Zbog neplaćenih komunalnih usluga – a pod tim se podrazumevaju i računi za mobilnu i fiksnu telefoniju, kablovski internet i TV, struju, vodu, odnošenje smeća i sve druge usluge gde račun na adresu potrošača stiže jednom mesečno – izvršitelji su tokom 2022. godine išli u prinudnu naplatu više od 330.000 puta. Ostalih slučajeva, nevezanih za komunalne usluge, bilo je manje.

Računi za komunalne usluge zastarevaju za godinu dana, poreski dugovi za pet godina, dok za ostale dugove za koje nisu zakonski precizirani rokovi važi opšti rok zastarelosti po Zakonu o obligacionim odnosima od – deset godina.

Dugovi za mobilni telefon specifični

Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije NOPS, za portal N1 pojašnjava da kod usluga mobilnih operatora potrošači moraju da vode računa o tome da li duguju za uslugu ili za proizvod u slučaju kada u paketu kupe mobilni telefon.

„Ovde samo treba napraviti razliku između isporučenih usluga, kada je reč o mobilnim operatorima, i proizvodu. Jer dug za kupljeni telefon u paketu kod mobilnog operatora ne zastareva u roku od godinu dana, o tome treba voditi računa. Potraživanja za usluge zastarevaju za godinu dana, one su isporučene. Ali, tu imamo i robu – telefon, za koju dugujemo operatoru, pa postoji razdvojeno potraživanje – usluga zastareva za godinu dana, ali dug za telefon – ne“, pojašnjava Nikolić.

Čuvanje računa

Kada je reč o tome koliko dugo treba čuvati priznanice o plaćenim računima i da li taj period treba da bude duži od godinu dana, sagovornik portala N1 podseća na činjenicu da ko račune plaća elektronski – imaće u svojoj bazi podataka sve dokaze o uplati, što je, ističe, savremena tekovina.

Kada je dug za komunalne usluge stariji od 12 meseci, on je već – zastareo.

Nikolić ukazuje da su svi pružaoci usluga po Zakonu o zaštiti potrošača dužni da potrošača na svakom aktuelnom računu obaveste o kompletnom stanju duga, kako bi imao uvid u potrošnju i dugovanje.

„Tako da je jako teško da se odjednom pojavi neki zaostali dug od pre tri godine. A, i ako je zaostao od pre tri godine, sada ne može da bude naplaćen. Pri pokušaju takve naplate, potrošač mora da uputi prigovor zastarelosti sudu ili izvršitelju“, navodi Nikolić.

On ističe da sud ne vodi sam po sebi računa o prirodi zastarevanja računa, već je potrošač taj koji mora da istakne prigovor zastarelosti.

Izvor: N1

Foto: Mohamed_hassan, Pixabay

Чланак Koje sve račune i koliko dugo treba da čuvate? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, krajem aprila Skupština Srbije usvojila je novi Predlog zakona o elektronskim komunikacijama, a sporan je član 127 koji omogućava razmenu podataka između kreditnog biroa i operatora mobiln telefonije.

On, između ostalog, podrazumeva da mobilni operator sada može da se obrati Kreditnom birou da provere da li korisnik ima nekih dugovanja dužih od 60 dana prema banci.

To im omogućava da obezbede informaciju da li je neko „nesiguran platiša“, što bi bio povod da operator ne želi da zaključi ugovor sa nekim.

Istovremeno, to može da uradi i banka.

Ukoliko korisnik ima zabeleženih dugovanja prema operateru, to može da bude takođe povod za negativan odgovor banke prilikom procesa odobrenja kredita.

Jovan Ristić iz Udruženja za zaštittu potrošača „Efektiva“ u izjavi za Novu kaže da se sa usvajanjem ovog zakona pokušalo još 2017. godine, ali bezuspešno.

