Iznos akontacije je 10 odsto od utvrđenog iznosa obeštećenja, po svim zakonskim osnovama bivših vlasnika, a isplata se vrši u dinarskoj protivvrednosti, po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije.

Ukoliko je iznos obeštećenja manji od 1000 evra, on će biti isplaćen u celosti, a ukupno ima 950 takvih rešenja.
U slučaju kada umesto bivšeg vlasnika pravo obeštećenja ostvaruju zakonski naslednici, iznos akontacije deli se na zakonske naslednike saglasno njihovim utvrđenim udelima.

Ministarstvo finansija naglašava da je, bez obzira na to da li se radi o bivšim vlasnicima, njihovim zakonskim naslednicima ili naslednicima preminulih primalaca obeštećenja, radi isplate akontacije, za svakog primaoca akontacije, potrebno dostaviti određenu dokumentaciju.

Pozivamo još jednom sve koji spadaju u gore navedene kategorije, a do sada nisu dostavili potrebnu dokumentaciju, da to učine u najkraćem roku, kako bi im bila isplaćena akontacija. Planirano je da se ove godine isplati ukupno 5.638.263,63 evra, a danas se isplaćuje akontacija za one koji su do sada dostavili potrebnu i validnu dokumentaciju.

Isplata naredne akontacije 30.juna

Naredni krug isplate akontacije obveznicima čija rešenja postanu pravosnažna do 30. juna ove godine, biće isplaćen 31. marta sledeće godine.

Izmenama i dopunama Zakona o izmenama i dopunama zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koje su usvojene u decembru 2020. godine, propisano je da se obeštećenje u vidu državnih obveznica Republike Srbije vrši emitovanjem obveznica, jednom godišnje za iznos obeštećenja koji utvrđuje Agencija za restituciju, na osnovu donetih rešenja o obeštećenju koja su postala pravnosnažna do 30. juna tekuće godine. Na osnovu tih rešenja, isplate se vrše 31. marta naredne godine.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Od juče isplaćene prve akontacije za restituciju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. CIJENA RATA U UKRAJINI: Kvadratura gasa
Ako je rat nastavak politike drugim sredstvima, onda su ekonomske sankcije uvertira rata. Rat u Ukrajini nije „normalan“ rat i brzina kojom su eskalirale zapadne ekonomske sankcije protiv Rusije, i njihova žestina, pogodiće i globalnu ekonomiju. Ono što gledamo su tektonske promjene koje radikalno preoblikuju ekonomske, političke i vojne odnose, prvenstveno u Evropi.

10. TRŽIŠTE „VEČNE MLADOSTI“ – STARTAP KOJI ULAŽE U NOBELOVCE: Mladi žude za bogatstvom, a bogati za mladošću
Da je i nauka veliki posao pokazuje biotehnološki startap „Altos lab“ koji u potragu za večitom mladošću kreće sa tri milijarde dolara.

12. GENERALNI DIREKTORI U SRBIJI I SVETU O EKONOMSKOM OPORAVKU: Promena težišta
Najveći broj poslovnih lidera u svetu i u Srbiji je uveren da će se poboljšati ekonomske prilike u ovoj godini, a slično percipiraju i najveće pretnje po poslovanje, pokazuje najnovije PwC istraživanje. Rezultati studije potvrđuju da sada najvažniji postaju ljudi, naša zajednica i životna sredina.

Biznis

14. MARJANA DAVIDOVIĆ, GENERALNA DIREKTORKA KOMPANIJE NESTLÉ ZA SRBIJU, CRNU GORU I SEVERNU MAKEDONIJU: Uskoro će zamena za meso proizvedena u Srbiji osvajati strana tržišta
Kompanija Nestlé je prošle godine na globalnom nivou prodala vegeterijanske i veganske hrane u vrednosti od 860 miliona dolara, a sada takvu proizvodnju pokreće u novoj fabrici u Surčinu. Sirovine za proizvodnju, a prvenstveno soju, pretežno će nabavljati u Srbiji, dok će najveći deo proizvodnje izvoziti u evropske zemlje, najavljuje u razgovoru za B&F Marjana Davidović, generalna direktorka kompanije Nestlé za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

