To znači da skoro svakog dana u Srbiji jedno dete oboli od raka, a skoro svake nedelje jedno dete premine. Nažalost, Srbija još uvek nema pedijatrijski kancer registar, te su jedini zvanični podaci o statistikama i praćenju dijagnoza kod dece oni koje u godišnjim izveštajima objavljuje Institut za javno zdravlje „Batut“.

Među najzahtevnijim u pogledu lečenja su kod dece tumori centralnog nervnog sistema (mozga i kičmene moždine), što ukazuje na izuzetnu potrebu njihovog ranog dijagnostikovanja i lečenja.

Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR) navodi da se deca obolela od malignih bolesti suočavaju sa teškim, bolnim, dugotrajnim i neizvesnim lečenjem, da su roditelji prepušteni sami sebi u teškim trenucima, a medicinski radnici svakodnevno izloženi stresnim situacijama.

Da bi olakšao proces lečenja, NURDOR je pokrenuo projekat roditeljske kuće – objekti za smeštaj dece i njihovih porodica tokom bolničkog lečenja. Savremeni standardi pedijatrijske onkologije nalažu da deca tokom lečenja što manje borave u bolničkoj atmosferi i da njihov način života bude što sličniji onom u periodu pre bolesti, kao i da njihovi roditelji sve vreme budu uz njih.

Ovoga puta, podrška našim mališanima u nevolji i NURDOR-u dolazi od Džima Klarahana, Amerikanca koji će motorom obići preko 37 evropskih zemalja u humanitarnom pohodu u toku koga se bori ne samo za svog unuka Dreja (Dray), već za svu decu obolelu od raka.

Mali Drej (Dray) ima pet godina. Od tih pet, on se poslednje četiri herojski bori za život. Kada je Dreju 2019. dijagnostikovan tumor na mozgu, morao je da prođe ciklus agresivnih hemoterapija koji je trajao 60 nedelja. I pored početnog uspeha u lečenju, kancer se 2022. vratio.

Uvidevši na primeru svog unuka značaj ranog, pravovremenog otkrivanja raka za uspešan ishod lečenja, Džim Klarahan je 2020. pokrenuo fondaciju sa ciljem podizanja svesti o neophodnosti brze i efikasne dijagnostike dečjih moždanih tumora.

Obišavši 2020. na svom motoru istočni deo Sjedinjenih Država, Džim je probudio najbolje u ljudskim srcima i odlučio da svoju misiju nastavi i preko Atlantika. Od maja ove godine, on je na velikom putovanju kroz Evropu tokom kojeg će preći 21.000 km, 37 zemalja i preko 20 dečjih bolnica, ustanova ili udruženja koje se bave lečenjem dece obolele od kancera.

Na njegovoj mapi nalazi se i Srbija te će 18. jula Džim Klarahan posetiti NURDOR. On i kompanija RSM pomoći će donacijom za projekat trajnog rešenja za roditeljsku kuću u Beogradu i uputiti apel da se akciji pridruže svi koji mogu da pomognu.

Iako još nesvestan toga, Drej preko svog dede, kompanije u kojoj on radi i zajednice koju čine hiljade ljudi i organizacija okupljenih oko kampanje #Ride4Dray pomaže svoj deci koja su obolela od raka, uključujući i decu Srbije.

Чланак NURDOR i humanitarac na motoru za roditeljsku kuću namenjenu deci Srbije oboleloj od raka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanija Bionteh, koja se tokom pandemije korona virusa proslavila prilično inovativnim proizvodom, smatra da njena vakcina gubi potencijal na tržištu, pa razmatra velike investicije u tehnologije za razvoj onkoloških proizvoda. Da je u pravu, potvrđuju i njeni poslovni rezultati. Prihod Binteha je u padu već neko vreme – u 2021. iznosio je 20,5 milijardi dolara, u 2022. godini 18,6 milijardi a očekuje se da će u ovoj biti još niži. Razlog tome je pad tražnje za vakcinama.

Zato se nemačka kompanija polako okreće drugim izvorima prihoda, sledeći primer Fajzera i Moderne. Prošle godine je proizvela čak 14 mRNA tehnologija za borbu protiv raka koje su sada u fazi testiranja. Bionteh će svojim novim proizvodima pokušati da podstakne imuni odgovor na rak.

Fajzer “odrešio kesu” za borbu protiv raka

Kompanija Fajzer, koja je sa Biontehom bila partner u proizvodnji mRNA vakcina protiv kovida, takođe je “odrešila kesu” kada je u pitanju razvoj tehnologija za borbu protiv raka. Ona je pre dve nedelje kupila kompaniju Sigen (Seagen) za čak 43 milijarde dolara, ponajviše zbog njene tehnologije koja se ciljano obračunava sa zloćudnim ćelijama.

