknade

Ako ste loše sreće i izgubite svoju karticu, ili vam je ukradu, troškovi blokade koštaće vas 400 i više dinara, što opet zavisi od vaše matične banke.

Listi skrivenih troškova treba dodati i različite administrativne poslove koje banke obavljaju, a koji se obračunavaju na godišnjem nivou, što može da vas košta i 400 dinara.

Pod teretom oslabljene kupovne moći mnogi građani se odlučuju na plaćanje određenih računa na rate pomoću svoje kartice, a neke od banaka i vas i tu čekaju sa troškovima, pa vas tako ovo može koštati oko 50 dinara.

Svaki klijent svakako bi prilikom početka poslovanja sa nekom od banaka, trebalo da detaljno pregleda naknade za usluge koje su transparentne i dostupne

Dejan Gavrilović ispred potrošačkog udruženja „Efektiva“ u izjavi za Novu kaže da su banke poslednjih godina uvele razne naknade i da je zbog toga čitavo bankarstvo postalo kompleksno.

„Pravi problem je zapravo u različitim reklamnim kampanjama, gde banke navedu, recimo, niske kamate za kredite, ali ne i uslov da morate otvoriti račun kod njih, čije održavanje može koštati i 500 dinara. Tu je usluga plaćanja bez kamate, a onda saznate da usluga plaćanja na rate može da vas košta 50 dinara“, navodi Gavrilović, koji dodaje da kombinacija više različitih usluga, građanima sa računa može da izbriše i po nekoliko hiljada dinara, dok samo osnovne delatnosti koštaju do 600 dinara, što na godišnjem nivou može da vas košta više od 7000 dinara.

Izvor: Nova.rs

Foto: Pixabay

Чланак Da li znate koliko banke na ime troškova skidaju novca sa vaših računa? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema navodima Narodne banke Srbije, od stupanja na snagu Zakona o međubankarskim transakcijama 2018. godine, broj POS terminala povećan je za 40 odsto. Umesto 79.486 POS terminala pre ti godine, na kraju trećeg tromesečja 2021. godine bilo ih je 111.444.

Trafike ih, međutim, i dalje nemaju, a vlasnici poručuju da su provizije previsoke, a uvođenje POS terminala skupo i neisplativo. Kako objašnjavaju, marže za prodaju cigareta, dopuna za „bus-plus“ i mobilnih telefona, gotovo su iste ili čak manje od provizija za kartice, pa bi omogućavanje plaćanja plastikom doprinelo da rade bez zarade. Često se dešava da i tamo gde ih ima, ako račun ne prelazi minimalnih 200 dinara, prodavac ne primi karticu.

Provizija povećena

– Razlog zašto ih mali trgovci u Srbiji često odbijaju su visoki troškovi, a koji su pre svega rezultat ogromnih naknada internacionalnih kartičnih sistema – kažu u NBS. – Prema našim informacijama, te provizije nisu snizili u prethodnom periodu, već su ih naprotiv povećali.

Trgovačku proviziju određuju troškovi međubankarske naknade i kartičnih sistema. Kako stručnjaci objašnjavaju, trgovac plaća proviziju banci čiji je POS terminal i to za svaku transakciju, kao i kartičnim sistemima, čiju plastiku narod koristi. Vlasnici radnji mogu da pregovaraju sa bankama i dogovore provizije za kartice.

– Za poslednje tri godine, od stupanja Zakona o međubankarskim transakcijama, provizije su snižene od prosečnog jednog procenta na 0,2 odsto, za transakcije debitnim karticama – objašnjavaju u Centralnoj banci. – Kao i na 0,3 procenata za transakcije kreditnim karticama. Prosečna naknada za prihvatanje kartica na prodajnim mestima, sada je 1,06 umesto dva odsto. Kod trgovaca kod kojih preovlađuju transakcije male vrednosti, banke čiji je POS terminal ugovaraju procentualno višu trgovačku naknadu, kako bi nadoknadile visoke troškove po transakciji. U nekim slučajevima prihvataju se platne kartice, ali uz fiksni minimalni iznos trgovačke naknade, nezavisno od visine računa.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Trgovcima plastika „pojela“ zaradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pravni stav Vrhovnog kasacionog suda (VKS) iz 2018. godine, prema kojem su se sudovi upravljali po tom pitanju, sada je – dopunjen, pa se precizno navodi da banke imaju pravo da naplaćuju i jedan i drugi trošak. Ovo je izazvalo veliki odjek kako u stručnoj javnosti, tako i među dužnicima čiji su sudski procesi još u toku. Strahuju i oni koji su već „dobili“ banke na sudu, da im ne bi tražili da tako dobijeni novac sada – vrate.