18. GORDANA DOJČINOVIĆ MANIĆ, UNIJAPAK: Za modernizaciju uvek mora da bude novca
Porodično preduzeće Unijapak je počelo kao proizvođač kesica za šećer, a danas isporučuje na domaće i strana tržišta preko 150 praškastih i zrnastih prehrambenih proizvoda. Jedno od ključnih pravila ovog preduzeća iz Niša je da za modernizaciju uvek mora biti novca, a ono što ga dodatno izdvaja je porodični konsenzus da se u javnosti ne ruži konkurencija, niti hvališe humanitarnim akcijama.

20. RECEPT ZA USPEH IZ „SKROZ DOBRE PEKARE“ Morate uvek biti skroz dobri
„Skroz dobra pekara“ je od nekadašnje male trgovine na Karaburmi izrasla u najveći maloprodajni lanac u Srbiji u svojoj delatnosti. Danas imaju 80 maloprodajnih objekata u 25 gradova, gde njihove proizvode svakodnevno kupuje svaki stoti stanovnik Srbije. Ovaj maloprodajni lanac, koji je potpuno promenio standarde u svojoj industriji, izuzetno dobro posluje i u pandemiji. Prošle godine su počeli da izvoze svoje proizvode na tržište EU, a uskoro će ih biti i u Ruskoj Federaciji i okolnim državama.

22. MARKO PETKOVIĆ, PEAKSEL: Gejming je kao filmska industrija, samo teži
Niška kompanija Peaksel je tokom decenije postojanja objavila 300 mobilnih igrica i aplikacija za Android i iOs, a sa današnjih 60 zaposlenih i Guglom kao ključnim partnerom predstavljaju jednog od lidera u domaćoj gejming industriji. Osnivač i vlasnik Marko Petković kaže da je tokom preduzetničke karijere naučio dve važne lekcije: da ništa ne treba raditi na silu, kao i da je ključ zdravog poslovanja u diversifikaciji rizika.

Finansije

24. STRAH OD INFLACIJE: Novi nevidljivi neprijatelj pred vratima
Taman kada je izgledalo da će odgovor centralnih banaka na rastuću inflaciju, u prvom redu Fed-a, biti centralno ekonomsko pitanje u tekućoj godini, napad Rusije na Ukrajinu sve ostalo je bacio u drugi plan. Rusko-ukrajinski sukob dodatno će raspiriti inflaciona očekivanja, a eventualno veće povlačenje stranog kapitala iz Istočne Evrope ne bi zaobišlo ni našu zemlju. Stabilnosti javnih finansija neće doprineti ni populističke mere koje su se umnožile u predizbornom periodu. Stoga, očekivanja NBS-a da će se inflacija krajem godine kretati u rasponu 3,5-4,0 odsto deluju kao prilično optimistički scenario, a sa nedavnom eskalacijom geopolitičkih rizika gotovo neostvarivo.

28. PORESKI TRETMAN STICANJA IMOVINE IZ PROCESA RESTITUCIJE: Dažbine na vraćena dobra
Srbija je u januaru ove godine prvi put emitovala državne obveznice radi izmirenja obaveza po osnovu obeštećenja za oduzetu imovinu, a krajem marta će biti isplaćena akontacija u novcu starim vlasnicima. Šta propisuju važeći zakoni o oporezivanju imovine koja je stečena iz procesa restitucije?

30. ULAGANJA U INTERNET: Telekomi protiv „big teh“ družine
Najveće telekomunikacione kompanije u Evropi žale se na stalni pad profitabilnosti zbog velikih ulaganja u internet i skromnih naknada za korišćenje mreže, koju su preplavili sadržaji „big-teh“ kompanija. Izuzev Deutsche Telekoma, telekom operateri Orange, Telefonica i Vodafone su doživeli pad cena akcija u poslednjih pet godina. Nasuprot njima, velike tehnološke kompanije koje ne učestvuju u finansiranju internet infrastrukture doživele su pravi bum na berzama, naročito tokom 2021. godine, a njihove kapitalizacije su neuporedivo veće nego kapitalizacije pomenutih telekoma, čak i do preko deset puta.

Temat – Zamke sve većeg socijalnog jaza

32. PANDEMIJA EKONOMSKE NEJEDNAKOSTI U SVETU: Imati i nemati
Pandemija nije podjednako pogodila svakoga. Neki su ostali bez posla, ušteđevine i krova nad glavom, dok su drugi uvećali svoje bogatstvo za desetine milijardi dolara. U prosjeku, znači, svi smo profitirali, što bi rekli statističari.

36. GLAVNI RIZICI ZA POVEĆANJE NEJEDNAKOSTI U SRBIJI: Zemlja radnika bez radničkih prava
Trenutno, petina najbogatijih građana EU ima pet puta veći dohodak od petine najsiromašnijih, a u Srbiji je ta razlika 6,5 puta. Jedan od glavnih izvora nejednakosti kod nas je jako veliki udeo loše plaćenih poslova i praksa da se cela ili veći deo zarade isplaćuje „na crno“, što obesmišljava i povećanja minimalne zarade. Srbija se na međunarodnim listama kotira i kao zemlja u kojoj se sistemski ugrožavaju prava radnika, a nije visoko ocenjen ni domet socijalne zaštite.

38. NERAVNOMERAN OPORAVAK PRIVREDE: Ista meta, ali ne i odstojanje
Aktuelna pandemija je nekim delatnostima donela veliki boljitak, neke su se brzo prilagodile i nisu knjižile značajnije gubitke, ali ima i onih koje će se kad prođe kriza dugo oporavljati. Male i velike firme, kao i domaće i inostrane, nisu delile isti sudbinu i na različite načine su se suočavale sa novim uslovima poslovanja i borile da opstanu na tržištu. Te nejednakosti država nije uspela da „ispegla“ svojim paketima pomoći i od nje privrednici koji su najviše pogođeni i dalje očekuju određene povlastice i podsticaje.

40. JAČANJE REGIONALNIH RAZLIKA U SRBIJI: Virus beogradizacije
Korona virus je samo podstakao „virus beogradizacije“ u Srbiji, dodatno jačajući regionalne nejednakosti koje su tolike da se čini da u jednoj egzistira više različitih država. Dok su ekonomski slabije razvijeni regioni dodatno oslabili, prestonica je višestruko ojačala. Pandemija je još više ogolela i nedaće ruralnih sredina, pogoršavajući ionako nezavidan položaj sela u odnosu na gradove.

44. UTICAJ PANDEMIJE NA RAST NEJEDNAKOSTI U POTROŠNJI: Plići džepovi se brže prazne
U Srbiji 10% najsiromašnijih ljudi troši 50% svojih prihoda na hranu, dok 10% najbogatijih troši 28%, što je gotovo upola manje. Ipak, da je pred našom zemljom svetla budućnost, pokazuje sastav minimalne potrošačke korpe za tročlanu porodicu, u kojoj su predviđeni mesečni troškovi za restorane preko dva puta veći od troškova za obrazovanje.

46. DOSTUPNOST ZDRAVSTVA I OBRAZOVANJA: Koliko para, toliko zdravlja i znanja
Iako su obrazovanje i zdravstvo u našoj zemlji deklarativno besplatni, često imamo utisak da kroz poreze plaćamo više od onoga što dobijamo. To postaje još vidljivije kada vam zdravlje zavisi od toga da li imate novca za privatnog lekara, jer kod državnog čekate mesecima, pa čak i godinama. Ili kada krajem avgusta pola plate potrošite na račune a drugu polovinu za školske udžbenike, pa vam jedino preostaje da berete pečurke po obližnjoj šumi kako biste se prehranili. Pod uslovom da šumu nije izbetonirao neki kreativni investitor.

