Jedan od dostavljača u Beogradu koji posluje za kompaniju Glovo (ime poznato redakciji) rekao je za Novu ekonomiju da, kada restoran prihvata narudžbinu, mora da označi koliko mu je minuta potrebno za pripremu. Pošto je vreme preuzimanja porudžbine iz restorana „definisano u minut“, zbog trenutne užurbanosti ugostitelja, samo deluje da oni uživaju prednost.

Prema njegovim rečima, restoran porudžbinu može da spremi i ranije, ali ukoliko hrana nije spremna do dolaska dostavljača – „plaća penale kompaniji za dostavu“.

„Spram minuta koje je restoran označio da su mu potrebni za pripremu (hrane), aplikacija dodeljuje narudžbinu (najbližem slobodnom) dostavljaču i on dolazi u tačno vreme kada bi ona trebala da bude spremna. Ljudi koji rade u restoranu često u tim momentima žure da spreme sve na vreme. Tako da verovatno, sa strane gostiju, deluje da dostavljači imaju prednost“, kazao je on.

Kompanija Volt (Wolt) koja posluje i u našoj zemlji, na pitanje ko ima prednost u restoranu u trenutku porudžbine, navela je da se saradnja sa partnerima (restoranima) „zasniva na obostranoj koristi“, a da se Volt ni na koji način „ne meša u upravljanje restoranom“.

Nadoknada štete

Međutim, kada su u pitanju „penali“ za kašnjenje, iz Volta su istakli da, „iako postoji formalna naknada za značajno kašnjenje u odnosu na unapred određeno vreme, isporuke koje restorani sami određuju, u praksi se retko primenjuje zbog dinamike na terenu“.

Takođe, restorani sami utvrđuju vremenski okvir za dolazak Partnera Dostavljača, što čini da su uglavnom spremni za pravovremenu isporuku, naveo je Volt.

„Ulažemo sve napore da restoranima pružimo maksimalnu podršku u upravljanju porudžbinama i radu njihove kuhinje. Restoran može da bude offline na aplikaciji tokom gužve i da prima samo zakazane porudžbine i porudžbine gostiju u restoranu, i uvek može da izađe sa aplikacije bez ikakvog razloga ili kazne“, naveo je Volt.

Prema navodima Volta, u slučaju greške, kao što je značajno kašnjenje ili pogrešna isporuka, Volt kompanija uvek nadoknadi „štetu“ ili obezbedi korisniku povraćaj novca, a ako je greška nastala od strane restorana, restoran biva uključen u proces nadoknade.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Da li dostavljači imaju prednost u odnosu na „obične“ mušterije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok su još 2012. godine Austrijanci 29 odsto izdataka za ishranu ostavljali ugostiteljima, 2022. godine je to poraslo na 36 odsto – pokazuje analiza preduzeća za tržišna istraživanja Regiodata Research.

Prosečan Austrijanac je 2022. godine u proseku potrošio 1.600 evra na ishranu u ugostiteljskim radnjama, dok je 2012. na to dao 900 evra.

„Iako je udeo izdataka za ishranu u ukupnoj potrošnji u proteklih deset godina ostao gotovo nepromenjen, primetno je sasvim jasno pomeranje u pravcu ugostiteljstva“, naveo je Regiodata Research čija su sedišta u Beču i Minhenu.

Sa izuzetkom pandemijskih godina – 2021. i 2022, ugostiteljstvo je u Austriji deset godina beležilo stalni rast od pet do sedam odsto godišnje. Poseta restoranima i sličnim radnjama je posebno omiljena među mlađima i nadilazi značaj obroka.

Tako je i u drugim evropskim zemljama.

Italijani za jelo van kuće potroše 1.100 evra godišnje, a veliki porast tih izdataka je i u Češkoj od čak 100 odsto u odnosu na 2017. Česi u proseku na obroke u ugostiteljskim objektima godišnje potroše po 600 evra.

U Sloveniji je ta suma stigla do 700 evra, a slično je i u Hrvatskoj, ali je tamo prosečna potrošnja ipak samo 281 evro po osobi godišnje.

S druge strane, ishrana van kuće je manje popularna na Balkanu: u Srbiji, Rumuniji i Bosni i Hercegovini građani na to u proseku troše svega između 90 i 125 evra godišnje.

U analizi piše da raspon tih izdataka po zemljama svakako odražava kupovnu moć, a postoje i odstupanja koja možda potvrđuju i društvene stereotipe.

Tako, su nasuprot velikim izdacima Francuza ili Italijana za obroke u restoranima, oni znatno manji u Velikoj Britaniji i Švajcarskoj.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Ko u Evropi najviše troši na ugostiteljske usluge се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jedan od prvih restorana, u kojima vam hranu sprema robot, otvoren je pre godinu dana u Zagrebu, danas, on se zatvara javlja Jutarnji.hr.

Naime, vlasnici restorana su verovali da ugostiteljstvo može da ide u korak sa modernom tehnologijom.
Međutim, pogled na ispražnjen i zatvoren lokal, šalje drugačiju poruku.

Sva jela u restoranu pripremalo je pet robota-kuvara koji su učili od profesionalnih „ljudskih instruktora“. Ponuda je bila slična lancima brze hrane, ali navodno zdravija.

Dalje se navodi da je priprema jela trajala oko petnaestak minuta, pa su tako roboti-kuvari u jednom satu mogli da usluže 60 gostiju.

Na meniju ste mogli da pronađete hobotnicu sa domaćim njokama, rižoto sa škampima, ali i različite vrste testenine.