Naime, Sigen je proizveo supstancu koja kada dospe u ljudsko telo funkcioniše poput navođene rakete – ona pronalazi i uništava ćelije raka, a štedi zdrave ćelije. Po potpisivanju ugovora o akviziciji direktor Fajzera Albert Burla izjavio je da oni nisu kupili zlatna jaja, već gusku koja nosi zlatna jaja.

Moderna radi na različitim lekovima

Moderna, veliki konkurent pomenute dve kompanije na tržištu kovid vakcina, takođe je našla nova tržišta. Ona sada radi na razvoju čak 48 različitih programa. Neki od njih tiču se i dalje kovida odnosno razvoja vakcina za nove tipove ovog virusa, ali na njenoj listi su i vakcina protiv melanoma, protiv gripa, protiv retkih metaboličkih bolesti…

Ona je nedavno ušla u strateško partnerstvo sa biotehnološkom firmom Dženerejšn Bajo (Generation Bio) sa ciljem razvijanja nevirusnih genetičkih lekova. Od ove saradnje takođe se očekuje i razvoj novih terapija nukleinskim kiselinama.

Prema planovima ovih poznatih farmaceutskih kuća možemo zaključiti da je pandemija zaista na izmaku snaga, ali njihovo opredeljenje da se fokusiraju na terapije za rak ne obećava baš svetlu budućnost.

Foto: Diana Polekhina, Unsplash

Чланак Šta se dešava sa farmaceutskim kompanijama koje su proizvodile vakcine protiv kovida? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Redovni urološki pregledi, rana dijagnoza i pravovremeno lečenje raka prostate mogu spasiti mnoge živote, a inovativna terapija koja se primenjuje u fazi metastatske bolesti značajno produžava život obolelih, poručuju stručnjaci povodom početka obeležavanja Meseca borbe protiv raka prostate.

Rak prostate je jedan od vodećih uzroka obolevanja i umiranja od malignih bolesti muškaraca. U Evropi je najčešći karcinom muškaraca, a u Srbiji je, po učestalosti, odmah iza raka pluća i debelog creva. Godišnje oboli oko 2.300 muškaraca i premine preko 1.000.

“Udruženje medikalnih onkologa Srbije (UMOS) želi da skrene pažnju na rak prostate i istakne značaj redovnih pregleda kod urologa jer rana dijagnoza utiče na tok i prognozu bolesti,” – kaže viši naučni saradnik dr Davorin Radosavljević, predsednik UMOS-a i rukovodilac Klinike za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. “Faktori rizika za nastanak raka prostate su starija životna dob, nasledni faktori i etnička pripadnost, na koje se, na žalost, ne može delovati. Izbalansirana, zdrava ishrana i fizička aktivnost se preporučuju kao faktori koji deluju povoljno na opšte zdravlje. Što se tiče savremenog lečenja raka prostate, u poslednjih 15 godina registrovani su inovativni lekovi koji značajno utiču na tok bolesti. Republički fond za zdravstveno osiguranje je 2017. godine stavio na Listu lekova inovativnu terapiju za pacijente u fazi metastatskog kastraciono-rezistentnog karcinoma prostate čime je značajno unapređeno njihovo lečenje. Međutim, ranijim uvođenjem inovativnih lekova, u fazi metastatskog hormonski osetljivog karcinoma prostate, značajno se odlaže progresija bolesti i produžava život, što je od značaja i za same pacijente ali i za zdravstveni sistem jer se odlaže pojava komplikacija i troškova vezanih za završnu fazu bolesti.”

“Kada se rano otkrije, rak prostate se može izlečiti. Muškarci stariji od 50 godina treba jedanput godišnje da urade PSA (prostata specifični antigen) i da odu na pregled kod urologa, kao i pre 45. godine, ukoliko u porodici imaju slučajeve ovog karcinoma (otac, ujak, stric),” navodi prof. dr Zoran Džamić, profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu i direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog kliničkog Centra Srbije. “Rak prostate retko daje rane simptome, ali se može javiti poremećaj u kvalitetu mokrenja – otežano i učestalo mokrenje, noćno mokrenje, smanjenje jačine mlaza, kao i krv u mokraći. U uznapredovaloj fazi bolesti javljaju se bolovi u kostima, pre svega karlice. Povišena vrednost PSA u krvi ne mora da znači da muškarac ima rak prostate, već to može biti posledica benignog uvećanja prostate ili zapaljenskog procesa, i zato je važno da urolog obavi pregled (digitorektalni pregled, ultrazvuk) i proceni rizik za razvoj raka prostate. Ukoliko se posumnja na postojanje raka, radi se biopsija prostate. Ako se histopatološki potvrdi rak, procenjuje se proširenost bolesti. Pacijent se upućuje konzilijumu, gde iskusni kliničari donose odluku o najboljem načinu lečenja.”- objašnjava prof. Džamić.
Naučni saradnik dr Nada Babović, medikalni onkolog iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, ističe da je izuzetno važno što više individualizovati terapiju.

