Home TekstoviB&F Plus Tržište „večne mladosti“: Mladi žude za bogatstvom, a bogati za mladošću

Tržište „večne mladosti“: Mladi žude za bogatstvom, a bogati za mladošću

by bifadmin

Da je i nauka veliki posao pokazuje biotehnološki startap „Altos lab“ koji u potragu za večitom mladošću kreće sa tri milijarde dolara.

Palo Alto je gradić nedaleko od San Franciska koji se prvo pročuo po univerzitetu Stanford, a kasnije kao meka za elitu iz Silicijumske doline. Njima se početkom godine pridružila biotehnološka kompanija „Altos lab“ koja okuplja naučnike i investitore u svojevrsni tim snova. Iako nisu ni prvi ni jedini koji će istraživati primenu biološkog reprogramiranja na starenje, jedinstveni su po početnom kapitalu od tri milijarde dolara. Privukli su nekoliko nobelovaca i čuvene investitore među kojima se ističu Džef Bezos i Jurij Milner. Zahvaljujući „Amazonu“ Bezos je najbogatija osoba na planeti, dok je Milner uticajni vlasnik fonda za tehnološka ulaganja „DST Global“. Reč „alto“ znači visina na španskom, pa ime kompanije istovremeno upućuje na njeno sedište kao i na ambicije, a verovatno je i podsetnik da je sve krenulo iz Milnerove tamošnje vile.

Fizičar i preduzetnik, Rus i Izraelac, Milner je živopisnu karijeru započeo švercom računara dok je spremao doktorat iz teorijske fizike na čuvenom moskovskom univerzitetu „Lomonosov“. Bavljenje naukom batalio je da bi u rodnoj Rusiji postao suosnivač i čelnik pionirske internet kompanije „Mail.ru“, a kada se otisnuo u svet stekao je investicioni fond „DST Global“ koji upravlja imovinom od oko 50 milijardi dolara. Uz to je i filantrop koji je inicirao dodelu „Breakthrough“ nagrada, koje su sa iznosom od tri miliona dolara finansijski najizdašnije naučne nagrade na svetu, a dodeljuju se za dostignuća u matematici, fizici i biologiji.

U jeku pandemijskih ograničenja on je na svom imanju organizovao dvodnevnu naučnu konferenciju posvećenu istraživanjima problema starenja. Navodno je samo hteo da olakša najpoznatijim istraživačima da nastave susrete neposredno, da bi ga onda oni uverili kako bi istraživanja išla bolje bez birokratskih procedura i jurnjave za grantovima. Ako je verovati ovoj verziji, tek se tada rodila ideja o uključivanju dovoljno velikog i strpljivog privatnog kapitala. Za početak, Milner je nekolicini učesnika dodelio trogodišnje grantove od po milion dolara godišnje, a zatim se bacio na animiranje drugih ulagača, čime su skicirane konture „Altos laba“.

Moderni alhemičari u traganju za „fontanom mladosti“

Naše vreme verovatno nije više od ranijih zaokupljeno smrću, starošću i svim što ih prati, ali je manje spremno da to prihvata kao neumitnost. To barem važi za deo prebogatih tajkuna iz Silicijumske doline. Neki od njih veruju da će napredak veštačke inteligencije omogućiti da im nakon smrti svest bude preseljena u memoriju super kompjutera. Tome bi prethodila mnogo duža fizička egzistencija, jer bi se dotrajali i bolesni delova tela sve više zamenjivali veštačkim. Nema pravog odgovora na brojne etičke dileme koje se ovim otvaraju, niti se zna ima li planova za onaj naš deo koji zovemo dušom, a koju i dalje poseduju barem neki među nama.

„Altos labu“ je bliži pravac razmišljanja koji polaže nade u mogućnost regeneracije i podmlađivanja, zahvaljujući napretku u biološkom reprogramiranju ćelija nakon revolucionarnih otkrića do kojih je došao japanski naučnik Šinjo Jamanaka 2006. godine. Ona su mu šest godina kasnije donela Nobelovu nagradu, a Jamanaka je prihvatio da bude neplaćeni savetnik „Altos laba“ iako će ostati u Japanu.

On je otkrio da četiri proteina koja su sada poznata kao „Jamanaka faktori“ (Oct3/4, Sox2, c-Myc, Klif4), mogu da utiču na vraćanje zrelih ćelija u embrionalno stanje. Time je stvorio novi izvor za dobijanje matičnih ćelija koje je, zatim, moguće transformisati u bilo koje druge, osim polnih ćelija. Izgleda da naučnici i dalje ne znaju zašto dolazi do ovakve reakcije, ali su odmah shvatili da je pored dobijanja matičnih, ovo šansa i za resetovanje i podmlađivanje zrelih ćelija, a onda i tkiva, organa, pa i čitavih organizama.

