Tehnološki stručnjaci smatraju da bi pre daljeg razvoja sistema veštačke inteligencije trebalo izvršiti njihovu nezavisnu procenu, kao i procenu njihovih uticaja na društo i posledica tih uticaja. Oni kažu da to ne bi predstavljalo blokiranje razvoja veštačke inteligencije, već samo “jedan korak unazad” na razdaljinu sa koje se može sagledati šira slika. Dodaju da ne bi bio prvi put da društvo pauzira razvoj tehnologija koje su potencijalno opasne po njega.

U pomenutom pismu oni zahtevaju da se bar u narednih šest meseci ograniči razvoj veštačke inteligencije snažnije od GPRT-4. Pismo je objavljeno samo dve nedelje pošto je predstavljena najmoćnija ChatGPT verzija do sada: GPT-4. Kompanija OpenAI, koja je razvila ovu tehnologiju, saopštila je da GPT-4 može da generiše tužbe, položi standardizovane testove i sa ručno napravljenog crteža kodira vebsajt koji funkcioniše.

Zašto je brz razvoj veštačke inteligencije problematičan?

Stručnjaci okupljeni oko ove teme poručuju da “savremeni sistemi veštačke inteligencije postaju konkurencija ljudima u opštim zadacima i zato moramo da se zapitamo – da li želimo da dozvolimo mašinama da preplave naše kanale informacija propagandom i neistinama? Da li bi trebalo da automatizujemo sve poslove, uključujući i one koji ispunjavaju ljudska bića? Da li bi trebalo da razvijamo neljudske umove koji će nas u konačnici brojčano nadjačati, nadmudriti, učiniti suvišnim i zameniti? Da li želimo da rizikujemo gubitak kontrole nad našom civilizacijom? Takve odluke ne smeju biti prepuštene liderima tehnologije, koji nisu odabrani. Moćni sistemi veštačke inteligencije trebalo bi da budu razvijani tek kada sa sigurnošću možemo da kažemo da će njihov efekat biti pozitivan, a rizicima će moći da se razumno upravlja“.

Iz tog razloga predlažu zaustavljanje razvoja veštačke inteligencije kako bi nezavisni stručnjaci mogli da razviju i implementiraju protokole koji će regulisati njen rad. Jer, u suprotnom, mogle bi da se ostvare pretnje iz naučno-fantastičkih filmova, odnosno da se veštačka inteligencija otme kontroli.

Ko je odgovoran za štetu koju napravi četbot?

“Laboratorije koje razvijaju veštačku inteligenciju su prethodnih meseci bile uvučene u trku koja se otrgla kontroli, a u okviru koje pokušavaju da razviju još moćnije digitalne umove koje niko, čak ni njihovi tvorci, još uvek ne može da u potpunosti razume, predvidi ili kontroliše“, poručuju autori pisma, među kojima ima i stručnjaka za veštačku inteligenciju.

U nastojanjima da osvoje što veći deo tržišta kompanije brzaju sa puštanjem novih verzija četbotova kojima se često potkradaju greške, kao što je davanje odgovora koji nisu tačni, narušavanje nečije privatnosti ili širenje diskutabilnih stavova i mišljenja. Mimo ovih grešaka, postoje i šire društvene posledice ubiranja ovakvog „instant znanja“. Primera radi, profesori upozoravaju da četbotovi mogu naneti veliku štetu i obrazovanju novih naraštaja.

Zbog svega navedenog potpisnici pisma predlažu kompanijama koje se bave razvojem veštačke inteligencije, posebno one koja se koristi za četbotove, da povedu računa o transparentnosti, bezbednosti, tačnosti informacija isl. Takođe smatraju da bi one trebalo da sarađuju sa zakonodavcima kako bi se sistemi veštačke inteligencije uveli u red. Državama savetuju da formiraju organe koji bi se bavili radom veštačke inteligencije i regulacijom istog. Nude i ideju o uvođenju vodenog žiga kojim bi se razlikovao sintetički sadržaj od onog koji su kreirali ljudi, a postavljaju i pitanje da li postoji neka kazna za štetu koju bi mogla uzrokovati veštačka inteligencija, i ko bi tada bio odgovoran za tu štetu.

Ko sve razvija ove tehnologije?