Koliko tačno ima sudskih postupaka koji se vode protiv banaka zbog naplate provizija prilikom odobravanja kredita, kao i naplate premija osiguranja stambenih zajmova kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita niko tačno nije izbrojao. Prema navodima koje su same banke obelodanjivale, krajem 2019. bilo je oko 30.000 ovakvih tužbi, a krajem prošle već oko 135.000. U junu je rečeno da je ovaj broj već dostigao 170.000.

Izazvana pometnja u javnosti

Dopuna Pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda, usvojena 16. a obelodanjena 17. septembra izazvala je pometnju u javnosti.

Advokatska komora Srbije zatražila je hitan sastanak sa predsednicom Vrhovnog kasacionog suda, advokati se već spontano organizuju najavljujući proteste, udruženje za zaštitu bankarskih klijenata Efektiva ističe da je ovo nije dopuna, već potpuno suprotan stav VKS u odnosu na onaj iz 2018, dok dužnici, a najviše oni u sporu sa bankom, najviše i strahuju – koliko će ih koštati gubitak spora čiji je ishod, koliko juče – bio na njihovoj strani.

Postavlja se pitanje i da li dužnici koji su već tužili banke i dobili spor treba da strahuju da će morati bankama da vraćaju novac – s kamatom.

Tu, prema rečima advokata Jelene Pavlović, postoje dve situacije.

“Dužnici koji su dobili spor, a banka potom uložila reviziju kod Vrhovnog kasacionog suda koja je odbijena su – zaštićeni i banka tu ne može ništa da potražuje”, objašnjava Pavlović za portal N1.

Kod dužnika koji su uspeli u sporu, a gde je banka uložila reviziju kod VKS koja je još u toku postoji delimični rizik, ali kako smatra naša sagovornica, veliko je pitanje kako će se Vrhovni kasacioni sud postaviti prema tim revizijama.

„One ne ispunjavaju uslov za redovnu reviziju, gde je potrebno da vrednost spora bude 40.000 evra i više, a takođe su vrlo sporne za ujednačavanje sudske prakse po novom pravnom stavu. Jer, dosadašnja praksa, u poslednje tri godine, uvek je bila u korist klijenata“, ukazuje Jelena Pavlović.

Šta je cilj

Cilj ove dopune stava VKS iz 2018. godine je, smatra Pavlović – da se suzi broj onih koji bi mogli da podnose tužbe.

„Ovakva dopuna stava VKS izazvaće novu neujednačenost u sudskoj praksi, a VKS treba upravo da se bavi ujednačavanjem prakse i ne bi trebalo da menja stav, jer tako podriva pravnu sigurnost“, navodi Pavlović.

Ona kaže da ne smatra da će se na ovaj način „ozakoniti troškovi“ koje naplaćuju banke, jer, kako ističe – postoji mnogo razloga zbog kojih su oni sporni.

„Ne postoji nijedno jedino opravdanje da banke imaju dve kamate – nominalnu i efektivnu. Suština je, kao što je to predviđeno Zakonom o obligacionim odnosima, da dužnik zna tačno koliko plaća i da li mu ta cena odgovara. A ne da svako bude stručnjak da tumači kamate. Banke mogu i treba da pređu na jasna iskazivanja koliko košta ta njihova usluga bez dodatnih troškova“, navodi Pavlović, dodajući da očekuje da nastane velika „raznolikost“ u sudskim odlukama.

Koliko košta izgubljena parnica

Iako je donošenje dopune pravnog stava VKS izazvalo pometnju u javnosti, sagovornica portala N1 ukazuje da se deo u vezi sa pravom banke na naplatu premije osiguranja kod NKOSK odnosi samo na novije kredite, i ugovore sklopljene u nekoliko poslednjih godina kada su banke obavezane da klijentima daju i nacrt ugovora sa preciznim informacijama o kreditu, što je jasno navedeno u stavu VKS.

„Na kraju, u najtežu situaciju su stavljene desetine hiljada korisnika kredita koji su sada u sporu i kojima je preko noći stvorena velika nesigurnost u ishod postupka, jer će svako od njih u slučaju gubika spora morati da plati sve troškove parničnog postupka, oko 50.000 dinara, a tužbe su podneli upravo zbog potpuno jasne i ujednačene prakse sudova, kao i pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda iz 2018.godine. Stoga je ovakva dopuna pravnog stava povodom troškova obrade kredita izazvala veliko nezadovoljstvo građana i pitanje je kako će se dalje ovaj problem rešavati“, precizira Jelena Pavlović.

Traže hitan sastanak

Predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac zatražio je sastanak sa predsednicom Vrhovnog kasacionog suda Jasminom Vasović.