Na Jamanakin rad su se nadovezali brojni drugi projekti i bilo je uspeha kod delimičnog oporavka oštećenja vida i kože na eksperimentalnim životinjama, pa je čak nekima bio produžen i život. Na žalost, to je praćeno ozbiljnim neželjenim efektima poput pojave ogromnih teratoma, jedne vrste tumora. Sada se traga za načinom da se ovo izbegne, kao i za tim kako da se upravlja ovim procesima kada se jednom pokrenu. Gaje se nade da bi selektivno kombinovanje Jamanakinih faktora moglo da spreči gubitak identiteta ćelija i da umesto vraćanja u embrionalni stadijum, proces njihove regresije zaustavi u željenoj fazi.

Pravljenje tima od superstarova nauke

„Alto labu“ će se pridružiti neki od najistaknutijih istraživača ove oblasti kao što su Hal Baron, Ričard Klausner, Hans Bišop, Huan Belamonte, Stiv Horvat i drugi. Pored Jamanake, iz reda nobelovaca dolaze još i Dženifer Daunda, Frensis Arnold i Dejvid Baltimor. Oni kažu da je privlačno biti deo ovakvog tima i veruju da je moguće uskladiti akademsku studioznost i preduzetničku efikasnost. Ne odmaže ni to što će im primanja, po tvrdnji medija, biti u rangu sportskih zvezda. Da u tome ima istine potvrđuje primer Hala Barona, budućeg izvršnog direktora, koji napušta „GlaxoSmith Cline“ gde je kao naučni direktor zarađivao skoro milion dolara mesečno.

Među poznatije startapove koji se od ranije bave ovom materijom spadaju „Life Bioscineses“, „Turn Biotechnologies“, „Shift Bioscineses“ i „Age X“. Međutim, „Alto lab“ se najviše poredi sa Guglovom biotehnološkom kompanijom „Calico lab“. Osim što ove dve kompanije imaju isti cilj istraživanja i činjenice da je Hal Baron ranije prešao u „GlaxoSmith Cline“ upravo iz „Calico laba“, slična je i pompa koja je pratila njihovu pojavu na tržištu. Samo što je Lari Pejdž, suosnivač Gugla, startovao sa „Calico labom“ još 2013. godine. Iako je i tamo oko ogromnog budžeta okupljena elitna ekipa naučnika, do sada su izostala epohalna otkrića.

Oni tvrde da je to zato što više žele da produbljuju naučna saznanja nego što teže njihovoj komercijalizaciji. Drugi misle da to što rade namerno kriju od javnosti, pa su od starta predmet opsesivnog sumnjičenja raznih teoretičara zavera. Indikativno je da je „Calico lab“, baš uoči pojave svog alter ega, „Alto laba“, izdao jedno od retkih saopštenja za javnost sa informacijom da su primenom Jamanakinih faktora ostvarili pomak u tretmanu nekih bolesti gubitka pamćenja.

Koliko vredi mladost?

Dosadašnji istupi „Altos laba“ šalju nekoliko poruka. Prva je da se naučnici i investitori slažu da su potrebne godine za proširivanje znanja o reprogramiranju ćelija i da je u međuvremenu priča o komercijalizaciji bespredmetna. Druga je da su fokusirani na otkrivanje terapija raznih staračkih degenerativnih stanja, a ne vraćanju u mladost. Na kraju, ističu i da su ova istraživanja veoma daleko od ispitivanja, a pogotovo od primene na ljudima.

Ako stvarno ne razmišljaju o potencijalnim komercijalnim efektima onda spadaju u retke izuzetke, jer pažnja koju su privukli dobrim delom potiče od procena da prisustvujemo počecima rađanja ogromnog tržišta novih proizvoda i usluga. Iako postoji saglasnost da će to biti dug proces, britanska agencija za istraživanje tržišta „P&S Inteligence“ se već sada usudila da predvidi da će tržište „večne mladosti“ do kraja ove decenije dostići 420 milijardi dolara.

Ne zna se ko je cinično zaključio kako mladi žude za novcem, a bogati za mladošću, ali „Altos lab“ je raspalio maštu i očekivanja mnogih. Da ipak nije zgoreg biti oprezan, pored primera „Calico laba“ pokazuje i jedno poređenje sa svetom sporta. Ljubitelji fudbala znaju da je „Pari Sen Žermen“ verovatno najbogatiji klub na svetu i da troši basnoslovne sume na dovođenje najvećih zvezda ovog sporta. Problem je što već godinama niko ne uspeva da od ovih fantastičnih pojedinaca napravi tim, pa im stalno izmiče titula prvaka Evrope, a povremeno čak i šampiona sopstvene zemlje.

„Altos lab“ tek treba da dokaže da je sposoban da izbegne ovakvu sudbinu i da može svojim naučnicima da donese slavu, investitorima profit, a odabranima možda i novu mladost.

Izvor:Biznis i finansije broj 195, mart, autor Vladan Žarković

Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar