Čak 93 odsto kompanija planira da manjak radnika nadomesti povećanjem opsega posla trenutnim radnicima, pokazalo je novo istraživanje međunarodne konsultantske kuće Horváth, u kojem je učestvovalo 50 finansijskih direktora kompanija iz sveta, od kojih 43 odsto ostvaruje prihode koji premašuju milijardu evra, a trećina ima više od 5.000 zaposlenih.

Studija je potvrdila da su rastući troškovi rada, jaz između dostupnih i potrebnih veština zaposlenih, kao i nemogućnost popunjavanja radnih mesta na vreme među najvećim izazovima sa kojima će se kompanije i u narednom periodu suočavati.

Radnicima najviše nedostaju meke veštine

Robert Ćuzela Piljac iz konsultantske kuće Horváth objašnjava da se očekuje da će to izazvati povećanje obima posla za postojeću radnu snagu, rast cena rada, usporavanje implementacije novih poslovnih rešenja unutar kompanija, ali i veću tražnju za određenim setom veština kod zaposlenih.

“Iako se često naglašava nedostatak zaposlenih sa određenim tehničkim veštinama, poput programera ili radnika u oblasti građevinarstva ili turizma, naše istraživanje je pokazalo da kompanijama najviše nedostaju soft skills. Reč je o veštinama koja se tiču interakcije s kolegama, kao što su komunikacija, radna etika, motivacija, dobra saradnja i pronalazak rešenja. Slede poslovne veštine: razumevanje poslovanja kompanije i primena digitalnih rešenja, a na kraju i funkcionalne veštine, poput razumevanja procesa, poznavanja IT sistema i analitičnosti”, objašnjava Ćuzela Piljac.

Uzrok otežanog dolaska do zaposlenih čak 76 odsto menadžera vidi u oštroj globalnoj i regionalnoj konkurenciji, skoro polovina ispitanika navodi demografske promene, dok pet odsto ispitanika smatra kako njihova kompanija plaća znatno manje od konkurencije.

Izvor: Biznis u regionu

Foto: Scott Graham Unsplash

Чланак Deficit radne snage: Do 2025. svako deseto radno mesto u kompanijama biće nepopunjeno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo su rezultati najnovijeg istraživanja međunarodne konsultantske kuće Horváth, u kojem je učestvovalo 50 finansijskih direktora kompanija iz Evrope i sveta, od kojih 43 odsto ostvaruje prihode koji premašuju milijardu evra, a trećina ima više od 5.000 zaposlenih.

Studija je potvrdila da su rastući troškovi rada, jaz između dostupnih i potrebnih veština zaposlenih, kao i nemogućnost popunjavanja radnih mesta na vreme među najvećim izazovima sa kojima će se kompanije i u narednom periodu suočavati.

Robert Ćuzela-Piljac iz konsultantske kuće Horváth objašnjava da se očekuje da će to izazvati povećanje obima posla za postojeću radnu snagu, rast cena rada, usporavanje implementacije novih poslovnih rešenja unutar kompanija, ali i veću tražnju za određenim setom veština kod zaposlenih.

Problem demografske promene

“Iako se često naglašava nedostatak zaposlenih sa određenim tehničkim veštinama, poput programera ili radnika u oblasti građevinarstva ili turizma, naše istraživanje je pokazalo da kompanijama najviše nedostaju soft skills. Reč je o veštinama koja se tiču interakcije s kolegama, kao što su komunikacija, radna etika, motivacija, dobra saradnja i pronalazak rešenja. Slede poslovne veštine, kao što su razumevanje poslovanja kompanije i primena digitalnih rešenja, a na kraju i funkcionalne veštine, poput razumevanja procesa, poznavanja IT sistema i analitičnosti”, objašnjava Ćuzela-Piljac.

Uzrok otežanog dolaska do zaposlenih čak 76 odsto menadžera vidi u oštroj globalnoj i regionalnoj konkurenciji, skoro polovina ispitanika navodi demografske promene, dok pet odsto njih smatra kako njihova kompanija plaća znatno manje od konkurencije.

“Kako bi kompanije zadržale kvalitetne kadrove i privukle nove, nužno je ponuditi jasne mogućnosti daljeg usavršavanja i napredovanja, kao i skratiti sam proces selekcije zaposlenih. Tu je vrlo važna uloga odeljenja ljudskih resursa, koje bi trebalo da promišlja i postupa strateški, kao i da uzima u obzir na koji način očekivanja novih generacija mogu biti u interakciji s ciljevima kompanije, kako bi se osigurao održiv rast poslovanja”, savetuje Robert Ćuzela-Piljac.