48. SOCIJALNE RAZLIKE MEĐU PENZIONERIMA: Daleko je Robin Hud
Penzijski fond ne može čak ni u vreme korona krize da preuzme ulogu socijalnih službi kako bi se umanjila socijalna nejednakost među penzionerima, saglasni su ekonomisti. U Srbiji ima najviše onih sa penzijama ispod prosečne koja od ove godine iznosi 30.987 dinara, dok je najviša penzija devet puta veća od najniže. Iako bi penzioneri na „minimalcu“ voleli da što pre preskoče tu granicu i da se smanji raspon penzija koji je među najvećima u Evropi, nema te čarobne formule koja bi ih zadovoljila a da ne uruši postojeći penzijski sistem.

Intervju

50. FERNANDO FRANCIS, NOVINAR I FOTOGRAF: Čini mi se da su ljudi ovde srećniji nego što su toga svesni
Fernando Francis je dete kubanskog diplomate i Kolumbijke koji su oboje poreklom iz Palestine. Budući da dobro govori arapski jezik, godinama je radio kao ratni izveštač na Bliskom Istoku, posle čega je stekao australijsko državljanstvo i nastavio da se bavi novinarstvom u toj zemlji. Ali, kada je došlo vreme da izabere gde će se skućiti, na iznenađenje svojih prijatelja, odlučio se za Vrčin, gde sada vodi miran život, brinući o kući i okućnici, i uživajući u sitnim zadovoljstvima poput pravljenja džema. Zahvaljujući supruzi, koja je srpskog porekla, upoznao je našu zemlju i zaljubio se u nju. Redovno putuje i fotografiše po Srbiji, izlaže slike pejzaža, crkvi i – onoga što najviše voli – nasmejanih ljudi.

Skener

54. NAJBOLJI DOMAĆI PREDUZETNICI O POSLOVNOJ KLIMI: Barometar promena
Spremnost domaćih preduzetnika da se izbore sa tržišnim poremećajima u celom svetu najbolje potvrđuju podaci da više od 70% njih nastavlja sa ulaganjima, preko polovine namerava da uposli više radnika za stalno, a čak 88% planira da na različite načine inovira poslovanje, pokazuje najnoviji EY Preduzetnički barometar, koji već šest godina zaredom prati poslovanje najboljih preduzetnika u Srbiji.

56. NEVOLJE RADNIKA NEKADAŠNJIH DRUŠTVENIH FIRMI U NIŠU: „Doživotni“ protest zbog zaostalih plata
Neisplaćene plate u nekadašnjim industrijskim gigantima u Nišu, razlog su što njihovi bivši radnici protestuju skoro trinaest godina. Procenjuje se da oko 7.000 radnika nije dobilo zarade u ukupnom iznosu od oko 2,5 milijarde dinara. U međuvremenu su mnogi izgubili bitku sa godinama, bolešću ili sa sudskim izvršiteljima, čekajući da država ispuni obećanje da će ovaj problem rešiti „po hitnom postupku“.

60. KOLIKO KOŠTA SPASAVANJE LJUDSKIH ŽIVOTA U PRIRODI: Konopac sa rokom trajanja
Potpuno prazan kvalitetan medicinski ranac košta 70 evra. Sa svom potrebnom medicinskom opremom oko 4.000 evra. U trenutku heliospasavanja, spasilac je na sebi imao samo „ličnu opremu“ u vrednosti od oko 4.000 evra. Virus korona „doneo“ je i 30 odsto veće cene spasilačke opreme, a vreme isporuke više niko ne želi da garantuje.

62. CRNO TRŽIŠTE AUTO DELOVA: Cirkularno podzemlje
Poremećaji na tržištu automobila toliko su uvećali krađe auto delova u svetu, da su one dostigle srazmere organizovanog kriminala. Najnoviji trend je krađa volana zbog deficita vazdušnih jastuka, ali se najviše kradu katalizatori radi recikliranja plemenitih metala čije cene vrtoglavo rastu na berzama. Lopovi u Srbiji su najnovija tržišna kretanja dočekali spremni i sa pozamašnim iskustvom u primeni „cirkularne ekonomije“.

