Izaći uveče u restorani ili jesti van kuće skuplje je u Srbiji nego što je bilo pre godinu dana i to za 13,8 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Ali, i pored toga što je to prilično više od nivoa opšte inflacije (12,5 odsto u julu), ne bi trebalo da čudi jer u toj „opštoj inflaciji“ cene onoga što je osnova ugostiteljstva – hrane – su skočile mnogo više.

Zbog toga što je hrana u julu bila, prema podacima zvanične statistike, 20,4 odsto skuplja nego godinu dana ranije, hrana je u restoranima u avgustu poskupela za 12,6 odsto. U okviru nje najviše su i to za 14,6 odsto poskupela pečenja i jela po narudžbini, zatim kolači za 13,3 odsto, topla i hladna predjela za 13,2 procenta, variva za 12,9 odsto.

Alkoholna pića su poskupela 10,2 odsto, bezalkoholna za 12,3 procenta. Kod alkoholnih pića to je manje nego što su inače cene skočile u julu (13 odsto), dok su kod bezalkoholnih ugostitelji zacepili cenu sa 22,5 odsto (naspram opšteg rasta cena u kategoriji istoimenoj kategoriji RZS od 15,2 odsto).

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Cene u restoranima veće od inflacije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Restoran iz Kenta pod nazivom “Spice Fusion” zaključava telefone svojih gostiju kako bi oni mogli da obeduju na miru. Zašto se ovaj ugostiteljski objekat odlučio na tako nesvakidašnji potez objašnjava njegov menadžer Rajeev Gupte: “Često nam dolaze ljudi koji za vreme obroka non-stop tipkaju po telefonima, tako da smo se na to već navikli. A onda smo jednom prilikom imali veliku grupu posetilaca i primetili da je kod njih nešto drugačije. Oni su zapravo razgovarali, niko od njih nije imao telefon u rukama”.

Tako se rodila ideja o popustu za one koji su u stanju da drže svoj telefon pod ključem.

Pomenuti podhvat je međutim daleko od pionirskog. Naime, već godinama restorani širom sveta pokušavaju nekako da odvrate ljude od korišćenja tehnologije za vreme obedovanja, kako bi se oni družili međusobno. U tim nastojanjima koriste razne metode, a kao jedna od najboljih pokazali su se upravo popusti. Jer ljudi moraju misliti da imaju neku korist od svog odricanja, iako je to odricanje, na kraju krajeva, u njihovu korist.

Izvor: Food & Wine

Foto: Pixabay

Чланак Ugostitelji povezuju ljude: Ko se odrekne telefona dobija jeftiniju večeru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dodao je da u baštama mora da bude razmaka od dva metra među gostima, a ne među stolovima, i da moraju da se nose maske.

„To bi bio uvod u malo ozbiljnije poštovanje mera, jer da smo te najosnovnije mere poštovali, ne bismo morali ni da se zatvaramo“, zaključio je Kon.

On je komentarišući protivljenje vakcinaciji ocenio da se radi o prkošenju i inaćenju što su ljudske slabosti.

„Međutim, tu ima i onih koji to ne rade iz takvih namera, već iz vrlo svesnih pobuda da izazovu otpor, a nema ni jednog razloga za otpor, jer je vakcinacija jedini izlaz iz ovoga“, rekao je. Dodao je da je takva vrsta kampanje besmislena, jer vakcinacija nije obavezna, već preporučena.

„Efekti vakcinacije se vide. Preko 32 odsto stanovništva Beograda je vakcinisano i vidi se da u mestima gde je veći obuhvat vakcinacije dolazi do zaravnjenja krive, a tamo gde je manji obuhvat broj obolelih raste“, naveo je Kon.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Od danas rade bašte kafića, razmak dva metra među gostima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Gvendal Poulenek, međunarodni direktor Mišelin vodiča rekao je da 120 godina od kako je prvi put objavljen, misija vodiča Michelin ostala je ista: da prepoznaje najbolje kulinarske destinacije širom sveta. Beograd je mesto gde tradicija ide rame uz rame sa uzbudljivim mladim talentima spremnim da zablistaju. “Njegova novootkrivena dinamičnost i značaj gastronomije za ljude rezultiraju obilnim obrocima, pripremljenim sa puno ljubavi, koje rado preporučujemo našim čitaocima”, navode se reči Pouleneka u saopštenju i dodaje da je Srbija poznata po vinogradarstvu, koje je zemlji omogućilo da razvije autohtone sorte grožđa, a njene ravnice i ustalasani brdoviti predeli nude pejzaže bogate i plodne zemlje koja donosi visokokvalitetne proizvode. Kao takva, hrana se urezala u svakodnevni život srpskog naroda, a ishrana van kuće je popularni vid zabave.