„Objavljeni stavovi izavali su veliko nezadovoljstvo u advokaturi i široj javnosti pogotovu zbog dosadašnjih pokušaja da se u pravni sistem Republike Srbije uvedu rešenja kojima se utiče na konkretne sudske postupke. Smatramo da novonastala situacija zahteva da se hitno sastanemo kako bih Vam izneo stavove advokature po ovom pitanju i kako bismo sprečili nesagledive posledice koje mogu nastati u funkcionisanju pravosuđa i pravnog Sistema u Republici Srbiji“, navodi se u pismu koje je predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac uputio predsednici VKS.

Tražićemo da se taj novi stav VKS stavi van snage

Adokat Emilija Petrović za portal N1 kaže da će se advokati u ponedeljak u podne okupiti ispred zgrade Vrhovnog kasacionog suda.

„Tražićemo da se taj novi stav VKS stavi van snage. Ne možete tri godine da zauzimate jedan stav, a posle tri da pravite dopunu koja koriguje taj prvobitni stav u drugom pravcu“, ističe Emilija Petrović.

Ona podseća da je VKS 2018. zauzeo jedan stav po pitanju troškova obrada kredita i drugih naknada koje su korisnici kredita bili obavezni da plaćaju bankama i po tom stavu sudovi su do sada donosili odluke da su sve te naknade bile nezakonite.

„Međutim, juče je VKS verovatno pod pritiskom bankarskog lobija zauzeo potpuno drugačiji stav iz koga proizilazi da su te naknade koje su banke naplaćivale – zakonite. Time nas dovodi u potpunu pravnu nesigurnost. Postavlja se pitanje vladavine prava i šta građani mogu da očekuju od našeg pravosuđa i šta advokati mogu da očekuju“, navodi Petrović.

Advokati, kako kaže, jedino mogu da se usprotive svemu tome.

Efektiva: Ako je i bilo pravne sigurnosti sad je nema

“Ovo je skandal, sada mogu da se ukinu pravni fakulteti i raspuste sudovi, jer šta će nam pravo i advokatura ako postoji sudska praksa koju Vrhovni kasacioni sud sutra može da okrene onako kako mu neko naruči”, ogorčen je Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva.

On podseća da i sami bankari navode da je, posle stava VKS iz 2018. godine rapidno porastao broj tužbi.

“Vrhovni kasacioni sud prvo je svojim stavom navukao ljude da tuže banke, a sada im pravi štetu. Ovim je ubijena pravna sigurnost u Srbiji”, poručio je Gavrilović.

Kako sad bilo ko, pita Gavrilović, da tuži nekoga za bilo šta i ode sa poverenjem kod advokata, kad se preko noći sve okrene.

“VKS u stavu iz 2018. prvo navodi da banka mora da kaže šta čini strukturu troškova kredita, a sad kaže da – ne mora. Da li se nešto promenilo u zakonima u međuvremenu, pa da sud za istu stvar prvo kaže jedno, pa onda drugo? Kako da znamo da sutra neće biti nešto treće? Ovim je ubijena pravna sigurnost u zemlji. Ako smo je i imali do ovog trenutka. Jer, od ovog je nemamo”, naveo je Gavrilović.

On je podsetio da je pre svega nekoliko dana u jednom slučaju Privredni apelacioni sud presudio u korist banke.

„…Da bi potom VKS rekao – ne, i presudio u korist dužnika. I šta sad“, pita Gavrilović.

Šta je pisalo u prethodnom pravnom stavu VKS

U maju 2018. godine Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda usvojilo je Pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita.

U njemu se tačno navodi sledeće:

“Banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.

Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope“.

Od tada, pravni stav VKS različito tumače s jedne strane bankari, a druge dužnici i njihova udruženja. Sudska praksa je, videli smo, u najvećem broju slučajeva bila na strani upravo – dužnika.

Jedna od polemika tim povodom vođena je početkom jula i u studiju N1.

Dopuna starog stava Vrhovnog kasacionog suda

Dok je Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, tvrdio da banke imaju pravo na naplatu naknada za obradu kredita, Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva tvrdio je suprotno ističući da banke klijentima mogu da zaračunaju ovu proviziju samo ako tačno navedu – na koje konkretne troškove se odnosi.

Vasić je, čitajući ovaj stav VKS iz 2018. istakao da je jasno da banka ima pravo na naknadu troškova i da se to vidi kroz procenat obračuna efektivne kamatne stope.

„Banka nema pravo naplate troškova obrade kredita ako dužnik nije upoznat sa strukturom tih troškova“, poručio je tada Dejan Gavrilović iz Efektive.