Nove tehnologije

64. MILJAN TEKIĆ, TENDERLY: Želimo da blokčejn bude dostupan svima
Četvorica osnivača kompanije Tenderly, dobro uigrani još od srednjoškolskih dana, uspela su da startap sa proizvodom za blokčejn zajednicu pretvore u kompaniju sa platformom koju koriste neki od najjačih igrača u toj branši. Miljan Tekić, operativni direktor u ovoj kompaniji poručuje da im je cilj da blokčejn tehnologija postane dostupnija, korisnija i pristupačnija, za šta već imaju podršku nekih od najpoznatijih investitora na svetu.

Nauka

66. PREDSTOJEĆE LEDENO DOBA: Otkazana sezona smrzavanja planete
Astronomi predviđaju da će u ovoj deceniji snabdevanje naše planete Sunčevom toplotom ponovo opasti do nivoa koji je krajem 17. veka uzrokovao „mini“ ledeno doba i masovnu glad u Evropi. Ali nova sezona smrzavanja Zemlje se po svoj prilici otkazuje i to ne zbog korone, već zbog posledica globalnog zagrevanja. Ironično, klimatske promene su naše najveće oružje protiv leda iz svemira, jer ako bi svi gasovi staklene bašte odjednom nestali iz atmosfere, prosečna temperatura planete bi sa sadašnjih 15 pala na čak minus 18 stepeni.

Koktel

68. NOVOSAĐANKA KOJA SVAKU IDEJU MOŽE DA PRETOČI U ORIGAMI FIGURU: Geometrija kao umetnost
Jelena Ilić, arhitekta iz Novog Sada, prva je u Srbiji pokrenula originalan posao sa origami figurama i brend „Paper Storm“ koji se rodio iz ljubavi prema geometriji. U svom „papirnom ateljeu“ spaja umetnost i tehnologiju da bi od papira pravila skulpture, kostime, ukrase i brojne druge predmete, a njen najzahtevniji projekat do sada je skulptura robota koje je montiran na plafonu jednog beogradskog salona. Njena najveća želja u ovom trenutku je da napravi samostalnu izložbu na osnovu najpoznatije japanske priče – o hiljadu ždralova i jednoj želji.

70. NIŠLIJA KOJI STOPIRA DUŽE OD POLA VEKA: Svrbi me palac da opet izađem na put
Dragan Aranđelović Arči ove godine će obeležiti 51 godinu stoperskog staža, tokom kojeg je uzduž i popreko prošao bivšu Jugoslaviju i skoro čitavu Evropu. Najpoznatiji i najstariji auto-stoper iz Niša svoja putovanja je opisao u knjizi „Kako sam auto-stopom stigao do Ginisa“. Ovih dana priprema i drugo izdanje knjige koje će dopuniti još nekim zanimljivostima sa putovanja, dok ponovo ne krene na put, čim se smiri pandemija.

72. SRBIJA U SREDNJOVEKOVNIM VITEŠKIM ROMANIMA: Samo Sicilijanac Srbe spasava
Viteški romani su bili veoma popularni u srednjovekovnoj Srbiji, ali je i srpska država bila dovoljno daleka i egzotična za čitaoce na zapadu Evrope, da bi se koristila za viteške podvige književnih junaka. Tako je jedan italijanski pisac poslao svog izmišljenog viteza sa Sicilije u Rašku, da poput „ričućeg lava“ spasava srpskog kralja i njegove podanike.

Komunikacije

76. POLJOPRIVREDNICI NA DRUŠTVENIM MREŽAMA: Selo u globalnom selu
Iako se bave izrazito tradicionalnom delatnošću, neki poljoprivrednici u Srbiji su osvojili društvene mreže, stekavši veliku popularnost informacijama i prilozima koje dele. Mada se razlikuju u pristupu i sadržaju koji prave, zajedničko im je to što nastoje da uvedu ovdašnja sela u globalno selo, kroz različite vidove povezivanja – od znanja do sredstava.