Pozicioniranje Srbije kao gastronomske destinacije

“Ovo je važno za pozicioniranje Srbije kao gastronomske destinacije, a bitno je i sa stanovišta turističkog prometa jer Mišelinove zvezdice i oznake mnogo znače za privlačenje visokoplatežnih stranih turista. Iskustva regiona, uključujući Hrvatsku i Sloveniju, to pokazuju. Sve ovo što sada radimo, je deo priprema za postkrizni, postkorona period, u kojem želimo da se naš turizam što pre oporavi od ove katastrofe koja je zadesila turizam u celom svetu”, rekao je potpredsednik vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.

Kompanija Mišelin je počela kao fabrika guma, ali kada su početkom 20. veka izbacili Mišelinove vodiče i mape, njihov brend je krenuo putem na kom će u jednom momentu postati ne samo sinonim za gume, već i za putovanja i gastronomiju. Jedan od najpametnijih poslovnih manevara poznate braće Andrea i Eduara Mišelina bilo je označavanje mesta do kojih vredi otići ukoliko želite da dobro jedete. Njihovi vodiči su tako imali mrežu restorana sa izuzetnom kuhinjom koja je uticala na vozače da voze još dalje od planiranog odredišta, za šta su im bile potrebne Mišelinove gume koje su se sa pređenim kilometrima sve više trošile, što je automatski značilo i više posla za porodični biznis. Kada su 1926. uveli i Mišelinove zvezdice, izdržive automobilske gume i potraga za vrhunskom govedinom na burgundski način su postali neraskidivo povezani.

Zašto je bitna gastronomska ponuda?

U saopštenju se dalje navodi da su veliki broj restorana koji nude kvalitetne lokalne sastojke i autentična domaća jela skrenuli pažnju ovog svetski poznatog vodiča na Srbiju kao turističku i gastronomsku destinaciju.

“Tako je došlo do partnerstva sa Turističkom organizacijom Srbije jer u našoj zemlji gastronomija zauzima posebno mesto u turističkoj ponudi. Kada govore o utiscima iz naše zemlje, turisti najčešće ističu upravo prirodu, kulturno-istorijsko nasleđe i gastronomiju. Zato ćemo sledeću godinu posvetiti tim aktivnostima – odmoru u prirodi i uživanju u ukusima Srbije, čiji je značaj potvrdio i dolazak Mišelina”, kaže Marija Labović, v.d. direktorka Turisitčke organizacije Srbije.

Partnerstvo TOS-a i Mišelina već je rezultiralo objavom vodiča Le Guide Vert Week&GO, što je posebno izdanje čuvenih turističkih Michelin vodiča koji se koncentrišu na kraće boravke u većim gradovima sveta, u ovom slučaju na Beograd uključujući i turističke informacije o Novom Sadu kao mogućem jednodnevnom izletu izvan prestonice.

Sa novim vodičem ulazimo u novu eru saradnje, po kojoj je Mišelin prepoznatljiv, a to je gastronomija. S obzirom na podatake relevantnih međunarodnih organizacija (UNWTO, World Food Travel Association i dr.) da čak 88,2% turista smatra gastronomiju glavnim elementom brenda jedne zemlje, Michelin sertifikacija restorana u Srbiji značajno poboljšava imidž naše zemlje kao turističke destinacije i podiže svest o destinaciji, utiče na podizanje kvaliteta usluge, naročito gastronomske, te privlačeći turiste utiče značajno na rast prihoda od turizma.