Ipak, čini se da će naše podneblje još malo morati da pričeka za ovakav koncept.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Balkanci ne žele restoran gde roboti prave hranu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Restorani i drugi lokali u kojima se služi vino na čašu moraće da izlože na vidnom mestu podatke o kvalitetu vina i njegovom geografskom poreklu, baš kao i na standardnoj vinskoj etiketi.

Lokali koji ne urade tako izložiće se riziku od novčane kazne u iznosu od 1.500 evra.

Novi propis donet je u okviru izmena i dopuna Zakona o transparentnosti podataka o hrani, koji je trebalo da stupi na snagu 2020. ali je primena odložena usled pandemije koronavirusa.

Ova godina je naročito podesna za donošenje zakona čiji je prevashodni cilj zaštita domaćih vinara, budući da se vinski sektor još uvek oporavlja od katastrofalne 2021. godine tokom koje je pozni mraz desetkovao berbu u mnogim krajevima Francuske.

Zajedno sa ovom vešću, francuski mediji preneli su da je u toku i inicijativa za strogu zaštitu regionalnih recepata, što bi, zajedno sa obaveznim isticanjem podataka o rinfuznim vinima, značajno poboljšalo ukupni. nivo francuske gastronomske scene.

Iza kampanje za zaštitu regionalnih recepata i njihovu obaveznu primenu u restoranima, što bi u praksi značilo da, na primer, da čuvena salata iz Nice (salade niçoise), ako se u meniju vodi pod tim imenom, ne bi smela da ima sastojke kao što su krompir ili pasulj, a koji se danas često stavljaju u nju.

Izvor: Vino & fino/Ekapija.com

Чланак Vino na čašu u Francuskoj od sada sa obaveznim „pedigreom“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američki lanac restorana Applebee je u saradnji sa kozmetičkom kućom Winky Lux kreirao sjaj za usta pod imenom Saucy Gloss, inspirisan sosovima za pileća krilca po kojima je poznat ovaj gastronomski brend. Zanimljivo je da osim mirisa ovaj kozmetički proizvod ima i ukus, i to veoma bogat.

No nažalost, upravo u tom podatku se može kriti prepreka za njegovu popularizaciju. Naime, ima samo četiri boje ovog sjaja, a zajedno sa tim i četiri ukusa. Zato se može desiti da će određenim potrošačicama odgovarati određena boja ali ne i ukus.

Naime, od četiri ponuđene nijanse sjaja jedna ima ukus ljutkastog sosa, druga sadrži malo meda, treća sos za roštilj a četvrta je prilično začinjena.

Izvor: Food and Wine

Foto: Guido Fua, Unsplash

Чланак Proizvod partnerstva restorana i kozmetičke kuće: Sjaj za usta sa ukusom pilećih krilaca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada je u aprilu ove godine otvoren Bored & Hungry u njega su pohrlili kripto-entuzijasti da obeduju u ambijentu koji krase slike popularnih mimova i NFT-ova. Osim što su u njemu mogli da uživaju u savremenim kreativnim delima, restoran im je omogućio i da pića i hranu plaćaju u kriptovalutama.

Međutim, ne mnogo vremena posle njegovog otvaranja tržište kriptovaluta je zadesila savršena oluja. Vrednost najznačajnijih kriptovaluta pala je za preko 60 odsto. A onda je jedan dan u američkim medijima osvanula vest da je Bored & Hungry prestao da prima digitalni novac. Kripto-skeptici su preplavili društvene mreže sa sarkastičnim opaskama o tome kako čak ni najveći entuzijasti više ne veruju u kriptovalute.

No, za sada se ne zna zvaničan povod za takvu odluku restorana. Novinarima Los Anđeles tajmsa jedan njegov neimenovani zaposleni je rekao da su ukinuli plaćanje kriptovalutama zato što većina kupaca nije ni koristila ovu mogućnost. Prema njegovim rečima, gosti su tu dolazili zbog hrane a ne zbog toga što je restoran tematski.

Izvor: Los Anđeles tajms

Foto: Pixabay

Чланак SAD: Tematski kripto-restoran ukinuo opciju plaćanja kriptovalutama се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Bez obzira na sve globalne izazove sa kojima se zadnjih nekoliko godina suočavamo, McDonald’s u Srbiji nastavlja da širi poslovanje i mrežu svojih restorana. U ovaj restoran smo uložili više od milion evra, zaposlili nove kolege i na taj način ostajemo stabilan partner privrednog razvoja naše zemlje. Plan nam je da otvaranjem dodatnih novih restorana i u ovoj i u narednim godina dodatno ojačamo naše poslovanje“, rekao je Veselin Janićijević, direktor kompanije McDonald’s Srbija.

McDonald’s restoran u šoping centru GALERIJA poseduje i digitalni menu board, terminale za poručivanje – self order kioske. Na tri kioska u restoranu, sa šest pozicija, gosti mogu samostalno, koristeći ekran osetljiv na dodir, da odaberu željene proizvode, poruče ih i plate karticom na samom terminalu, ili gotovinom na posebnoj kasi. Takođe će se i u ovom restoranu primenjivati made for you koncept, što znači da će tek nakon što gost naruči, njegova porudžbina početi da se sprema. Imaće 97 sedećih mesta u samom restoranu i 44 mesta u bašti.

Radno vreme McDonald’s restorana u okviru šoping centra GALERIJA je od 10 do 22 časa tokom cele nedelje.

Чланак Novi McDonald’s restoran otvoren je danas u šoping centru Galerija се појављује прво на Biznis i Finansije.