“Lečenje zavisi od stadijuma i agresivnosti bolesti, životnog doba i zdravstvenog stanja pacijenta, ali i od njegovih želja i očekivanja. Karcinom može biti lokalizovan samo u prostati, regionalno proširen na okolne limfne čvorove i uznapredovali, metastatski, kada se putem krvi i limfe širi u kosti, jetru, pluća ili druge organe. Ukoliko je tumor lokalizovan u prostati i niskog je rizika, pacijentu se mogu ponuditi tri opcije: aktivno praćenje uz redovne preglede urologa, radikalna prostatektomija, tj. odstranjenje cele prostate, kao zlatni standard u lečenju ranog karcinoma, a treća opcija je radioterapija koja se primenjuje samostalno ili u kombinaciji sa hemijskom kastracijom. Hirurška kastracija, koja podrazumeva odstranjivanje testisa, i hemijska kastracija, koju čine lekovi koji blokiraju stvaranje muških hormona, predstavljaju tzv. androgen deprivacionu terapiju (ADT), višedecenijski primarni pristup u lečenju metastatskog karcinoma prostate. Na žalost, tokom ove terapije, bolest gotovo uvek napreduje u kastraciono rezistentnu fazu. Prema evropskim i svetskim preporukama, u ovoj fazi bolesti, androgen deprivaciona terapija više nije standard, već njena kombinacija sa hemioterapijom ili inovativnim lekovima koji deluju na androgene receptore (tzv. ARTA lekovi). Stoga je neophodno da pacijentima bude dostupna inovativna, dokazano efikasna terapija i u fazi hormonski osetljivog metastatskog karcinoma prostate, jer suštinski odlaže progresiju bolesti i značajno produžava preživljavanje, uz očuvanje kvaliteta života, kao i socijalne i radne aktivnosti pacijenata. Istovremeno, ovom terapijom se smanjuju troškovi nege i lečenja komplikacija bolesti u kasnijoj fazi, kao što su, pre svega, koštani prelomi ili kompresija kičmene moždine.”

Eksperti zaključuju da je rano prepoznavanje raka prostate i lečenje, uz ranu intenzifikaciju terapije, od velikog značaja kako za pacijente tako i za zdravstveni sistem.

Чланак Mesec borbe protiv raka prostate: Ključni su rana dijagnostika, pravovremena i adekvatna terapija се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Aktiv za multipli mijelom Srpskog lekarskog društva želi da skrene pažnju na multipli mijelom, drugi po učestalosti rak krvi, sa preko 500 novodijagnostikovanih bolesnika svake godine u Srbiji, pri čemu je 40 odsto obolelih mlađe od 65 godina, odnosno, radno sposobna populacija – navodi prof. dr Jelena Bila, predsedavajuća Aktiva za multipli mijelom Srpskog lekarskog društva. -Multipli mijelom je maligna bolest koštane srži koja zahvata krvnu lozu odgovornu za imunitet i odbranu od infekcija i drugih tumora. Ova bolest skraćuje životni vek i negativno utiče na kvalitet života obolelih, na radno i socijalno funkcionisanje.

– U multiplom mijelomu dolazi do nekontrolisanog umnožavanje plazmocita – belih krvnih zrnaca u koštanoj srži, čija je normalna funkcija da luče antitela tzv. imunoglobuline i na taj način štite organizam od infekcija i nastanka tumora. Umesto toga, u multiplom mijelomu se, uz nekontrolisano umnožavanje malignih plazmocita, stvaraju velike količine nefunkcionalnih imunoglobulina, dovodeći do anemije, oštećenja bubrežne funkcije, infekcija, oštećenja kostiju i preloma, kao i hroničnog bola. Bolesnici sa multiplim mijelomom imaju oslabljen imuni sistem i osetljivi su na infekcije – objašnjava doc. dr Olivera Marković, načelnica Odeljenja za hematologiju KBC „Bežanijska kosa“. – Veoma je važno da se multipli mijelom otkrije na vreme i da se krene sa adekvatnim lečenjem kako bi se sprečile komplikacije bolesti. Preporučuje se da se jednom do dva puta godišnje urade laboratorijske analize krvi, pri čemu izražena anemija, povišene vrednosti ukupnih proteina, povišena sedimentacija i nalaz oslabljene bubrežne funkcije, uz nespecifične simptome kao što su zamor, malaksalost, bol u kostima, učestale infekcije, mogu ukazivati na multipli mijelom i tada izabrani lekar u domu zdravlja treba da uputi pacijenta hematologu na dalje analize i preglede.