“Mi ne znamo ko će dobiti, ali i da znamo ne bi smeli da kažemo. Očekujemo dodatne anonimne inspekcije u tim restoranima i može da dođe do promena u konačnom spisku nakon svih inspekcija koje se rade”, rekao je ministar Ljajić i dodao da primeri iz regiona pokazuju da restoranima koji su dobili jednu Mišelinovu zvezdicu promet porastao za čak 25 odsto naredne godine.

Izvor: TOS / Daljine.

Foto: RitaE, Pixabay

Чланак Michelinov vodič konačno u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pošto su zbog pandemije američki restorani osuđeni na dostavu hrane, naknade koje naplaćuju platforme za onlajn porudžibine dostižu i do 40 odsto cene obroka. Ovako visoka cena dostave papreno povećava ukupnu cenu restoranske hrane, što dodatno ugrožava njihovo ionako loše poslovanje. Zbog stoga su veliki gradovi poput Los Anđelesa, Njujorka i Vašingtona odlučili da uvedu ograničenja na naknade koje dostavljači smeju da naplate, iako se i oni već dugo bore za profitabilnost.

Gradsko veće Los Anđelesa je pre nekoliko dana donelo jednoglasnu odluku da se ograniči visina naknade koju naplaćuju platforme sepcijalizovane za onlajn porudžbine hrane, a koje posluju na teritoriji grada. U pripremi je zakon koji treba da reguliše odluku gradske uprave, a ta procedura je već u toku u Vašingtonu, San Francisku, Sijetlu, Njujorku, Klivlendu i drugim većim gradovima.
Naknada za dostavu je u najvećem broju njih ograničena na 15 odsto cene po kojoj se obrok prodaje u samom restoranu. Neki gradovi dozvoljavaju dodatnih pet odsto za tehnološke usluge, poput kartičnih transakcija ili pozicioniranja reklama unutar aplikacija.

Predlozi da privremena ograničenja postanu stalna

Naknade šrom SAD za dostavu hrane ubrzano su počele da se povećavaju nakon uvođenja mera socijalnog distanciranja i trenutno se kreću između 20 odsto od cene obroka pa do čak 40 odsto na najpopularnijim platformama za onlajn poručivanje.
Uz dostavu, one često sadrže druge troškove, poput doplata za reklamu, za preuzimanje narudžbine, za izvršenje narudžbine i druge „inovativne“ kategorije kojima ovakve firme pokušavaju da dodatno zarade. U Čikagu su vlasti, zato, donele odluku da takvi troškovi moraju jasno da se navedu na računima, da bi korisnici tačno znali koliko na kraju od ukupne usluge dobijaju restorani, odnosno koliko obrok zaista košta.

Do koje mere je situacija zbog ovako visokih naknada za dostavu postala problematična, govori i informacija da su prošlog meseca tri restorana u Njujorku pokrenula zajedničku tužbu protiv četiri najveće dostavljačke platforme. U tužbi se navodi da ove platforme zloupotrebljavaju dominantnu poziciju na tržištu i da svojim prekomernim naknadama uništavaju fer konkurenciju među restoranima.

Vlasti u Njujorku su i pre izbijanja pandemije razmatrale opciju da se ograniče naknade za onlajn porudžbine hrane, a posledice izazvane Kovidom-19 su ubrzale odluku da se to i sprovede.
Odluke o ograničavanju naknada koje donose gradske uprave za sada su uglavnom propisane na određeni period – najčešće na 90 dana od trenutka kada se ukine vanredno stanje. Ali već se mogu čuti predlozi u javnosti, i to upravo najviše u Njujorku, da se uvede trajna primena takvih mera.

Između kratkoročne zarade i dugoročne propasti

Američkim tržištem dostave hrane dominiraju četiri velike platforme: Grubhub, Doordash, Uber Eats i Postmates. Predstavnici tih kompanija već su javno negodovali zbog uvođenja ograničenja na naknade za njihove usluge.
U kompaniji Grubhub tvrde da su takve oderdbe nezakonite i da će na kraju proizvesti neželjene efekte. „Bilo kakva proizvoljna ograničenja – bez obzira na njihovo trajanje – smanjiće broj narudžbina od lokalnih restorana, povećati troškove za male preduzetnike i povećati cene za potrošače. Dostavljači će imati manje prilike za posao i nižu zaradu“, tvrde u Grubhub-u.