On dodaje da je jačanje atraktivnosti poslodavca, kroz unapređenje internih procesa i razvoj kvalitetnih digitalnih rešenja, još jedan od načina za privlačenje kvalitetnih kadrova.

Чланак Ove veštine najviše nedostaju zaposlenima širom sveta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Slično je i u drugim zemljama Evrope, a da ovaj izazov nije zaobišao ni Srbiju možemo videti i po uvozu radne snage o kojem se sve više govori. Kako stati na put ovom negativnom trendu, koji su koreni problema i šta konkretno kompanije mogu da urade kako bi privukle i zadržale kvalifikovane kadrove, otkriva Maria Boldor iz međunarodne konsultantske kuće Horváth.

Prema njenim rečima, za dubinsko razumevanje osnovnih uzroka nedostatka radne snage, potrebna je višedimenzionalna analiza epidemije Covid-19, promene demografije i negativne reputacije proizvodne industrije među mlađom populacijom.

“Osim što su preduzeća usled pandemije bila primorana da izmene svoje načine rada, iznenadna otpuštanja i obustavljanja određenih aktivnosti uticala su i na promene očekivanja pojedinaca u pogledu karijere, visine plate, a zatim i ravnoteže između posla i privatnog života. Ujedno, pandemija je dovela i do prevremenog penzionisanja starijih radnika, dok istovremeno nije bilo dovoljno mladih kvalifikovanih ljudi koji bi mogli da ih zamene. S druge strane, veliki izazov za trenutno tržište rada je i promena veština koje se traže. Na primer, sa okretanjem ka klimatski neutralnom poslovanju, industrije sa intenzivnom emisijom ugljenika kao što su proizvodnja, građevinarstvo ili transport, sve više implementiraju rešenja za dekarbonizaciju. To zahteva novi skup veština, kao i pružanje podrške kako novim kadrovima, tako i kvalifikovanoj, stručnoj radnoj snazi”, navodi Boldor.

Kada je reč o manje razvijenim zemljama Evrope i onima koje nisu članice EU, uzrok istog problema je drugačiji. Njihovi radnici odlaze u bogatije zemlje tražeći bolji posao i višu zaradu, ostavljajući upražnjena radna mesta – baš kao što je slučaj i sa Srbijom.

Poboljšati radno okruženje

Boldor ocenjuje da trend u kojem potražnja premašuje ponudu kvalifikovanih radnika može da se nastavi ukoliko se ne sprovedu inicijative za zadržavanje talenata. Kao moguća rešenja, ona navodi da je potrebno poboljšati radno okruženje, preispitati prakse regrutovanja i sprovesti nove strategije za razvoj radne snage.

“Na primer, važan izvor budućih veština predstavljaju učenici. Aktivne inicijative za brendiranje poslodavaca i bliža saradnja sa univerzitetima su neki od metoda da se dođe do kandidata. Međutim, ako se ne osmisle i ne sprovode odgovarajuće inicijative koje bi ih zadržale nakon što završe studije, malo je verovatno da će potencijalni rizici biti ublaženi”, napominje Boldor.

Kao odgovor na izazov sa kojim se suočava i naša zemlja, ona navodi da je potrebno raditi na unapređenju i isticanju onih prednosti koje radna snaga vidi u ponudi za zapošljavanje.

“Privlačenje i zadržavanje talenata danas nije lak posao. Srbija je poznata kao izvoznica radne snage, zbog čega je za rešavanje problema ključno razvijanje strateškog pristupa. Glavni izazovi sa kojima se treba uhvatiti u koštac su neatraktivno zapošljavanje, neefikasne prakse upravljanja ljudskim resursima i neusklađene veštine”, ističe Boldor i dodaje da se uz prave instrumente mogu stvoriti dugoročne koristi za tržište rada.

Ono što uzrokuje neusklađenost veštine sa trenutnim potrebama, kako dodaje, su ekonomsko restrukturiranje i razvoj tehnologije, kao i pojedini demografski aspekti, poput starenja stanovništva i dinamike emigracije. Problem je i to što obrazovni sistem u ovom času ne može da zadovolji potrebe za zapošljavanjem.

U čemu je onda rešenje?