– Osnovni ciljevi lečenja multiplog mijeloma su postizanje dobro kontrolisanog hroničnog stanja i kvalitetan životni vek jednak sa prosečnom dužinom života opšte ljudske populacije, što se
Aktiv za multipli mijelom Srpskog lekarskog društva

postiže primenom efikasnih i bezbednih novih terapijskih modaliteta. U terapiji multiplog mijeloma je ostvaren veliki napredak poslednjih petnaest godina, uz mogućnost izlečenja kod 15 procenata bolesnika. Potreba za dostupnošću visoko efikasnih savremenih lekova je velika, posebno kada se govori o bolesnicima kojima se bolest vratila, odnosno koji su u relapsu bolesti. Oko 30 odsto obolelih ima bolest visokog rizika i njima je u našoj zemlji potrebno omogućiti lečenje novim terapijama, inovativnog mehanizma delovanja, koje u kombinaciji sa već dostupnim lekovima odlažu vreme do pogoršanja i progresije bolesti i značajno produžavaju životni vek u odnosu na trenutno dostupne terapije, uz očuvanje kvaliteta života i postizanje socijalnog i radnog funkcionisanja. Savremene terapije su standard u lečenju mijeloma u Evropi, a dostupne su i u zemljama regiona – naglašava prof. dr Jelena Bila. – S obzirom da Republički fond za zdravstveno osiguranje poslednjih godina ulaže napore i sredstva da se onkološkim bolesnicima obezbede savremene, efikasne terapije, mi se nadamo i očekujemo da će uskoro i oboleli od multiplog mijeloma dobiti inovativne visoko efikasne i bezbedne lekove, koji će značajno unaprediti lečenje i produžiti život, uz očuvan kvalitet života i funkcionisanje – zaključila je prof. dr Bila.

Чланак MESEC BORBE PROTIV RAKA KRVI – KAKO POBEDITI MULTIPLI MIJELOM се појављује прво на Biznis i Finansije.

ANSES, francuska agencija hranu, životnu sredinu i bezbednost na radu u svom novom istraživanju potvrdila je da postoji veza između česte konzumacije nitritnih doli u suhomesnatim proizvodima i pojave raka creva.

Nitritna so se inače koristi za salamurenje mesa kako bi se produžio rok trajanja ovih proizvoda, ali i kako bi oni dobili “zdravu” rozikastu boju. Sastoji se od prehrambenog natrijum nitrita i kuhinjske soli. Najčešće se nalazi u proizvodima poput šunke, slanine i raznih kobasica.

Još 2015. godine je Svetska zdravstvena organizacija upozorila javnost da prerađeno meso može izazvati kancer zbog dodavanja nitrata i nitrita, ali i procesa dimljenja mesa. Prošlog februara, Francuska je počela ozbiljnije da istražuje ovo pitanje. Istraživanje koje je sprovela agencija ANSES pokazalo je da postoji veza između korišćenja pomenutih aditiva i pojave raka. U njemu piše da češća konzumacija ovakvih proizvoda povećava šanse za oboljevanje od raka creva. Sumnja se da konzumacija prerađenog mesa utiče na pojavu još nekih vrsta raka, ali ANSES to još nije dokazala.

Zato svega navedenog, ova agencija savetuje građanima da ograniče potrošnju pomenutih suhomesnatih proizvoda na 150 grama nedeljno.

Izvor: Euronews

Foto: Pixabay

Чланак Istraživanje pokazalo da su određeni suhomesnati proizvodi kancerogeni се појављује прво на Biznis i Finansije.

Situacija sa COVID-19 dodatno je zakomplikovala borbu protiv karcinoma na globalnom nivou zbog otkazivanja mnogih preventivnih kampanja i otežanog pristupa zdravstvenim sistemima.

Samo tokom 2020. godine zabeleženo je 19,3 miliona novih slučajeva karcinoma, pa farmaceutska kompanija Teva povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv raka naglašava da zdrave životne navike, rana dijagnostika i rano lečenje mogu značajno da smanje broj umrlih od raka.

“Lečenje pacijenata sa karcinomom dramatično je napredovalo. Danas svaki drugi pacijent živi pet ili više godina od momenta dijagnostikovanja bolesti. Pre samo jedne decenije to je uspevalo tek svakom dvadesetom”, kaže Brigita Tetičković, direktor Teve za Srbiju i Crnu Goru i dodaje da to treba da bude velika motivacija za pacijente i zajednicu u borbi protiv raka, ali i za farmaceutsku industriju da nastavi dalje sa unapređenjem lečenja.

„Ostajemo posvećeni tome da pacijentima uz pomoć najsavremenijih terapija i naučnih dostugnuća obezbedimo mogućnost da značajno unaprede kvalitet svog života”, kaže Brigita Tetičković, dodajući da Teva trenutno obezbeđuje 12 važnih terapija za obolele od karcinoma u Srbiji.

Чланак Svetski dan borbe protiv raka се појављује прво на Biznis i Finansije.