Da podsetimo, od kraja 2022. tehnološke kompanije se utrkuju koja će brže implementirati veštačku inteligenciju u svoje proizvode. OpenAI, Majskrosoft i Gugl su predvodnici ovog trenda, ali na sličnoj tehnologiji rade i IBM, Amazon, Baidu i Tensent. Spisak startap kompanija koje razvijaju generatore teksta ili slika na osnovu ove tehnologije je dugačak.

Izvor: Euraktiv, TechCrunch, Future of Life Institute

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Tehnološki lideri upozoravaju da brz razvoj veštačke inteligencije može biti opasan za čovečanstvo се појављује прво на Biznis i Finansije.

„SFR Jugoslavija 1964. godine uništava ovu biljku, a posao sa industrijskim kanabisom je danas unosan kao posao sa naftom“, kaže za Telegraf Biznis Bojan Dragićević, iz Canabis Balkan udruženja, koji ulaže mnogo napora da se pre svega spere ljaga sa imena ove biljke.

Inače, ovu biljku korova koja može biti vredna i milion evra, naši stari su zvali i kudelja. Koristi se za hranu, piće, kozmetiku, medicinu, ogrev, ulje, baterije, sve vrste izolacije, veterinu, cigle, itd. Velika su očekivanja u zameni plastike.

Danas samo u Evropi godišnji promet od ove biljke iznosi 56 milijardi evra, a mi nemamo jasan zakon o konoplji, kaže Dragićević.

I što je posebno zanimljivo, konoplja može da zameni konvencionalnu gradnju. U Srbiji je izgrađena i prva kuća od konoplje.

„Praktično, od konoplje možete da napravite celu kuću – crep, „zidove“, krov. Voleo bih da budemo pioniri kada je reč o toj vrsti građevinarstva“, rekao je on za naš portal.

„Od nje bukvalno možete da pravite sve. To je jedan od strateških materijala koji smo imali ranije. Ne znam da li ste znali, na primer, biblija je štampana na papiru od konoplje. Od industrijske konoplje se prave i današnje električne baterije. Što se tiče hrane, ona je pogodnija od klasičnog brašna, ali se pravi od nje i hrana za životinje, kao i za ljude. Koristi se i u medicinske svrhe, više u izgradnji suplemenata“, kaže nam on.

Kako je došlo do toga da konoplja bude tabu?

Prema Bojanovim rečima, vaspitavani smo tako da je to droga. Konoplja ima 144 kanaboida, a samo jedan je THC, što je gura u nelegalnu rabotu.

To je, kaže on, šteta, jer može ekonomski da bude profitabilna i da zaposli brojne ljude. Inače, konoplja je jedina biljka koja može da očisti poljoprivredno zemljište, a njeni usevi mogu da zadrže pčele.

„Kada je reč o zakonu, rigidni smo. Hrvatska i Slovenija su napravili bum kada je reč o regulativi konoplje. Obe zemlje imale su svoje izlagače na svetskim sajmovima, i veoma su dobro pozicionirani na svetskom tržištu. Srbija mnogo gubi što ne učestvuje u ovoj “zlatnoj groznici”“, navodi on i dodaje:

„Kulturno, društveno i istorijski, bili smo pioniri kada je reč o konoplji, sada nas nema. Ono što je Kuba za cigarete, kada je reč o kvalitetu, to bismo mogli da budemo mi kada je reč o uzgoju konoplje. Naši ljudi se plaše da uđu u taj posao, zbog regulative, naročito što je poznato da se nivo nivo THC, može meriti i na cvetu (ukoliko to inspekcija traži), a tu će biti izmereno više, što nije pravilan način merenja“, objašnjava on.

Konopljari zato planiraju da oforme zadrugu ili klaster kako bi proizvođači mogli na jednom mestu da dobiju zaokružen proces – od informacija, laboratorije, do edukacije i proizvodnje.

„Želimo da objasnimo da industrijska konoplja jeste biljka koja može dosta da doprinese, i da objasnimo kako se ulazi u taj posao. Njena proizvodnja nije zathtevna, a može da košta i nekoliko hiljada evra (matični primerak). Da probamo za početak bar da stignemo komšije u proizvodnji konoplje“, navodi naš sagovornik.
Kako se proizvodi

Naš sagovornik objašnjava da bismo dobili konoplju, moramo da je razmnožimo. Otac i majka će osemeniti stotine malih biljaka. Nijedna od njih nije ista. Kada sve biljke detaljno ispitaju i istraži njihov kvalitet odabere se najbolja. Ona košta od 30.000 do 70.000 evra. Ona se drži na posebnom mestu i zove se „Matična biljka“.