“Da bi se ovaj jaz zatvorio, stažiranje, obuke i inicijative za zapošljavanje bi mogle predstavljati kratkoročno rešenje. Zatim, tu su i kontinuirana usavršavanja i razvoj, treninzi na radnom mestu kao neka od rešenja u situacijama kada se pojavi potreba za novim veštinama usled razvoja tehnologije. Stručnjaci za ljudske resurse mogu i preispitati programe nagrađivanja kako bi privukli radnu snagu i talenate”, preporučuje Boldor.

Ona dodaje da je reč o trendu koji se ne može promeniti preko noći i zaključuje da je za dugoročno rešavanje problema neophodno više strateških akcija, multidisciplinarni pristup i saradnja na različitim nivoima u okviru privatnog i javnog sektora.

Чланак Nova pandemija – nedostatak radne snage hara Evropom се појављује прво на Biznis i Finansije.

U toj zemlji nema dovoljno kuvara, kuvarskih pomoćnika i konobara. No radna snaga nije problem samo u ugostiteljstvu. Vozovi se ukidaju jer nema dovoljno mašinovođa. Na aerodromima se gomilaju koferi jer ih nema ko pretovarivati. Na bezbednosnim kontrolama ljudi gube živce jer zbog predugih redova ne stižu do svojih aviona. Vrtići povlače svoje potvrde o prijemu dece jer nema dovoljno vaspitačica.

U anketi nemačke industrijske i trgovinske komore koja zastupa interese više miliona preduzeća iz industrije, trgovine i uslužnih delatnosti, 56 odsto firmi se žali na nedostatak radnika i smatra da je to jedna od najvećih opasnosti za njihovo poslovanje.

Nemačka agencija za rad beleži nedostatak radne snage u 148 zanimanja, a još 122 zanimanja su ugrožena. U proseku prođe osam meseci dok neki starački dom ne nađe negovatelja. Građevinske firme prosečno čekaju pola godine dok ne nađu radnike. Širom zemlje su raspisani oglasi za više od 1,7 miliona slobodnih radnih mesta.

Ne nedostaju samo stručnjaci

„Pre pet do deset godina smo se oglašavali samo u reklamama, da bismo prodali naše usluge. Danas plaćamo oglase u medijima svih vrsta kako bismo našli radnike”, žali se Markus Winter, direktor firme IDS u Baden-Württenbergu koja iznajmljuje radnike svih vrsta. Firma ima oko 750 zaposlenih i potrebno joj je osoblje u više od 20 zanimanja, od bravara do molera, od vozača viljuškara do vozača kombija za isporuku pića.

Manjak radne snage se nije pojavio iznenada. „Sada smo u relativno dramatičnoj situaciji koju smo već odavno predvideli”, kaže Herbert Brücker, profesor na Institutu za tržište rada i istraživanje zanimanja u Nürnbergu. Prema njegovim zapažanjima, sada se jasno primećuju demografske promene.

Nemačka godišnje izgubi oko 350.000 pripadnika radno sposobne generacije. Pri tome će demografski jake generacije tek za nekoliko godina otići u penziju. Stručnjaci poput Brückera računaju da će do 2035. godine na tržištu rada vladati manjak od sedam miliona radnika.

Jedni dolaze, drugi odlaze

To je ogromna rupa. Da bi se ona popunila, potrebno je da u Nemačku dolazi – i tu ostane – oko 400.000 doseljenika godišnje. Pri tome se misli na doseljenike iz zemalja van Evropske unije.

Od 2012. stručnjaci s akademskim obrazovanjem mogu dolaziti u Nemačku zahvaljujući takozvanoj „plavoj karti EU”. Godine 2020. je na snagu stupio i Zakon o doseljavanju stručne radne snage (FEG) kojim nisu obuhvaćeni samo akademski obrazovani imigranti. Ali on ne deluje kao što se očekivalo.

Herbert Brücker govori o „razočarenju“ i podseća da je 2020. u Nemačku došlo 30.000 radnika iz inostranstva, ali da je tada zemlju i napustilo 20.000 radnika.

Nemačka vlada sada planira reformu zakona tako da se tržište rada otvori i za radnike koji nemaju potrebnu diplomu ili svedočanstvo – njima bi trebalo da pruži mogućnost da to dobiju u firmama koje ih prihvate.