„Mobilni operator sada može da se obrati Kreditnom birou da vidi da li ti imaš nekih dugovanja dužih od 60 dana prema banci i da kaže ti si nesiguran platiša, mi ti nećemo odobriti da zaključiš ugovor sa nama. Mogu da ti kažu nećemo. Istovremeno, to može da uradi banka da ti kaže, nećemo da ti damo kredit zato što ti imaš dugove za mobilni telefon“, kaže Ristić.

Novi Zakon se odnosi i na kupovinu mobilnih brojeva

Naime, kako su pojasnili iz Ministarstva turizma, trgovine i telekomunikacija uvodi se registracija pripejd pretplatnika mobilnih korisnika u Republici Srbiji u cilju postizanja veće sigurnosti građana, a građanima je ostavljena mogućnost da i ovu registraciju obave elektronski preko Portala eUprava

Svi pripejd korisnici uskoro će morati da ostave svoje lične podatke, uključujući ime i prezime, ali i JMBG ili broj lične karte i pasoša

Očekuje se da će pravilnik biti usvojen u narednih šest meseci, nakon čega će operaterima biti ostavljen period od godinu da započnu proces registracije.

Pored toga, novi zakon obavezuje operatore da svojim korisnicima izdaju račune u elektronskom obliku.

Zbog brojnih zloupotreba, srpske bezbednosne službe su još 2013. godine pokrenule inicijativu da se SIM kartice kupuju uz ličnu kartu.

Izvor: Nova.rs
Foto: Pixabay

Чланак Ne platiš račun za mobilni, ne možeš da dobiješ kredit u banci се појављује прво на Biznis i Finansije.

Elektronsko bankarstvo pokazalo se kao praktičan i siguran način da izmirite svoje dugove prema državi. Na vama je, međutim, da se odgovorno ponašate prema svom novcu i kontrolišete svoja plaćanja ako želite da izbegnete scenario sa izvršiteljima, upozoravaju bankari.

Put od neizmirenog duga do izvršitelja je dovoljno dug i pun upozorenja koja vam upućuju poverioci, pa je praktično, kako tvrde, nemoguće da dug postane vlasništvo izvršitelja pre nego što ga izmirite.

„Narodna banka Srbije je, u smislu regulative, prilično opteretila sve poslovne banke da nas izveštavaju o svim mogućim promenama, bilo u papiru bilo u mejlu, bilo u izvodima, bilo u tim transakcionim obaveštenjima, tako da može da dođe do ovakvih scenarija ali samo ako se oglušimo na raznorazne lampice koje se pale na putu do izvršitelja“, rekao je za TV Prva Dušan Uzelac sa portala Kamatica.

Poslovnim bankama nije u interesu da rade na štetu klijenata jer su izložene visokim kaznama Narodne banke i riziku od gubitka reputacije. Banke zato obilato koriste zaštitne mehanizme da ne bi oštetile klijente.

Moguće su greške tehničke prirode

„Ono što je dobro u elektronskoj dimenziji poslovanja i elektronskim plaćanjima je to što je sve evidentirano. Znači sve može da se vrati unazad i da se vidi je l’ realizovano, je l’ nije realizovano, je l’ odbijeno, je l’ nije bilo sredstava“, dodao je Uzelac.

Moguće su greške tehničke prirode usled neraspoloživosti servisa kod banaka, ali banke to po pravilu ne koriste da oštete klijenta. Novac će vam biti uredno vraćen na račun. Ukoliko se, ipak, nađete ugrupi od 0,1 oštećenih, možete iskoristiti zakonsko pravo da tužite banku.

„Morate prvo da probate sa vašom poslovnom bankom, tek posle ide dalje instanca odnosno viša instanca kao što je Narodna banka Srbije. Tek ionda ide neka sudska priča koja ide na kraju. Kada plaćate nešto onlajn naravno da ćete proveriti da li su vam skinuli pare sa računa ili nisu“, rekao je Dušan Uzelac.

Elektronski sistem plaćanja već je toliko usavršen da isključuje mogućnost svesne prevare od strane banaka. Važno je da redovno kontrolišete stanje na računu i prijavite svaku grešku ili neregularnost prvo svojoj banci, a potom Narodnoj banci Srbije. Za tužbu uvek ima vremena, poručuju bankari.