Da će tužbe protiv banaka biti „na dnevnom redu“ ove godine bilo je jasno još u aprilu kada je na to ukazao i Međunarodni monetarni fond posle sastanka u Beogradu.

„Pronalaženje brzog rešenja za sve veći broj sudskih postupaka protiv banaka u kojima se osporava zakonitost naknada za obradu kredita i za osiguranje stambenih kredita ojačalo bi finansijski sektor i poboljšalo poslovnu klimu“ kratko je tada poručila misija MMF u svom saopštenju.

Potom se prvo pokušalo da se kroz promene Zakona o parničnom postupku reši problem sve većeg broja tužbi građana protiv banaka zbog nezakonite naplate provizija prilikom odobravanja kredita, kao i premija osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

Pa se odustalo.

Ubrzo potom, kao što je portal N1 već pisao, skupštini su podneti predlozi za autentično tumačenje tri zakona, od kojih je najstariji u primeni gotovo 50 godina, čime bi se bankama omogućilo da čak i od klijenata koji su ih „dobili na sudu“ – potražuju svoj novac nazad. Posle pobune dela javnosti, ali i najave obustave rada advokatskih komora i od toga se – odustalo.

U petak je osvanula dopuna starog stava Vrhovnog kasacionog suda.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Pometnja zbog stava Vrhovnog suda o provizijama banaka:Ko na kraju dobija, a ko gubi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na predlog NBS je u junu prošle godine usvojen zakon, kojim su međubankarske provizije snižene sa prosečnih jedan na 0,2 odsto za transakcije debitnim karticama, i na 0,3 odsto za transakcije kreditnim karticama. Uprkos tome i čestim prigovorima kupaca što u ovim uličnim trgovinama mogu da pazare samo za gotovinu, vlasnici trafika i kioska tvrde da su marže za prodaju cigareta, dopuna za “bus-plus” i mobilnih telefona, gotovo iste ili čak manje od naknada za kartice. Iako je prema zvaničnim podacima NBS na kraju 2019. godine prosečna provizija bila 1,6 odsto, dok je godinu dana ranije bila dva, i dalje nije dovoljno niska za zaradu.

– Osim na novine gde nam je marža osam odsto, rabat na “bus-plus” kartice je dva odsto koliko i na dopune za mobilne telefone, a na cigarete tri odsto. Tako bi uvođenje POS terminala i omogućavanje plaćanja karticama doprinelo da bukvalno radimo bez ikakve zarade – objašnjava S. R., vlasnik beogradskog kioska.

Minimalni iznos za plaćanje

– Propisima kojima se uređuju platne usluge u Republici Srbiji nije propisan minimalni iznos za plaćanja platnim karticama – kažu u NBS. – Odluka o minimalnom iznosu koji se plaća karticom kod pojedinih trgovaca, zavisi od njihove poslovne odluke, odnosno troškova.

Banke koje su omogućile trgovcu korišćenje POS uređaja sa trgovcima koji imaju nisku prosečnu vrednost transakcije, u nekim slučajevima zaključuju ugovor o prihvatanju platnih kartica – gde je definisan fiksni minimalan iznos trgovačke provizije, koji trgovac plaća banci nezavisno od vrednosti transakcije.

Sličan podatak iznose i vlasnici firmi koje se bave ovakvom trgovinom i dodaju da su pazari na trafikama veoma mali, da su sume znatno niže nego u samoposlugama i drugim trgovinama, pa da bi uvođenje plaćanja karticama bio veliki finansijski teret.

– Prema svim istraživanjima, najveća prednost kupovine na kioscima je brzina – kaže vlasnica nekoliko ovakvih lokala. – Uvođenje kartica bi usporilo mnoge transakcije, a time oduzelo glavni adut kupovine na trafici. To što je bankarska i provizija kartičarskih institucija previsoka, poseban je problem.

Kako u NBS kažu, osim troška za nabavku POS terminala i provizije, dodatan problem je što mnoge banake zbog transakcija male vrednosti, ugovaraju veću proviziju da bi nadoknadile svoje troškove, a mnogo puta čak i određuju fiksni minimalni iznos transakcije.

– Trgovačku proviziju određuju troškovi međubankarske naknade, kartičnih sistema i ostali operativni troškovi koje banka prihvatilac ima – kažu u NBS.

Od usvajanja zakona prosečna ugovorena trgovačka provizija smanjena je za 0,4 odsto, odnosno za 20 odsto, uz napomenu da je to prosečan iznos trgovačkih provizija i da one u velikoj meri zavise od veličine i pregovaračke moći pojedinih trgovaca.

Izvor: Novosti

Чланак Vlasnici kioska kažu da je uvođenje POS terminala skupo i neisplativo се појављује прво на Biznis i Finansije.