Nemačka je ranije insistirala na „jednakoj vrednosti” diploma – no to je sada prošlost: ubuduće bi prilikom zapošljavanja firma mogla slobodno da procenjuje da li im je neko potreban ili nije, a diploma će biti u drugom planu.

Izvor: DW, Blic

Foto: Pixabay

Чланак Zbog manjka radne snage Nemačka će biti još otvorenija prema stranim radnicima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jedan od najprometnijih aerodroma na svetu ovog leta imaće znatno manje putnika nego obično. Ne zbog samih putnika, kako je bilo na početku pandemije kada su ljudi masovno otkazivali putovanja plašeći se da će se na njima zaraziti.

Ovaj put je situacija potpuno drugačija – u poslednje vreme broj putnika je toliko porastao da aerodrom jednostavno ne može da servisira njihove potrebe. Iako već mesecima intenzivno radi na zapošljavanju novih kadrova i njihovim obukama, Hitrou ne može da obezbedi onoliko radnika koliko mu je trenutno potrebno.

Zato se odlučio na krajnje neobičan potez – da ograniči broj putnika na 100.000 dnevno do 11. septemba, kada se očekuje da će se smanjiti broj letnjih putovanja.

Putnici koji su već kupili karte će biti kontaktirani ukoliko spadaju u one koji su prevazišli broj od 100.000 i biće im javljeno ako je njihov let pomeren.

Ovaj problem ne muči samo Hitrou. Aerodromi širom sveta teško se nose sa ogromnom navalom turista koji se sada, kada su primili vakcine i kada je dominantan slabiji soj korona virusa, osećaju sigurnije da putuju. Zbog svega navedenog je broj otkazivanja letova u “poslednjem minutu” ovog juna porastao svuda u svetu. U Velikoj Britaniji konkretno je njegov rast iznosio 188 odsto u poređenju sa istim periodom 2019. A izgleda da će rasti još.

Sličan deficit radnika beleži se i u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, o čemu možete čitati ovde. 

Izvor: CNN

Foto: Yolanda Suen, Unsplash

Чланак Zbog manjka radnika aerodrom Hitrou ograničava broj putnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveći udeo kvalifikovanih stranih radnika došao je iz evropskih zemalja van Evropske unije. Globalnu listu od oko 150 država predvodi Bosna i Hercegovina, a prati je Srbija.

Naime, nemačke vlasti priznale su 3.600 zahteva za nostrifikaciju iz BiH i 3.400 iz Srbije. Na trećem mestu je Sirija sa 3.100 priznatih zahteva.

Kao i ranije, najviše se traže medicinari – oko dve trećine priznatih diploma su iz te branše. To uključuje oko 15.500 negovatelja i bolničara, kao i 7.600 lekara. Nemački zvaničnici priznali su diplome još oko 3.300 učitelja i vaspitača, kao i nekih 2.500 inženjera.

Iako broj priznatih zahteva raste, nemački statističari takođe primećuju da je prošle godine manje ljudi zatražilo nostrifikaciju diplome – nekih tri odsto manje nego 2019.

Radna snaga „hitno potrebna“

Nemačka ministarka za obrazovanje Anja Karliček je ipak optimistična i kaže da je za veliki broj zahteva za nostrifikaciju zaslužan i novi zakon o migraciji stručnih radnika donet u martu 2020. Novo zakonsko rešenje olakšava migrantima da se u Nemačkoj bave poslovima za koje su se školovali.

„Od toga obe strane imaju koristi“, kaže ministarka.

„Stručni radnici imaju bolje šanse da pronađu dobro radno mesto koje im nudi sigurnost, gde ih cene, mesto koje odgovara njihovim sklonostima i sposobnostima. U isto vreme, Nemačka dobija hitno potrebnu kvalifikovanu radnu snagu iz inostranstva“, dodaje Karliček.

Da je situacija hitna potvrđuje i predsednik Nemačke agencije za zapošljavanje Detlef Šele, koji je ove nedelje upozorio da će se u Nemačkoj ove godine broj radno-sposobnog stanovništva smanjiti za nekih 150.000, i da će taj deficit nastaviti da raste.