Izcor: B92/TVPrva

Foto: Pixabay

Чланак Šta se dešava ako je račun plaćen elektronski, ali nije proknjižen се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, na poleđini računa je obaveštenje da je u toku donošenje Odluke o izmenama i dopunama Odluke o cenama toplotne energije, i da će ona da se primenjuje od narednog meseca.

Međutim, iz „Beogradskih elektrana“ uveravaju da nema razloga za brigu i da novog nameta neće biti, te će cena grejanja u načelu ostati nepromenjena.

Prilikom utvrđivanja cene isporuke toplotne energije, „Beogradske elektrane“ primenjuju Uredbu Vlade Srbije o utvrđivanju metodologije za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom. Tokom prethodnih godina razlike su bile neznatne, te nije bilo potrebno pribeći uvećanju, pišu Novosti.

„Cene toplotne energije za korisnike koji naknadu plaćaju prema zagrevanoj površini za stambeni prostor, odnosno prema instalisanoj snazi za poslovni prostor, neće se menjati“, navode u „Beogradskim elektranama“.

Naknada za toplotnu energiju

„Za korisnike koji naknadu za toplotnu energiju plaćaju prema potrošnji, a takvih je mali procenat, cene tarifnih elementa se menjaju i biće usaglašene sa tarifama izračunatim prema metodologiji, s tim što se ukupni troškovi za isporučenu toplotnu energiju neće značajno promeniti“, navode.

Uprošćeno, na formulu za formiranje cene, utiču tarifni elementi. Tako će vrednost instalisane snage za sve kategorije biti nova, skuplja za oko 600 dinara i to je samo deo naknade za toplotnu energiju. Međutim, cena isporučene toplotne energije ubuduće će biti niža, te u ukupnom ishodu, račun ostaje nepromenjen.

„Obračun prema zagrevanoj površini za kategoriju stambenih prostora neće se menjati i jedinična cena koja iznosi 1.302,46 dinara po kvadratu ostaće nepromenjena. Takođe, za kategoriju poslovnih prostora, koji grejanje plaćaju prema instalisanoj snazi, jedinična cena ostaje nepromenjena i iznosi 11.042,06 dinara po kilovatu“, kažu u preduzeću.
Iz „Beoelektrana“ napominju da do promena može da dođe ako troškovi nergenata porastu za više od tri odsto ili se smanje za više od pet odsto, i cene toplotne energije će se menjati, uz saglasnost osnivača, Grada Beograda.

Izvor: Večernje novosti

Foto: Pixabay

Чланак Šta znači nova napomena na poleđini računa za Infostan се појављује прво на Biznis i Finansije.

JPMorgan će u utorak pokrenuti svoju aplikaciju za pametne telefone koja će prvobitno nuditi tekuće račune, potvrdio je portparol JPMorgana.

Sanoke Viswanathan, šef internet poislovanja, rekao je u petak za Times i Financial Times da je banka planirala da se proširi na kreditiranje i ulaganja, kao i da se proširi u drugim zemljama ako to uspe, počevši od kontinentalne Evrope, piše NewYork Post.

JPMorgan na tržištu sledi američkog rivala Goldman Sachs, koji je potrošačima u Britaniji ponudio štedne račune od 2018. godine.

Američke banke nastoje da pojačaju unosne, ali volatilne poslove u investicionom bankarstvu sa stabilnijim prihodima od maloprodaje, ali se suočavaju s konkurentnim tržištem kojim dominiraju veliki igrači, uključujući Lloyds, Barclays, NatWest i HSBC.

Takođe, Američki divovi će imati konkurenciju sa novim kompanijama iz svere finansija kao što su Monzu i Starling, piše NewYork Post.