Reprint

78. KOMUNISTIČKA PARTIJA SAD: Još nije umrla, a ka’ će ne znamo
Komunistička partija SAD je donela odluku da će se ponovo aktivirati na političkoj sceni, kandidovanjem svojih predstavnika u američkim izborima nakon više od trideset godina pauze. Malo ko u Americi ovakve najave shvata ozbiljno, imajući u vidu da je posle celog veka od nastanka komunističke partije u najvećoj kapitalističkoj imperiji, preobraćanje Amerikanaca u „crvene“ bio i ostao Sizifov posao.

Vremeplov

80. SOCIJALNE RAZLIKE U MEĐURATNOM BEOGRADU: Čatrlja, čatrlja, čatrlja… pa onda palata!
Tačno je da je u međuratnom Beogradu živeo čovek koji je bio na listi deset najbogatijih ljudi u Evropi toga vremena. Ali bogati su činili svega 10% radno sposobnog stanovništva u prestonici Kraljevine Jugoslavije, dok je sve ostalo bila sirotinja koja se delila na oskudne, siromašne i bedne.

Чланак Biznis & finansije 195: Zamke sve većeg socijalnog jaza: Pola meni – pola meni се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do sada je, kaže, direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić doneto 3.000 rešenja o pravu na obeštećenje.

„Po našim procenama, ukupno oko 9.000 rešenja za obeštećenje će biti doneto do kraja postupka restitucije“,rekao je on, uz očekivanja da će Vlada Srbije do kraja ove godine utvrdi koeficijent.

Sekulić kaže za Tanjug, da odmah posle toga Agencija za restituciju može da donosi dopunska rešenja i da počne isplata akontacije.

„Sve to zavisi ne samo od nečije dobre volje, nego od objektivnih mogućnosti budžeta i planiranja. U svakom slučaju, to je sad u rukama Ministarstva finansija koje će spremiti odluku za vladu i naravno uraditi sve da postupak isplate bude efiksan“, rekao je Sekulić.Rok za utvrđivanje koeficijenta bio je mart 2020. godine, a u Ministarstvu finansija za Tanjug navode da će se u narednom periodu pristupiti pripremi svih potrebnih akata kako bi se omogućila dalja nesmetana realizacija prava na obeštećenje.

Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju predviđen je fond za obeštećenje od dve milijarde evra, dok je ukupna vrednost imovine procenjena na 13,4 milijardi evra.

Maksimum koji jedna osoba može da dobije, bez obzira na ukupnu vrednost oduzete imovine, zakon ograničava na pola miliona evra.

Zakon ograničava na pola miliona evra

U Agenciji je, navodi Sekulić,ukupno 75.000 predmeta koji se odnose na građansku restituciju, a odluke su donete u 68.000 predmeta.“To znači da je postupak već negde na početku završene faze. Naturalna restitucija je gotovo pri kraju, osim poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini“, rekao je Sekulić i naveo da će naturalna restitucija u Vojvodini biti okončana u naredne dve godine.

Kaže da je ravnomerno u svim gradovima po celoj Srbiji postupak u istoj fazi.

Napomenuo je da je najveći broj objekata bio u Beogradu i u Vojvodini, ali i drugim gradovima u Srbiji.

„Gotovo da nema nijednog grada u Srbiji, a da nije vraćena imovina“, rekao je Sekulić.

Upitan o obeštećenju porodice Karađorđević, Sekulić kaže da je prikupljena kompletna dokumentacija i da donošenje rešenja može da krene već krajem ove godine.

„Iduće godine ćemo završiti sve. Otvarali smo arhivske planove, planove objekata, kompletna dokumentacije je sad na jednom mestu i krećemo sa donošenjem odluke“, rekao je Sekulić.

On je naveo da se procena Belog dvora može očekivati tokom iduće godine.

„I tu smo prikupili svu dokumentaciju. Do skoro smo tražili i prikupljali, nije to baš ni jednostavno bilo, ali sve je tu i očekujemo iduće godine“, kaže Sekulić.

Izvor: Blic

Чланак Doneto 3.000 rešenja o pravu na obeštećenje се појављује прво на Biznis i Finansije.