„Potrebno nam je 400.000 imigranata godišnje, dakle mnogo više nego proteklih godina. Od negovatelja, preko instalatera klima uređaja, do logističara i fakultetski obrazovanih ljudi. Radne snage će nedostajati u svim oblastima“, rekao je Šele za Zidojče cajtung, pozivajući vladu da interveniše.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Iz Srbije u Nemačku 2020. otišlo više od 3.000 visokoobrazovanih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tržište rada u Srbiji postalo je veoma turbulentno. Sa jedne strane imamo određeni broj struka koje su sve manje tražene i na koje se za potencijalni posao čeka i po nekoliko godina (poput pravnika, ekonomista, inženjera nekih struka…), dok sa druge imamo deficit građevinskih radnika, zanatlija, prodavaca, dostavljača hrane, kuvara, programera…

U poslednjih nekoliko godina jasno se primećuje da i Srbiju zahvata trend zapošljavanja inostarane radne snage, posebno u pomenutim sektorima. Razloga zašto je to tako ima mnogo, ali dva su svakako ključna: migracije domaćeg stanovištva u takozvane zemlje zapada i aktuelna situacija sa pandemijom. Pojedine domaće kompanije iz tog razloga okrenule su se uvoznoj radnoj snazi pa tako sve češće imamo priliku da na ulicama našeg glavnog grada, ali i ostalih gradova u Srbiji primetimo veći broj radnika iz Turske, posebno na gradilištima, kao i radnike na dostavi hrane poreklom iz Uzbekistana (kojima je ruski maternji jezik).

Šta kažu poslodavci koji već uvoze radnu snagu?

U razgovoru sa Stefanom Ašaninom iz jedne od domaćih kompanije koja razmišlja o uvozu radne snage saznajemo da oni u ovom trenutku nisu hteli da krenu sa većim uvozom iste iz razloga što je domaće tržište još uvek u povoju i nije spremno u potpunosti na jedan ovakav iskorak. “Kompanija iza koje stojim je podigla kredit da bi omogućila potpuno legalni dolazak radnika, obezbedila smeštaj, radne dozvole i kupila prevozna sredstva za buduće radnike. U interesu nam je isključivo legalan rad uvezene radne snage na domaćem tržištu, sa radnim dozvolama i prijavom boravka. Maksimalno vodimo računa o tome ko su ti ljudi, da nemaju kriminalni dosije, tj. da nisu osuđivani, da su fino vaspitani i kulturni, kao i da mentalitetom budu slični nama, Balkancima”, dodaje Ašanin.

“Kada se upustite u jedan ovakav potez na terenu koji je veoma promenljiv kao što je ovaj naš, vi zapravo rizikujete bez obzira što ste upotpunosti legalni. Tako smo primetili da je nekoliko pojedinaca dostavljače iz Uzbekistana pomešalo sa migrantima i povezalo ih sa gorućom migrantskom krizom. Ja tvrdim da su ljudi koji su u Srbiju došli da rade potpuno legalno nakon kraćeg vremena asimilacije zavoleli ovu zemlju na neki svoj način, da su srećni i da mogu pristojno da žive od zarade koju ostvaruju ovde. Oni i njihove porodice. Ti ljudi troše novac ovde, on ostaje u Srbiji, tako da ne vidim razlog da ih ne prihvatimo kao sastavni deo naših života. U zemljama zapada, SAD, Austarliji i drugima, opšti je trend uvoza radne snage sa svih kontinenta već više od pola veka, i ne znam zašto bi to bio problem ovde, sada u 21 veku”, nastavlja on.

“Lično osećao sam se veoma neprijatno kada mi je jedan od naših radnika/dostavljača poreklom iz Uzbekistana nedavno prišao i saopštio kako su ga napali neki momci, oteli mu dnevni pazar i vikali na njega kako je terorista. Zamislite sada da se to dešava nama i našim bližnjima u recimo Nemačkoj gde tradicionalno ide najviše naših ljudi da radi decenijama unazad. To bi bilo potpuno nefer, plus i zakonom je kažnjivo,” ističe Ašanin.

Prema podacima do kojih smo došli, Srbija je zemlja koja već sada ima ozbiljnih problema sa radnom snagom u preko 30 privrednih grana. Pored sve lošije demografske karte i ozbiljnih problema sa migracijama u veoma bliskoj budućnosti naša zemlja će se suočiti sa još većim nedostatkom radne snage, a taj problem jedino je rešiv uvozom iste. Mnoge, ekonomski jake zemlje širom planete svakodnevno se suočavaju sa ovim problemom koji za sada uspešno reševaju asimilacijom radne snage iz drugih zemalja.

Чланак Da li je Srbija spremna za uvoz radne snage iz drugih zemalja: Iskustvo stranih radnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Grafički dizajner iz Beograda Aleksandar priznaje da ne plaća porez za honorarni posao koji obavlja preko interneta.