JPMorgan je početkom ove godine ojačao poslovanje u Velikoj Britaniji kupovinom kompanije Nutmeg za 700 miliona funti (966 miliona dolara), jer ima za cilj da privuče rastuću grupu štediša iz vremena pandemije.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак JPMorgan pokreće digitalne maloprodajne banke Chase се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada se radi o nerezidentnim računima, Zakonom o deviznom poslovanju propisana je procedura pod kojim uslovima i za koje potrebe fizičko, ali i pravno lice može da otvori nerezidentni račun u stranoj banci.

U najvećem broju zemalja banke će bez problema na zahtev fizičkog lica otvoriti račun i primiti novac. Nisu u pitanju samo „zemlje poreskog raja“, već i veliki broj zemalja u Evropi.

Ovo se ne odnosi na građane Srbije koji žive i rade u nekoj drugoj zemlji.

Građani Srbije, koji žive više od 184 dana u toku jedne kalendarske godine u Srbiji, su rezidenti Srbije. Što znači, dužni su da poštuju domaće propise. Praktično, fizičkim licima – državljanima Srbije zabranjeno je da poseduju račune, osim u specifičnim uslovima koje je propisala Narodna banka Srbije.

Dozvola za otvaranje računa u inostranstvu

Prvi korak ka legalnom otvaranju računa u inostranstvu je podnošenje zahteva Narodnoj banci Srbije za dobijanje dozvole za otvaranje računa u inostranstvu.

Fizičko lice može da dobije dozvolu za otvaranje deviznog računa u sledećim slučajevima:

– osobe koje se upućuju na rad u u inostranstvu;

– lica koja odlaze na stručno usavršavanje;
– lica koja se iseljavaju iz Republike Srbije, uz dokaz o iseljenju;

– vlasnici nepokretnosti u inostranstvu koji već imaju ugovor o prodaji nepokretnosti;

– građani Republike Srbije koji imaju radnu vizu za boravak u inostranstvu kraće od godinu dana;

– lica koja su ostvarila stranu penziju u zemljama s kojima nije zaključen međudržavni sporazum – radi uplate penzija.

Privremeni devizni račun, uz dozvolu, moguće je otvoriti:
– za prikupljanje donacija i novčanih priloga iz inostranstva

– za naplate po sudskom rešenju u inostranstvu

– za lečenje u inostranstvu.

Znači, pre otvaranja računa u inostranstvu, građani bi trebalo prvo da dobiju dozvolu od NBS. Nakon prestanka razloga zbog kojih je rezidentu omogućeno da drži devize na računu kod banke u inostranstvu građanin je dužan da u roku od 30 dana unese u Republiku Srbiju preostala sredstva i ugasi taj račun.

Činjenica je da se o načinu i protokolu za otvaranje računa u inostranstvu retko priča, pa nije ni čudo što građani misle da može ko hoće i gde hoće da drži svoja devizna sredstva, a pri tome živi u Srbiji.
Fizička lica vlasnici firmi u inostranstvu

Važno je informisati građane koji su vlasnici ili suosnivači preduzeća u inostranstvu, da pored prava imaju obavezu da tromesečno obaveštavanu NBS o poslovanju tog preduzeća. Izveštaj se dostavlja na Obrascu DI-2. Obrazac je isti za fizička lica koja imaju firme u inostranstvu, ali i za preduzeća koja imaju svoje ogranke, ćerke firme, poslovne jedinice.

Zašto je važno dostavljati izveštaj NBS o poslovanju firme u inostranstvu. Država na osnovu tih statističkih izveštaja planira kretanje deviznih sredstava.

Građani koji su propustili da izveste NBS o posedovanju firme u inostranstvu ukoliko to urade sami, neće biti kažnjeni. Kazna sledi ako se jednom izveštaj dostavi, pa u narednom izveštajnom periodu obveznik zaboravi da ispuni svoju obavezu, tada može da očekuje poziv od sudije. Ovo se isto odnosi i na preduzeća.

Koje benefiti građani imaju prijavljivanjem firme u inostranstvu?