„Od nje se kasnije uzimaju komadi i sade u zemlju. To se zove kloniranje. Svi klonovi imaju iste osobine matice. To se naravno radi na modernim laboratorijama koje imaju savremene farme. Taj zasad pravi i farme koje zarađuju milijarde, a cela industrija konoplje u Evropi je imala promet od 56 milijardi evra, kao što sam naveo. Pričamo o prošloj godini“, kaže Bojan.

Govorimo o zvanično legalnoj industrijskoj (evropskoj) konoplji. U svetu se nagli porast uzgajanja konoplje ili već zove „hemp mania“ u slobodnom prevodu manija za kudeljom.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак U svetu je nagli porast uzgajanja konoplje a gde je tu Srbija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predstavnici Amsterdama, Barselone, Firence i drugih turističkih gradova sastali su se prošlog utorka u Parizu sa evropskom komesarkom za konkurenciju Margaret Vestager, kako bi skrenuli pažnju na postojeći pravni okvir za rad digitalnih platformi namenjenih turizmu, za koji su naveli da je zastareo.

Airbnb, koji ima dominantan tržišni udeo u ovom sektoru, ljuti lokalno stanovništvo, pa tamošnje vlasti pokušavaju da uravnoteže želju za prihodom od turizma i pogoršanom situacijom na tržištu nekretnina koja dovodi do rasta cena zakupa nekretnina za lokalno stanovništvo, ali i do rasta cena nekretnina uopšte.

Na sastanku je istaknuto da je potreban novi zakonodavni okvir na nivou cele Evropske unije kako bi Airbnb i druge platforme mogli da posluju uz veći nadzor, s obzirom na to da Airbnb navodi da je samo posrednik između iznajmljivača i turista.

Ovu tvrdnju kompanije Airbnb potkrepljuje i presuda Evropskog suda iz decembra prošle godine koja navodi a Airbnb-u nije potrebna dozvola za rad u Francuskoj sa agentima za nekretnine. U presudi je navedeno da ova kompanija pruža “uslugu informacione prirode”. Baš iz tog razloga, zvaničnici se zalažu za novu regulativu kojom bi poslovanje ovakvih servisa bilo drugačije uređeno.

Deljenje podataka sa lokalnim vlastima

Do sada je nekoliko evropskih gradova ograničilo rad Airbnb-a kako bi stali na put ilegalnom najmu stanova. Tako je u aprilu gradsko veće Amsterdama odlučilo je da zabrani mogućnost kratkoročnog zakupa smeštaja u određenim gradskim četvrtima unutar starog grada i područja čuvenih amsterdamskih kanala i od 1. jula uveo dozvole za domaćine koji iznajmljuju smeštaj u drugim delovima Amsterdama. U Danskoj Airbnb i slične platforme već moraju da dele podatke sa poreskom upravom.

“Vreme je za novi evropski regulatorni pristup, koji prvenstveno služi opštem interesu”, izjavila je gradonačelnica Pariza, En Hidalgo, čiji je grad u velikom problemu zbog visokih cena nekretnina.

Savez “Eurocities” predviđa inovacije povezane sa digitalnim platformama za odmor prema Zakonu o digitalnim uslugama. Prema njemu, Airbnb i slične platforme moraće da dele podatke o smeštaju i najmu sa lokalnim vlastima.

Ovaj zakon, koji se priprema u odeljenju koje vodi Vestager, trebalo bi da stane na put ilegalnim iznajmljivačima smeštaja. Podsećamo, Airbnb, Booking.com, Expedia Group i Tripadvisor još ranije su zaključili sporazum o deljenju podataka sa Evropskom unijom, kojim je dogovoreno da će putem Eurostata biti objavljene pouzdane informacije o tržištu kratkoročnih zakupa.

Izvor: Daljine.rs

Foto: mastersenaiper, Pixabay

Чланак Evropski gradovi u udruženoj akciji protiv AirBnB-a се појављује прво на Biznis i Finansije.