„Znao sam da treba, ali iskreno, nisam ni hteo da se raspitujem oko toga.

„Znao sam da ako skidam 500-600 evra mesečno sa Pejpala (aplikacije za plaćanje) da me poreska neće dirati“, kaže on za BBC na srpskom.

Tako je uglavnom i bilo sve dok sredinom oktobra Poreska uprava nije objavila da značajan broj ljudi koji rade preko interneta za neku firmu iz inostranstva izbegava plaćanje poreza.

Upozorili su da je to zakonska obaveza koju bi trebalo samoinicijativno ispuniti dok ne počnu kontrole i kažnjavanja.
Odnosi se na brojne onlajn usluge – ne samo grafički dizajn, već i razvoj softvera, prevođenje, držanje časova stranih jezika ili promocije.

Mi smo strancima jeftina radna snaga

Na spisku su i jutjuberi i influenseri koji zarađuju od tog posla i ljudi koji izdaju nekretnine do 30 dana – stan na dan.„Mi smo strancima jeftina radna snaga i to je svima u interesu.

„Ako moram da platim porez, ja ću za toliko morati da podignem cenu svog rada, a to oni ne žele i ostaćemo bez posla koji ovde nije lako naći“, kaže Ana, takođe grafička dizajnerka.

Ona već tri godine taj posao radi sporadično – jednom u tri meseca i ima samo jednog stalnog klijenta. Mesečno zaradi oko 350 dolara.

Plaćanje poreza je obavezno svuda u svetu

„Nisam plaćala porez i ne planiram i dalje. Država i brojni poslodavci su mi ostali dužni, jer u Srbiji ni kad si stalno zaposlen nemaš baš neke benefite“, kaže Ana za BBC.

Plaćanje poreza je obavezno svuda u svetu, pa i u Srbiji, upozoravaju poreski stručnjaci.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je spreman za dogovor sa frilenserima i svima onima koji zarađuju novac u inostranstvu a žive u Srbiji o plaćanju poreza, ali je poručio da „porez mora da se plati“.

U obraćanju novinarima naveo je da se verovatno jedan broj onih koji zarađuju u inostranstvu „nije snašao u svemu tome“ i da treba da potraži pomoć Poreske uprave, a ako im to nije dovoljno onda treba da imaju poreskog savetnika.

Na sajtu Poreske uprave objavljena je i procedura za prijavljivanja i uplate poreza za fizička lica.

Fizička lica su pojedinci koji nemaju firmu za tu delatnost.
Kako to izvesti raspetljao je Vladislav Čale iz knjigovodstvene agencije SVM.

Čale u tekstu na sajtu navodi da se obaveza plaćanja poreza odnosi na različite platforme poput Apvorka (Upwork), Freelancer, Jutjuba, AirBNB, Booking, i da za sve važi da su dužni da u roku od 30 dana prijave prihode i obračunaju poreze i doprinose.

Napominje i da obaveze važe ne samo i kada je uplata legla u banci na tekući ili devizni račun, već i preko platformi Paypal, Payoneer, Skrill ili Western Union.

Zašto to ne žele?

Aleksandar već godinama radi sa strancima preko platforme Apvork. Iako ima posao, došao je do nivoa da od posla „iz fotelje“ zarađuje duplo više od plate u Srbiji.

„Sad vidim da bi hteli i retroaktivno da naplaćuju, ali mi na pamet ne pada da bilo šta dajem“, navodi on.

Jednostavno, kaže, plaćanje poreza mu se ovde ne isplati.

„Recimo, Apvork uzme 20 odsto od posla, jedan odsto uzme za prebacivanje na Pejpal i još jedan procenat ode na prebacivanje u našu banku. Sad od tih 78 procenata država želi još 45-50 odsto.

„Znači, neko će raditi za malo više od trećine cene koju dogovori. Mislim da je to suludo“, navodi on.

Jeftinije mu je, kaže, da pare sa takozvanih Skril kartica – za plaćanje preko interneta – podiže u Bosni, Hrvatskoj ili Mađarskoj.

„Usput naspem gorivo, kupim u marketima, koji su jeftiniji nego ovde, sve što mi treba, pa ni PDV više neću ostavljati u Srbiji“, navodi Aleksandar.

Kako izračunati porez?