Redovnim izveštavanjem o poslovanju firme u inostranstvu, građani legalizuju svoj profit – dividendu koju mogu da prime na račun u Srbiji.

Znači, kada preduzeće u inostranstvu ostvari profit, nakon plaćanja propisanog poreza zemlje u kojoj posluje, na legalan način novac može da prebaci na svoj devizni račun u Srbiji. Treba naglasiti sledeće – pre nego što novac stigne na devizni račun vlasniku firme, potrebno je obezbediti potvrdu nadležnog poreskog organa zemlje gde firma posluje, da je plaćen porez i kolika je poreska obaveza u odnosu na osnovicu. Taj dokument je neophodan da biste mogli da dokažete poreklo novca koji je oporezovan.

Ukoliko je poreska stopa ista kao u Srbiji ili veća, ne postoji obaveza dodatnog oporezivanja. U slučaju da je poreska stopa niža, kao na primer u BIH, Crnoj Gori ili Makedoniji, gde je poreska stopa na dividendu 10%, onda postoji obaveza da se doplati još 5% poreza jer je kod nas poreska stopa na dividendu 15%.

Na Malti, porez na dividendu je kao i u Srbiji. Na novac koji bi stigao u Srbiju sa potvrdom o plaćenom porezu na Malti, vlasnik tog novca nema obavezu da dodatno plaća porez.

Prema aktuelnom Zakonu prihod od dividende ne ulazi u poresku osnovicu za oporezivanje po osnovu poreza na ukupan prihod građana.

Korisna informacija je da se obrazac DI-2 dostavlja elektronski. Ne postoji nikakva obaveza dodatnog plaćanja prilikom izveštavanja NBS o posedovanju firme u inostranstvu. Obrazac se dostavlja na adresu: devizna.statistika@nbs.rs.

Kaznene odredbe

Bez obzira što se radi o protokolarnim poslovima, za otvaranje deviznog računa ili posedovanje firme u inostranstvu osobe koje ne ispoštuju propise treba da znaju da su Zakonom utvrđene veoma visoke kazne. Informacije radi, raspon kazni kreće se od 100.000 do 2 miliona dinara.

Izvor: Blic , Piše: Dipl. ecc Biljana Trifunović, poslovni konsultant

Foto: Pixabay

Чланак Ko sve može da odtvori devizni račun? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zato stručnjaci savetuju da se neaktivni računi ugase. Prema podacima iz Kreditnog biroa u decembru prošle godine, u Srbiji je oko 5,4 miliona građana imalo blizu 7,9 miliona tekućih računa kod poslovnih banaka. Ne zna se tačno koliko je računa otvoreno, a ne koristi se, ali prema nekim ranijim istraživanjima, svaki peti nije aktivan.

Banke tarifiraju samo aktivne ili račune koji se povremeno koriste

„Kod većine banaka praksa je da se tarifiraju samo aktivni ili računi koji se povremeno koriste i to samo u mesecu kada je bilo prometa na njima. Banke su u segmentu naknada za platne usluge transparentne i svi podaci mogu se naći na sajtu Narodne banke Srbije. To je stvar poslovne politike institucije i regulisano je ugovorom o otvaranju računa kao i tarifnom politikom naknada konkretne banke“, kažu u Udruženju banaka.

Iako pojedine banke ne naplaćuju održavanje neaktivnih računa, može da se dogodi da zbog neizmirivanja dugova, neretko i vrlo malih, podaci o obavezama stignu u Kreditni biro i naprave problem prilikom tražnje kredita, pišu Novosti.

„Ukoliko se dogodi da klijent duže vremena ne izmiruje svoje obaveze po osnovu održavanja tekućeg računa, a ugovorom je predviđena fiksna naknada na mesečnom nivou, može se dogoditi da banka tu docnju evidentira u Kreditnom birou. Ukoliko je materijalno značajan iznos, to svakako može uticati na kreditnu sposobnost klijenta. Da li će i u kojoj meri taj podatak uticati na kreditnu sposobnost klijenta isključivo zavisi od poslovne politike banke koja se angažuje i njenih procedura za ocenu boniteta prilikom odobravanja kredita“, objašnjavaju u UBS.