Pojedini analitičari smatraju da se Grubhub i konkurentske platforme za onlajn porudžbine nalaze u nezavidnoj poziciji. S jedne strane, činjenica da su građani u uslovima pandemije donekle primorani da koriste njihove usluge ide im na ruku. S druge strane, i oni su svesni da im nekontrolisano naduvavanje cena neće pomoći u dužem periodu. Naprotiv, može ih odvesti u propast.
Međutim, problem platformi za onlajn dostavu hrane je mnogo širi, jer se odnosi i na sve druge firme koje su u poslednjih desetak godina počele da pružaju slične usluge preko aplikacija na mobilnim telefonima.

Pogoršavanje ionako sumnjive profitabilnosti

One su najčešće počele da posluju kao staratap firme, a za razvoj su koristile kapital prikupljen od investitora. Poslovni model koji primenjuju takva preduzeća uključuje brzo širenje usluge s ciljem da se zauzme što veći deo tržišnog kolača.
Takva strategija zahteva i inicijalno vrlo visoke troškove koji se ne mogu pokriti prihodima, zbog čega većina njih neko vreme posluje s gubicima kako bi, kad konkurencija konačno odustane, podigla cene ili ponudila dodatne skuplje usluge.
Novcem koji su prikupile od investitora ovakve firme mogu da posluju samo neko vreme. Ograničavanje naknada koje mogu da naplate sada će im pogoršati ionako sumnjivu profitabilnost. Stanje na tom tržištu možda najbolje ilustruje primer giganta kakav je Amazon, koji je pokušao da proširi svoje poslovanje i na dostavu hrane, ali je od tog posla odustao prošle godine.

Restorani pozivaju kupce da naručuju direktno kod njih

Analitičari ističu da, s druge strane, nije lako ni vlasnicima restorana. U normalnim vremenima, kad im dostava čini tek manji deo poslovanja, oni mogu da izdrže donekle više troškove koje za svoje usluge naplaćuju dostavljači. Ali sada je situacija na tržištu jako teška, i jedini, kakvi-takvi, prihodi stižu im od dostave hrane. Dobar deo njih javno kritikuje visoke naknade, ali mnogima su takve platforme jedino rešenje jer nemaju sopstvenu mrežu za dostavu.

Vlasnici restorana su, zato, počeli sve češće da pozivaju mušterije da obrok poruče direktno kod njih, a ne preko drugih aplikacija, i da hranu preuzmu na licu mesta. Neki čak u takve obroke „za poneti“ stavljaju poruke u kojima daju informacije koliko malo oni dobijaju od cene koju mušterija plati kad joj se hrana dostavi kući i pozivaju potrošače da se obrate direktno restoranima.

Da li će državne mere iskazati skrivene troškove

Dostavljači su, sa svoje strane, od početka pandemije donekle pokazali razumevanje prema situaciji u kojoj se nalaze restorani. Zato su umanjili neku od naknada ili odložili njihovo plaćanje, svesni da ako restorani počnu masovno da propadaju, onda propada i posao sa dostavom. Ali vlasnici restorana tvrde da su takvi ustupci minimalni i da nisu dovoljni za opstanak u uslovima ogromnih tržišnih potresa.

Gradske vlasti koje uvode ograničavanje naknada za onlajn porudžbine hrane, obrazlažu takvu odluku potrebom da se u ovako teškoj situaciji za sve održi fer konkurencija na tržištu, sprečavanjem zloupotreba.
Pojedini analitičari, pak, ocenjuju, da iako ova računica na prvi pogled deluje sasvim jasno, uvek se ispostavi da se tek nakon dužeg perioda primene neke mere pokaže da li su ostvareni očekivani rezultati. Tako će i u ovom slučaju tek vreme pokazati da li je ograničavanje naknada za onlajn porudžbine ostvarilo ciljeve, ili je i samo imalo skrivene troškove kao i dostava.

Чланак SAD: Ograničavaju se naknade za dostavu hrane се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ovaj restoran je ljubav mog života, ali više bih voleo da ga ne otvorim ponovo“, rekao je Mario Firpo, vlasnik Gennaro Esposito Milano, picerije u Milanu. On procenjuje da će kapacitet restorana pasti za gotovo 70 odsto ako bude primoran da održava distancu od dva metra između stolova.