Zavisi od toga da li ste zaposleni ili nezaposleni i kako ste, pritom, osigurani.

Primer 1*

Ako ste zaposleni, onda niste u obavezi da plaćete zdravstveno, već samo penziono i invalidsko osiguranje (PIO) i porez na dohodak, s tim što se te dažbine ne obračunavaju na čitav prihod – već je poreska osnovica 80 odsto te sume.

Ako je dohodak bio 500 evra, umanjena osnovica za 20% je 400 evra.
Na tih 400 se računa 20 odsto porez (80 evra)
Na tih 400 evra se računa i 25.5 odsto PIO doprinosa (102 evra)
U zbiru to znači da državi ide 182 evra, a frilenseru ostaje 318, što je 63.6 odsto prihoda.

Primer 2

Ukoliko je frilenser nezaposlen, onda je obavezan da plati i doprinos za zdravstveno osiguranje.

Ako je dohodak bio 500 evra, umanjena osnovica za 20 odsto je 400 evra.
Na tih 400 evra se računa 20 odsto porez (80 evra)
Na tih 400 evra se računa i 25.5 odsto PIO doprinosa (102 evra)
Na tih 400 evra se računa i 10.3 odsto doprinosa za zdravstveno osiguranje (41.2 evra)
Tada državi ide 223.2 evra, a pojedincu ostaje 276.8 evra, što je samo 55.36 odsto
Primeri sa sajta Knjigovodstvene usluge

Zašto se sada govori o ovome?

Važeći zakon je star 20 godina, ali država verovatno nije imala činovnički aparat da obradi papirne poreske prijave, odgovara Vladislav Čale za BBC na srpskom.

„Tek uvođenjem E-poreza i prelaskom u dobroj meri na elektronsku predaju poreskih prijava, smanjila se potreba za službenicima pa su se okuražili da krenu u kontrole.

„Dosad su svi bili svesni da se to radi i da je frilens uzeo maha u Srbiji, ali nisu imali mehanizme da ih kontrolišu“, navodi Čale.

Napominje i da poreska obaveza ne zastareva pet godina, a doprinosi ne zastarevaju uopšte.

Izvor:  BBC News na srpskom

Чланак Frilens uzeo maha u Srbiji, poreska uprava napravila mehanizam za kontrolu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Čovek koji upravlja pomenutim robotom pomoću virtuelne realnosti gleda sve što i robot vidi i zato može da upravlja njegovim pokretima. Ovo mu je omogućila kompanija Telexistence čiji je robot Model-T kreiran tako da ljudima omogućava da se bave fizičkim poslovima bez fizičkog prisustva na određenom mestu.

Na početku svoje “karijere” robot će se uglavnom baviti popunjavanjem rafova sa pićem, a kasnije bi trebalo da avanzuje te da radi i sa ostalom robom.

Ovakav koncept robotike zove se telerobotika, jer nije u pitanju mašina koja sama zna šta treba da radi već se njom mora upravljati na daljinu. Takvi roboti postoje već duže vreme i najviše se koriste u deminiranju i drugim opasnim delatnostima u koje sada zbog pandemije korona virusa spada i dostava hrane.

Povod za eksperimentisanje sa njima u trgovačkoj delatnosti je starenje japanske populacije i deficit radnika na slabo plaćenim pozicijama. A pomoću ovakvih robota jedan čovek bi mogao da popunjava rafove u nekoliko udaljenih prodavnica.

Ipak, ova tehnologija nije bez mana – roboti ove poslove obavljaju sporije nego ljudi, a osim toga i dugotrajna upotreba “kacige” za virtuelnu realnost nije preporučljiva iz zdravstvenih razloga.

Izvor: BBC

Foto: TheDigitalArtist, Pixabay

Чланак Roboti bi mogli rešiti problem deficita radne snage u japanskim prodavnicama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima Centralnog registra, polovinom maja u našoj zemlji bilo je registrovano 2,19 miliona zaposlenih, a rast broja radnih mesta posle krize u odnosu na period od pre krize postoji jedino u kategoriji zaposlenih kod pravnih lica, kojih je u maju bilo za 14.896 više nego u februaru.

Ukupan broj onih koji su u radnom odnosu, kako navodi RZS, povećan je za 12.640, jer je kod privatnih preduzetnika broj smanjen za 2.256 zaposlenih.

Za 4.314 je manje onih koji rade na osnovu ugovora o delu, a i broj registrovanih poljoprivrednika od februara do maja „istopio“ se za 1.338.