Kako u UBS kažu, procedura gašenja računa kod banke je jednostavna ukoliko nema nikakvih dospelih obaveza po tom računu.

„Dovoljno je podneti zahtev i banka će ugasiti račun. Po osnovu samog gašenja računa, klijent nema nikakav trošak, jer banke nemaju naknadu za gašenje računa“, dodaju.

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga regulisao je pitanje obaveštavanja korisnika finansijskih usluga o svim dugovanjima, uključujući i ona nastala po osnovu korišćenja tekućeg računa.

Izvor: Novosti

Foto : Pixabay

Чланак U bankama u Srbiji dva i po miliona tekućih računa više nego klijenata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako navodi portal, po osnovu prinudne naplate blokirano je za oko 900 preduzeća više u odnosu na isti period 2019. godine. Ukupan iznos blokada u ovom periodu 2020. iznosio je oko 11 milijardi dinara, a ukupan broj zaposlenih u blokiranim firmama bio je 13.249.

Ukupan iznos blokada  preduzeća bio je gotovo 50 miliona evra

Najviše su bila pogođena mikro i mala preduzeća, gde se njih 3.793 našlo u blokadama. U ovim firmama zaposlenih je čak 9.892, a ukupan iznos blokada ovih preduzeća bio je gotovo 50 miliona evra.

Otkako je proglašeno vanredno stanje, prema geografskoj zastupljenosti, najviše pravnih lica se našlo u blokadi u opštini Novi Beograd, njih 308, a zatim u Novom Sadu 303. Iznosi blokada firmi u beogradskim opštinama i u Novom Sadu bili su blizu 43 miliona evra, odnosno oko 47 odsto ukupnog iznosa blokada u posmatranom periodu.

Najviše je pogođena delatnost restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, u kojoj se našlo 477 pravnih lica u blokadi, sa ukupnim iznosom od blizu 123 miliona dinara i 936 zaposlenih. Nespecijalizovana trgovina na veliko bila je druga po pogođenosti, dok su treća po redu delatnost usluge pripremanja i posluživanja pica.

Ugostitelji najviše bili pod udarom krize

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku rekao je za VOICE da ga ne čudi što su ugostitelji najviše bili pod udarom krize nastale usled pandemije koona virusa, jer je kod njih i hotela promet najviše pao i ostali su bez prihoda iz kojih bi servisirali obaveze.

„Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li su ove blokade nastale kao posledica pokušaja naplate državnih (poreskih) organa ili zato što su dobavljači preko izvršitelja sproveli postupke naplate posle kojih su se firme našle u blokadi. Kako god, veliki broj firmi doživeo je najgori scenario“, rekao je Rajić.

Stanje u kojem se preduzetnici nalaze veoma teško

Uz opasku da država svakako nije bila milostiva i opraštala poreske dugove u prošloj godini, on je procenio da će u uslužnim delatnostima biti ugašeno 40.000 ili 50.000 radnih mesta, uglavnom u mikro i malim firmama sa dva ili tri zaposlena.

Milena Amon, iz udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“, ocenila je da je stanje u kojem se preduzetnici nalaze veoma teško, što se vidi po broju blokada, zbog toga što su prihodi većini drastično umanjeni, a dažbine sve veće.

„Mera pomoći u vidu neto minimalca je bila usmerena na očuvanje radnih mesta, a privrednici su uslovljeni neotpuštanjem, tako da je ta mera prouzrokovala dodatne gubitke umesto da očuva likvidnost. Zbog toga su mnogi danas u blokadama“, rekla je Amon za VOICE.

Izvor: VOICE

Foto: Pixabay

Чланак Blokirano je za oko 900 preduzeća više u odnosu na isti period 2019.godine се појављује прво на Biznis i Finansije.