U Velikoj Britaniji vodič za restorane i barove SquareMeal izvršio je istraživanje u kojem je učestvovalo više od 260 različitih lokala. Od tog broja tri četvrtine barova i restorana nisu sigurni da će preživeti socijalno distanciranje i mnogi bi radije ostali zatvoreni.

„Ako iznenada prepolovimo broj mušterija bez podrške vlade, to će dovesti do ogromnog broja zatvaranja preduzeća i gubitka radnih mesta“, rekao je Džejms Ramsden, vlasnik restorana u Londonu.

Irska je poznata po svojoj pabskoj kulturi i skoro osam odsto radnika u zemlji je zaposleno u industriji pića i ugostiteljstva, navodi se u izveštaju koji je prošle godine objavila Irska industrija pića.

Nakon što su barovi i restorani dobili upute da se zatvore pre dva meseca, Irsko udruženje restorana prijavilo je procenjenih 120.000 izgubljenih radnih mesta u ovom sektoru.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: howardm1610, Pixabay

Чланак Vlasnici restorana i kafića kažu da distanciranje može uništiti ovu industriju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rad ugostiteljskih i objekata za pripremu i dostavu hrane se može obavljati na sledeći način:

– Dostava hrane na kućnu adresu
– Šalterska prodaja hrane i pića (kiosci i dr.)
– Rad ugostiteljskih objekata na otvorenom (bašte)
– Rad ugostiteljkih objekata u zatvorenom prostoru.

I gosti i konobari sa maskama

Kako se u preporukama navodi, obavezno je nošenje zaštitne opreme svih zaposlenih tokom radnog procesa (maske, radne uniforme i po potrebi rukavice). Zaposleni koji direktno komuniciraju ili uslužuju goste i korisnike poželjno je da koriste i vizir.

Gosti u ugostiteljske objekte moraju ulaziti sa maskom, koja se mora nositi i prilikom preuzimanja hrane i pića putem kućne dostave ili šalterske prodaje. Bez maski u prostoru objekta mogu boraviti samo gosti dok su za svojim stolom.

Na ulazu u objekat postaviti dezo-barijere i dozere za dezinfekciju ruku za obaveznu dezinfekciju pri ulasku u objekat (u skladu sa mogućnostima-beskontaktni dozeri).

Raspored stolova u zatvorenom ili otvorenom prostoru ugostiteljskih objekata organizovati tako da razmak između gostiju koji sede za istim ili susednim stolovima, ne bude manji od propisane socijalne distance od 2 metra. U suprotnom obezbediti fizičke barijere (od pleksiglasa ili drugog punog materijala) koji će deliti prostor između stolova.

Bez senfa i kečapa

Izbaciti iz upotrebe posluživanje kečapa, senfa, soseva, ulja, slanika, šećera, čajeva i sl. iz posuda za zajedničku upotrebu, kao i samousluživanje pribora iz zajedničkih gondola.

Koristiti papirne menije za jednokratnu upotrebu, koji se bacaju posle svakog gosta ili evuntualno menije za višekratnu upotrebu, pogodne za dezinfekciju, koji se moraju dezinfikovati posle svakog gosta. Može se koristiti i isticanje menija na površinama vidljivim gostima kako bi se smanjio kontakt sa mogućim kontaminiranim površinama.

Ugostiteljske objekte redovno provetravati, u skladu sa vremenskim prilikama, prirodnim putem (otvaranjem prozora). Ne koristiti veštačku ventilaciju zatvorenog centralizovanog tipa, kao i klimatizaciju u objektima ukoliko se radi o split sistemu (sistem u kome vazduh cirkuliše unutar prostorije prolaskom kroz unutrašnju jedinicu klima uređaja bez razmene istog sa spoljnim svežim vazduhom).

Kompletan spisak preporuka koje je izdao Gradski zavod za javno zdravlje Beograd pogledajte u PDF-u.

Izvor:

Foto: neshom, Pixabay

Чланак Objavljen detaljan spisak preporuka za kafiće i restorane се појављује прво на Biznis i Finansije.