U krizom najpogođenijem sektoru usluga smeštaja i hrane najlošije je kada se radi o zapošljavanju, u maju je ovaj sektor imao 2.100 ljudi manje, u obrazovanju ih je bilo 1.795 manje, dok je „profitirao“ sektor informacija i komunikacija u kom je nakon ukidanja vanrednog stanja bilo za 3.928 više zaposlenih nego pre krize.

Više zaposlenih u maju nego krajem februara u našoj zemlji bilo je i u prerađivačkoj industriji (2.922), i građevinarstvu (2.552).

Sumnja se u podatak da zaposlenost sada posle krize raste

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je da nezaposlenost u prvom kvartalu ove godine iznosila 9,7 i da kada se uporedi sa februarom 2020. podatak iz maja pokazuje da je bilo više zaposlenih, što je protumačio pojavom novih profesija i zanimanja koja je probudila epidemija.

Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi u prvom kvartalu 2020. broj zaposlenih iznosio je 2,87 miliona, a broj nezaposlenih 310.300.

U isto vreme registrovana zaposlenost je u prvom kvartalu ove godine bila 2,18 miliona, od čega je 1,7 miliona zaposlenih u pravnim licama, 374.306 su preduzetnici i 68.885 poljoprivrednici.

Potpredsednik Samostalnog sindikata Srbije Duško Vuković kaže za Danas da prema podacima od sredine marta koje su oni dobili na sednici SES-a bilo 15.000 manje prijavljenih u tom trenutku.

Zato, kako kaže, sumnja u podatak da zaposlenost sada posle krize raste, naročito ako imamo i podatak o padu industrijske proizvodnje.

Problem sa nedostatkom radnika jer je malo onih koji će da rade privremeno

„Što se mene tiče, da komentarišemo možemo onoga treudi više nego što zaista jestenutka kada sve državne ustanove ujednače podatke i kažu nam koliko ljudi zaista radi. Ovde ne pričamo o Anketi o radnoj snazi prema kojoj u Srbiji radi 800.000 ljudi više nego što zaista jeste. Ta Anketa računa i one koji su radili i sat vremena. Zaposleni su oni koji plaćaju doprinose i sve poreze ili kojima to plaćaju poslodavci“, ističe Vuković.

Kada bi, napominje on, kriterijum za računanje broja zaposlenih bio samo to ko plaća poreze i doprinose onda stopa nezaposlenosti ne bi bila 10, već 20 odsto.

Jedan od sektora koji nije pretrpeo direktnu štetu od krize, ali u kom je opet bez posla ostalo više od hiljadu ljudi jeste poljoprivreda.

Predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić za naš list kaže da oni imaju problem sa nedostatkom radnika jer je malo onih koji će da rade privremeno.

„Nama su potrebni radnici, u ratarstvu naročito, ali mi ne možemo da ponudimo njima da rade cele godine kada posla ima za četiri, pet meseci“, ističe Jakšić.

Plašimo se da može da dođe do nove krize, koja bi mogla da dovede do zabrane izvoza

On kaže da vanredno stanje i kriza nisu toliko uticali na poljoprivredne radove jer su oni imali dozvolu da budu na parcelama, ali da ih sada brine kako će ići otkup robe.

„Plašimo se da može da dođe do nove krize, koja bi mogla da dovede do zabrane izvoza, a pitanje je da li će biti novca za isplatu“, napominje Jakšić.

Prema podacima RZS, zaposlenost je u Srbiji u prvom kvartalu smanjena za 60.800 u odnosu na poslednje mesece prošle godine, od čega je 51.400 u neformalnom sektoru.

Zaposlenost je smanjena u Južnoj i Istočnoj Srbiji i to za 31.000, Vojvodini za 27.900, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji za 13.800, dok je jedino u Beogradu zabeležen rast broja zaposlenih i to za 11.900.

Uticaj pandemije korona virusa na kretanja na tržištu rada u tom periodu je zanemarljiv, a jedine promene koje bi se, kako navodi RZS, mogle u tom periodu delimično dovesti u vezu sa tim, ali i sa sezonskim uticajem, jeste rast stope neaktivnosti za jedan procentni poen, kao i promena u strukturi zaposlenosti.

Izvor: Danas

Чланак Da li porast zaposlenih u Srbiji realan? се појављује прво на Biznis i Finansije.